NEOPHODNO USVAJANJE ZAKONA O APOTEKARSKOJ DELATNOSTI

Situacija u kojoj se našla apotekarska ustanova Apoteka Beograd samo je delom načela brojna pitanja i probleme koja muče apotekarstvo, odnosno apotekarsko tržište Srbije već godinama.

Najpre, jedan od problema je što u Srbiji ne postoji Zakon o apotekarskoj delatnosti.

Lek je specifičan proizvod i za tržište lekova, odnosno apotekarski sektor treba da postoji poseban zakon, upozoravaju farmaceuti.

U ovom momentu ne postoje ni precizni podaci o broju apoteka, kadrovima koji rade u njima, definisane cene po kojima se prodaju lekovi.

Poslednji pokušaj za uređenje ove oblasti bio je pre osam godina, tačnije 2017. godine.

Tada su predstavnici Farmaceutske komore Srbije i strukovnih udruženja predložili Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti po uzoru na modele koji se primenjuju u evropskim zemljama.

Uzor je bio model iz Austrije.

U obliku u kom je predložen, Zakon o apotekarskoj delatnosti između ostalog trebalo je da obezbedi uslove za formiranje registra apoteka, uslove za uvođenje preciznih demografskih i geografskih kriterijuma za otvaranje apoteka, uslove za uvođenje jedinstvene maloprodajne cene lekova, ali i da onemogući osnivanje apotekarske ustanove veledrogerijama i proizvođačima lekova odnosno vertikalnu integraciju.

Nastojanja da se izjednače prava i obaveza privatnog i državnog sektora apotekarske delatnosti ipak su ostala “mrtvo slovo na papiru”.

Tadašnji predlog Farmaceutske komore Srbije nije prihvaćen.

Tačnije nije usvojen u republičkoj skupštini uz obrazloženje da će odredbe ovog zakona biti unete u Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kažu članovi strukovnih organizacija farmaceuta koja su tada učestvovala u izradi propisa.

“Posledice izostanka jasnih propisa danas su više nego očigledne – prekomerna liberalizacija i ukrupnjavanje tržišta doveli su do velike koncentracije apoteka u gradskim sredinama, dok su one u udaljenim, ruralnim krajevima, uglavnom državne, odavno zatvorene. Takva neravnoteža dovodi u pitanje ujednačenu dostupnost lekova i farmaceutske zdravstvene zaštite”, upozoravaju farmaceuti. Ukazuju i da dugoročno, ovakvo stanje ostavlja trag i na zdravlje građana.

I radnici Apoteka Beograd ukazuju da tržišna konkurencija u apotekarstvu nije ravnopravna ni održiva zbog niza problema.

“Nemogućnost zatvaranja objekata koji slabo posluju bez saglasnosti osnivača, sprovođenje centralizovanih nabavki preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja čime su državne apoteke izgubile mogućnost povoljnije nabavke, kao i nepostojanje zakona koji jasno definiše minimalnu udaljenost između apoteka samo su neki od problema”, navode.

Dodatno, žale se i na nemogućnost korišćenja bankarskih kredita zbog budžetskih ograničenja i manipulaciju cenama od strane lanaca privatnih apoteka u vlasništvu krupnog kapitala, čime se, kako navode, ugrožava tržišna ravnoteža i podstiče monopol.

Sagovornik Forbes Srbija koji je bio uključen u kreiranje Nacrta zakona kaže da su tim rešenjem nastojali da se ne dozvoli upravo sadašnja situacija – prevelika liberalizacija tržišta odnosno dolazak velikih lanaca koji su počeli da otvaraju apoteke na sve strane.

“Sada imamo situaciju da je privatniku omogućeno da monopolizuje apotekarsku delatnost”, upozorava.

Navodi da je jasno da utakmicu u tome gube državne apoteke jer se privatni proizvođači i apotekarski lanci šire bez kontrole, stvarajući monopole i kartele.

Neki od farmaceuta svedoče i da nisu svi objekti ovih apoteka uslovni za takvu delatnost, odnosno da su neke radnje jako male i nemaju odgovarajući prostor za magacin u kome se skladište lekovi i ostala roba.

“Posledice su vidljive. Tako je u mnogim delatnostima, na sličan način izgubili smo gotovo i državnu stomatologiju”, kaže sagovornik Forbes.

