NACRT ZAKONA O UNUTRAŠNJIM POSLOVIMA: Pored nepreciznih formulacija vezanih za sredstva prinude i privremeno onesposobljavanje, jedna od spornih odredbi odnosi se na upotrebu dodatnih lica za potrebe policije

Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dolazi gotovo tajno, u atmosferi nepoverenja prema policiji. Brojne neprecizne odredbe ostavljaju previše prostora za tumačenje i javnosti je previše kratak rok pre usvajanja ovakvog propisa. Skepsa oko novog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima je opravdana, smatraju Jelena Pejić Nikić i Rade Đurić i objašnjavaju na šta treba posebno obratiti pažnju.

Novi Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima u fazi je javne rasprave do 24. aprila. Prethodni pokušaji izmena Zakona prošli su uz oštru kritiku javnosti. Jelena Pejić Nikić, viša istraživačica i programska menadžerka u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku (BCBP) navodi da je ovo zvanično treći nacrt zakona o unutrašnjim poslovima koje je MUP u poslednjih pet godina stavio na javnu raspravu.

“Ovo je dosta bolji tekst nego u prethodna dva nacrta. Svaki put deluje da se radilo ispočetka i svaki ministar je ostavio neki lični pečat na svoju verziju zakonskog teksta. Možda je srednjoročna taktika da nam se prvo predstave toliko skandalozna rešenja, da nam onda neka naredna budu manje loša pa prihvatljiva”, smatra Pejić Nikić.

Sagovornica kaže i da u ovom nacrtu nema elemenata koji su u prethodnim javnim raspravama istaknuti kao najproblematičniji - uključujući u to biometrijski nadzor nad javnim površinama, proširenje razloga za upad u stan bez sudskog naloga, zabranu snimanja policajaca tokom vršenja službene dužnosti, skrivanje identiteta policijskih službenika na uniformama, zvučni top, gumene metke i sredstva za trenutno vezivanje.

Rade Đurić, pravnik i istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) pita se šta novi zakon zaista može da promeni i da li je najveći problem primena samog zakona.

“Jeste, najveći problem je primena. Tehnički gledano, zakon jeste bolji nego postojeći Zakon o policiji. Jako važno za nas, nema tih odredaba o biometrijskoj obradi podataka građana. Međutim, utisak je da je tekst zakona više nekakvo mazanje očiju i pokušaj prikazivanja stvari onakvim kakve zapravo neće biti u praktičnoj primeni. Jako puno odredaba je određeno nejasno i zakon je više podešen samoj upravljačkoj strukturi i vezi ka političkim nosiocima vlasti, bukvalno lojalnosti stvarnom nosiocu vlasti, a ne građanima ili policijskim službenicima”, smatra Đurić.

Da li će novi zakon da reši problem neodgovornosti službenika policije zbog prebijanja građana, da lakše ukaže na informacije i dokaze o tome, pojača stepen njihove odgovornosti, kontrolnu ulogu i zaista odvoji Sektor unutrašnje kontrole u odnosu na druge delove policije, da spreči curenje podataka i nezakonito dostavljanje informacija licima van sistema tužilaštva i policije, da spreči neovlašćenu obrada podataka i zloupotrebe, da spreči policiju da neovlašćeno koristi sisteme postavljenih kamera da bi opet nezakonito dolazila do izvora novinarskih informacija i da li će policajci bolje primenjivati ili kontrolisanije upotrebljavati sredstva prinude prema novinarima i građanima - pitanja su koja postavlja Đurić i za koja smatra da je odgovor odričan.

“Već smo postali skeptični u vezi sa posljedicama zakona. I važeći Zakon o policiji je solidan, problem je što se nedosledno primenjuje, što se loša praksa ne samo toleriše već i podstiče. Trend u postupanju policije na javnim okupljanjima, lokalnim izborima i istaknutim slučajevima, kao i nedavne smene i čistke u sistemu govore u prilog cilju oprečnom od onog koji je zvaničan i zacrtan u Reformskoj agendi. Atmosfera nepoverenja baca senku na zakonska rešenja i da ona mogu bilo šta promeniti, a još više budi sumnju način na koji se javna rasprava sprovodi, kao da se namerno želi umanjiti prostor za intervencije zainteresovane javnosti”, smatra Pejić Nikić.

Pravnik i istraživač NUNS-a ističe da je odnos MUP-a i velikog dela policije prema građanima postao veoma problematičan u poslednjih godinu i po dana. Đurić smatra da je način na koji obavljaju svoje poslove i tretiraju ustavna prava građana na izražavanje stavova, pravo na protest, pravo da iskažu svoja mišljenja prilikom važnih, a veoma problematičnih odluka predstavnika vlasti, postao posebno negativan i nerazuman.

“U takvom svetlu dolazi i novi zakon. Prvo, zakon dolazi gotovo tajno - ogromna većina nas zainteresovanih je za Nacrt zakona čula sasvim slučajno, jer su nam prijatelji ukazali ili smo slučajno uočili na veb stranici Ministarstva. Za ovako važan propis, minimalna zakonska forma nije dovoljna. Zakon je sistemski propis koji se dotiče i prepliće sa brojnim drugim važnim propisima i ovakve rasprave moraju da budu veoma široke i dugotrajnije”, smatra Đurić i dodaje da rasprava mora da se produži, a građani i stručna javnost moraju imati mnogo više vremena da razumeju i ukažu na eventualne sporne delove.

