TRANSPARENTNOST SRBIJA: Nema poboljšanja u transparentnosti rada lokalnih samouprava u Srbiji

Nivo transparentnosti jedinica lokalnih samouprava i gradskih opština u Srbiji po pitanju trošenja budžeta, konkursa, ali i javnih nabavki trebalo bi da bude viši, pokazuje istraživanje organizacije Transparentnost Srbija.

Prosečna ocena 145 jedinica lokalne samouprave u indeksu transparentnosti samouprave u 2025. godini je 52 i nije se menjala u protekle tri godine, nakon četvorogodišnjeg kontinuiranog rasta indeksa.

Opštine i gradovi se rangiraju na osnovu kriterijuma transparentnosti, određenih putem 95 pitanja - indikatora. Konačne ocene, odnosno indeksi mogu biti u rasponu od 0 do 100. Ove godine su opštine i gradovi imali ocene između 30 i 97.

Tako je poboljšanje u indeksu transparentnosti u odnosu na prethodnu godinu imalo više od polovine jedinica lokalne samouprave (75 od 145) dok je lošiji rezultat imalo njih 64.

Kada su u pitanju kategorije indikatorskih pitanja, poboljšanje je zabeleženo u četiri oblasti, a pogoršanje u pet oblasti.

Jedan od indikatora koji bi trebalo poboljšati, prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića jeste transparentnost budžeta, odnosno trošenje finansijskih sredstava iz budžeta lokalnih samouprava.

“Tu su i konkursi za, na primer, korišćenje imovine. Lokalne samouprave neretko upućuju pozive, gde se izdaje imovina u zakup ili na primer, dodeljuju sredstva za finansiranje medija i organizacija civilnog društva. Nakon tih konkursa se desi da se neki državni organ ili istraživački portal oglasi da je saznao da novac koji je namenjen za tako nešto nije potrošen za te namene. Mi smo istraživali veliki jaz između inicijalnih oglasa, informacija o tome kako je konkurs prošao i da li je bilo ikakve koristi od toga”, rekao je Nenadić.

Napomenuo je da to što je opština veća, ne znači da će i transparentnost biti veća.

“Korelacija između visine budžeta i njihove transparentnosti je veoma skromna”, napomenuo je on.

Istraživanje pokazuje da su u četiri oblasti i napredak i nazadovanje bili veoma mali. Međutim, izuzetno pogoršanje zabeleženo je u oblasti “Informatori”, gde je nakon dve godine sa prosekom iznad 70 odsto, sada taj prosek 53,3 odsto.

U oblasti “Javne nabavke” nastavlja se višegodišnji kontinuirani pad (nakon izmena zakona i ukidanja obaveze objavljivanja informacija na sajtu naručioca) i prosek je sada prvi put ispod 50 odsto (46,9 odsto). S druge strane, u oblasti “Budžet”, oboren je rekord od pre dve godine i sada je proseku 63,5 odsto, ali razloga za brigu ima i u toj oblasti jer je zabeležen značajan pad broja javnih rasprava o budžetu koje su uključivale i otvoreni sastanak.

Rast beleže oblasti “Slobodan pristup informacijama” (sa 62,8 na 66,2 odsto), “JLS i građani”, sa 44,8 na 46,9 odsto, i “Javna preduzeća i javne ustanove”, sa 53 na 54,9 odsto, čime je nastavljen pozitivan trend od 2019. godine. Tradicionalno najlošije ocenjena oblast “Skupština i veće” dodatno je pala, sa 37,8 na 37,3 procenata.

Novinar Zlatko Minić rekao je da su indeksi presek stanja i fluidna stvar. Kako je istakao, loš rezultat na indeksu transparentnosti lokalne samouprave ne znači da postoji korupcija.

Kao jedan od indikatora koji je najviše opao jeste i “Informator o radu”, odnosno da li je on ažuriran u poslednja tri meseca.

“Ove godine u indeksu transparentnosti imamo značajna pomeranja (na gore i na dole) pojedinih opština i gradova. Ove godine imamo mnogo veći napredak onih koji su napredovali nego onih koji su nazadovali. Međutim, ti koji su nazadovali su mnogo nazadovali, pa je prosek opet isti”, napomenuo je Minić.

Kako je kazao, transparentnost ne sme da bude samo pitanje političke ili administrativne volje ili kapaciteta. Lokalne samouprave mogu i treba da svojim aktima uspostave određene mehanizme šta će se i kako objavljivati i kada od podataka.

“Objavljivanje informacija u nekom službenom glasniku može biti dobro, ali to građanima ne znači mnogo, ta informacija nije vidljiva kao ona koja se vidi na nekom sajtu”, kazao je Minić.

Najniži indeks transparentnosti ove godine zauzele su opštine i gradovi Preševo, Lebane, Kovačica, Lučani i Smederevska Palanka.

Ove godine, četvrti put zaredom, Novi Pazar je na vrhu tabele po transparentnosti u Srbiji za razliku od ostalih lokalnih samouprava. Novi Pazar je imao ove godine ocenu 97 od sto.

Na drugom mestu sa 94 poena je Veliko Gradište, na trećem Kanjiža (86 poena), Tutin (82 poena) i Leskovac (81 poen).

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Katarina Pantelić, 11.09.2025.
Naslov: Redakcija