Na pitanje šta su razlozi da ovakvo rešenje nije prihvaćeno, kaže da nikome nije bilo u interesu da se donose nepopularne mere.

“Nijednoj vlasti ne odgovara nepopularna mera. A to je da saopštite da treba svi da imaju jednaka prava, i jedni i drugi. Sada nam se desila klasična monopolizacija i diktiranje cene, kao i uništavanje malih apoteka”, ukazuje.

Nacrt zakona između ostalog predviđao je da se ograniči broj apoteka jednog vlasnika, kako bi se sprečila nelojalna konkurencija.

Propis bi, da je usvojen, nalagao da otvaranje svake nove apoteke preko dozvoljenog broja, mora da bude u nekom od manje rentabilnih delova Beograda ili nekom drugom mestu, kaže sagovornik Forbes.

“To pravilo bi moralo da važi i za apoteke u državnom vlasništvu, jer ako težimo izjednačavanju prava i obaveza privatnih i državnih apoteka, onda i pravila moraju biti ista za sve…Privatne apoteke izbegavaju, a državne moraju i tako je došlo do ove situacije. Rasprodaju se državne apoteke i one nerentabilne po selima gase. To je sve na štetu stanovnika u malim naseljima”, pojašnjava.

Stručnjaci upozoravaju i da se u narednom periodu nesumnjivo može očekivati dalja liberalizacija tržišta jer postojećim lancima nije u interesu da se uvode stroži uslovi za otvaranje apoteka.

Kada je reč o propisima, ipak, određene odredbe o apotekarskoj delatnosti našle su se u Zakonu u zdravstvenoj zaštiti, ali ne kako je struka predlagala.

“Vrlo malo naših predloga i odredbi je uključeno u Zakon o zdravstvenoj zaštiti i nismo dobili obrazloženje zašto je povučen ovaj nacrt”, kaže vanredni profesor Svetlana Stojkov, tadašnja direktorka Farmaceutske komore Srbije.

Naglašava da su se za taj propis dugo i ozbiljno pripremali i tražili dobra rešenja u susednim državama, poput Hrvatske i Slovenije, ali i drugim evropskim zemljama, prevashodno Austriji, Mađarskoj, Nemačkoj.

Objašnjava da je tim Nacrtom bilo predviđeno da se pre svega izjednače uslovi rada za državne i privatne apoteke i uslovi nabavke lekova. Potom da se uvede jedinstvena cena leka koji se izdaje na recept, spreči vertikalna i ograniči horizontalna integracija i obezbedi geografska i demografska podela.

Stojkov napominje da je u Srbiji Zakon o apotekama postojao još 1865. godine, a da ga sada nakon 160 godina nemamo, što je apsurd.

“To je nanelo veliku štetu ovom sektoru zdravstvene zaštite i svima koji teže ka uređenju i kvalitetu ove oblasti. Nedostatak propisa podjednako otežava rad privatnih i državnih apoteka. Pitanje zabrane vertikalne integracije bilo je jedan od najdelikatnijih članova zakona”, pojašnjava.

Naime, u predlogu zakona stajala je odredba da se sprečava koncentracija kapitala kao posledica povezanih poslova u proizvodnji i prometu lekova.

“Upozoravali smo da bi pod pritiskom kapitala mogla da bude narušena nezavisnost i autonomija zdravstvenih radnika, farmaceuta i lekara, kao i zdravlje građana kroz neracionalnu prodaju, izdavanje i konzumaciju lekova”, kaže.

Takozvana horizontalna integracija odnosi se na pojavu lanaca apoteka.

“Sada imamo nekoliko lanaca apoteka koje imaju više od 100 organizacionih jedinica. Potencirajući tržišne principe i cenovnu konkurenciju, potiskuju samostalne apoteke koje ne mogu da budu cenovno konkurentne. Na tržištu za sada opstaju isključivo zahvaljujući kvalitetu usluge. Pitanje je da li je to dugoročno moguće u ovim uslovima”, dodaje.

Realnost u Srbiji sada je da nemačka veledrogerija Phoenix (Feniks) ima lanac Benu koji ima apoteke na 450 lokacija širom Srbije.

Takođe, baš 2017. na tržište je ušao i češki lanac Dr Max, a koji sada ima oko 300 apoteka širom Srbije.

Pre tri godine u Srbiju je stigao i ruski Maelia sa oko 60 apoteka, a od prošle godine i bugarski SOpharmacy. Kako stoji na sajtu ovog brenda, do sada su otvorili više od 10 apoteka u više od sedam gradova Srbije.

“Radi se o veoma velikom kapitalu protiv koga državne apoteke, a ni pojedinačne privatne koje su u vlasništvu farmaceuta, ne mogu da se bore”, kaže Svetlana Stojkov.

Zbog nejednakih uslova poslovanja za državne i privatne apoteke, mreža državnih apoteka je skoro potpuno ugašena. To najviše ugrožava stanovništvo u ruralnim sredinama, gde je poslovanje nerentabilno i samim tim neinteresatno za biznis. Stoga je bilo jako važno da se sagledaju dugoročne posledice nedovoljne regulisanosti i transformacije apotekarskog sektora, ističe Stojkov.

Jedan od ciljeva Nacrta bio da se utvrdi optimalan broj i mreža apoteka. Tako bi se farmaceutska zdravstvena zaštita učinila jednako dostupnom u svim sredinama.

Član UO Saveza farmaceutskih udruženja Srbije Tatjana Žunić upozorava i na to da nepostojanje jasnih pravila, kao i odredbi o tome koliko apoteka može biti u određenom mestu ili oblasti omogućava koncentraciju apoteka u gradskim sredinama. Time se smanjuje dostupnost apotekarske usluge na teritoriji cele države.

Kaže da je jedan od ciljeva nacrta bio da se uredi to da postoji optimalan broj apoteka. I da budu raspoređene tako da se farmaceutska zdravstvena zaštita učini dostupnom u svim krajevima.

Zato je predlog bio da se apoteka otvara na području kome gravitira oko 4.000 stanovnika.

Najmanja udaljenost između apoteka, merena na osnovu rastojanja na mapi postojeće putne mreže, trebalo je da iznosi 300 metara.

Apotekarska stanica, kao organizaciona jedinica apotekarske ustanove, bilo je predviđeno da se osniva u ruralnom području. U naselju koje je najmanje pet kilometara udaljeno od najbliže apoteke, stoji u tadašnjem nacrtu.

U Zakon o zdravstvenoj zaštiti uključen je samo deo koji se odnosi na broj stanovnika – 4.000. Međutim, ne precizira se udaljenost.

To je bilo važno urediti, kako dodaje, jer je i tada bio slučaj da na Savskom vencu u Beogradu jedna apoteka opslužuje 800 stanovnika, a u Sjenici više od 25.000 stanovnika, navodi primer Stojkov. Nažalost, ovaj nacrt zakona mnogima nije odgovarao, dodaje.

Problematično je, kaže Stojkov, da se u poslednje vreme apotekarstvo prepustilo isključivo tržištu.

Podseća da su apoteke zdravstvene ustanove. U njima se pored farmaceutskih proizvoda, pružaju usluge i saveti koji mogu prevenirati brojne bolesti.

Promenjena percepcija o leku, pod snažnim uticajem marketinške promocije lekova i drugih proizvoda dostupnih u apotekama, dovela je do relativizacije same svrhe leka i njegovog složenog delovanja na organizam, dodaje Stojkov.

I Žunić se slaže da bi rad apoteka trebalo da se procenjuje prema pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite. Ne po dnevnom pazaru.

Uvođenje jedinstvene maloprodajne cene lekova trebalo je i moglo je da utiče na to da se obezbedi dostupnost lekova pod jednakim uslovima svim pacijentima u Srbiji.

Na taj način bi se omogućila konkurencija prema pružanju farmaceutske zdravstvene usluge.

“Politika koja konkurenciju svodi samo na cenu zanemaruje kvalitet pružene farmaceutske zdravstvene zaštite, koji mora biti prioritet. Primeri iz sveta ukazuju da u apotekarstvu ova vrsta deregulacije tržišta može da dovede čak do monopola. Dugoročno gledano pojava monopola može da dovede do toga da država ne utiče na kreiranje cenovne politike lekova”, upozorava Žunić.

