ZAKON O RADU: Broj angažovanih lica van radnog odnosa u ministarstvima beleži rast iz godine u godinu

U periodu od 1. januara do 18. decembra 2024. godine 69.651 lice u Srbiji imalo je prijavu na obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima. Njih 27.113 je kod istog poslodavca više puta u toku godine imalo prijavu na osiguranje po osnovu takvog ugovora.

Veliki broj ugovora o privremeno-povremenim poslovima zaključen je u javnom sektoru.

Primera radi, prema podacima DRI, u periodu 2021-2023 u 23 ministarstva zaključeno je 8.000 takvih ugovora.

Sam ugovor o obavljanju privremeno-povremenih poslova nije nešto što je specifično za srpsko zakonodavstvo, on postoji i u drugim zemljama Evrope.

Međutim, kod nas se taj ugovor posmatra kao rad van radnog odnosa, što je jedna vrlo čudna kategorija koja ne postoji u uporednim zakonodavstvima, kaže Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad.

U najvećem broju zemalja gde se taj ugovor koristi, radnik može da ostvari većinu onih osnovnih prava koje ima po osnovu rada – dok u Srbiji to nije slučaj.

Reljanović navodi i da je u mnogim slučajevima gde je radnik tužio poslodavca – tvrdeći da se zapravo nalazi u radnom odnosu jer obavlja iste poslove u dužem periodu vremena – sud najčešće stao na stranu radnika. Ipak, takve tužbe nisu česte u Srbiji, kaže.

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kaže da neko može da obavlja privremene i povremene poslove ako kod poslodavca postoji potreba za tim.

Privremeni su oni poslovi koji traju neko određeno kratko vreme. Povremeni takođe traju kratko vreme, ali se ponavljaju više puta u toku godine, objašnjava Mario Reljanović.

Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može da se zaključi sa nezaposlenim licem, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena, korisnikom starosne penzije.

“Ako računamo petodnevnu radnu nedelju, to je gotovo šest meseci. Šest meseci je ta privremenost ili povremenost posla, što je dosta dugo”, kaže Reljanović.

Reljanović objašnjava da ono što kod ovih ugovora najviše zabrinjava je to što se kaže da angažovano lice radi van radnog odnosa, pa samim tim može da ostvari samo ona prava koja ugovori za poslodavcem.

“A prava koja se ugovore sa poslodavcem su po pravilu minimalna. Ona se odnose na naknadu, na radno vreme, sadržinu posla”.

Sva ostala radna prava, lice koje je angažovano po ovom osnovu – ne može da ostvari.

“Na primer, to su prava na plaćeno i neplaćeno odsustvo, na ograničeno radno vreme, na minimalnu zaradu, na zaštitu zarade, na godišnji odmor, bolovanje, porodiljsko odsustvo…”, nabraja Reljanović.

Ugovorom o privremeno-povremenim poslovima ne bi trebalo da se angažuju lica za poslove koji su osnovna delatnost poslodavca. Ili sporedna delatnost, ali postoji trajna potreba za vršenjem tih poslova.

“Ono što u Zakonu ne piše, a što proističe iz prirode privremenih i povremenih poslova, jeste da poslodavac ne može da angažuje na sistematizovana radna mesta lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima”, kaže Reljanović.

Ipak, Zakon daje poslodavcu mogućnost da sam odredi koje će poslove sistematizovati.

Pa je tako, kaže Reljanović, bilo raznih primera gde poslodavci ne sistematizuju ni one poslove koje ulaze u osnovnu delatnost.

“Na primer u restoranu, poslodavac ne sistematizuje kroz pravilnik poslove kuvara. Nego kuvara drži na ugovoru o privremeno-povremenim poslovima. Iako je potpuno jasno da on ne može da obavlja delatnost bez kuvara”.

Druga vrsta zloupotreba ugovora o privremeno-povremenim poslovima se odnosi na njihovo trajanje.

Kada nekom licu istekne 120 radnih dana po jednom ugovoru o privremeno-povremenim poslovima, poslodavac može opet ugovorom o privremeno-povremenim da angažuje isto lice, ali na “druge” poslove.

“To ima nebrojeno mnogo primera, da se ljudima na pet i po-šest meseci menjaju ugovori, gde je neko prvih šest meseci čistačica, a drugih šest meseci higijeničarka. Ili prvih šest meseci je jedno lice obezbeđenje, a drugih šest meseci je čuvar”, kaže Reljanović.

On ocenjuje da se tu očigledno radi o zloupotrebi tih ugovora, jer se fingira da je sa jednih poslova lice prešlo na druge.

“Ili formalno kroz ugovor lica zaista prebacuju na druge poslove, ali faktički obavljaju jedne iste poslove (sve vreme)”, rekao je on.

Ukupan broj zaposlenih u Srbiji u 2023. godini je iznosio 2.306.955.

Od tog broja 2.248.517 je bilo zaposlenih u radnom odnosu. Zaposlenih van radnog odnosa bilo je 58.439. Zaposleni van radnog odnosa u 2023. činili su 2,53 odsto ukupno zaposlenih u Srbiji.

Još 2020. je udeo zaposlenih van radnog odnosa u odnosu na ukupan broj zaposlenih bio 3,06 odsto.

Osim privremeno-povremenih ugovora, rad van radnog odnosa obuhvata i ugovore o delu, o stručnom usavršavanju i osposobljavanju, o dopunskom radu.

Pod pojmom zaposleni u Srbiji se podrazumevaju lica koja imaju formalno pravni ugovor o zaposlenju. Odnosno zasnovan radni odnos sa poslodavcem na određeno ili neodređeno vreme.

Međutim, u Srbiji se u zaposlene ubrajaju i oni koji rade van radnog odnosa na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova.

U zaposlene spadaju i lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji.

Najviše ugovora o privremeno-povremenim poslovima dolazi iz javnog sektora. Naročito je taj broj porastao zbog “čuvene zabrane zapošljavanja”, smatra Mario Reljanović.

“Ljudi su primani na privremeno-povremene poslove, pa na tim poslovima držani po nekoliko godina”, kaže sagovornik.

Kada je reč o privatnom sektoru, on misli da takvih ugovora najviše ima u ugostiteljstvu i turizmu.

U 2020. godini javni sektor imao je 600.553 zaposlenih (576.798 u radnom odnosu i 23.755 van radnog odnosa).

Zaposleni van radnog odnosa te godine činili su 3,96 odsto zaposlenih u javnom sektoru.

U 2023. godini javni sektor je imao 612.148 zaposlenih. U radnom odnosu bilo je njih 592.338, a van radnog odnosa 19.810 ili 3,24 odsto od ukupno zaposlenih.

U zaposlene u javnom sektoru ubrajaju se zaposleni u javnim državnim preduzećima, u javnim lokalnim preduzećima. Takođe, zaposleni u administraciji (nivo države i autonomne pokrajine, kao i lokalne samouprave), zdravstveni i socijalni rad i zaposleni u obrazovanju i kulturi.

Državna revizorska institucija objavila je nedavno reviziju na temu “Angažovanje fizičkih lica van radnog odnosa u ministarstvima“. Revizija je obuhvatila period 2021-2023. U tom periodu je zaključeno oko 10.000 ugovora van radnog odnosa u 23 ministarstva (uključujući i ugovor o delu i dr.).

Broj angažovanih lica van radnog odnosa u ministarstvima beleži rast iz godine u godinu, navodi DRI.

U periodu 2021–2023. godine, u ministarstvima je aktivno ukupno 9.540 ugovora van radnog odnosa.

Od toga je 8.000 ugovora o privremenim i povremenim poslovima, 1.041 ugovor o delu, 465 ugovora o dopunskom radu. Tu su i 34 ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju.

Ukupan broj ugovora van radnog odnosa u 2022. bio je veći za 18 odsto, u odnosu na ukupan broj ovih ugovora u 2021. godini. U 2023. broj ugovora veći je za 10 odsto u odnosu na 2022.

Od ukupnog broja aktivnih ugovora van radnog odnosa, najveće učešće imali su ugovori o privremenim i povremenim poslovima. Oni su činili oko 84 odsto ukupno zaključenih.

DRI objašnjava da je broj lica koji je angažovan manji od broja zaključenih ugovora i iznosi ukupno 4.193 lica u periodu od 2021–2023. godine. DRI ukazuje da navedeni broj ne znači da se radi o različitim fizičkim licima, jer jedno lice može biti angažovano u više godina.

U 2022. godini broj lica van radnog odnosa veći je za 26 odsto u odnosu na broj lica u 2021. godini. U 2023. broj lica veći je za 12 odsto u odnosu na broj angažovanih lica u prethodnoj godini.

U periodu 2021-2023, učešće angažovanih lica van radnog odnosa u broju zaposlenih na neodređeno vreme je raslo. Prosečno sa 27 odsto, koliko je bilo u 2021. godini, na 35 odsto, koliko je iznosilo u 2023. godini.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je na dan 31.12. 2023. imalo 121 angažovano lice van radnog odnosa. Ministarstvo zdravlja 80, a Ministarstvo rudarstva i energetike 59.

Sudska praksa kod nas je dobra jer su sudovi u mnogim slučajevima gde je radnik tužio poslodavca, tvrdeći da se on zapravo nalazi u radnom odnosu jer obavlja iste poslove u dužem periodu, najčešće stao na stranu radnika, kaže Reljanović.

“Kada radnik ima radno vreme i kada ti poslovi traju duže od zakonskog maksimuma. Kada se poslodavac ponaša prema njemu kao da je zaposleni, a on nije zaposleni nego ima ugovor o privremeno-povremenim poslovima, onda je sud nalazio da je taj ugovor fingiran, dakle da je namešten da bi prikrio radni odnos”, kaže Reljanović.

On kaže da se ovde radi o utvrđujućem tužbenom zahtevu i utvrđujućoj presudi. Tu se ne dosuđuje naknada štete, nego se utvrđuje da se zaposleni nalazi u radnom odnosu. Tu imamo relativno dobru praksu koja je utemeljena, osim povremenih iskakanja, uglavnom se tu staje na stranu radnika, dodaje Reljanović.

Ipak, ocenjuje da takve tužbe nisu česte u Srbiji.

“Ja bih rekao da relativno mali broj malih ljudi poteže za tim. Uglavnom poslodavci idu ka tome da obećavaju ugovor o radu. Radnici se ne bune dok taj fingirani ugovor traje. A kada on prestane i kada su potpuno izolovani od poslodavca, onda je teško doći do dokumentacije i do svega, pa onda najčešće odustaju”, rekao je on.

DRI je u izveštaju naveo i da ni u jednom od 23 ministarstva, rad van radnog odnosa nije bio predmet inspekcijskog nadzora.

Izvor: Vebsajt Forbes, Nevena Petaković, 09.01.2025.
Naslov: Redakcija