PREDLOG ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Predlog zakona štiti samo ako je nepokretnost u potpunosti u vlasništvu dužnika i ako se radi o njegovoj jedinoj nekretnini

Da je Predlog zakona o dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koji trenutno čeka na usvajanje u Narodnoj skupštini, postojao pre desetak godina, sagovornici smatraju da ni tada ne bi uspeo da zaštiti mnoge građane od gubitka jedinog krova nad glavom.

Predsednik Srbije najavio je izmene ovog zakona kao epohalne i poručio da će novi propisi konačno zaštititi građane od prinudnih izvršenja nad jedinom nekretninom u kojoj žive.

Međutim, sagovornici upozoravaju da svi koji imaju bilo kakva dugovanja, bilo prema bankama, ili prema komunalnim preduzećima, moraju pažljivo pročitati Predlog zakona, jer se zaštita odnosi samo na one koji ispune pet vrlo strogih kriterijuma.

Prema novom predlogu Zakona, nepokretnost ne može biti prodata u izvršnom postupku ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:

 1) ako se radi o jedinoj nepokretnosti izvršnog dužnika;

 2) ako se radi o nepokretnosti na kojoj izvršni dužnik ima prebivalište najmanje pet godina pre podnošenja predloga za izvršenje, ako ta adresa nije pasivizirana;

 3) ako se radi o nepokretnosti površine do 60m2;

 4) ako glavnica potraživanja koje se namiruje ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nepokretnosti utvrđene u skladu sa aktom jedinice lokalne samouprave;

 5) izvršni dužnik u periodu od tri godine pre dana podnošenja predloga za izvršenje nije prodao ili poklonio drugu nepokretnost ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju.

Takođe, ukazuju na to da je ostalo nejasno da li zakon štiti i one koji duguju banci za stambeni kredit.

Dok jedan od sagovornika smatra da novi zakon ne štiti građane koji duguju bankama za stambene kredite, drugi ocenjuje da zakon ne precizira tačno na koje vrste potraživanja se odnosi, te da se eventualno može primeniti i na stambene zajmove.

Ipak, upozorava da bi to mogao sprečiti član 151d zakona koji kaže da zaštita ne važi ako je dužnik u javnoj ili zakonski overenoj ispravi dao saglasnost da se naplata može sprovesti preko njegove nekretnine.

Drugim rečima, to znači da su banke ovom odredbom zaštićene, pa bi dugovi za stambene kredite mogli ostati van ove zakonske zaštite.

Ivan Zlatić iz Združene akcije “Krov nad glavom” ocenjuje da predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju neće doneti suštinsku zaštitu prava na dom većini građana.

On ukazuje da je zaštita koju zakon nudi vrlo ograničena i da bi, prema dosadašnjem iskustvu njihove organizacije, mali broj ljudi bio obuhvaćen ovim izmenama čak i da su one važile u prethodnih osam godina.

“Ovim zakonom smo dobili veoma ograničenu zaštitu prava na dom, jer su uslovi koji moraju da se ispune izuzetno strogi. Kada bismo se osvrnuli na naš rad u proteklih osam godina i na sve slučajeve u kojima smo pomagali ili pokušavali da pomognemo ljudima da sačuvaju svoj dom, videli bismo da bi, čak i da su ove izmene tada bile na snazi, vrlo mali broj njih zaista bio zaštićen”, kaže Zlatić.

Pre svega, smatra, tumačeći predlog zakona, da se zaštita prava na jedini dom ne odnosi na stambene kredite.

Prema njegovom tumačenju ovog zakona, zakon štiti samo ako je nepokretnost u potpunosti u vlasništvu dužnika i ako se radi o njegovoj jedinoj nekretnini.

“Ako stan otplaćujete putem kredita, dokle god je u vlasništvu banke, ova zaštita se ne primenjuje. Dakle, zakon se odnosi samo na stanove do 60 kvadrata koji su u vašem vlasništvu, u kojima živite najmanje pet godina i na toj adresi ste prijavljeni”, objašnjava on.

Ukazuje da je “Krov nad glavom” još 2019. godine predložio da stan postane zakonski “dom” u trenutku kada dužnik otplati određeni deo kredita, a ne tek kad isplati poslednju ratu. Međutim, to nije prihvaćeno.

Posebno problematičnim smatra odredbu da dužnik mora biti prijavljen na toj adresi najmanje pet godina da bi stan bio zaštićen.

“Ljudi često privremeno odlaze zbog posla u drugo mesto ili inostranstvo, i tada im prebivalište može biti zamrznuto. Znači li to da zbog toga gube pravo na zaštitu svog doma? Čak i ako su im deca i porodica sve vreme prijavljeni tu? Ne znamo kojom logikom se zakonodavac rukovodio kada je prepisao ovako drakonsku meru i da li zna kakva je ekonomska situacija u zemlji”, kaže Zlatić.

Na pitanje da li se sada Srbija izmenama i dopunama ovog zakona uskladila sa evropskim zakonima, Zlatić odgovara da se “Krov nad glavom” ne oslanja previše na evropsku praksu, jer smatraju da ona nije primenljiva u uslovima u kojima građani Srbije žive.

“Naša socijalna i ekonomska situacija je potpuno drugačija od one u zemljama Evropske unije. Iako ove izmene predstavljaju usklađivanje sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i praksom Evropskog suda za ljudska prava, smatramo da od toga građani Srbije neće imati stvarnu korist”, kaže on.

Ukazuje da smo suočeni sa veoma surovom kreditnom politikom banaka koje posluju u Srbiji, a većinom dolaze iz EU i da su građani koji podižu stambene kredite izloženi velikom riziku.

“Zato smatramo da Srbija mora da traži rešenja koja odgovaraju njenim građanima i realnom životu, a ne da slepo sledi evropske modele”, Ističe Zlatić.

On posebno skreće pažnju na kontradiktornu poruku vlasti – dok se s jedne strane obećava zaštita prava na dom, s druge se najavljuje olakšavanje uslova za zaduživanje.

“To je veoma opasno. S jedne strane činite građanima uslugu da mogu lakše da se zadužuju, a s druge strane stvarate utisak da će im jedini dom biti zaštićen. Međutim, kada pogledate uslove pod kojima ta zaštita važi, shvatite da su toliko strogi da će se odnositi na mali broj ljudi”, naglašava Zlatić.

Pravnik Udruženja za zaštitu potrošača “Efektiva” Jovan Ristić objašnjava da predloženi zakon o izvršenju ne pravi razliku između vrsta dugova, što znači da bi, bar u teoriji, mogao da se odnosi i na dugovanja po osnovu stambenih kredita.

Međutim, upozorava da zakon predviđa vrlo stroge uslove koje građani moraju da ispune kako bi bili zaštićeni od prinudne prodaje svoje nekretnine.

“Ljudi moraju da znaju da ovo nije “slatko deljenje kolačića”. Zakon jeste namenjen zaštiti, ali nije lako ostvariti tu zaštitu. Postoji čak pet uslova koje građanin mora da ispuni kako bi ostvario zaštitu. Dakle, nije dovoljno samo da stan ima do 60 kvadrata”, kaže Ristić.

Prvi uslov je da je reč o jedinoj nepokretnosti u vlasništvu dužnika. Drugi da je na toj adresi prijavljen najmanje pet godina. Treći je da vrednost glavnice duga ne sme prelaziti polovinu tržišne vrednosti stana, a četvrti da dužnik u poslednje tri godine nije poklonio ili prodao drugu imovinu, kako bi se izbegle zloupotrebe. Peti uslov je da veličina nekretnine ne prelazi 60 kvadrata.

Tek ako su svi ovi uslovi ispunjeni, može se govoriti o eventualnoj zaštiti od izvršenja, ukazuje sagovornik.

“Zakon ne kaže direktno da se stambeni krediti isključuju, što znači da bi oni mogli biti obuhvaćeni zaštitom. Međutim, postoji jedna ozbiljna prepreka – član 151d, koji kaže da ako je dužnik dao saglasnost da se naplata može sprovesti nad stanom, ta zaštita ne važi, a banke upravo takvu klauzulu gotovo uvek unose u ugovore o kreditu”, objašnjava Ristić.

On naglašava da će banke verovatno koristiti ovu odredbu da se zaštite i da neće odobravati kredite bez takve saglasnosti.

“Koliko god da se zalažem na pravo za krov na glavom, isto tako mora da postoji neka odgovornost. Imajte u vidu jednu stvar: neko vam daje kredit, vi ga ne plaćate, a hoćete da ostanete u stanu. Ne možete uzeti stan na kredit, prestati da plaćate, a očekivati da vas zakon štiti bez izuzetka”, zaključuje Ristić.

Izvor: Vebsajt Danas, 09.09.2025.
Naslov: Redakcija