Pejić Nikić ističe i da pojedine formulacije ostavljaju previše prostora za tumačenje, te da MUP duguje pojašnjenje i preciziranje istih.

“Pojedine opštije formulacije kod elektromagnetnih sredstava prinude i sredstava za privremeno onesposobljavanje ostavljaju previše prostora za tumačenje, te je opravdan strah javnosti da se pod njih može podvesti i neutvrđeno sonično oružje upotrebljeno 15. marta prošle godine. Činjenica je da je član koji je predviđao uređaje za emitovanje zvučnih talasa izbačen iz nacrta, a meni je suviše nategnuto tumačenje da projektili ili šok bombe sa zvučnim, svetlosnim ili dimnim efektom podrazumevaju i zvučni top”, ističe Pejić Nikić i dodaje da MUP tu definitivno duguje pojašnjenje i preciziranje normi, pogotovo što nam je dosadašnja praksa “produbila nepoverenje u savesno postupanje policije”.

Pored nepreciznih formulacija vezanih za sredstva prinude i privremeno onesposobljavanje, Đurić dodaje i da se jedna od spornih odredbi odnosi na upotrebu dodatnih lica za potrebe policije.

“Nema jasno određenih i preciziranih odredaba koja ukazuju kada policajci mogu da koriste tzv. fantomke ili da nastupaju bez jasnih individualnih obeležja, što je već stvaralo i stvara mogućnost za uvođenje i upotrebu lica koja su van sistema policije”, objašnjava Đurić.

Prema rečima našeg sagovornika, direktne posledice toga su zapravo stvaranje novog okvira ojačavanja političkog uticaja na samu policiju i automatsko urušavanje operativne nezavisnosti u odnosu na, na primer, ministra policije.

“U sistemu u kojem praktično nije usvojena odgovornost za sopstvene postupke, na ovaj način samo ojačavate one koji nastavljaju da zloupotrebljavaju svoje položaje službenih lica. Direktno ponovo uvodite određena sredstva prinude, uključivanje lica koja su van sistema policije i nisu službena lica, i situacije u kojima policija ponovo može otvoreno da zloupotrebljava mogućnosti uklanjanja individualnih oznaka i upotrebu tzv. maski ili balaklava, kada smo videli da se povećava stepen zloupotrebe ovlašćenja”, ističe Đurić.

Pejić Nikić navodi da su u novom Nacrtu bezbednosne provere sasvim drugačije uređene i da je tu potrebno još analize, ali da uviđa da je širok spektar lica koja se proveravaju, da nedostaje ko i na koji način vrši provere i da se dosta stvari ostavlja da ministar uredi. “To preveliko oslanjanje na ministra provlači se kroz čitav zakon”, dodaje sagovornica.

“Sindikati se dosta bave i načinom na koji su uređeni ljudski resursi, ali ovo pitanje je veoma važno za sve građane koji žele profesionalnu službu u kojoj su kvalifikacije i integritet važniji od veza…. Ono što primećujem je da postoji više izuzetaka za zasnivanje radnog odnosa mimo javnog konkursa, da su neki uslovi (poput najviših ocena) za napredovanje izostali i da se dozvoljava i vanredno napredovanje po nejasnom kriterijumu koje ostavlja previše diskrecije ministru”, kaže Pejić Nikić.

Pejić Nikić navodi da je selektivno postupano i po preporukama GREKO za borbu protiv korupcije u policiji i preporukama Komiteta za prevenciju torture, kao i da nisu ostvareni ciljevi iz Reformske agende, zbog koje se sad žuri sa usvajanjem zakona - a među njima je jačanje operativne nezavisnosti policije u odnosu na MUP.

“Nije dovoljno napisati u zakonu da je policija operativno nezavisna, potrebno je ojačati tu garanciju konkretnim mehanizmima. Ipak, još gore je to što operativna nezavisnost nije priznata i Sektoru unutrašnje kontrole. Na javnoj raspravi predstavnici MUP-a još su branili praksu da ministar ovom sektoru određuje prioritete u radu. Zbog zavisnosti SUK-a od volje ministra sve su glasniji predlozi da se ovaj sektor izmesti iz MUP-a i pretvori u nezavisno stručno nadzorno telo”, ističe Pejić Nikić.

Viša istraživačica i programska menadžerka u BCBP kaže da Nacrt umanjuje javnost rada MUP-a i spoljnu kontrolu policije - predviđeno je manje izveštaja, i to da se objavljuju tek nakon što ih Skupština razmotri.

Kako dalje objašnjava, precizne kontrolne nadležnosti skupštinskog odbora za odbranu i unutrašnje poslove su izbrisane, a da nisu nadoknađene dopunom Poslovnika Narodne skupštine, pa sad nema ni pomena nadzora nad trošenjem budžeta, primenom specijalnih mera, političkom neutralnosti u radu policije ili nepravilnostima u radu MUP-a.

“Akt o sistematizaciji radnih mesta proglašen je tajnom, što je legalizacija loše prakse, a zaposleni ne mogu ništa da govore u javnosti da ne bi dobili disciplinski postupak, čak i ako ni na koji način nisu narušili ugled MUP-a”, dodaje Pejić Nikić.

Izvor: Vebsajt Mišina, 09.04.2026.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija