RADNA VERZIJA NACRTA ZAKONA O DOBROBITI ŽIVOTINJA: Životinja se može ubiti ne samo da bi se sprečilo širenje i suzbijanje bolesti, već i kako bi se obezbedila prevencija i kontrola bolesti’, a za to se čak više ne zahteva ni mišljenje veterinara. Veterinari više nemaju dužnost da pružaju pomoć životinjama u prihvatilištima. Svaka opština će određivati koliko kućnih ljubimaca se može držati u sopstvenom domaćinstvu

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je radnu verziju Nacrta zakona o dobrobiti životinja. Profesorka prava Vanja Bojović smatra da se širom otvaraju vrata za korupciju u ovoj oblasti i proizvoljno ubijanje životinja.

Bolja zaštita, veća bezbednost hrane i jačanja konkurentnosti na evropskom tržištu - ovo su stavke koje obećava Ministarstvo poljoprivrede novom zakonskom regulativom kojim se štite prava životinja u Srbiji.

“Zakon predviđa obavezu da svaka klanica ima zaposleno lice odgovorno za dobrobit životinja”, dodaje se iz resornog ministarstva. “Još jedna ključna novina odnosi se na primenu standardnih procedura u svim fazama postupanja sa životinjama, kako bi se one poštedele bola, stresa, straha i patnje.”

Tvrde i da će se olakšati “trgovinski odnosi i jačanje konkurentnosti srpskih proizvoda na evropskom tržištu”.

Ubijanje bez dozvole veterinara

Međutim, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović smatra da postoje brojne problemi sa ovim nacrtom, koji se samo naočigled oslanja na propise EU jer se ispostavlja da država zakonsku regulativu na brojnim primerima nije uskladila sa onom iz Unije.

Sa druge strane, mnoge negativne odredbe je ubacila u predlog.

“Širom se otvaraju vrata za nekontrolisano ubijanje životinja, u mnogim slučajevima i bez mišljenja veterinara”, kaže Bajović. “Tako, nacrt Zakona proširuje mogućnosti za ubijanje životinja. Po predloženom rešenju životinja se može ubiti ne samo da bi se sprečilo širenje i suzbijanje bolesti, već i kako bi se obezbedila prevencija i kontrola bolesti’, a za to se čak više ne zahteva ni mišljenje veterinara. Ova odredba širom odrešuje ruke svim azilima da pobiju pse koji se tu nalaze pod izgovorom prevencije i kontrole bolesti, i bez mišljenja veterinara.”

Bajović kaže i da je iz fondova EU država dobila 1,38 miliona evra da reši problem napuštenih pasa, ali da novi nacrt zapravo utemeljuje rad privatnih firmi koje su bliske državi. Za zatvaranje ove firme je Kreni-promeni prikupio 50.000 potpisa, jer njihovi aktivisti kažu da dobija ogroman novac u dilu sa državom, a životinje drže u nehumanim uslovima.

“Početkom jula ove godine posetili smo Vrnjačku Banju i tamo smo zatekli stravične prizore. Na mnogim lokacijama bilo je previše pasa, za te pse azil ima ugovornu obavezu da ih steriliše, da čipuje pošto ih uhvati i da ih vrati u prvobitno stanište”, objasnila je Jelena Banac iz Kreni - Promeni.

Dodali su da opština Vrnjačka Banja samo ove godine za “Zoo higijenu” izdvaja pet miliona dinara, a na ime naknada za ujede pasa skoro dva miliona. Taj novac ide ovom azilu, a problem ostaje. Tvrde da imaju dokaze da firma ne steriliše pse, pušta ih da se zaraze i izbacuje na ulicu.

Vanja Bajović kaže da ovaj azil nije prihvatilište već sistemski koruptivni mehanizam za ubijanje životinja.

“Prihod ove kompanije je milionski, jer preko 40 gradova ima ugovor sa njom”, rekla je Bajović.

Takođe, iz zakona se briše i odredba po kojoj su opštine dužne da napuštenim i izgubljenim životinjama u prihvatilištima, koje su bolesne ili povređene, pruže odgovarajuću veterinarsku pomoć. Za razliku od važeće definicije, koja predviđa da se u prihvatilištima “pruža pomoć i briga napuštenim životinjama”, novi zakon to izostavlja i kaže da prihvatilište služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja. Tako, veterinari više nemaju dužnost da pružaju pomoć životinjama u prihvatilištima.

Dodatna odredba zakona je i da će, ukoliko se usvoji, svaka opština određivati koliko kućnih ljubimaca ljudi smeju da drže u sopstvenom domaćinstvu. Načelno će građani u jednoj opštini smeti da drže više ili manje kućnih ljubimaca nego u drugoj.

U junu su u 13 gradova u Srbiji održani protesti aktivista i građana “Minut do 12 za primenu zakona” i “Srbija uz šapice”, kojima traže primenu Zakona o dobrobiti životinja, Zakona o veterinarstvu i Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na zlostavljanje i ubijanje životinja.

Protesti su održani u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Subotici, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu, Pirotu, Boru, Kraljevu, Čačku i Kragujevcu ispred sedišta 12 okružnih veterinarskih inspekcija i Uprave za veterinu u Beogradu, koji su nadležni za sprovođenje propisa o dobrobiti životinja.

Izvor: Vebsajt Vreme, Marija L. Janković, 11.08.2025.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija