NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANjU NASILjA U PORODICI - Tekst propisa

Član 1.

U Zakonu u sprečavanju nasilja u porodici (“Službeni glasnik RS”, broj 94 od 24. novembra 2016, 10 od 9. februara 2023 - dr. zakon), u članu 4. stav 1. posle tačke 11) dodaju se nove tač. 11a) do 11b) koje glase:

“11a) prinudno zaključenje braka (član 187a Krivičnog zakonika);

11b) vanbračna zajednica sa maloletnikom (član 190. Krivičnog zakonika); 11v) oduzimanje maloletnog lica (član 191. Krivičnog zakonika);”.

Član 2.

U članu 10. stav 1. reč: “sude” zamenjuje se rečju: “postupaju”, a posle reči “zakonom” dodaju se reči: “član 4”.

U stavu 2. posle reči: “(u daljem tekstu: mere zaštite od nasilja u porodici)” dodaju se zapeta i reči: “ krivični postupci”.

Član 11. menja se i glasi:

Član 3.

“Član 11.

Rukovodilac svakog centra za socijalni rad određuje među zaposlenima u centru tim stručnjaka koji su završili specijalizovanu obuku da postupaju u sprečavanju nasilja u porodici i pružaju podršku žrtvama nasilja.”.

Član 4.

U članu 13. stav 2. dodaje se druga rečenica koja glasi: “O podnetoj prijavi policija odnosno javni tužilac obaveštava Grupu za koordinaciju i saradnju.”.

Član 5.

U članu 14. stav 2. posle reči: “časova” dodaju se zapeta i reči: “odnosno najduže 24 časa zbog izvršenog prekršaja iz člana 36. ovog zakona”.

U stavu 3. reč: “branioca” zamenjuje se rečima: “punomoćnika iz reda advokata”.

Član 6.

U članu 16. stav 2. menja se i glasi:

“Pri proceni rizika naročito se vodi računa o ranijim odnosima između mogućeg učinioca i žrtve, tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oružje, da li postoji sumnja da ima mentalne smetnje ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance ili alkohol, da li je došlo do prekida veze ili zajednice između učinioca i žrtve, da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom ili oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac, da li je mogućem učiniocu izrečena hitna mera ili određena mera zaštite od nasilja u porodici, da li žrtva doživljava strah i kako ona procenjuje rizik od nasilja.”.

Posle stava 2. dodaju se novi st. 3 i 4. koji glase:

“Procena rizika se vrši za svaku žrtvu pojedinačno i evidentiraju se samo indikatori koji se odnose na tu žrtvu.

Ukoliko je nasilnom događaju prisustvovalo i maloletno lice, procena rizika se posebno vrši i u odnosu na njega.”.

Dosadašnji st. 3 i 4. postaju st. 5 i 6.

Član 7.

U članu 17. stav 6. reči: “i grupa za koordinaciju i saradnju” brišu se.

Član 8.

U članu 19. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

“Rešenje se dostavlja javnom tužiocu, policiji, centru za socijalni rad, licu prema kome je hitna mera izrečena kao i žrtvi nasilja, preko nadležnog policijskog službenika. Ako lice prema kome je izrečena mera odbije prijem rešenja ili se ne odazove pozivu, nadležni policijski službenik sastavlja o tome belešku, čime se smatra da je naređenje uručeno.”.

Član 9.

U članu 20. stav 1. reč: “Osnovi” se zamenjuje rečju: “Osnovni”. U stavu 2. reči: “12 časova” zamenjuju se rečima “24 časa”.

Član 10.

U članu 24. reč: “upravi” zamenjuje se rečju: “stanici”.

Član 11.

U članu 26. stav 2. reči: “zamenika osnovnog javnog tužioca” zamenjuju se rečima:

“javnih tužilaca osnovnog javnog tužilaštva”.

U stavu 3. reči: “zamenika osnovnog javnog tužioca” zamenjuju se rečima: “javnih tužilaca osnovnog javnog tužilaštva”.

U stavu 4. reči: “viši javni tužilac imenuje svog zamenika” zamenjuju se rečima:

“glavni javni tužilac višeg javnog tužilaštva imenuje javnog tužioca iz svog javnog tužilaštva”.

 

Član 12.

U članu 27. posle reči: “unutrašnje poslove,” dodaju se reči: “ministar nadležan za poslove zdravlja”.

Član 28. menja se i glasi:

Član 13.

“Član 28.

Nadležni policijski službenici, glavni javni tužioci, javni tužioci, sudije i radnici Centra za socijalni rad koji primenjuju ovaj zakon dužni su da završe specijalizovanu obuku prema programu koji donosi Pravosudna akademija.

Specijalizovanu obuku sprovodi Pravosudna akademija za glavne javne tužioce, javne tužioce, sudije i radnici Centra za socijalni rad u saradnji sa drugim stručnim ustanovama i organizacijama, a za policijske službenike specijalizovanu obuku sprovodi Kriminalističko-policijski univerzitet.

Po završenoj specijalizovanoj obuci, Pravosudna akademija, odnosno Kriminalističko-policijski univerzitet izdaju polaznicima obuke sertifikate o završenoj obuci.

Izdavanje i obrazac sertifikata bliže se uređuju aktom Pravosudne akademije, odnosno aktom Kriminalističko-policijskog univerziteta.”.

Član 14.

U članu 29. posle stav 1. dodaje se stav 2. koji glasi: “O odlukama suda donetim u skladu sa ovim zakonom obaveštava se žrtva.”.

Član 15.

U članu 31. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi: “Ako javni tužilac koji postupa u krivičnom postupku za krivična dela predviđena ovim zakonom nije javni tužilac koji predsedava grupom za koordinaciju i saradnju, javni tužilac koji predsedava grupom za koordinaciju i saradnju dostavlja mu individualni plan zaštite i podrške žrtvi.”.

Član 16.

U članu 32. posle stav 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

“Evidencija prekršajnog suda sadrži:

1)         podatke o licu kome je izvršilo prekršaj u smislu člana 36. stav 1. (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa prebivališta ili boravišta, podatke o ranijem kršenju određenih mera zaštite od nasilja u porodici).

2)         podatke o odluci suda o prekršenim merama zaštite od nasilja u porodici (broj i datum odluke, vrsta sankcije koja je određena i njeno trajanje);

3)         podatke o izrečenim zaštitnim merama (vrsta mere i njeno trajanje).”. Stavovi od 6. do 12. postaju st. od 7. do 13.

 Dosadašnji stav 10. koji postaje stav 11. menja se i glasi:

“Evidencije policijskih uprava, osnovnih sudova, prekršajnih sudova, osnovnih javnih tužilaštava i centara za socijalni rad vode se u elektronskom obliku i čine centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici (u daljem tekstu: centralna evidencija), koju vodi vrhovno javno tužilaštvo.”.

Član 17.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici (“Službeni glasnik RS”, br. 94/16 i 10/23 - dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon) donet je 2016. godine. Osnovni cilj donošenja zakona bio je da se na opšti i jedinstven način uredi organizacija i postupanje državnih organa i ustanova, radi delotvornog sprečavanja nasilja u porodici, kao i da se žrtvama nasilja u porodici, ali i žrtvama krivičnih dela određenih Zakonom obezbedi brza, blagovremena i delotvorna zaštita. Takođe, cilj Zakona je bio da se uspostavi standard: Nasilnik ne sme da ostane kod kuće, ne samo kada je krivično delo učinjeno, već i kada postoji neposredna opasnost od nastanka krivičnog dela odnosno bilo kog oblika nasilja, a u skladu sa ostvarivanjem principa nulte tolerancije na nasilje. Predviđen je bio poseban postupak državnih i drugih organa, organizacija i ustanova koji podrazumeva primenu hitnih mera, kao i pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici već u slučajevima postojanja sumnje da je učinjen akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja, te da se na taj način prevaziđe pravni vakuum u periodu od prijave nasilja do otpočinjanja odgovarajućeg sudskog postupka jer je tada žrtva naročito izložena riziku od ponovljenog ili eskaliranog nasilja.

Porodično nasilje predstavlja ozbiljan i složen društveni problem koji direktno ugrožava osnovna ljudska prava i slobode, pre svega pravo na život, zdravlje, bezbednost i dostojanstvo žrtava.

Usled toga, neophodne su izmene i dopune Zakona koje će unaprediti i sistemski jačati sve aspekte prevencije, zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici, uz uvažavanje iskustava nadležnih organa koji učestvuju u sprovođenju zakona i mišljenja stručne javnosti. Takođe, potreba za izmenama i dopunama Zakona proizilazi iz prakse, primene postojećeg zakonskog okvira, tokom koje su organi nadležni za sprovođenje ovog zakona i stručna javnost ukazali na određene probleme i nedorečenosti u njegovoj primeni. Osnovni cilj zakonskih izmena je poboljšanje saradnje između institucija uključenih u proces prevencije i sankcionisanja nasilja, kao i jasnija definicija prava i obaveza svih učesnika u postupku.

Takođe, neophodno je obezbediti usklađenost sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija.

Iz navedenih razloga, bilo je neophodno pripremiti izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, na način koji će unaprediti postojeći zakonski okvir i obzbediti efikasnije postupanje nadležnih državnih organa.

Pored toga, neophodno je izvršiti usklađivanje sa Zakonom o javnom tužilaštvu u pogledu naziva nosilaca javnotužilačke funkcije (“Službeni glasnik RS”, br. 10/23).

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici (u daljem tekstu: Nacrt zakona) dopunjuje se član 4. Zakona na način kojim se propširuju krivična dela na koja se Zakon primenjuje. Reč je o krivičnim delima: prinudno zaključenje braka (član 187a Krivičnog zakonika), vanbračna zajednica sa maloletnikom (član 190. Krivičnog zakonika) i oduzimanje maloletnog lica (član 191. Krivičnog zakonika) imajući u vidu da se i u ovim krivičnim delima kao oštećena lica pojavljuju maloletnici.

Članom 2. Nacrta zakona menja se član 10. Zakona na način što se precizira stav 1. Zakona kao i dopunjuje stav 2. istog člana s obzirom da je neophodno navesti da se u predmetima sprečavanja nasilja u porodici smatraju i krivični postupci.

Članom 3. Nacrta zakona menja se član 11. Zakona na taj način što se predviđa da stručnjaci koje imenuje rukovodilac svakog centra za socijalni rad, a koji postupaju u postupcima sprečavanja nasilja u porodici moraju da imaju završenu specijalizovanu obuku, budući da su specijalna stručna znanja neophodna za postupanje u ovim predmetima.

Članom 4. Nacrta zakona menja se član 13. Zakona na taj način što je dopunjen stav

2. Naime, predviđa se da o svakoj prijavi o nasilju u porodici ili neposerednoj opasnosti od nasilja policija, odnosno javni tužilac obavezno obaveštava grupu za koordinaciju i saradnju.

Član 5. Nacrta zakona menja se član 14. Zakona na taj način što se vrši dopuna stava

2. tako što se propisuje da zadržavanje u organizacionoj jedinici policije može trajati i do 24 časa ukoliko je reč o prekršaju lica koje prekrši hitnu meru koja mu je izrečena ili produžena.

 

Članom 6. Nacrta zakona menja se član 16. Zakona. Naime, pri proceni rizika naročito će se voditi računa o ranijim odnosima između mogućeg učinioca i žrtve, tome da li je mogući učinilac ranije ili neposredno pre procene rizika učinio nasilje u porodici i da li je spreman da ga ponovi, da li je pretio ubistvom ili samoubistvom, poseduje li oružje, da li postoji sumnja da ima mentalne smetnje ili zloupotrebljava psihoaktivne supstance ili alkohol, da li je došlo do prekida veze ili zajednice između učinioca i žrtve, da li postoji sukob oko starateljstva nad detetom ili oko načina održavanja ličnih odnosa deteta i roditelja koji je mogući učinilac, da li je mogućem učiniocu izrečena hitna mera ili određena mera zaštite od nasilja u porodici, da li žrtva doživljava strah i kako ona procenjuje rizik od nasilja. Takođe, dodata su dva nova stava koja predviđaju da se procena rizika vrši za svaku žrtvu pojedinačno i evidentiraju se samo indikatori koji se odnose na tu žrtvu, kao i da li je nasilnom događaju prisustvovalo i maloletno lice, procena rizika se posebno vrši i u odnosu na njega.

