ZAKON O PLANIRANJU I IZGRADNJI: Određivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta u sudskom postupku

Da li se u sudskom postupku može određivati zemljište za redovnu upotrebu objekta?

Iako je ovo tema koja je u stručnoj literaturi i sudskoj praksi više puta obrađena, i dalje se u sudskim postupcima izvodi dokaz veštačenjem kada veštak samostalno opredeljuje površinu i oblik zemljišta za redovnu upotrebu objekta, a potom sud na osnovu njegovog nalaza i mišljenja definiše izreku presude.

Čini se da u ovakvim situacijama postoji nerazumevanje pojmova: “zemljište za redovnu upotrebu objekta”, “katastarska parcela” i “građevinska parcela”.

Zemljište za redovnu upotrebu objekta predstavlja način da se funkcionalno odredi neko građevinsko zemljište i ono po svojoj prirodi predstavlja građevinsku parcelu, koja je objekat urbanističkog i prostornog planiranja, a nipošto objekat stvarnog prava.

Sa druge strane, isključivo građevinsko zemljište koje je definisano geometrijski kao katastarska parcela, predstavlja objekat stvarnog prava - član 4. stav 2. tačka 1. Zakona o državnom premeru i katastru ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015 - odluka US, 96/2015, 47/2017 - autentično tumačenje, 113/2017 - dr. zakon, 27/2018 - dr. zakon, 41/2018 - dr. zakon, 9/2020 - dr. zakon i 92/2023).

Dakle, zemljište za redovnu upotrebu objekta nije objekat stvarnog prava a ono što nije objekat stvarnog prava nije stvar pa prema tome ne može biti ni predmet sudske zaštite.

Pojam zemljišta za redovnu upotrebu objekta definisan je članom 70. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) - a odnosi se na situaciju kada su na katastarskoj parceli već izgrađeni jedan ili više objekata, te je potrebno definisati namenu i funkciju zemljišta ispod i oko objekta u cilju njegove nesmetane upotrebe. Ono što je jasno uočljivo u ovom članu jeste da ovaj postupak sprovodi upravni organ.

Dakle, i stanovišta stvarne nadležnosti upitno je da li sud može uopšte postupati po takvoj tužbi i doneti odluku.

Građevinska parcela je definisana članom 2. stav 1. tačka 11. Zakona o planiranju i izgradnji, a u praksi obuhvata građevinsko zemljište namenjeno izgradnji novog objekta (jednog ili više), na kojem važeći urbanistički plan definiše kakav i koliki objekat (ili objekti) se može graditi u smislu gabarita i volumena, kakav im je položaj na parceli, kakva će biti funkcija zemljišta oko objekta (interne saobraćajnice, otvoren parking prostor, prostor za trafo stanicu, itd.).

Zaključak

Katastarska parcela je objekat stvarnog prava i obuhvata građevinsko (kao i šumsko, poljoprivredno) zemljište definisano geometrijskim granicama te parcele.

Građevinska parcela je objekat prostornog planiranja a ne objekat stvarnog prava.

Zemljište za redovnu upotrebu objekta je po svojoj prirodi najsličnije pojmu građevinske parcele i odnosi se na situaciju kada na katastarskoj parceli su već izgrađeni jedan ili više objekata (izgrađeno građevinsko zemljište), gde je potrebno definisati namenu i funkciju zemljišta ispod i oko objekta u cilju njegove nesmetane upotrebe.

Izvor: Izvor: Vebsajt Lawlife, Velibor Pejčić, advokat, 06.07.2025.
Naslov: Redakcija