TRANSPARENTNOST SRBIJA: Učestale najave raspisivanja izbora vanrednih izbora stvaraju ozbiljnu bojazan da ponovo neće biti otklonjeni ključni problemi sistema za finansiranje kampanje i sprečavanje zloupotrebe službenog položaja i javnih resursa

Učestale najave raspisivanja izbora vanrednih izbora stvaraju ozbiljnu bojazan da ponovo neće biti otklonjeni ključni problemi sistema za finansiranje kampanje i pored brojnih zamerki ne samo domaće javnosti već i dve relevantne međunarodne organizacije – ODIHR (Kancelarija za demokratiju i ljudska prava OEBS-a) i Venecijanske komisije.

ODIHR je, pre svega, preporučio da se, radi pravne sigurnosti, sve neophodne promene u vezi sa propisima koji se tiču izbora vrše „mnogo pre sledećih izbora“, kako bi se „odgovorilo na izazove u vezi sa zloupotrebom administrativnih resursa i pristupa medijima i uklonile preostale praznine i nejasne odredbe“ i da to treba činiti „u okviru inkluzivnog i transparentnog konsultativnog procesa“.

S druge strane, Radna grupa Vlade za saradnju sa OEBS i KDILJP ne objavljuje nikakve informacije o svom radu već dve godine. Nema podataka ni o tome da ministarstva koja treba da pripreme izmene bitnih propisa, pre svih finansija i pravde, to čine. Transparentnost Srbija je u nekoliko navrata, a poslednji put pre mesec dana zatražila od skupštinskih odbora za finansije i pravosuđe da povodom ovih preporuka organizuju javno slušanje, uz učešće predstavnika državnih organa, političkih stranaka, međunarodnih i domaćih organizacija.

Glavna preporuka koju je Srbija dobila još 2016, a nije ispunjena, odnosi se na uvođenje ograničenja troškova kampanje po jednoj izbornoj listi ili kandidatu za predsednika države. Transparentnost Srbija je dala i konkretan predlog, da to ograničenje bude 300 miliona dinara (oko 2,5 miliona evra).   

Pored toga, ODIHR je preporučio da se urede pravila o vođenju kampanje od strane „trećih lica“ (a ne samo direktnih učesnika izbora). Jednako je bitna preporuka da kazne za propuste u izveštajima o troškovima kampanje budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće, što uključuje i potrebu unapređenja odredbi Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019) . U vezi sa ovim Transparentnost Srbija ističe da je još veći problem od neodgovarajućih kazni u zakonu, faktička nekažnjivost u praksi, čak i u nekim od najočiglednijih slučajeva kršenja pravila.

Prema shvatanju ODIHR-a mora se postaviti i jasna zakonska granica između obavljanja javne funkcije i aktivnosti u izbornoj kampanji, i preduzeti mere za sprečavanje zloupotrebe položaja i javnih resursa. Između ostalog, preporučeno je da se zabrana medijima da prenose informacije o pojedinim aktivnostima javnih funkcionera proširi na celu kampanju, a ne samo poslednjih deset dana. U vezi sa ovim pitanjima TS naglašava da problem „funkcionerske kampanje“ ne treba rešavati (samo) kroz postavljanje ograničenja medijima, već pre svega kroz ograničenja aktivnosti samih funkcionera i državnih organa tokom kampanje.

Slično tome, u Zajedničkom mišljenju Venecijanske komisije i ODIHR o ustavnom i zakonskom okviru za funkcionisanje demokratskih institucija od 19. decembra 2022, podseća se na neispunjene preporuke ODIHR i formulišu se neke nove. Između ostalog, traži se preciziranje odredaba o pojedinim vrstama priloga, propisivanje objektivnih, razumnih i nediskriminatornih kriterijuma za kontrolu stranačkih donatora koju vrši Poreska uprava i preciziranje načina i rokova za postupanje Agencije za sprečavanje korupcije u kontroli finansiranja kampanje.

Pored toga, ove dve organizacije smatraju da treba izmeniti sistem za raspodelu budžetskih sredstava za finansiranje kampanje radi postizanja veće ravnopravnosti učesnika.

ODIHR i VK traže i da se proširi obuhvat podataka o prihodima i rashodima koji se objavljuju u doba dok izborna kampanja još uvek traje. Transparentnost Srbija je u vezi sa ovim pitanjem ukazala da tzv. preliminarni izveštaji ne ostvaruju tu svrhu i umesto toga je predložila uvođenje sistema „transparentnih računa“, kakav postoji u Češkoj i drugim zemljama.  

Ništa manje od pitanja finansiranja izborne kampanje značajna je preporuka da Republika Srbija sprovede širok spektar mera koje bi predupredile zloupotrebu službenog položaja i javnih resursa, kroz detaljno uređenje uočene sporne prakse, stvaranje mehanizma za nadzor i propisivanje srazmernih i odvraćajućih kazni, a sve u skladu sa Zajedničkim smernicama Venecijanske komisije i ODIHR. U vezi sa ovim, Transparentnost Srbija ukazuje da bi naročito trebalo obratiti pažnju na resurse kojima raspolažu javna preduzeća i druga preduzeća u državnom vlasništvu.

Izvor: Vebsajt Transparentnost Srbija, 13.06.2023.
Naslov: Redakcija