Članom 7. Nacrta zakona menja se član 17. Zakona na taj način što se precizira da se naređenje kojim se izriče hitna mera dostavlja samo onim organima koji neposredno postupaju u konkretnom predmetu.

Članom 8. Nacrta zakona dopunjuje se član 19. na taj način što se predviđa da se rešenje suda o predlogu da se hitna mera produži dostavlja javnom tužiocu, policiji, centru za socijalni rad, licu prema kome je hitna mera izrečena kao i žrtvi nasilja, preko nadležnog policijskog službenika. Kao veliki problem u praksi javilo pitanje izvršnosti rešenja. Posebno je ovo značajno u situaciji kada dođe do kršenja hitnih mera ge se odbrana mogućeg učinioca svodi na to da mu nije uručeno rešenje pa nije ni znao da mu je hitna mera produžena. Zbog toga bitna dopuna ovog stava predviđa rešenje spornih situacija na taj način pšto se izričito propisuje da ako lice prema kome je izrečena mera odbije prijem rešenja ili se ne odazove pozivu, nadležni policijski službenik će o tome sastaviti belešku, čime će se smatrati da je naređenje uručeno.

Članom 9. Nacrta zakona menja se član 20. Zakona na taj način što je produžen rok za obavezu osnovnog suda da dostavi žalbu i spise višem sudu na 24 časa od prijema žalbe, imajući u vidu da se u praksi pokazalo da je sadašnji rok od dvanaest časova u dosta slučajeva kratak.

Članom 10. Nacrta zakona vrši se tehnička ispravka u članu 24. stav 1. Zakona. Članom 11. Nacrta zakona vrši se usklađivanje st. 2. do 4. člana 26. Zakona sa

Zakonom o javnom tužilaštvu u pogledu naziva nosilaca javnotužilačke funkcije.

Članom 12. Nacrta zakona vrši se dopuna člana 27. stava 1. Zakona na način što se predviđa da će pravilnik o saradnji, kojim se bliže uređuju međusobna prava pored Ministra nadležnog za poslove pravosuđa, ministra nadležnog za unutrašnje poslove, i ministra nadležnog za poslove porodične zaštite sporazumno doneti ministar nadležan za poslove zdravlja, imajući u vidu ulogu tog ministarstva za primenu ovog zakona pri sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela određenih ovim zakonom.

Članom 13. Nacrta zakona precizira se član 28. Zakona koji propisuje specijalizovanu obuku policijskih službenika, glavnih javnih tužilaca, javnih tužilaca, sudija i radnika centra za socijalni rad koji primenjuju ovaj zakon.

Članom 14. Nacrta zakona dopunjuje se član 29. Zakona na taj način što se izričito propisuje da se o odlukama suda donetim u skladu sa ovim zakonom obaveštava se žrtva.

 

Članom 15. Nacrta zakona dopunjuje se član 31. Zakona stavom 6. kojim će se poboljšati efikasnost međusobne saradnje u postupcima za krivična dela predviđena ovim zakonom pa se izričito predviđa da ako javni tužilac koji postupa u krivičnom postupku za krivična dela predviđena ovim zakonom nije javni tužilac koji predsedava grupom za koordinaciju i saradnju, javni tužilac koji predsedava grupom za koordinaciju i saradnju dostavlja mu individualni plan zaštite i podrške žrtvi.

Članom 16. Nacrta zakona dopunjuje se član 32. Zakona na način da je detaljno propisana sadržaj evidencije prekršajnog suda imajući u vidu da je reč o većem broju podataka o ličnosti, a da ta materija mora biti uređena zakonom. Pored toga, reč je o evidenciji koja će sadržati podatke o prekršajnim merama zaštite od nasilja u porodici, odnosno podatke o izrečenim zaštitnim merama.

Članom 17. Nacrta zakona propisano je stupanje zakona na snagu.

Izvor: Vebsajt eKonsultacije, 12.11.2025.
Naslov: Redakcija