I ona skreće pažnju da apoteka nije samo mesto gde kupujemo najjeftiniji probiotik. To je i mesto gde se izdaju insulin, antibiotici, imunosupresivi, citostatici, specijalna pomagala iz programa za stoma pacijente, pelene za nepokretne bolesnike…

Navodi primer da u mnogim državama postoje kriterijumi vezani za ograničenja po pitanju osnivanja novih apoteka.

Tačnije, broj apoteka je ograničen prema demografskim i geografskim kriterijumima.

Takođe, u Nacrtu je bilo predviđeno ograničenje po pitanju vlasništva – odnosno da to budu farmaceuti.

Na pitanje zašto bi takvo rešenje bilo dobro, Stojkov ukazuje na pozitivna iskustva u okruženju. Kao i da nije cilj da se bilo kome oduzme pravo na biznis. Već da se primeni zakonski definisana strukovna regulacija i kontrola rada farmaceuta.

“Farmaceuti su dugoročno zainteresovani za dobru apotekarsku praksu, jer im profesionalni integritet i licenca zavise od poverenja pacijenata. Ukoliko farmaceut zloupotrebi svoju ulogu ili znanje na štetu pacijenta, gubi pravo na rad u zdravstvu. Vlasnik kapitala, s druge strane, uvek može da promeni delatnost i preusmeri sredstva tamo gde profit ne izostaje”, objašnjava Stojkov.

Pored toga, problematično je i to što postojeći propisi nisu konzistentni, precizni i potpuni, a često se i ne poštuju. Primera radi, obaveza da u apoteci u svakoj smeni mora da radi diplomirani farmaceut odnosno magistar farmacije.

Sagovornici ukazuju da je vrlo upitno da li se ta odredba poštuje.

“Kada bismo sada uporedili broj apoteka i farmaceuta doveli bismo u pitanje to da li u svakoj apoteci imamo kompetentan kadar. Nisam sigurna da uvek i svuda u jednoj smeni radi farmaceut. Naročito u popodnevnoj smeni”, kaže Stojkov.

Žunić takođe tvrdi da se ova odredba ne poštuje u mnogim apotekama. Upozorava i da inspekcijski nadzor nema kapacitet da obezbedi sprovođenje propisa, tako da su potrebni dodatni mehanizmi.

“Jedan od predloga rešavanja ove situacije je neki oblik elektronske kontrole prisustva farmaceuta prilikom izdavanja recepta. Elektronski potpis ili drugi sistem koji bi ovo regulisao”, dodaje.

Jedan od problema o kome se malo govori, a na koji ukazuje nekadašnja direktorka Farmaceutske komore Svetlana Stojkov je i posledica neracionalne upotrebe lekova. U prilog tome navodi podatak da je od 2018. do 2022. zabeležen značajno veći broj prijava na neželjene efekte lekova.

“Problem je to što nije na vreme prepoznata opasnost od prekomerne potrošnje lekova kao posledica nekontrolisanog otvaranja apoteka koje se takmiče u tome ko će više da proda. Sada i to moramo da lečimo”, kaže.

Kada je reč o aktuelnoj situaciji sa Apotekama Beograd Tatjana Žunić je mišljenja da bi, u sadašnjim geopolitički uslovima koji imaju veliki uticaj na snabdevanje i distribuciju lekovima, država trebalo na lekove da gleda kao na strateški resurs.

“Samim tim bi i zdravstvena politika zemlje trebalo da bude usmerena na to da postoje mehanizmi putem kojih država ima kontrolu. Najjednostavniji i najpošteniji način je preko apoteka u svom vlasništvu”, dodaje.

Na pitanje da li je kasno za uređenje sistema, sagovornici Forbes Srbija ukazuju da bi i u ovom trenutku bilo dobro da se donese Zakon o apotekarskoj delatnosti.

“Sada, kada bi se doneo zakon, jasno je da ne bi mogao da bude u obliku kakav smo tada predložili. Ali, nije kasno da se uredi apotekarski sektor koji će uvažiti trenutnu situaciju i omogućiti kvalitetnu, celovitu i održivu transformaciju”, kaže Stojkov.

Izvor: Vebsajt Forbes, Jelena Andrić, 03.11.2025.
Naslov: Redakcija