NACRT ZAKONA O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I ZAŠTITI MALOLETNIH LICA U KRIVIČNOM POSTUPKU - Tekst propisa

I.          OSNOVNE ODREDBE

Primena zakona

Član 1.

Ovaj zakon sadrži odredbe koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima

krivičnih dela (u daljem tekstu: maloletnici). Odredbe zakona odnose se na materijalno krivično pravo, organe koji ga primenjuju, krivični postupak i izvršenje krivičnih sankcija prema ovim učiniocima krivičnih dela.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na punoletna lica kad im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, a ispunjeni su uslovi koje predviđa ovaj zakon, kao i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici.

Zakon sadrži i posebne odredbe o zaštiti dece i maloletnika (u daljem tekstu: maloletna lica) kao oštećenih u krivičnom postupku.

Cilj postupka prema maloletniku

Član 2.

Odredbe ovog zakona primenjuju se tako da se u zakonito i pravično sprovedenom

krivičnom postupku, maloletnom učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija koja obezbeđuje ostvarivanje njegovog najboljeg interesa, ili da se takav interes maloletnika ostvari nevođenjem krivičnog postupka prema njemu, odnosno obustavom već pokrenutog postupka prema maloletniku onda kada to nalažu razlozi celishodnosti, kada se takvo krivično negonjenje maloletnika ili takva obustava postupka prema njemu može usloviti ispunjavanjem određenih obaveza od strane maloletnika, a što se čini:

1)         uz poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje za maloletnike ne smeju biti manje od onih koje imaju punoletni učinioci krivičnih dela;

2)         uz uvažavanje najboljih interesa maloletnih učinilaca, vodeći računa o težini krivičnog dela, zrelosti maloletnika, stepenu razvoja, sposobnostima, sklonostima i drugim bitnim ličnim okolnostima;

3)         bez diskriminacije po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, porodičnog statusa, osuđivanosti, uzrasta, izgleda i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava;

4)         uz uvažavanje prava maloletnih učinioca, njihovih roditelja, odnosno zakonskih zastupnika da svoje mišljenje slobodno izraze, neposredno ili preko zastupnika, odnosno odgovarajućeg organa;

5)         uz uzimanje u obzir mišljenja i stava maloletnika u stvarima i postupcima propisanim ovim zakonom;

6)         uz izbegavanje određivanja pritvora, hapšenja i drugih oblika lišenja slobode maloletnika, kao i uz određivanje pritvora, samo kada je neophodan, ako se ne može zameniti drugim blažim merama i u najkraćem mogućem trajanju;

7)         uz davanje prevage posredovanju i izbegavanju pokretanja krivičnog postupka, onda kada se nepokretanjem krivičnog postupka prema maloletniku ili obustavom već pokrenutog postupka, drugim odgovarajućim merama mogu postići društveno opravdani ciljevi, kako prema maloletniku, tako i u odnosu na oštećenog krivičnim delom, kao i radi stvaranja uslova za skladnije odnose u lokalnoj zajednici;

8)         uz poštovanje prava na privatnost maloletnika tokom celokupnog toka krivičnog postupka;

9)         uz davanje prednosti krivičnim sankcijama i drugim merama koje se ne izvršavaju u zavodskim uslovima, kao i uz svođenje na nužno minimalno trajanje zavodske krivične sankcije, onda kada je s obzirom na težinu krivičnog dela, lične i porodične prilike maloletnika, njegov stav prema oštećenom i ostale bitne okolnosti, neophodno da se maloletniku izrekne takva krivična sankcija;

10)       uz nastojanje da se jačaju sposobnosti svih subjekata koji postupaju prema maloletnicima u krivičnom postupku i tokom izvršenja krivičnih sankcija i mera; kao i uz davanje posebnog značaja obuci i specijalizaciji, korišćenju naučnih i stručnih iskustava i učenja iz različitih oblasti koje su bitne za prava deteta i prestupništvo maloletnika i uz pristup koji podrazumeva saradnju između različitih organa i organizacija koji se staraju o najboljem interesu maloletnika, kako bi se obezbedilo kontinuirano staranje u odnosu na maloletnike prema kojima se vodi krivični postupak, izvršavaju krivične sankcije ili druge mere, a da bi se na takav način obezbedilo pravilno psihofizičko sazrevanje i uklapanje maloletnika u društvo, te odgovarajućim vaspitnim uticajem sprečilo da ponovo čine krivična i druga kažnjiva dela.

Isključenje krivičnih sankcija prema deci

Član 3.

Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon ili Krivični zakonik.

Uzrast učinioca

Član 4.

Maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a

nije navršilo osamnaest godina.

Mlađi maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo četrnaest, a nije navršilo šesnaest godina.

Stariji maloletnik je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo šesnaest, a nije navršilo osamnaest godina.

Mlađe punoletno lice je lice koje je u vreme izvršenja krivičnog dela navršilo osamnaest, a u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu i ispunjava ostale uslove iz člana 44. ovog zakona.

Primena odredaba drugih zakona

Član 5.

Prema maloletnim učiniocima krivičnih dela i maloletnim licima u krivičnom postupku, primenjuju se odredbe ovog zakona, a ako tim odredbama nije nešto propisano, primenjuju se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, kao i krivičnopravne odredbe drugih zakona, koje nisu u suprotnosti da odredbama ovog zakona.

II.         ODREDBE MATERIJALNOG KRIVIČNOG PRAVA

1.         Vaspitni nalozi Opšta pravila

Član 6.

Prema maloletnom učiniocu krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina.

Vaspitni nalog prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike, odnosno veće za maloletnike.

Uslovi za primenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika koje je potkrepljeno i drugim dokazima, okolnosti pod kojim je to krivično delo učinjeno, koje opravdavaju primenu vaspitnog naloga, pristanak maloletnika na primenu vaspitnog naloga i odnos prema krivičnom delu i oštećenom, iz kojeg proizlazi opravdanost vaspitnog naloga.

Priznanje maloletnika iz stava 3. ovog člana može biti dato prilikom saslušanja maloletnika koje sprovodi organ postupka, davanjem izjave javnom tužiocu za maloletnike, odnosno u postupku pred sudijom za maloletnike.

Svrha vaspitnih naloga

Član 7.

Svrha vaspitnih naloga je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

Vrste vaspitnih naloga

Član 8.

Vaspitni nalozi su:

1)         poravnanje sa oštećenim kako bi se izmirenjem maloletnika sa oštećenim, naknadom štete, radom maloletnika ili na drugi način u celini ili delimično otklonile posledice krivičnog dela;

2)         redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;

3)         obavljanje poslova socijalnog, humanitarnog, komunalnog ili ekološkog sadržaja;

4)         pohađanje kurseva ili priprema i polaganje ispita kojima se proverava određeno znanje;

5)         uključivanje u određene sportske aktivnosti;

6)         podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od upotrebe alkoholnih pića i zabranjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;

7)         uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, savetovalištu ili drugoj ovlašćenoj organizaciji.

Izbor vaspitnog naloga

Član 9.

Pri izboru vaspitnog naloga nadležni javni tužilac za maloletnike i sudija za maloletnike uzeće u obzir u celini interes maloletnika i oštećenog, vodeći računa da se primenjivanjem jednog ili više vaspitnih naloga ne ometa školovanje ili zaposlenje maloletnika.

Vaspitni nalog može da traje najduže šest meseci, a u tom roku može se zameniti drugim vaspitnim nalogom ili ukinuti.

Izbor i primenjivanje vaspitnog naloga vrši se u saradnji sa maloletnikom, roditeljima ili zakonskim zastupnikom maloletnika i nadležnim organom starateljstva.

Evidencija i davanje podataka o vaspitnim nalozima

Član 10.

Organ koji je odredio vaspitni nalog o njemu vodi posebnu evidenciju.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         lične podatke o maloletniku prema kome se vaspitni nalog primenjuje: ime, prezime, ime roditelja, jedinstveni matični broj građana (JMBG), pol, datum i mesto rođenja, ime staratelja, adresa stanovanja;

2)         naziv organa koji je odredio vaspitni nalog i koji nadzire njegovu primenu;

3)         naziv nadležnog organa starateljstva koji prati primenu vaspitnog naloga;

4)         podatke o krivičnom delu;

5)         podatke o vrsti vaspitnog naloga;

6)         podatke o ispunjenosti vaspitnog naloga.

Podaci o ličnosti maloletnika kojem je određen vaspitni nalog, mogu se dati na obrazložen zahtev samo sudu, javnom tužilaštvu, organizacionoj jedinici policije nadležnoj za suzbijanje maloletničke delinkvencije i organu starateljstva.

Obrazac na kome se vodi posebna evidencija vaspitnih naloga propisuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Statistika o vaspitnim nalozima

Član 11.

Statistiku o vaspitnim nalozima koji su određeni i primenjeni na teritoriji Republike Srbije vodi ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Statistika iz stava 1. ovog člana sadrži:

1)         podatke o krivičnim delima za koje je vaspitni nalog određen;

2)         podatke o ukupnom broju maloletnika kojima je određen vaspitni nalog;

3)         podatke o ukupnom broju maloletnika prema kojima je primenjen vaspitni nalog;

4)         podatke o starosnoj i polnoj strukturi maloletnika kojima je određen vaspitni nalog;

5)         podatke o ukupnom broju određenih vaspitnih naloga klasifikovanih po krivičnim delima za koja su određeni, organu koji ih je odredio i ispunjenosti;

6)         podatke o vrsti vaspitnih naloga.

U cilju vođenja statistike o vaspitnim nalozima, organ koji vodi posebnu evidenciju iz člana 10. ovog zakona dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa dostavlja podatke iz posebne evidencije, u kojima se ne smeju navoditi i podaci o ličnosti maloletnika, kojima bi se mogao otkriti njegov identitet.

Obrazac na kome se vodi statistika o vaspitnim nalozima, način dostavljanja podataka za potrebe statistike i način vođenja statistike bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

2.         Krivične sankcije

a) Vrste i svrha krivičnih sankcija Vrste krivičnih sankcija

Član 12.

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom, osim mere bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti i mere bezbednosti javnog objavljivanja presude.

Mlađim maloletnicima ne može se izreći kazna maloletničkog zatvora.

Svrha krivičnih sankcija

Član 13.

U okviru opšte svrhe krivičnih sankcija propisane Krivičnim zakonikom, svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo da ubuduće ne vrši krivična dela.

b) Vaspitne mere Vrste vaspitnih mera

Član 14.

Vaspitne mere su:

1)         mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze;

2)         mere pojačanog nadzora: pojačan nadzor od strane roditelja ili zakonskog zastupnika, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika;

3)         zavodske mere: upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Mere upozorenja i usmeravanja izriču se kad je potrebno i dovoljno takvim merama uticati na ličnost maloletnika i njegovo ponašanje.

Mere pojačanog nadzora izriču se kad za vaspitavanje i razvoj maloletnika treba preduzeti trajnije mere uz odgovarajući stručni nadzor i pomoć, a nije potrebno maloletnikovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine.

Zavodske mere izriču se prema maloletniku prema kome treba preduzeti trajnije mere vaspitavanja, lečenja i osposobljavanja uz njegovo potpuno odvajanje iz dotadašnje sredine, radi vršenja pojačanog uticaja na maloletnika. Zavodske mere izriču se kao poslednje sredstvo i mogu trajati, u granicama određenim ovim zakonom, samo koliko je potrebno da bi se ostvarila svrha vaspitnih mera.

Izbor vaspitne mere

Član 15.

Pri izboru vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno, da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, naknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija, kao i sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitnih mera.

Sudski ukor

Član 16.

Sudski ukor se izriče ako se iz odnosa maloletnika prema učinjenom krivičnom

delu i njegove spremnosti da ubuduće ne čini krivična dela može zaključiti da ga je dovoljno samo prekoriti.

Pri izricanju sudskog ukora sud će maloletniku ukazati na neprihvatljivost njegovog postupka i predočiti da mu može biti izrečena druga sankcija ako ponovo učini krivično delo.

Posebne obaveze

Član 17.

Sud maloletniku može izreći jednu ili više posebnih obaveza, ako oceni da je

odgovarajućim zahtevima ili zabranama potrebno uticati na maloletnika i njegovo ponašanje.

Sud može maloletniku izreći obavezu:

1)         da se izvini oštećenom;

2)         da u okviru sopstvenih mogućnosti naknadi štetu koju je prouzrokovao;

3)         da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla;

4)         da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima;

5)         da se uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;

6)         da se uključi u određene sportske aktivnosti;

7)         da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;

8)         da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu i da postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama;

9)         da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se proverava određeno znanje;

10)       da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja organa starateljstva.

Prilikom izbora pojedinih obaveza sud će posebno voditi računa da one budu prilagođene ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi, odnosno ceniti njegovu spremnost da sarađuje u njihovom ostvarivanju.

Posebne obaveze iz stava 2. tač. 3) i 4) i tač. 6) - 10) ovog člana mogu se izreći u trajanju do jedne godine, s tim da sud može, dok traje izvršenje, izmeniti ili obustaviti njihovo izvršenje.

U okviru obaveze iz stava 2. tačka 2) ovog člana sud će odrediti visinu i način naknade štete radom maloletnika, i to najviše 60 časova u periodu od tri meseca, koliko može trajati ova posebna obaveza, ali tako da taj rad ne ometa školovanje ili zaposlenje maloletnika.

U okviru obaveze iz stava 2. tačka 5) ovog člana maloletnik može raditi najviše 120 časova u periodu od šest meseci, koliko može trajati ova posebna obaveza, ali tako da taj rad ne ometa njegovo školovanje ili zaposlenje.

Nadzor nad izvršenjem posebnih obaveza vrši sud, s tim što organ starateljstva organizuje uslove za izvršenje posebnih obaveza, pruža pomoć maloletniku i roditeljima i redovno izveštava sud o toku vaspitne mere.

Kada izriče ovu vaspitnu meru, sud će maloletnika upozoriti da mu u slučaju neispunjenja jedne ili više posebnih obaveza one mogu biti zamenjene nekom drugom obavezom, odnosno drugom vaspitnom merom.

Pojačan nadzor od strane roditelja ili zakonskog zastupnika

Član 18.

Meru pojačanog nadzora od strane roditelja ili zakonskog zastupnika sud će izreći ako su roditelj, odnosno zakonski zastupnik propustili da vrše potrebnu brigu i nadzor nad maloletnikom, a u mogućnosti su da ovakvu brigu i nadzor vrše i to se od njih može s osnovom očekivati.

Ova mera može da traje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud naknadno odlučuje o njenom prestanku.

Kad sud izrekne meru iz stava 1. ovog člana daje roditelju, odnosno zakonskom zastupniku potrebna uputstva i nalaže mu određene dužnosti koje treba da preduzme za vaspitavanje maloletnika, njegovo lečenje i otklanjanje štetnih uticaja na njega.

Pri izricanju mere iz stava 1. ovog člana sud će odrediti da organ starateljstva proverava njeno izvršenje i ukazuje pomoć roditelju ili zakonskom zastupniku.

Pojačan nadzor u drugoj porodici

Član 19.

Ako roditelj, odnosno zakonski zastupnik maloletnika nisu u mogućnosti da nad njim vrše nadzor ili ako se to od njih ne može s osnovom očekivati, maloletnik će se smestiti u drugu porodicu koja je voljna da ga primi i koja ima mogućnosti da nad njim vrši pojačan nadzor.

Pri izricanju ove mere sud će odrediti da organ starateljstva proverava njeno izvršenje i ukazuje pomoć porodici u koju je maloletnik smešten.

Mera pojačanog nadzora u drugoj porodici može da traje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud naknadno odlučuje o njenom prestanku. Izvršenje ove mere obustaviće se kada roditelj, odnosno zakonski zastupnik maloletnika steknu mogućnost da nad njim vrše pojačan nadzor ili kada prema rezultatu izvršenja mere prestane potreba za pojačanim nadzorom.

Pojačan nadzor od strane organa starateljstva

Član 20.

Ako roditelj, odnosno zakonski zastupnik maloletnika nisu u mogućnosti da vrše pojačan nadzor, a ne postoje uslovi za pojačan nadzor u drugoj porodici, maloletnik će se staviti pod nadzor organa starateljstva.

Ova mera može da traje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud naknadno odlučuje o njenom prestanku.

Dok traje ova mera maloletnik ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja ga izdržavaju, odnosno koja se o njemu staraju, a pojačan nadzor nad njim vrši određeno službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje odredi organ starateljstva.

Organ starateljstva brine se o školovanju maloletnika, njegovom zaposlenju, odvajanju iz sredine koja na njega štetno utiče, potrebnom lečenju i sređivanju prilika u kojima živi.

Pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

Član 21.

Meru pojačanog nadzora uz obavezu dnevnog boravaka u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, sud će izreći ako je uz neku od odgovarajućih vaspitnih mera pojačanog nadzora potrebno i angažovanje stručnih lica u posebnoj ustanovi koja se bavi vaspitavanjem i obrazovanjem maloletnika.

Ova mera može da traje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud naknadno odlučuje o njenom prestanku.

Dok traje ova mera maloletnik i dalje ostaje kod svojih roditelja ili drugih lica koja se o njemu staraju, a u toku dana provodi određeno vreme u ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, ali tako da to ne ometa njegovo školovanje ili redovno odlaženje na posao. U takvoj ustanovi će se odgovarajućim vaspitnim i obrazovnim sadržajima uticati na budući život i ponašanje maloletnika u užoj i široj socijalnoj sredini. O izvršenju ove mere stara se organ starateljstva.

Posebne obaveze uz mere pojačanog nadzora

Član 22.

Uz vaspitnu meru pojačanog nadzora sud može maloletniku izreći jednu ili više posebnih obaveza iz člana 17. stav 2. ovog zakona.

Na trajanje posebnih obaveza koje se mogu izreći uz meru pojačanog nadzora primenjuju se odredbe člana 17. st. 4 - 6. ovog zakona, s tim da sud može u tom vremenu izmeniti ili obustaviti obaveze koje je izrekao.

Pri izricanju posebnih obaveza sud će posebno ukazati maloletniku i njegovim roditeljima, odnosno zakonskom zastupniku da se u slučaju neispunjenja ovih obaveza izrečena mera pojačanog nadzora može zameniti drugom vaspitnom merom.

Upućivanje u vaspitnu ustanovu

Član 23.

Sud će izreći meru upućivanja u vaspitnu ustanovu kada maloletnika treba izdvojiti iz dotadašnje sredine i obezbediti mu pomoć i stalni nadzor od strane stručnih lica.

U vaspitnoj ustanovi maloletnik ostaje najmanje šest meseci, a najviše dve godine, s tim da sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom.

Upućivanje u vaspitno-popravni dom

Član 24.

Sud će izreći meru upućivanja u vaspitno-popravni dom maloletniku prema kome, pored izdvajanja iz dotadašnje sredine, treba primeniti pojačane mere nadzora i posebne stručne programe vaspitavanja.

Pri odlučivanju da li će izreći meru iz stava 1. ovog člana sud će posebno uzeti u obzir raniji život maloletnika, težinu i prirodu učinjenog krivičnog dela i okolnost da li je prema maloletniku ranije bila izrečena neka krivična ili prekršajna sankcija.

Mera iz stava 1. ovog člana može da traje najmanje šest meseci, a najviše četiri godine, s tim da sud svakih šest meseci razmatra da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom vaspitnom merom.

U odluci kojom izriče meru iz stava 1. ovog člana, sud će odrediti najduže trajanje mere, s tim da se trajanje mere do jedne godine određuje na pune mesece, a preko jedne godine na pune godine.

Uslovni otpust kod upućivanja u vaspitnu ustanovu i vaspitno-popravni dom

Član 25.

Maloletnika koji je u vaspitnoj ustanovi ili u vaspitno-popravnom domu proveo najmanje šest meseci sud može uslovno otpustiti iz zavoda odnosno ustanove, ako se na osnovu uspeha postignutog u vaspitanju može osnovano očekivati da on neće ubuduće vršiti krivična dela i da će se u sredini u kojoj bude živeo dobro vladati.

Sud može odlučiti da se prema maloletniku dok traje uslovni otpust odredi neka mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više odgovarajućih posebnih obaveza iz člana 17. ovog zakona.

Uslovni otpust traje najduže do isteka zakonskog roka upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom, ako pre toga sud nije obustavio izvršenje vaspitne mere ili je zamenio drugom merom.

Ako za vreme trajanja uslovnog otpusta maloletnik učini novo krivično delo, ili ako određena mera pojačanog nadzora ne postiže svrhu ili maloletnik ne ispunjava posebne obaveze koje su mu određene uz meru pojačanog nadzora, sud može opozvati uslovni otpust. Vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se u zakonsko trajanje izrečene vaspitne mere.

Upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje

Član 26.

Prema maloletniku ometenom u psihofizičkom razvoju ili sa psihičkim poremećajima sud može, umesto mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno- popravni dom, izreći meru upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Ova mera izreći će se umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi propisanom krivičnim zakonikom ako se u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje može obezbediti čuvanje i lečenje maloletnika i time postići svrha te mere bezbednosti.

Ako je vaspitna mera izrečena na osnovu stava 1. ovog člana, maloletnik u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje može da ostane najviše tri godine, s tim da sud razmatra svakih šest meseci da li postoje osnovi za obustavu izvršenja mere ili za njenu zamenu drugom merom.

U posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje, ako je ova mera izrečena umesto mere bezbednosti, maloletnik ostaje dok je potrebno, a kada navrši dvadeset jednu godinu, izvršenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvršava mera bezbednosti obaveznog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi.

Obustava izvršenja i zamena izrečene vaspitne mere drugom vaspitnom merom

 Član 27.

Ako se posle donošenja odluke o izricanju posebne obaveze, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere pojave okolnosti kojih nije bilo u vreme donošenja odluke ili se za njih nije znalo, a koje bi značajno uticale na izbor vaspitne mere ili ako se odluka ne može izvršiti usled odbijanja maloletnika ili njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika da postupe po izrečenoj meri ili po nalogu onoga ko meru izvršava ili ako nastupe druge okolnosti predviđene zakonom, a one bi bile od uticaja na donošenje odluke, sud može obustaviti izvršenje ili izrečenu meru zameniti drugom takvom merom.

Ako za pojedine mere nije što drugo propisano, osim slučajeva iz stava 1. ovog člana, izvršenje posebnih obaveza, mere pojačanog nadzora ili zavodske mere može se, s obzirom na postignuti uspeh u vaspitavanju, obustaviti, a može se zameniti drugom takvom merom kojom će se bolje postići svrha vaspitnih mera, s tim što se:

1)         izvršenje mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ne može obustaviti pre isteka roka od šest meseci, a do isteka ovog roka može se zameniti merom pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika, merom upućivanja maloletnika u vaspitno-popravni dom ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje;

2)         izvršenje mere upućivanja u vaspitno-popravni dom ne može obustaviti pre isteka roka od šest meseci, a do isteka ovog roka može se zameniti merom upućivanja maloletnika u vaspitnu ustanovu ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Ponovno odlučivanje o vaspitnim merama

Član 28.

Ako je od pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena neka od mera posebnih obaveza

ili mera pojačanog nadzora proteklo više od šest meseci ili ako je od pravnosnažnosti odluke kojom je izrečena zavodska mera proteklo više od jedne godine, a izvršenje nije započeto, sud će ponovo ceniti potrebu izvršenja izrečene mere. Pri tome sud može odlučiti da se ranije izrečena mera izvrši, ne izvrši ili da se zameni drugom merom.

Izricanje vaspitne mere za krivična dela u sticaju

Član 29.

Ako je maloletnik učinio više krivičnih dela u sticaju, a sud odluči da izrekne vaspitnu meru, ceniće jedinstveno sva dela i izreći će samo jednu vaspitnu meru, osim u slučaju predviđenom članom 22. stav 1. ovog zakona.

Sud će na isti način postupiti i ako se posle izrečene vaspitne mere utvrdi da je maloletnik pre ili posle njenog izricanja učinio drugo krivično delo.

Davanje podataka o vaspitnim merama i merama bezbednosti

Član 30.

Podaci o ličnosti maloletnika prema kojem je izrečena vaspitna mera, odnosno mera bezbednosti, mogu se dati na obrazložen zahtev, samo sudu, javnom tužilaštvu, organizacionoj jedinici policije nadležnoj za suzbijanje maloletničke delinkvencije i organu starateljstva.

v) Kazna maloletničkog zatvora Kažnjavanje starijih maloletnika

Član 31.

Starijem maloletniku koji je učinio krivično delo za koje je zakonom propisana kazna zatvora teža od pet godina, može se izreći kazna maloletničkog zatvora ako zbog visokog stepena krivice, prirode i težine krivičnog dela, kao i okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, ne bi bilo opravdano izreći vaspitnu meru.

Maloletnički zatvor

Član 32.

Maloletnički zatvor ne može biti kraći od godinu dana ni duži od deset godina, a izriče se na pune godine i mesece.

Odmeravanje kazne maloletničkog zatvora

Član 33.

Sud će starijem maloletniku odmeriti kaznu maloletničkog zatvora u granicama

koje su ovim zakonom propisane, imajući u vidu svrhu maloletničkog zatvora i uzimajući u obzir sve okolnosti propisane krivičnim zakonikom koje utiču na visinu kazne, kao i stepen zrelosti maloletnika.

Starijem maloletniku za određeno krivično delo sud ne može izreći kaznu maloletničkog zatvora u trajanju dužem od propisane kazne zatvora za to delo, ali sud nije vezan za najmanju meru propisane kazne.

Odmeravanje kazne maloletničkog zatvora za krivična dela u sticaju

Član 34.

Ako stariji maloletnik učini više krivičnih dela u sticaju, a sud nađe da za svako

krivično delo treba izreći kaznu maloletničkog zatvora, odmeriće po slobodnoj oceni za sva dela jednu kaznu u granicama određenim u članu 32. ovog zakona.

Ako sud nađe da bi za neko krivično delo u sticaju starijeg maloletnika trebalo kazniti, a za druga krivična dela izreći vaspitnu meru, za sva dela u sticaju izreći će samo kaznu maloletničkog zatvora.

Ako sud nađe da bi za neka krivična dela u sticaju trebalo izreći vaspitnu meru, a za druga kaznu zatvora, izreći će samo kaznu zatvora.

Sud će na način iz st. 1 - 3. ovog člana postupiti i u slučaju ako posle izrečene kazne utvrdi da je osuđeni pre ili posle njenog izricanja učinio drugo krivično delo.

Uslovni otpust kod kazne maloletničkog zatvora

Član 35.

Lice kome je izrečena kazna maloletničkog zatvora sud može uslovno otpustiti ako je izdržalo trećinu izrečene kazne, ali ne pre nego što je proteklo šest meseci, ako se na osnovu postignutog uspeha izvršenja može opravdano očekivati da će se na slobodi dobro ponašati i da neće vršiti krivična dela. Uz uslovni otpust sud može da odredi i neku od mera pojačanog nadzora uz mogućnost primenjivanja jedne ili više odgovarajućih posebnih obaveza iz člana 17. ovog zakona.

Na opozivanje uslovnog otpusta shodno se primenjuju odredbe Krivičnog zakonika.

Zastarelost izvršenja kazne maloletničkog zatvora

Član 36.

Kazna maloletničkog zatvora ne može se izvršiti ako je proteklo:

1)         deset godina od osude na maloletnički zatvor preko pet godina;

2)         pet godina od osude na maloletnički zatvor preko tri godine;

3)         tri godine od osude na maloletnički zatvor preko jedne godine;

4)         dve godine od osude na maloletnički zatvor od jedne godine.

Davanje podataka iz kaznene evidencije o osudama na kaznu maloletničkog zatvora

Član 37.

Podaci o osudi na kaznu maloletničkog zatvora ne mogu se dati nikome, osim u slučajevima predviđenim Krivičnim zakonikom.

Prestanak vaspitne mere usled izricanja kazne maloletničkog zatvora ili zatvora

Član 38.

Ako za vreme trajanja vaspitne mere sud izrekne starijem maloletniku kaznu maloletničkog zatvora, vaspitna mera prestaje kada osuđeni započne izdržavanje izrečene kazne.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako za vreme trajanja vaspitne mere upućivanje u vaspitno-popravni dom, sud izrekne kaznu maloletničkog zatvora ili zatvora, sud koji je izrekao vaspitnu meru će, pre isteka kazne, odlučiti da li će se nastaviti izvršenje vaspitne mere ili će se obustaviti njeno izvršenje.

Dejstvo vaspitnih mera i kazne maloletničkog zatvora

 Član 39.

Vaspitne mere i maloletnički zatvor ne povlače pravne posledice koje se sastoje u zabrani sticanja određenih prava propisane Krivičnim zakonikom.

Lice prema kome se izvršava zavodska vaspitna mera, kao i lice koje izdržava kaznu maloletničkog zatvora ne može za to vreme vršiti izborne funkcije u državnim organima, organima teritorijalne autonomije, organima lokalne samouprave, organima upravljanja, poslovodnim organima ili drugim organima u preduzećima ili drugim organizacijama koje posluju državnom imovinom, odnosno organizacijama kojima je zakonom povereno vršenje određenih javnih ovlašćenja.

Evidencija i statistički podaci o izrečenim krivičnim sankcijama

Član 40.

Evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama vodi sud koji je sudio u prvom stepenu.

Evidencija iz stava 1. ovog člana vodi se u posebnom upisniku, u koji se unose sledeći podaci:

1)         jedinstveni matični broj građana (JMBG), ime, ime roditelja i prezime maloletnika;

2)         dan, mesec, godina i mesto rođenja maloletnika;

3)         adresa poslednjeg prebivališta ili boravišta maloletnika, podatak o nadležnom organu starateljstva;

4)         ranije izrečena sankcija - označenje suda, broja predmeta, vrsta i trajanje sankcije i da li je sankcija izvršena;

5)         vrsta izrečene sankcije, broj odluke suda i datum kada je odluka suda postala pravnosnažna;

6)         datum početka izvršenja;

7)         datum i razlog prestanka izvršenja sankcije;

8)         napomene.

Statističke podatke o izrečenim i izvršenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora za teritoriju Republike Srbije obrađuje ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa.

Obrađuju se sledeći statistički podaci:

1)         ukupan broj maloletnika kojima je izrečena krivična sankcija;

2)         broj maloletnika prema kojima je vođen krivični postupak, prema pojedinim krivičnim delima;

3)         ukupan broj posebnih mera koje su izrečene maloletnicima;

4)         broj posebnih mera prema vrsti posebnih mera koji su izrečene;

5)         napomene.

U cilju obrade statističkih podataka iz stava 4. ovog člana, sud koji vodi evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa dostavlja anonimizovane podatke iz evidencije.

Obrazac upisnika iz stava 2. ovog člana uređuje se Sudskim poslovnikom.

Obrazac na kome se vode statistički podaci iz stava 4. ovog člana, način dostavljanja podataka za potrebe obrade statističkih podataka i način obrade podataka bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Rehabilitacija kod kazne maloletničkog zatvora

Član 41.

Odredbe Krivičnog zakonika o rehabilitaciji shodno se primenjuju i na maloletnike osuđene na kaznu maloletničkog zatvora.

g) Primena mera bezbednosti prema maloletnicima i primena odredaba o maloletnicima na punoletna lica

Izricanje mera bezbednosti maloletnicima

Član 42.

Mere bezbednosti mogu se izreći maloletnicima ako im je izrečena vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora.

Mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara, mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, ne mogu se izreći uz mere upozorenja i usmeravanja.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi kao i mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi može se izreći samostalno, prema odredbama Krivičnog zakonika, uz shodnu primenu pravila postupka za izricanje mere bezbednosti koje su predviđene Zakonikom o krivičnom postupku.

Izricanje krivičnih sankcija punoletnim licima za dela koja su učinili kao maloletnici

Član 43.

Punoletnom licu koje je navršilo dvadeset jednu godinu ne može se suditi za krivično delo koje je učinilo kao mlađi maloletnik.

Punoletnom licu koje je krivično delo učinilo kao maloletnik, a u vreme suđenja nije navršilo dvadeset jednu godinu, može se izreći odgovarajuća vaspitna mera (posebne obaveze, mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili mera upućivanja u vaspitno-popravni dom), a iz razloga predviđenih u 31. ovog zakona, kazna maloletničkog zatvora. Pri oceni da li će i koju od ovih sankcija izreći, sud će uzeti u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito težinu učinjenog dela, vreme koje je proteklo od njegovog izvršenja, svojstva ličnosti, vladanje učinioca, kao i svrhu koju treba postići ovom sankcijom.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, punoletnom licu koje je u vreme suđenja navršilo dvadeset jednu godinu, sud može, umesto maloletničkog zatvora, izreći zatvor ili uslovnu osudu, odnosno sud može obustaviti postupak iz razloga celishodnosti (član 81. stav 2). Kazna zatvora, izrečena u ovom slučaju, ima u pogledu rehabilitacije, zastarelosti, uslovnog otpusta i pravnih posledica osude isto pravno dejstvo kao i kazna maloletničkog zatvora.

Punoletnim licima navedenim u st. 2. i 3. ovog člana uz izrečenu sankciju može se izreći odgovarajuća mera bezbednosti pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Izricanje vaspitnih mera mlađim punoletnim licima

Član 44.

Učiniocu koji je kao punoletan učinio krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, a u vreme suđenja nije navršio dvadeset jednu godinu, sud može izreći meru posebnih obaveza ili meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva.

Učiniocu koji je kao punoletan učinio krivično delo za koje je propisana kazna preko pet, a do deset godina zatvora, a u vreme suđenja nije navršio dvadeset jednu godinu, sud može izreći meru upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Kada sud donosi odluku u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana uzima u obzir ličnost učinioca, okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, ponašanje učinioca posle učinjenog krivičnog dela, kao i sve okolnosti na osnovu kojih se može očekivati da će se krivičnim sankcijama iz st. 1. i 2. ovog člana ostvariti svrha kažnjavanja. Mlađem punoletnom licu kome je izrečena vaspitna mera sud može, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, izreći odgovarajuću meru bezbednosti.

III.        KRIVIČNI POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA

1.         Nadležnost za vođenje postupka Nadležnost u prvom stepenu

Član 45.

Postupak prema maloletniku u prvom stepenu vodi se pred sudijom za maloletnike i većem za maloletnike višeg suda.

Veće za maloletnike u prvostepenom sudu sastavljeno je od jednog sudije koji je predsednik veća i dvojice sudija-porotnika, koji su po pravilu različitog pola.

Sudija za maloletnike prvostepenog suda sprovodi pripremni postupak i vrši druge poslove u postupku prema maloletnicima.

Sudija za maloletnike prvostepenog suda ne može biti predsednik veća za maloletnike u istom predmetu.

Nadležnost u drugom stepenu

Član 46.

U drugom stepenu nadležno je veće za maloletnike apelacionog suda, koje je sastavljeno od trojice sudija i određuje se rasporedom poslova u tom sudu.

Veće za maloletnike u sastavu iz stava 1. ovog člana, odlučuje o žalbama protiv odluka veća za maloletnike prvostepenog suda, žalbama protiv rešenja javnog tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike u slučajevima predviđenim u ovom zakonu, kao i u slučajevima kad je ovim zakonom određeno da odlučuje veće za maloletnike apelacionog suda.

Kad veće za maloletnike sudi na pretresu, sastavljeno je od dvojice sudija i trojice sudija-porotnika.

Stručnost

Član 47.

Sudija za maloletnike i sudije veća za maloletnike moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Sudije - porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Mesna nadležnost

Član 48.

Za postupak prema maloletniku mesno nadležan je, po pravilu, sud njegovog prebivališta, a ako maloletnik nema prebivalište ili ono nije poznato - sud boravišta maloletnika. Postupak se može sprovesti pred sudom boravišta maloletnika koji ima prebivalište ili pred sudom mesta izvršenja krivičnog dela, odnosno pred sudom na čijem se području nalazi zavod ili ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u kojoj se maloletnik nalazi, ako je očigledno da će se pred tim sudom lakše sprovesti postupak.

2.         Krivični postupak

a) Opšte odredbe

Primena odredaba ovog zakona

Član 49.

Odredbe ovog zakona primenjuju se u postupku prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvršila krivično delo kao maloletnici, a u vreme pokretanja postupka, odnosno suđenja nisu navršila dvadeset jednu godinu. Odredbe čl. 51-54, čl. 57-60, čl. 67. i 69, člana 71. stav 1. i čl. 78. i 79. ovog zakona primenjuju se u postupku prema mlađem punoletnom licu ako se do početka glavnog pretresa, na osnovu ispitivanja ličnosti tog lica, ustanovi da dolazi u obzir da mu se izrekne vaspitna mera iz člana 44. ovog zakona.

Postupanje kada učinilac nije navršio četrnaest godina

Član 50.

O protivpravnom delu koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo, učinjenom od strane lica koje u vreme izvršenja nije navršilo četrnaest godina, policajac za maloletnike sačinjava izveštaj koji dostavlja javnom tužiocu za maloletnike i organu starateljstva.

Kad javni tužilac za maloletnike utvrdi da lice protiv koga je podneta krivična prijava ili predlog oštećenog za pokretanje postupka u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo četrnaest godina, odbaciće krivičnu prijavu ili predlog oštećenog, a rešenje o odbacivanju dostaviće se organu starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegovih nadležnosti.

U slučaju da sud u toku postupka utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršio četrnaest godina, krivični postupak će se obustaviti, a rešenje o obustavljanju postupka dostaviće se organu starateljstva radi preduzimanja mera u okviru njegovih nadležnosti.

Zabrana suđenja u odsustvu

Član 51.

Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.

Pri preduzimanju radnji kojima prisustvuje maloletnik, a naročito pri njegovom saslušanju, učesnici u postupku dužni su da postupaju obazrivo, vodeći računa o zrelosti, drugim ličnim svojstvima i zaštiti privatnosti maloletnika, kako vođenje krivičnog postupka ne bi štetno uticalo na njegov razvoj.

Pravo na informisanje

Član 52.

Maloletnik, njegov roditelj ili zakonski zastupnik imaju pravo na dobijanje potpunih i pravovremenih informacija o procesnim radnjama koje su preduzete i koje će biti preduzete, njihovim pravilma u postupku i ulozi organa u postupku.

Organi postupka informacije iz stava 1. ovog člana saopštavaju usmeno, a na zahtev lica iz stava 1. ovog člana i u pisanoj formi.

Maloletniku se informacije iz stava 1. ovog člana saopštavaju na način koji omogućava da maloletnik razume date informacije.

Informacije iz stava 1. ovog člana sadrže:

1)         informaciju o pravu da se roditelj ili zakonski zastupnik obavesti o pokretanju postupka;

2)         informaciju o pravu na branioca i pravu na pravnu pomoć;

3)         informaciju o pravu na zaštitu privatnosti;

4)         informaciju o pravu na prisustvo radnjama u postupku;

5)         informaciju o pravu na lekarski pregled;

6)         informaciju o određivanju i preispitivanju mere pritvora i drugih oblika lišenja slobode;

7)         informaciju o pravu da izrazi mišljenje u toku postupka;

8)         informaciju o pravima u slučaju lišenja slobode;

9)         informaciju o pravu na podnošenje pravnih lekova.

Branilac maloletnika

Član 53.

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Branilac maloletnika, koji je postavljen po službenoj dužnosti, može biti samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Zabrana oslobođenja dužnosti svedočenja

Član 54.

Niko ne može biti oslobođen dužnosti da svedoči o okolnostima potrebnim za ocenjivanje zrelosti maloletnika, upoznavanje njegove ličnosti i prilika u kojima živi.

Spajanje i razdvajanje postupka

Član 55.

Kad je maloletnik učestvovao u izvršenju krivičnog dela zajedno sa punoletnim licem, postupak prema njemu će se razdvojiti i sprovesti po odredbama ovog zakona.

Postupak prema maloletniku može se spojiti sa postupkom protiv punoletnog lica i sprovesti po opštim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, samo ako je spajanje postupka neophodno za svestrano razjašnjenje stvari. Rešenje o tome donosi veće za maloletnike višeg suda. Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Kad se sprovodi jedinstveni postupak za maloletnika i punoletne učinioce, u pogledu maloletnika će se uvek primeniti odredbe čl. 51-54, čl. 57-60, čl. 67. i 69, člana 71. stav 1. i čl. 78. i 79. ovog zakona kad se na glavnom pretresu razjašnjavaju pitanja koja se odnose na maloletnika, kao i čl. 81. i 82, a ostale odredbe ovog zakona - ukoliko njihova primena nije u suprotnosti sa vođenjem jedinstvenog postupka.

Sprovođenje jedinstvenog postupka pred većem za maloletnike

Član 56.

Kad postoji osnovana sumnja da je lice učinilo neko krivično delo kao maloletno, a neko kao punoletno, po pravilu će se sprovesti jedinstven postupak pred većem koje sudi maloletnim licima, ukoliko to lice u vreme pokretanja postupka nije navršilo dvadeset jednu godinu.

Prava organa starateljstva

Član 57.

U postupku prema maloletnicima, pored ovlašćenja koja su izričito predviđena u odredbama ovog zakona, organ starateljstva ima pravo da se upozna sa tokom postupka, da u toku postupka stavlja predloge i da ukazuje na činjenice i dokaze koji su od važnosti za donošenje pravilne odluke.

O svakom pokretanju postupka prema maloletniku javni tužilac za maloletnike će obavestiti nadležni organ starateljstva.

Ako je javni tužilac za maloletnike propustio da o pokretanju postupka prema maloletniku obavesti nadležni organ starateljstva, to će učiniti sudija za maloletnike, koji će uz zahtev za izveštaj u smislu člana 67. ovog zakona dostaviti i kopiju zahteva javnog tužioca za maloletnike za pokretanje pripremnog postupka.

Pozivanje, dovođenje i dostavljanje pismena maloletniku

Član 58.

Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti.

Kad se maloletnik dovodi, ovu meru sprovode ovlašćena službena lica policije, vodeći računa o ličnosti i dostojanstvu maloletnika.

Odluke i druga pismena dostavljaju se maloletniku shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, s tim da se maloletniku neće dostavljati pismena isticanjem na oglasnoj tabli suda.

Zabrana objavljivanja

Član 59.

Bez dozvole suda ne sme se objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku.

Objaviti se može samo onaj deo postupka, odnosno samo onaj deo odluke za koji postoji odobrenje, ali u tom slučaju ne smeju se navesti ime maloletnika i drugi podaci na osnovu kojih bi se moglo zaključiti o kom je maloletniku reč.

Hitnost u postupanju

Član 60.

Organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.

b) Pokretanje postupka Nadležnost

Član 61.

Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom Zakonikom o krivičnom postupku.

Ako javni tužilac za maloletnike ne podnese zahtev za pokretanje postupka prema maloletniku, obavestiće o tome u roku od osam dana oštećenog. Oštećeni ne može preuzeti krivično gonjenje, ali ima pravo da u roku od osam dana od prijema obaveštenja javnog tužioca za maloletnike, a ako nije obavešten, onda u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga iz stava 2. ovog člana, zahteva da apelacioni javni tužilac odluči o pokretanju postupka.

Pokretanje postupka za blaža krivična dela

Član 62.

Za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do osam godina ili novčana kazna javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka iako postoje dokazi iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je maloletnik učinio krivično delo, ako smatra da ne bi bilo celishodno da se vodi postupak prema maloletniku s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika i njegova lična svojstva. Radi utvrđivanja ovih okolnosti javni tužilac za maloletnike može zatražiti obaveštenja od roditelja, odnosno zakonskog zastupnika maloletnika, drugih lica i ustanova, a kad je to potrebno, može ova lica i maloletnika pozvati radi neposrednog obaveštavanja. On može zatražiti mišljenje od organa starateljstva o celishodnosti pokretanja postupka prema maloletniku, a može prikupljanje tih podatka poveriti i stručnom licu (socijalnom radniku, psihologu, pedagogu, specijalnom pedagogu i dr.) ako ga ima u javnom tužilaštvu.

Ako za donošenje odluke iz stava 1. ovog člana treba da se ispitaju lična svojstva maloletnika, javni tužilac za maloletnike može, u sporazumu sa organom starateljstva, uputiti maloletnika u prihvatilište za decu i omladinu ili u vaspitnu ustanovu, ali najduže do trideset dana.

Kad je izvršenje kazne ili vaspitne mere u toku, javni tužilac za maloletnike može odlučiti da ne zahteva pokretanje krivičnog postupka za drugo krivično delo maloletnika, ako s obzirom na težinu tog krivičnog dela, kao i na kaznu, odnosno vaspitnu meru koja se izvršava, ne bi imalo svrhe vođenje postupka i izricanje krivične sankcije za to delo.

Kad javni tužilac za maloletnike u slučajevima iz st. 1. i 3. ovog člana oceni da nije celishodno da se pokrene postupak prema maloletniku, obavestiće o tome, uz navođenje razloga, u roku od osam dana od prijema obaveštenja organ starateljstva i oštećenog koji mogu u roku od osam dana zahtevati od apelacionog javnog tužioca da odluči o pokretanju postupka u smislu člana 61. stav. 3. ovog zakona. Takav zahtev oštećeni i organ starateljstva mogu uputiti u roku od tri meseca od dana odbacivanja krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka, ako o nepokretanju postupka nisu obavešteni. O nepokretanju postupka javni tužilac za maloletnike će obavestiti i policiju, ako je policija podnela krivičnu prijavu.

Prikupljanje obaveštenja od maloletnika i saslušanje maloletnika

Član 63.

Prikupljanje obaveštenja od maloletnika u svojstvu građanina obavlja policajac za maloletnike obavezno u prisustvu roditelja ili zakonskog zastupnika maloletnika, osim u slučaju kada su roditelj ili zakonski zastupnik sprečeni da prisustvuju kada će se umesto roditelja ili zakonskog zastupnika obezbediti prisustvo predstavnika organa starateljstva ili ustanove za smeštaj maloletnika.

Saslušanje maloletnika u svojstvu osumnjičenog obavlja policajac za maloletnike kada mu ovo ovlašćenje poveri javni tužilac za maloletnike uz obavezno prisustvo lica iz stava 1. ovog člana i branioca maloletnika.

Zabrana zadržavanja maloletnika

Član 64.

Maloletnik se ne može zadržati u smislu člana 294. Zakonika o krivičnom postupku.

Nepokretanje postupka i primena vaspitnih naloga

Član 65.

Javni tužilac za maloletnike može odluku o nepokretanju postupka iz člana 62. stav 1. ovog zakona usloviti pristankom maloletnika i njegovih roditelja ili zakonskog zastupnika, kao i spremnošću maloletnika da prihvati i ispuni jedan ili više vaspitnih naloga iz člana 8. tač. 1) - 5) ovog zakona.

Prilikom izbora pojedinog vaspitnog naloga javni tužilac za maloletnike će posebno voditi računa da oni budu prilagođeni ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi, uzimajući u obzir njegovu spremnost da sarađuje u njihovoj primeni.

Za primenu vaspitnog naloga iz člana 8. tačka. 1) ovog zakona neophodan je pristanak oštećenog.

Ako maloletnik u potpunosti ispuni preuzeti vaspitni nalog, o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva, javni tužilac za maloletnike će doneti rešenje o odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog za pokretanje postupka.

Javni tužilac za maloletnike prijavu, odnosno predlog oštećenog za pokretanje postupka, može odbaciti i ako maloletnik delimično ispuni preuzeti vaspitni nalog, ukoliko nađe da pokretanje postupka, s obzirom na prirodu krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno, raniji život maloletnika, njegova lična svojstva i razloge neispunjenja preuzetog vaspitnog naloga u potpunosti, ne bi bilo celishodno.

Ako maloletnik ne izvrši preuzeti vaspitni nalog ili ga izvrši samo delimično, ali u meri koja opravdava pokretanje postupka, javni tužilac za maloletnike podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadležnog suda.

O odbacivanju krivične prijave, odnosno predloga oštećenog, javni tužilac za maloletnike obaveštava oštećenog, koji nema pravo da zahteva pokretanje postupka.

Ako je maloletnik u potpunosti naknadio štetu nastalu krivičnim delom, oštećeni nema pravo da ostvaruje svoj imovinskopravni zahtev, a ako je šteta naknađena delimično, oštećeni može svoj imovinskopravni zahtev da ostvaruje u parnici.

v) Pripremni postupak

Zahtev za pokretanje pripremnog postupka

Član 66.

Javni tužilac za maloletnike podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadležnog suda. Ako se sudija za maloletnike ne složi sa zahtevom, zatražiće da o tome odluči veće za maloletnike apelacionog suda.

U slučaju da je maloletnik uhapšen, a javni tužilac za maloletnike smatra da postoje razlozi za određivanje pritvora, dužan je da najkasnije u roku od 24 časa od hapšenja maloletnika podnese zahtev za pokretanje pripremnog postupka, sa predlogom za određivanje pritvora.

Policija je dužna da sudiji za maloletnike u roku iz stava 2. ovog člana dovede uhapšenog maloletnika.

Sudija za maloletnike može poveriti policiji da izvrši naredbu o pretresanju stana ili o privremenom oduzimanju predmeta na način predviđen Zakonikom o krivičnom postupku.

Utvrđivanje činjenica u pripremnom postupku

Član 67.

U pripremnom postupku prema maloletniku, pored činjenica koje se odnose na krivično delo, koje sudija za maloletnike utvrđuje preduzimanjem potrebnih dokaznih radnji, posebno će se utvrditi uzrast maloletnika, činjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti, ispitaće se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se tiču njegove ličnosti i ponašanja.

Radi utvrđivanja tih okolnosti saslušaće se roditelji maloletnika, odnosno zakonski zastupnik i druga lica koja mogu pružiti potrebne podatke. Prikupljanje ovih podataka sudija za maloletnike može poveriti i stručnom licu (socijalnom radniku, psihologu, pedagogu, specijalnom pedagogu i dr.), ako ga ima u sudu.

O okolnostima iz stava 1. ovog člana sud obavezno pribavlja mišljenje organa starateljstva, a ako je prema maloletniku bila izrečena zavodska mera, pribaviće se izveštaj zavoda ili ustanove o primeni te mere.

Kad je za utvrđivanje zdravstvenog stanja maloletnika, stepena zrelosti i drugih svojstava ličnosti potrebno da maloletnika pregledaju veštaci, za ovaj pregled odrediće se lekari, psiholozi ili pedagozi. Ovakva ispitivanja maloletnika mogu se izvršiti u zdravstvenoj ili drugoj ustanovi.

Način izvođenja radnji u postupku

Član 68.

Sudija za maloletnike sam određuje način izvođenja pojedinih dokaznih i drugih radnji držeći se pri tom odredaba ovog zakona i Zakonika o krivičnom postupku u meri koja obezbeđuje prava okrivljenog na odbranu, prava oštećenog i prikupljanje dokaza potrebnih za odlučivanje.

Saslušanju maloletnika u pripremnom postupku moraju prisustvovati javni tužilac, branilac za maloletnike i roditelj ili zakonski zastupnik maloletnika. Ostalim radnjama u pripremnom postupku ova lica po potrebi prisustvuju. Sudija za maloletnike može narediti da se prilikom izvođenja pojedinih radnji maloletnik udalji.

Izuzetno od stava 2. ovog člana sudija za maloletnike, može saslušati maloletnika i bez prisustva roditelja ili zakonskog zastupnika, ako je to u interesu maloletnika.

Saslušanje maloletnika, kad je to potrebno, obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. Sudija za maloletnike može odobriti da radnjama u pripremnom postupku prisustvuje i predstavnik organa starateljstva. Kad navedeno lice prisustvuje tim radnjama, može stavljati predloge i upućivati pitanja licu koje se saslušava.

Mera privremenog smeštaja maloletnika

Član 69.

Sudija za maloletnike može doneti rešenje da se maloletnik u toku pripremnog postupka privremeno smesti u prihvatilište, vaspitnu ili sličnu ustanovu, da se stavi pod nadzor organa starateljstva ili da se smesti u drugu porodicu (u daljem tekstu: mera privremenog smeštaja maloletnika), ako je to potrebno radi izdvajanja maloletnika iz sredine u kojoj je živeo ili radi pružanja pomoći, nadzora, zaštite ili smeštaja maloletnika.

Protiv rešenja iz stava 1. žalbu mogu da ulože u roku od 24 časa maloletnik, roditelj ili zakonski zastupnik maloletnika, branilac i javni tužilac za maloletnike. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Troškovi smeštaja maloletnika isplaćuju se unapred iz budžetskih sredstava i ulaze u troškove krivičnog postupka.

Određivanje pritvora

Član 70.

Izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da se maloletnik stavi u pritvor,

kad za to postoje razlozi predviđeni Zakonikom o krivičnom postupku, ako se svrha, radi čijeg je ostvarenja pritvor određen, ne može postići merom privremenog smeštaja maloletnika iz člana 69. stav 1. ovog zakona.

Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lišenje slobode, uračunava se u trajanje izrečene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu, upućivanja u vaspitno- popravni dom i kaznu maloletničkog zatvora shodno odredbama Krivičnog zakonika.

Na osnovu rešenja o pritvoru koje je doneo sudija za maloletnike, pritvor u pripremnom postupku može trajati najduže mesec dana.

Veće za maloletnike istog suda može, iz opravdanih razloga, produžiti pritvor najduže još za mesec dana.

Posle završetka pripremnog postupka, od podnošenja predloga za izricanje krivične sankcije, pritvor prema maloletniku može da traje najduže do šest meseci.

Od izricanja vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom i od izricanja kazne maloletničkog zatvora pritvor prema maloletniku može trajati najduže šest meseci.

U slučajevima produžavanja pritvora po st. 5. i 6. ovog člana veće za maloletnike je dužno da svakih mesec dana ispita da li postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o ukidanju ili produžavanju pritvora.

U svemu ostalom u pogledu pritvora prema maloletnicima shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku.

Izdržavanje pritvora

Član 71.

Maloletnik se nalazi u pritvoru odvojeno od punoletnih lica. Izuzetno, sudija za maloletnike može odrediti da maloletnik bude u pritvoru zajedno sa punoletnim licem, koje na njega ne bi štetno uticalo, a u suprotnom bi usamljenje maloletnika duže trajalo i ostavilo štetne posledice po razvoj njegove ličnosti.

Sudija za maloletnike ima prema pritvorenim maloletnicima ista ovlašćenja koja po Zakoniku o krivičnom postupku pripadaju sudiji u pogledu punoletnih pritvorenika, ali posebno mora uzeti u obzir svojstva ličnosti i potrebe svakog maloletnog pritvorenika.

Predlog javnog tužioca za maloletnike

Član 72.

Pošto ispita sve okolnosti koje se odnose na izvršenje krivičnog dela, zrelost i druge okolnosti u vezi sa ličnošću i prilikama u kojima maloletnik živi, sudija za maloletnike dostavlja spise nadležnom javnom tužiocu za maloletnike koji može, u roku od osam dana, zahtevati da se pripremni postupak dopuni ili podneti obrazloženi predlog sudiji za maloletnike ili veću za maloletnike za izricanje krivične sankcije.

Predlog javnog tužioca za maloletnike treba da sadrži: ime i prezime maloletnika, jedinstveni matični broj građana (JMBG), datum i mesto rođenja, opis i zakonski naziv krivičnog dela, dokaze iz kojih proizlazi da je maloletnik izvršio krivično delo, obrazloženje koje treba da sadrži ocenu stepena zrelosti maloletnika, svojstava njegove ličnosti i predlog da se maloletniku izrekne krivična sankcija.

Kada je javni tužilac za maloletnike predložio da se maloletniku izrekne vaspitna mera koja nije zavodska, sudija za maloletnike će uz shodnu primenu odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na skraćeni postupak, doneti rešenje o izricanju maloletniku vaspitne mere koja nije zavodska ili će doneti rešenje o obustavi postupka prema maloletniku kada postoje razlozi iz člana 74. ovog zakona.

Predlog za obustavu postupka

Član 73.

Ako u toku pripremnog postupka ili po njegovom okončanju javni tužilac za maloletnike nađe da nema osnova za vođenje postupka prema maloletniku ili da postoje razlozi iz člana 62. st. 1. i 3. ovog zakona, podneće predlog sudiji za maloletnike da obustavi postupak. O predlogu za obustavljanje postupka javni tužilac za maloletnike obavestiće i organ starateljstva koji je dužan, ako se ne slaže sa predlogom javnog tužioca za maloletnike, da o tome obavesti sudiju za maloletnike u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja javnog tužioca za maloletnike.

Ako se sudija za maloletnike ne složi sa predlogom javnog tužioca za maloletnike zatražiće, u roku od tri dana, da o tome odluči veće za maloletnike apelacionog suda. Veće za maloletnike donosi odluku po saslušanju nadležnog javnog tužioca za maloletnike. Ovako će sudija za maloletnike postupiti i kad se samo organ starateljstva nije složio sa predlogom javnog tužioca za maloletnike.

Veće za maloletnike može odlučiti da se rešenje o obustavljanju postupka prema maloletniku donese u skladu sa odredbama iz člana 74. ovog zakona.

Predlog za obustavu postupka pod uslovom ispunjenja vaspitnih naloga

Član 74.

Javni tužilac za maloletnike može podneti predlog da se postupak prema

maloletniku obustavi pod uslovom da maloletnik prihvati da ispuni jedan ili više vaspitnih naloga iz člana 8. ovog zakona.

Ako se sudija za maloletnike ne složi sa predlogom javnog tužioca za maloletnike, odluku donosi veće za maloletnike u roku od osam dana. Veće za maloletnike može doneti rešenje o obustavljanju postupka prema maloletniku ako nađe da određivanje vaspitnog naloga iz člana 8. ovog zakona nije celishodno, a može doneti i odluku u smislu stava 3. ovog člana. Kad veće za maloletnike odredi jedan ili više vaspitnih naloga iz člana 8. ovog zakona, nadzor nad njihovim sprovođenjem vrši organ starateljstva.

Kad sudija za maloletnike prihvati predlog javnog tužioca za maloletnike, odrediće maloletniku da ispuni jedan ili više vaspitnih naloga iz člana 8. ovog zakona, vodeći računa da oni budu prilagođeni ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi, uzimajući u obzir spremnost maloletnika da sarađuje u ispunjenju vaspitnih naloga.

Za izvršenje vaspitnog naloga iz člana 8. tačka 1) ovog zakona neophodan je pristanak oštećenog.

Ako maloletnik u potpunosti izvrši preuzeti vaspitni nalog, o čemu izveštaj podnosi organ starateljstva, sudija za maloletnike donosi rešenje o obustavljanju postupka.

Ako maloletnik ne izvrši preuzeti vaspitni nalog ili ga izvrši samo delimično, ali u meri koja opravdava dalje vođenje postupka, sudija za maloletnike o tome obaveštava javnog tužioca za maloletnike koji će u roku od osam dana od prijema tog obaveštenja podneti obrazloženi predlog u smislu člana 72. ovog zakona. Ako javni tužilac za maloletnike nađe da nema osnova za dalje vođenje postupka prema maloletniku primeniće odredbe člana 73. ovog zakona.

O obustavljanju krivičnog postupka sud obaveštava oštećenog, koji nema pravo da zahteva pokretanje postupka.

Ako je maloletnik u potpunosti naknadio štetu nastalu krivičnim delom, oštećeni nema pravo da ostvaruje svoj imovinskopravni zahtev, a ako je šteta naknađena delimično, oštećeni može svoj imovinskopravni zahtev da ostvaruje u parnici.

Obaveza obaveštavanja o predmetima koji nisu okončani

Član 75.

Sudija za maloletnike obaveštava predsednika suda svakih mesec dana o tome koji predmeti maloletnika nisu okončani i o razlozima zbog kojih je po pojedinim predmetima postupak još u toku. Predsednik suda će preduzeti mere da se postupak ubrza.

g) Postupak pred većem za maloletnike Glavni pretres

Član 76.

Kad primi predlog javnog tužioca za maloletnike za izricanje zavodske vaspitne mere ili kazne maloletničkog zatvora, predsednik veća za maloletnike, zakazuje glavni pretres.

Na glavni pretres pozivaju se maloletnik i njegovi roditelji, odnosno zakonski zastupnik, javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva. Glavnom pretresu obavezno prisustvuju javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva. Ukoliko javni tužilac za maloletnike ili branilac neopravdano izostanu sa glavnog pretresa, predsednik veća obaveštava o tome nadležnog glavnog javnog tužioca, odnosno nadležnu advokatsku komoru.

Po odluci veća može se u interesu zaštite maloletnog svedoka obaviti upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu maloletnog svedoka.

Primena odredaba Zakonika o krivičnom postupku o glavnom pretresu

Član 77.

Kad veće za maloletnike odlučuje na osnovu glavnog pretresa, shodno će se primenjivati odredbe Zakonika o krivičnom postupku o određivanju glavnog pretresa, o rukovođenju glavnim pretresom, dokaznom postupku na glavnom pretresu, o odlaganju i prekidanju glavnog pretresa, o zapisniku i o toku glavnog pretresa, ali sud može odstupiti od ovih pravila ako smatra da njihova primena u konkretnom slučaju ne bi bila celishodna.

Odredbe Zakonika o krivičnom postupku o izmeni i proširenju optužbe primenjivaće se i u postupku prema maloletniku, ali veće za maloletnike ovlašćeno je da i bez predloga javnog tužioca za maloletnike donese odluku na osnovu činjeničnog stanja koje je utvrđeno na glavnom pretresu.

Isključenje javnosti

Član 78.

Kad se sudi maloletniku, uvek će se isključiti javnost.

Veće može dozvoliti da glavnom pretresu prisustvuju lica koja se bave zaštitom i vaspitavanjem maloletnika ili suzbijanjem prestupništva mladih.

U toku glavnog pretresa veće može narediti da se, osim javnog tužioca za maloletnike, branioca i predstavnika organa starateljstva, iz zasedanja udalje sva ili pojedina lica.

Za vreme izvođenja pojedinih dokaza ili govora stranaka, veće može narediti da se maloletnik udalji iz zasedanja.

Odlučivanje o meri privremenog smeštaja maloletnika

Član 79.

U toku postupka pred sudom, predsednik veća ili veće za maloletnike može doneti rešenje o meri privremenog smeštaja maloletnika, u smislu člana 69. ovog zakona, a može i ukinuti rešenje koje je o tome ranije doneseno.

Rok za zakazivanje glavnog pretresa i izradu odluke

Član 80.

Predsednik veća za maloletnike dužan je da zakaže glavni pretres u roku od osam dana od dana prijema predloga javnog tužioca za maloletnike. Za svako produženje ovog roka predsednik veća za maloletnike mora imati odobrenje predsednika suda.

Glavni pretres se odlaže ili prekida samo izuzetno. O svakom odlaganju ili prekidanju glavnog pretresa predsednik veća za maloletnike obavestiće predsednika suda i izneće razloge za odlaganje, odnosno prekidanje.

Predsednik veća za maloletnike dužan je da u roku od osam dana od dana objavljivanja odluke kojom se okončava postupak izradi presudu u pisanom obliku, odnosno rešenje.

Odluke veća za maloletnike

Član 81.

Veće za maloletnike nije vezano za predlog javnog tužioca za maloletnike pri odlučivanju da li će prema maloletniku izreći kaznu maloletničkog zatvora ili vaspitnu meru.

Veće će rešenjem obustaviti postupak u slučajevima kad sud na osnovu zakona kojim se uređuje krivični postupak donosi presudu kojom se optužba odbija ili kojom se optuženi oslobađa od optužbe, kao i kada nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu niti vaspitnu meru.

Veće donosi rešenje i kad izriče vaspitnu meru maloletniku. U izreci ovog rešenja navodi se samo koja se mera izriče, ali se maloletnik neće oglašavati krivim za krivično delo koje mu se stavlja na teret. U obrazloženju rešenja navešće se opis dela i okolnosti koje opravdavaju izricanje vaspitne mere.

Presuda kojom se maloletniku izriče kazna maloletničkog zatvora donosi se u obliku predviđenom Zakonikom o krivičnom postupku.

Odlučivanje o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog

Član 82.

Sud može maloletnika obavezati na plaćanje troškova krivičnog postupka i na ispunjenje imovinskopravnog zahteva samo ako je maloletniku izrekao kaznu. Ako je prema maloletniku izrečena vaspitna mera ili je postupak obustavljen, troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, izuzev troškova branioca koga je angažovao maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnik, a oštećeni se radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućuje na parnični postupak.

Ako maloletnik ima prihode ili imovinu, sud može odrediti da plati troškove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i kad prema njemu izrekne vaspitnu meru, odnosno kada veće za maloletnike nađe da nije celishodno izreći maloletniku kaznu maloletničkog zatvora, niti vaspitnu meru.

Takođe, kada javni tužilac za maloletnike donese rešenje o odbacivanju krivične prijave ili rešenje da nije celishodno pokretanje krivičnog postupka, a maloletnik ima izabranog branioca, troškovi krivičnog postupka padaju na teret zakonskog zastupnika ili srodnika.

d) Pravni lekovi Žalba

Član 83.

Protiv presude kojom je maloletniku izrečena kazna maloletničkog zatvora, protiv rešenja kojim je maloletniku izrečena vaspitna mera i protiv rešenja o obustavljanju postupka iz člana 81. stav 2. ovog zakona mogu izjaviti žalbu sva lica koja imaju pravo na žalbu protiv presude propisana Zakonikom o krivičnom postupku, u roku od osam dana od dana prijema presude, odnosno rešenja.

Žalba protiv presude odnosno rešenja kojim je izrečena kazna maloletničkog zatvora ili zavodska vaspitna mera zadržava izvršenje ako sud, u saglasnosti sa roditeljima maloletnika i po saslušanju maloletnika, ne odluči drukčije.

Na sednicu drugostepenog veća pozvaće se maloletnik samo ako predsednik veća ili veće nađe da bi njegovo prisustvo bilo korisno.

Odluke drugostepenog veća

Član 84.

Drugostepeno veće može preinačiti prvostepenu odluku izricanjem teže sankcije prema maloletniku, samo ako je to predloženo u žalbi.

Ako prvostepenom odlukom nije izrečena kazna maloletničkog zatvora ili zavodska mera, drugostepeno veće može tu kaznu, odnosno meru izreći samo ako održi pretres. Maloletnički zatvor u dužem trajanju ili teža zavodska mera od one izrečene prvostepenom odlukom, može se izreći i u sednici drugostepenog veća.

Zahtev za zaštitu zakonitosti

Član 85.

Zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti u slučaju kada je odluka doneta na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja maloletniku izrečena kazna ili vaspitna mera, kao i iz drugih razloga propisanih Zakonikom o krivičnom postupku.

Primena odredaba o ponavljanju krivičnog postupka

 Član 86.

Odredbe o ponavljanju krivičnog postupka završenog pravnosnažnom presudom shodno će se primenjivati i na ponavljanje postupka završenog pravnosnažnim rešenjem o izricanju vaspitne mere.

Nadzor suda nad sprovođenjem mera

Član 87.

Sudija za maloletnike suda koji je izrekao vaspitnu meru i javni tužilac za maloletnike dužni su da vrše kontrolu i da prate rezultate izvršenja vaspitne mere obilaženjem maloletnika smeštenih u zavodu ili ustanovi u kojoj se vaspitna mera izvršava najmanje jedanput godišnje, kao i neposrednim uvidom i razmatranjem izveštaja o toku izvršenja izrečene vaspitne mere.

Nadležni organ starateljstva dužan je da svakih šest meseci dostavlja sudu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja ostalih vaspitnih mera. Sudija za maloletnike ovaj izveštaj može tražiti i u kraćem vremenskom roku. Sudija za maloletnike može odrediti da izveštaj sačini određeno stručno lice (socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog i dr.), ako ga ima u sudu.

Uprava zavoda, odnosno ustanove u kojoj se izvršava vaspitna mera dužna je da svakih šest meseci dostavi sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o rezultatima izvršenja mere. Sudija za maloletnike ovaj izveštaj može tražiti i u kraćem vremenskom roku.

Obustavljanje izvršenja i izmena odluke o vaspitnim merama

Član 88.

Kad su ispunjeni uslovi predviđeni u ovom zakonu za izmenu odluke o izrečenoj

vaspitnoj meri, odluku o tome donosi sud koji je u prvom stepenu doneo rešenje o vaspitnoj meri, ako sam nađe da je to potrebno, ili na predlog javnog tužioca za maloletnike, maloletnika, njegovih roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, upravnika zavoda, odnosno ustanove ili organa starateljstva kome je poveren nadzor nad maloletnikom.

Pre donošenja odluke sud će saslušati javnog tužioca za maloletnike, maloletnika, roditelje, odnosno zakonskog zastupnika maloletnika ili druga lica, a pribaviće i potrebne izveštaje od zavoda ili ustanove u kojoj se izvršava zavodska mera, odnosno od organa starateljstva ili drugih organa i ustanova.

Po odredbama st. 1. i 2. ovog člana donosi se i odluka o obustavljanju izvršenja vaspitne mere i o uslovnom otpustu iz člana 25. ovog zakona.

Odluku o obustavljanju, izmeni odluke o vaspitnoj meri ili o uslovnom otpustu, donosi veće za maloletnike iz stava 1. ovog člana.

Na sednicu veća pozivaju se i obavezno prisustvuju maloletnik i njegovi roditelji, odnosno zakonski zastupnik maloletnika, javni tužilac za maloletnike, branilac i predstavnik organa starateljstva, odnosno zavoda ili ustanove u kojoj se vaspitna mera izvršava.

IV.        PRIMENA VASPITNIH NALOGA I IZVRŠENjE KRIVIČNIH SANKCIJA

1.         Primena vaspitnih naloga i osnovne odredbe o izvršenju krivičnih sankcija Primena vaspitnih naloga

Član 89.

Primena vaspitnih naloga propisanih ovim zakonom uređuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Primena odredaba o izvršenju krivičnih sankcija prema maloletnicima na punoletna lica

Član 90.

Odredbe o izvršenju krivičnih sankcija prema maloletnicima primenjuju se i na punoletne učinioce krivičnih dela kojima je izrečena vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora i na lica koja za vreme izvršenja tih sankcija postanu punoletna.

Zabrana mučenja i nečovečnog postupanja

Član 91.

Zabranjeni su i kažnjivi postupci kojima se maloletnik prema kome se izvršava krivična sankcija podvrgava bilo kakvom obliku mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg kažnjavanja ili postupanja, zlostavljanja ili eksperimentisanja.

Maloletnik ne sme biti podvrgnut eksperimentalnim lekovima i tretmanima.

Zabrana diskriminacije

Član 92.

Zabranjena je diskriminacija maloletnika prema kojima se izvršavaju krivične sankcije po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, porodičnog statusa, osuđivanosti, uzrasta, izgleda i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava.

Maloletnici prema kojima se izvršavaju krivične sankcije ravnopravni su bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, status stečen rođenjem ili drugi status maloletnika, njegovog roditelja ili zakonskog zastupnika, kao i na druge oblike različitosti.

Postupanje sa maloletnicima u toku izvršenja krivičnih sankcija

Član 93.

U toku izvršenja krivičnih sankcija prema maloletniku treba postupati na način koji odgovara njegovom uzrastu, stepenu zrelosti i drugim svojstvima ličnosti, uz poštovanje dostojanstva maloletnika, podsticanje njegovog celovitog razvoja i učešća u sopstvenoj resocijalizaciji, pridržavajući se savremenih pedagoških, psiholoških i penoloških znanja i iskustava.

Maloletniku se omogućavaju uslovi za sticanje osnovnog i srednjeg stručnog obrazovanja i radnog osposobljavanja, kao i slobodno izražavanje verskih osećanja i vršenje verskih obreda.

 

Obavezni zadravstveni pregled i izveštaj o psihičkom stanju maloletnika

Član 94.

Maloletnici prema kojima se izvršava zavodska vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora podvrgavaju se najmanje jedanput godišnje sistematskom pregledu od strane odgovarajuće zdravstvene ustanove.

Najmanje dva puta godišnje sastavlja se izveštaj o psihičkom stanju maloletnika i dostavlja sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i koji vrši nadzor, odnosno ima uvid nad izvršenjem krivične sankcije iz stava 1. ovog člana.

Zabrana upućivanja u samicu

Član 95.

Maloletniku ne može biti izrečena disciplinska kazna upućivanja u samicu.

Zabrana nošenja vatrenog oružja i gumene palice u zavodu

Član 96.

Zabranjeno je nošenje vatrenog oružja i gumene palice unutar zavoda i ustanova u kojima se izvršavaju zavodske mere ili kazna maloletničkog zatvora prema maloletnicima.

Pojedinačni program postupanja sa maloletnikom

Član 97.

Izvršenje vaspitnih mera i kazne maloletničkog zatvora zasniva se na pojedinačnom programu postupanja sa maloletnikom koji je prilagođen njegovoj ličnosti i u skladu sa savremenim dostignućima nauke, pedagoške i penološke prakse.

Pojedinačni programi se izrađuju na osnovu celovitog sagledavanja zrelosti i drugih svojstava ličnosti maloletnika, njegovog uzrasta, nivoa obrazovanja, ranijeg života maloletnika i ponašanja u socijalnoj sredini, oblika poremećaja ponašanja, vrste krivičnog dela i okolnosti pod kojima je učinjeno.

Pojedinačnim programom posebno se utvrđuju: nivo zrelosti maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti, mogućnost uključivanja u proces obrazovanja i radnog osposobljavanja, korišćenje i organizacija slobodnog vremena, rad sa roditeljem ili zakonskim zastupnikom maloletnika i drugim članovima njegove porodice, kao i drugi oblici psihosocijalnog, pedagoškog i penološkog uticaja na maloletnika.

Troškovi izvršenja krivičnih sankcija prema maloletniku

Član 98.

Troškovi izvršenja krivičnih sankcija prema maloletniku padaju na teret budžetskih sredstava.

 

Roditelj ili zakonski zastupnik maloletnika, odnosno drugo lice koje je po zakonu obavezno da izdržava maloletnika, kao i maloletnik koji ima prihode ili imovinu, ukoliko su u mogućnosti, dužni su da snose deo troškova izvršenja posebnih obaveza, mere pojačanog nadzora u drugoj porodici, pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje, upućivanja u vaspitnu ustanovu, upućivanja u vaspitno-popravni dom i kazne maloletničkog zatvora.

O mogućnosti podmirenja dela troškova od strane lica iz stava 2. ovog člana odlučuje sud koji je doneo odluku u prvom stepenu na predlog javnog tužioca za maloletnike, odnosno organa starateljstva. Ako je zbog donošenja takve odluke potrebno obaviti opsežnija ispitivanja imovnog stanja lica iz stava 2. ovog člana sud će najpre doneti odluku o izricanju krivične sankcije, a posle toga nastaviti postupak za odlučivanje o podmirenju dela troškova, o čemu donosi posebno rešenje.

Odlučivanje o podmirenju dela troškova

Član 99.

Na predlog lica iz člana 98. stav 2. ovog zakona, odnosno na predlog organa starateljstva, druge porodice, zavoda ili ustanove u kojoj se krivična sankcija izvršava, veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu može posebnim rešenjem izmeniti odluku o podmirivanju troškova smeštaja i ishrane maloletnika u zavodu ili ustanovi, odnosno troškova nastalih izvršenjem vaspitnih mera posebnih obaveza, pojačanog nadzora u drugoj porodici ili pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika.

Obaveza podmirivanja troškova izvršenja krivičnih sankcija lica iz člana 98. stav 2. ovog zakona traje dok, u odnosu na ta lica, traje njihova zakonska obaveza izdržavanja maloletnika, a u odnosu na maloletnika - dok je u mogućnosti da snosi troškove izvršenja krivične sankcije.

Preduzimanje mera radi zaštite prava maloletnika u toku izvršenja krivične sankcije

Član 100.

Kad sudija za maloletnike u toku izvršenja krivične sankcije utvrdi da postoje činjenice i okolnosti koje upućuju na potrebu preduzimanja mera radi zaštite prava maloletnika, dužan je da o tome obavesti nadležni organ starateljstva prebivališta ili boravišta maloletnika.

Pravo na pritužbu i sudsku zaštitu

Član 101.

Maloletnik koji smatra da je lišen određenih prava ili da su mu ona povređena, kao i da su učinjene druge nezakonitosti ili nepravilnosti u toku izvršenja zavodske vaspitne mere i kazne maloletničkog zatvora, ima pravo pritužbe upravniku zavoda ili ustanove u kojima se ta krivična sankcija izvršava.

Povodom pritužbe maloletnika, upravnik zavoda ili ustanove u kojoj se vaspitna mera, odnosno kazna maloletničkog zatvora izvršava u roku od tri dana donosi u pisanom obliku obrazloženo rešenje kojim se pritužba odbija kao neosnovana ili se utvrđuje njena potpuna ili delimična osnovanost, u kom slučaju se hitno preduzimaju odgovarajuće mere za otklanjanje učinjenih povreda ili lišavanja prava maloletnika, odnosno drugih nezakonitosti ili nepravilnosti. Rešenje mora sadržati pouku o pravnom leku.

Protiv rešenja upravnika o pritužbi maloletnik može, u roku od osam dana od prijema rešenja, podneti žalbu veću za maloletnike prvostepenog suda koji vrši nadzor nad izvršenjem vaspitne mere, odnosno veću za maloletnike prvostepenog suda koji je sudio u postupku u kome je izrečena kazna maloletničkog zatvora.

Maloletnik može podneti zahtev za sudsku zaštitu direktno veću za maloletnike prvostepenog suda koji vrši nadzor nad izvršenjem vaspitne mere, odnosno veću za maloletnike prvostepenog suda koji je sudio u postupku u kome je izrečena kazna maloletničkog zatvora kada mu je pravo na život ili telesni integritet ozbiljno ugroženo.

U postupku po zahtevu za sudsku zaštitu maloletnika shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a koje uređuju sudsku zaštitu.

2.         Izvršenje vaspitnih mera

a) Nadležnost za izvršenje vaspitnih mera i izvršenje mera posebnih obaveza

Nadležnost za izvršenje vaspitnih mera

Član 102.

Vaspitna mera se izvršava kad odluka kojom je izrečena postane izvršna, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Za izvršenje vaspitnih mera nadležan je organ starateljstva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Izvršenje mera posebnih obaveza

Član 103.

Nadzor nad izvršenjem mera posebnih obaveza iz člana 17. stav 2. ovog zakona vrši sudija za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Na zahtev sudije za maloletnike suda iz stava 1. ovog člana nadležni organ starateljstva dužan je da dostavi izveštaj o toku i rezultatima izvršenja izrečene mere posebne obaveze.

Sačinjavanje izveštaja iz stava 2. ovog člana sudija za maloletnike može poveriti i stručnom licu (član 67. stav 2).

Izvršenje mera posebnih obaveza iz člana 17. ovog zakona reguliše se posebnim podzakonskim aktom.

b) Izvršavanje mera pojačanog nadzora

Pojačan nadzor od strane roditelja ili zakonskog zastupnika

Član 104.

Izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili zakonskog zastupnika počinje danom kad se roditelju ili zakonskom zastupniku maloletnika dostavi izvršna sudska odluka kojom je vaspitna mera izrečena.

Obaveze roditelja ili zakonskog zastupnika

Član 105.

Roditelj ili zakonski zastupnik maloletnika dužan je da izvršava naloge i uputstva predsednika veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i da nadležnom organu starateljstva omogući proveru izvršenja vaspitne mere i prihvati ukazanu pomoć u cilju njenog izvršenja.

Predsednik veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu rešava o nastalom neslaganju između roditelja ili zakonskog zastupnika maloletnika i organa starateljstva.

Obaveza obaveštavanja suda

Član 106.

Organ starateljstva obaveštava sud koji je sudio u prvom stepenu o toku i rezultatima izvršenja vaspitne mere u rokovima propisanim članom 87. stav 2. ovog zakona. Organ starateljstva bez odlaganja obaveštava sud o razlozima koji otežavaju izvršenje mere.

Roditelj ili zakonski zastupnik maloletnika, nezavisno od obaveze organa starateljstva iz stava 1. ovog člana i rokova propisanih u članu 87. stav 2. ovog zakona, mogu da obaveštavaju sud o rezultatima izvršenja vaspitne mere.

Pojačan nadzor u drugoj porodici

Član 107.

Vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici izvršava se u porodici koju je odredio sud koji je sudio u prvom stepenu, na predlog nadležnog organa starateljstva.

Po prijemu izvršne sudske odluke, koja je prethodno dostavljena maloletniku, nadležni organ starateljstva upućuje maloletnika u porodicu koja je određena sudskom odlukom.

Zaključivanje ugovora

Član 108.

Nadležni organ starateljstva i porodica u koju se maloletnik smešta zaključuju ugovor u pisanom obliku kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.

Porodica u koju je maloletnik smešten dužna je da nadležnom organu starateljstva omogući proveru izvršenja vaspitne mere i prihvati ponuđenu pomoć radi ostvarivanja svrhe vaspitne mere.

Za vreme izvršenja ove vaspitne mere maloletnik održava veze sa svojom porodicom, ako sud koji prati i kontroliše izvršenje vaspitne mere, na predlog organa starateljstva, drukčije ne odluči.

Smeštaj u drugu porodicu

Član 109.

Sud koji je sudio u prvom stepenu u postupku u kome je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici može po službenoj dužnosti, ili na predlog javnog tužioca za maloletnike, odnosno organa starateljstva, da odredi smeštaj maloletnika u neku drugu porodicu ako se prilike u porodici u kojoj je maloletnik smešten toliko izmene da otežavaju izvršenje vaspitne mere.

Shodna primena odredaba o izvršenju vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili zakonskog zastupnika

Član 110.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili zakonskog zastupnika primenjuju se shodno i na izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora u drugoj porodici.

Pojačan nadzor od strane organa starateljstva

Član 111.

Za izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane organa starateljstva

nadležan je organ starateljstva prema prebivalištu, odnosno boravištu maloletnika u vreme kad je odluka kojom je vaspitna mera izrečena postala izvršna.

Organ starateljstva dužan je da po prijemu izvršne odluke kojom je vaspitna mera pojačanog nadzora izrečena, odredi službeno lice organa starateljstva ili drugo stručno lice koje će meru sprovoditi i o tome odmah obavesti sudiju za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Sačinjavanje programa rada sa maloletnikom

Član 112.

Stručno lice kome je povereno sprovođenje vaspitne mere sačinjava program rada sa maloletnikom, u skladu sa uputstvima suda i nadležnog organa starateljstva.

Državni organi, vaspitne, obrazovne i druge ustanove dužni su da stručnom licu koje sprovodi ovu vaspitnu meru pruže pomoć, a roditelj ili zakonski zastupnik dužan je da obavesti stručno lice o prilikama koje otežavaju izvršenje mere.

U svemu ostalom na izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane organa starateljstva shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili zakonskog zastupnika.

Pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

Član 113.

Organ starateljstva nadležan prema prebivalištu ili boravištu maloletnika u vreme kad je odluka kojom je vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika postala izvršna, nadležan je za izvršenje ove vaspitne mere.

Organ starateljstva određuje ustanovu iz stava 1. ovog člana i stara se o sprovođenju dnevnog boravka maloletnika u toj ustanovi.

Način izvršavanja mere pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika

Član 114.

Dnevni boravak može trajati najduže četiri sata u toku radnog dana u vremenskom periodu određenom u članu 18. stav 2. ovog zakona.

Maloletnik za vreme izvršenja ove mere ostaje kod svojih roditelja ili zakonskog zastupnika, nastavlja da pohađa školu ili odlazi na posao.

O dnevnom boravku vodi se dnevnik rada. Izveštaj o toku i rezultatima sprovođenja dnevnog boravka maloletnika, po njegovom isteku, a po potrebi i u toku trajanja, dostavlja se sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu, javnom tužiocu za maloletnike i nadležnom organu starateljstva od strane ustanove u kojoj se sprovodi dnevni boravak maloletnika.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane roditelja ili zakonskog zastupnika shodno se primenjuju i na izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika.

v) Izvršenje zavodskih mera

Zavodi i ustanove za izvršenje zavodskih mera

Član 115.

Zavodske mere izvršavaju se u vaspitnoj ustanovi, vaspitno-popravnom domu i u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje.

Prilikom stupanja maloletnika u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje, obavlja se detaljni lekarski pregled maloletnika.

Dostavljanje odluke o izvršenju zavodske mere

Član 116.

Ako sud koji je sudio u prvom stepenu nije nadležan za izvršenje zavodske mere, dužan je da izvršnu odluku sa izvodom iz matične knjige rođenih, ispravom ili dokazom o njegovom dotadašnjem školovanju i osposobljavanju, nalazom o zdravstvenom stanju, podacima o ranijem vršenju krivičnih dela, vođenim postupcima i izveštajima organa starateljstva, dostavi organu nadležnom za izvršenje u roku od tri dana od dana kada je odluka postala izvršna.

Organ kome je odluka dostavljena na izvršenje dužan je da pristupi izvršenju krivične sankcije u roku od tri dana od prijema odluke i dokumentacije iz stava 1. ovog člana.

Obilazak maloletnika za vreme trajanja zavodske mere

Član 117.

Predsednik veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i nadležni javni tužilac za maloletnike najmanje dva puta u toku godine obilaze maloletnika smeštenog u zavodu odnosno ustanovi za izvršenje zavodskih mera gde u neposrednom kontaktu sa maloletnikom i stručnim licima koja se staraju o izvršenju, kao i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju, utvrđuju zakonitost i pravilnost postupanja i cene postignuti uspeh u vaspitanju i pravilnom razvoju ličnosti maloletnika.

O uočenim propustima i drugim zapažanjima lica iz stava 1. ovog člana dužna su da bez odlaganja obaveste organe i ustanove nadležne za stručni nadzor nad izvršenjem vaspitnih mera, kao i zavod, odnosno ustanovu u kojoj se vaspitna mera izvršava.

Povodom obaveštenja predsednika veća za maloletnike, odnosno javnog tužioca za maloletnike organi i ustanove nadležni za stručni nadzor, kao i uprava zavoda, odnosno ustanove u kojoj se vaspitna mera izvršava, dužni su da bez odlaganja izvrše odgovarajuće provere i preduzmu mere za otklanjanje nezakonitosti i nepravilnosti i o tome obaveste predsednika veća za maloletnike i javnog tužioca za maloletnike iz stava 1. ovog člana.

Odlaganje izvršenja zavodske mere

Član 118.

Na molbu maloletnika, njegovog roditelja ili zakonskog zastupnika ili na predlog nadležnog organa starateljstva, izvršenje zavodske mere iz opravdanih razloga može se odložiti.

O odlaganju odlučuje rešenjem veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu, u roku od tri dana od prijema molbe.

Protiv prvostepenog rešenja maloletnik, njegovi roditelji ili zakonski zastupnik mogu podneti žalbu apelacionom sudu u roku od tri dana od prijema rešenja.

Veće za maloletnike apelacionog suda odlučuje o žalbi u roku od tri dana od prijema žalbe.

Molba i predlog iz stava 1. i žalba iz stava 3. ovog člana zadržavaju izvršenje zavodske mere.

Ako prvostepeni sud prilikom ponovnog odbijanja molbe za odlaganje izvršenja utvrdi da se pravo na molbu zloupotrebljava, odlučiće da žalba ne zadržava izvršenje zavodske mere.

Prekid izvršenja zavodske mere

Član 119.

Na molbu maloletnika, njegovog roditelja ili zakonskog zastupnika, na predlog nadležnog organa starateljstva ili upravnika zavoda ili ustanove u kojoj se zavodska mera izvršava, sud koji je sudio u prvom stepenu može, iz opravdanih razloga, prekinuti izvršenje vaspitne mere.

Prekid izvršenja zavodske mere dozvoliće se na zahtev javnog tužioca za maloletnike ako je protiv rešenja o izricanju te mere podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Prekid izvršenja zavodske mere traje najduže tri meseca, a u slučaju bolesti maloletnika može trajati i duže.

Protiv prvostepenog rešenja lica iz stava 1. ovog člana mogu izjaviti žalbu veću za maloletnike apelacionog suda u roku od tri dana od prijema rešenja, a koje o žalbi odlučuje u roku od tri dana od prijema žalbe.

Vreme prekida izvršenja ne uračunava se u vreme trajanja mere.

Shodna primena odredaba zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija

Član 120.

U svemu ostalom na odlaganje i prekid izvršenja zavodske mere primenjuju se shodno

odredbe zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a kojima se uređuje odlaganje izvršenja i prekid izvršenja kazne zatvora za učinjeno krivično delo.

Otpuštanje sa izvršenja zavodske mere

Član 121.

Maloletnik se otpušta sa izvršenja zavodske mere kad protekne zakonom određeno najduže trajanje mere ili kad sud donese odluku o obustavljanju njenog izvršenja, zameni izrečene vaspitne mere drugom merom ili o uslovnom otpustu.

O uslovnom otpustu kod vaspitnih mera upućivanja u vaspitnu ustanovu i vaspitno- popravni dom, na molbu maloletnika, odlučuje veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Kada se maloletnik nalazi u završnom razredu škole ili pri kraju stručnog osposobljavanja, a otpuštanjem iz zavoda ili ustanove u kojoj se mera izvršava bi se onemogućio završetak školovanja ili stručnog osposobljavanja, zavod ili ustanova može, na molbu maloletnika, omogućiti mu da završi školovanje ili stručno osposobljavanje. U tom slučaju na maloletnika se ne primenjuju odredbe člana 122. stav 4. i člana 126. stav 4. ovog zakona.

Upućivanje u vaspitnu ustanovu

Član 122.

Zavodska mera upućivanja u vaspitnu ustanovu izvršava se u ustanovi koja obezbeđuje smeštaj i zadovoljavanje vaspitnih, zdravstvenih, obrazovnih, sportskih i drugih razvojnih potreba maloletnika.

Maloletnik kome je izrečena ova vaspitna mera ima ista prava i obaveze kao i ostali maloletnici u vaspitnoj ustanovi, s tim što mu se u pogledu postupanja poklanja posebna pažnja, ali tako da se u životu i radu u ustanovi ne izdvaja od ostalih.

O tome da je maloletniku izrečena vaspitna mera upoznaje se samo rukovodilac, vaspitno, obrazovno i drugo stručno osoblje koje je uključeno u izvršenje vaspitne mere.

Lice kome je izrečena zavodska mera upućivanja u vaspitnu ustanovu može u njoj ostati do navršene dvadeset prve godine.

Određivanje lica koje je dužno da dovede maloletnika u vaspitnu ustanovu

Član 123.

Organ starateljstva nadležan prema mestu prebivališta odnosno boravišta

maloletnika u vreme kad je odluka kojom je vaspitna mera izrečena postala izvršna određuje lice koje je dužno da maloletnika dovede u vaspitnu ustanovu.

Vaspitna ustanova obaveštava sud o prijemu maloletnika i danu početka izvršenja vaspitne mere.

Dovođenje maloletnika od strane policije

Član 124.

Ako izvršenje vaspitne mere ne može da otpočne ili se nastavi zbog odbijanja ili

bekstva maloletnika, organ starateljstva, odnosno upravnik vaspitne ustanove o tome obaveštavaju policiju, koja dovodi maloletnika u vaspitnu ustanovu.

Način dovođenja ne sme narušavati dostojanstvo maloletnika.

Premeštanje maloletnika u drugu vaspitnu ustanovu

Član 125.

Ako postoje opravdani razlozi, na zahtev maloletnika, roditelja ili zakonskog zastupnika maloletnika ili na predlog ustanove u kojoj se vaspitna mera izvršava, odnosno na predlog nadležnog organa starateljstva prvostepeni sud može doneti odluku o premeštanju maloletnika u drugu vaspitnu ustanovu.

Upućivanje u vaspitno-popravni dom

Član 126.

Zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom izvršava se u vaspitno- popravnom domu.

Zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom izrečena licu ženskog pola izvršava se u ženskom odeljenju vaspitno-popravnog doma.

Punoletno lice kome je izrečena vaspitna mera iz stava 1. ovog člana, kao i maloletnik koji u vaspitno-popravnom domu, dok traje mera, postane punoletan, smešta se u posebno odeljenje vaspitno-popravnog doma.

Lice kome je izrečena zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom u njemu može ostati do navršene dvadeset treće godine.

Nadležnost suda

Član 127.

Za upućivanje maloletnika u vaspitno-popravni dom nadležan je sud koji je sudio u prvom stepenu. Maloletniku se za pripremu mora ostaviti najmanje osam, a najviše petnaest dana.

Maloletnika koji se nalazi u pritvoru u vaspitno-popravni dom upućuje sud koji je sudio u prvom stepenu na čijem je području sedište zavoda u kome je maloletnik pritvoren.

Sud koji upućuje maloletnika na izvršenje vaspitne mere dostavlja vaspitno- popravnom domu izvršnu odluku o izrečenoj meri sa dokumentacijom iz člana 116. stav 1. ovog zakona.

Nalog suda

Član 128.

Maloletniku koji nije u pritvoru, sud koji mu je sudio u prvom stepenu, nalaže u pisanom obliku da se određenog dana javi na izvršenje izrečene vaspitne mere ili nalaže roditelju ili zakonskom zastupniku da maloletnika određenog dana dovede u vaspitno- popravni dom.

Sud iz stava 1. ovog člana obaveštava vaspitno-popravni dom o datumu kada maloletnik treba da se javi i uz to obaveštenje dostavlja izvršnu odluku o izricanju vaspitne mere sa podacima o maloletniku pribavljenim u toku postupka iz člana 116. stav 1. ovog zakona.

Ako se maloletnik po nalogu suda ne javi u vaspitno-popravni dom, sud naređuje njegovo dovođenje, a ako se maloletnik krije ili je u bekstvu, sud naređuje izdavanje poternice.

U slučaju bekstva maloletnika iz vaspitno-popravnog doma upravnik doma naređuje izdavanje poternice.

Prijem maloletnika u vaspitno-popravni dom

Član 129.

Maloletnik se prima u vaspitno-popravni dom na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja suda kojim mu je izrečena vaspitna mera upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Pre pravnosnažnosti rešenja maloletnik se može primiti u dom samo kada je to zakonom određeno.

Prilikom prijema utvrđuje se da li su uz rešenje priloženi i podaci o ličnosti maloletnika, kao i druga dokumentacija predviđena članom 116. stav 1. ovog zakona.

O danu i času prijema maloletnika u vaspitno-popravni dom, od kada se računa početak izvršenja vaspitne mere, vaspitno-popravni dom obaveštava sud koji je maloletniku sudio u prvom stepenu, roditelja ili zakonskog zastupnika maloletnika, nadležni organ starateljstva, policiju.

Smeštaj u prijemno odeljenje

Član 130.

Po prijemu maloletnik se smešta u prijemno odeljenje u kojem može ostati najduže do trideset dana.

Za vreme boravka maloletnika u prijemnom odeljenju stručni tim odeljenja, na osnovu primljene i pribavljene dokumentacije i neposrednog rada sa maloletnikom i njegovim roditeljima ili zakonskim zastupnikom, vrši procenu sa psihološkog, pedagoškog, socijalnog, medicinskog, kriminološkog, bezbedonosnog i drugog odgovarajućeg stanovišta.

Stručni tim prijemnog odeljenja čine: psiholog, specijalni pedagog - pedagog i socijalni radnik. u rad stručnog tima uključuje se, po potrebi, i lekar, nastavnik praktične nastave, vaspitač, predstavnik službe za obezbeđenje i drugi učesnici u neposrednoj realizaciji programa postupanja sa maloletnikom.

Na osnovu utvrđenih rezultata sastavlja se jedinstveni izveštaj za maloletnika. ovaj izveštaj sadrži objašnjenje maloletnikovog dosadašnjeg ponašanja, predlog pojedinačnog programa postupanja i predlog plan otpusta.

Upravnik, na predlog stručnog tima, donosi pojedinačni program postupanja za maloletnika.

Vaspitač vaspitne grupe upoznaje maloletnika i njegove roditelje ili zakonskog zastupnika sa pojedinačnim programom postupanja.

Razvrstavanje maloletnika

Član 131.

Razvrstavanje maloletnika u smeštajne prostorije i odeljenja je sastavni deo

programa postupanja i vrši se prema polu i uzrastu maloletnika, njegovim ličnim karakteristikama, cilju programa i potrebi njegovog ostvarivanja, prema potrebama i interesovanju maloletnika i stepenu potrebnog obezbeđenja.

U domu postoji pet odeljenja u kojima se smeštaju maloletnici, i to:

1)         prijemno odeljenje, u kojem se organizuje prijem maloletnika;

2)         opšte odeljenje, u kojem se realizuje opšti program postupanja;

3)         odeljenje za intezivni rad, u kojem se realizuje intezivni program postupanja;

4)         otpusno odeljenje, u kojem se realizuje otpust maloletnika;

5)         žensko odeljenje, u kojem se, po pravilu, realizuju svi planirani programi prema maloletnicama.

U domu mogu postojati i druge posebne organizacione jedinice obrazovane prema specifičnim potrebama i interesovanjima maloletnika.

Raspoređivanje u vaspitnu grupu

Član 132.

 Posle ispitivanja ličnosti u prijemnom odeljenju maloletnik se raspoređuje u vaspitnu grupu koja se formira prema uzrastu, nivou zrelosti, drugim ličnim svojstvima maloletnika, kao i određenom programu postupanja, u cilju primene svih predviđenih aktivnosti, planiranih metoda, tehnika i vaspitnih postupaka.

Vaspitna grupa ima najviše deset maloletnika i posebnog vaspitača.

Odluku o razvrstavanju maloletnika u pojedine programe, odeljenja i vaspitne grupe donosi upravnik na predlog stručnog tima.

Stručni tim za razvrstavanje i praćenje ostvarivanja programa maloletnika prati ostvarivanje pojedinačnog programa postupanja.

Stručni tim iz stava 4. ovog člana obrazuje upravnik i čine ga po jedan predstavnik: prijemnog odeljenja, službe za tretman, službe za obuku i upošljavanje, škole, službe za obezbeđenje i vaspitač vaspitne grupe - izvestilac.

Prava maloletnika

Član 133.

Maloletnik prema kome se izvršava zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom ima sledeća prava:

1)         da nosi sopstvenu odeću. Ako maloletnik nema sopstvenu odeću vaspitno- popravni dom mu obezbeđuje rublje, civilnu odeću i obuću koji su primereni godišnjem dobu i mesnim klimatskim prilikama;

2)         na ishranu koja je dijetetski, higijenski i zdravstveno prilagođena njegovom uzrastu, koja će ga održati u dobrom zdravlju i snazi i omogućiti normalan psihofizički razvoj;

3)         na najmanje tri obroka dnevno čija je ukupna vrednost najmanje 14.600 džula;

4)         da izvan zatvorenih prostorija, u slobodno vreme, na svežem vazduhu provode najmanje tri časa dnevno;

5)         da učestvuje u organizovanim kulturnim, sportskim i drugim prikladnim aktivnostima izvan vaspitno-popravnog doma;

6)         na obezbeđivanje uslova za bavljenje fizičkom kulturom i sportom;

7)         da pohađa nastavu izvan vaspitno-popravnog doma ako u vaspitno-popravnom domu nije organizovana nastava određenog smera ili stepena obrazovanja i ako to opravdavaju dotadašnji uspesi u vaspitavanju i školovanju maloletnika, pod uslovom da to ne šteti izvršenju vaspitne mere;

8)         na neograničeno pravo na dopisivanje, omot pisma niko ne sme otvoriti, a prijem i otpremanje pisama vrši se preko doma, maloletnik snosi troškove slanja pisama i drugih pošiljki, a ukoliko iz opravdanih razloga nema novčanih sredstava za plaćanje poštanskih usluga, može mu se odobriti slanje pošiljki o trošku doma;

9)         na neograničeni prijem paketa čija se težina i dopuštena sadržina određuju aktom o kućnom redu;

10)       da ga jednom nedeljno posete roditelji, zakonski zastupnik, bračni drug, deca i ostali srodnici u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva. Trajanje posete određuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa;

11)       da sa bračnim drugom ili decom jednom mesečno provede do tri sata nasamo u, za tu svrhu, određenoj prostoriji u okviru vaspitno-popravnog doma. Dok se izvršava disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju maloletnik nema pravo na prijem ovih poseta;

12)       da ga dva puta mesečno posete i druga lica koja ne ometaju izvršenje vaspitne mere;

13)       na svakodnevno telefoniranje roditeljima ili zakonskom zastupniku o svom trošku i u slobodnom vremenu, u zavisnosti od objektivnih mogućnosti doma, a na zahtev maloletnika koji nema dovoljno novčanih sredstava upravnik može odobriti korišćenje telefona o trošku doma, u skladu sa objektivnim mogućnostima doma;

14)       na neograničen prijem novčanih pošiljki. Novac koji maloletnik prima deponuje se na novčani depozit, a vaspitač vaspitne grupe se stara o pravilnom trošenju. najveći novčani iznos kojim maloletnik može slobodno da raspolaže u toku nedelje određuje upravnik.

15)       da prema svojim mogućnostima radi u vaspitno-popravnom domu;

16)       na naknadu za rad, naknadu za podmirenje nužnih troškova, nagrade i novčanu pomoć i obezbeđenje troškova putovanja prilikom odlaska na odsustvo, korišćenja godišnjeg odmora izvan doma ili otpuštanja maloletnika iz doma;

17)       na dnevni i nedeljni odmor shodno opštim propisima;

18)       na godišnji odmor u trajanju od osamnaest do trideset dana koji se koristi izvan doma ili u domu, s tim da o dužini, načinu i mestu korišćenja odlučuje upravnik na predlog vaspitača;

19)       na zdravstvenu zaštitu izvan vaspitno-popravnog doma ako dom ne može da pruži odgovarajuću zdravstvenu zaštitu. vreme provedeno na lečenju u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi uračunava se u trajanje vaspitne mere.

20)       da koristi dnevnu i periodičnu štampu;

21)       na verski obred, da drži i čita versku literaturu i da ga poseti svešteno lice ili drugi verski službenik.

Ograničenje prava na dopisivanje

Član 134.

Izuzetno od člana 133. tačka 8) ovog zakona, omot pisma se može otvoriti ako postoji sumnja da omot sadrži psihoaktivne kontrolisane supstance ili druge opasne materije kojima se može ugroziti izvršenje vaspitne mere ili narušiti bezbednost u domu. U tom slučaju, omot pisma se u prisustvu maloletnika i vaspitača vaspitne grupe otvara, a pronađene supstance i druge opasne materije oduzimaju se.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, ako postoji sumnja da je učinjeno krivično delo, o tome se bez odlaganja obaveštava nadležno javno tužilaštvo.

Ograničenje prava na posete

Član 135.

Za posetu drugih lica iz člana 133. tačka 12) ovog zakona može se zatražiti

mišljenje nadležnog centra za socijalni rad.

Ukoliko se proceni da druga lica koja posećuju maloletnika štetno utiču na njega, upravnik će, na predlog vaspitača vaspitne grupe, zabraniti takve posete. Upravnik će zabraniti takve posete i kad oceni da poseta šteti postizanju svrhe vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom.

Lica koja će maloletnika posećivati dok traje izvršenje vaspitne mere upisuju se u karton poseta maloletnika.

Poseta se može kontrolisati kad se sumnja da posetilac štetno utiče na maloletnika. Kontrolisana poseta se obavlja u prisustvu vaspitača vaspitne grupe, lica iz službe za obezbeđenje ili drugog službenog lica iz doma. Odluku za kontrolisane posete donosi upravnik ili lice koje on ovlasti.

Upravnik svojom odlukom određuje postupak, način realizacije i kontrolu poseta. Ako maloletnik ili njegov posetilac zloupotrebljavaju posetu nepristojnim i nedoličnim ponašanjem, nedozvoljenim radnjama i postupcima ili na drugi način koji šteti svrsi vaspitne mere, dežurno službeno lice prekinuće posetu, o čemu će

obavestiti upravnika i dostaviti mu pisano obrazloženje za prekid posete.

Proširenje prava na telefoniranje

Član 136.

Izuzetno od člana 133. tačka 13) ovog zakona, upravnik doma, na zahtev maloletnika, može odobriti da maloletnik telefonira i drugim licima i prima telefonske pozive, ako je to u interesu ostvarivanja vaspitnog programa.

Telefonski razgovori maloletnika se, po pravilu, ne kontrolišu.

Dužina telefonskog razgovora određuje se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Rad maloletnika

Član 137.

Maloletnik radi u vaspitno popravnom domu u skladu sa obavezama u pohađanju

nastave. Za maloletnika koji ne pohađa nastavu radno vreme traje shodno opštim propisima.

Maloletnik se izvan radnog vremena može uposliti najviše dva časa dnevno na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u vaspitno-popravnom domu.

Svrha rada je da maloletnik stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje i da ostvari zaradu.

Maloletnik mora biti zaštićen od ekonomskog iskorišćavanja i obavljanja poslova koji bi mogli da budu opasni za njegovo zdravlje, fizički, duševni, moralni i društveni razvoj, kao i poslova koji bi ometali njegovo školovanje.

Rad maloletnika se organizuje i obavlja u domu, domskim radionicama, privrednoj jedinici i izvan doma u okviru lokalne zajednice.

Za maloletnike koji pohađaju nastavu radno vreme traje do četiri sata u toku radnog dana, a za maloletnike koji nisu obuhvaćeni nastavom - do sedam sati.

Za vreme izvođenja stručnog osposobljavanja maloletnik je obavezan da nosi i upotrebljava zaštitnu odeću i obuću uz neposrednu brigu i kontrolu instruktora.

Na stručnom osposobljavanju i proizvodnom radu maloletnik je dužan da:

1)         redovno dolazi na rad i učestvuje u stručnoj obuci i proizvodnji;

2)         prima, pravilno upotrebljava i čuva alat, pribor i materijal, prema uputstvu instruktora;

3)         izvršava nastavne i proizvodne zadatke kako bi se što bolje osposobio za zanimanje koje izučava;

4)         uredno održava alat, opremu i instalacije koje mu se poveravaju u obuci i proizvodnji i da se stara o uređenju radne sredine;

5)         poštuje instruktore i sarađuje sa njima.

Naknada za rad

Član 138.

Svaki maloletnik prima naknadu za rad ili naknadu za podmirenje nužnih troškova. Maloletnik koji nema sopstvenih sredstava može po odobrenju upravnika dobiti naknadu za podmirenje nužnih troškova.

Visinu mesečne naknade za podmirenje nužnih troškova određuje upravnik doma. Mesečni iznos naknade za rad iznosi najmanje 20% od najniže cene rada u Republici Srbiji.

Najviši iznos naknade za rad i nagrade određuje direktor uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Polovina sredstava od naknade za rad i nagrade stavlja se maloletniku na slobodno raspolaganje, a druga polovina na štednju koju maloletnik podiže prilikom otpuštanja iz doma, s tim da upravnik može izuzetno odobriti korišćenje cele naknade ili nagrade.

O načinu trošenja sredstava koja su na slobodnom raspolaganju odlučuje vaspitač zajedno sa maloletnikom.

Za postignute izuzetne rezultate u radu, obrazovanju, sportskim i kulturnim aktivnostima, vladanju i drugom, maloletnik dobija posebne nagrade, a uslovi za dobijanje i vrsta nagrade bliže se određuju aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Maloletniku se prilikom otpuštanja iz doma, odlaska na odsustvo ili korišćenje godišnjeg odmora izvan vaspitno-popravnog doma daje novčana pomoć i obezbeđenje troškova putovanja, čija se visina određuje u zavisnosti od potreba maloletnika i mogućnosti doma. Novčana pomoć maloletniku se daje na predlog vaspitača vaspitne grupe, a odobrava je upravnik.

Pravo na obaveštavanje

Član 139.

Maloletnik se obaveštava i praćenjem radio i televizijskog programa i preko razglasne stanice doma.

Maloletnik može da koristi knjige iz biblioteke doma, u skladu sa odlukom upravnika.

Korišćenje verskih prava

Član 140.

Ako u zavodu postoji dovoljan broj maloletnika iste veroispovesti, na njihov

zahtev, upravnik će dozvoliti sveštenom licu ili drugom verskom službeniku te veroispovesti da ih redovno posećuje ili da u domu ima redovnu službu ili nastavu.

Maloletnik slobodno odlučuje da li će da prisustvuje verskom obredu ili poseti sveštenog lica, odnosno drugog verskog službenika.

Verski obred obavlja se u posebnoj, prikladnoj prostoriji.

Vreme, trajanje i način korišćenja verskih prava uređuju se aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Proširena prava i pogodnosti maloletnika

Član 141.

Maloletniku koji se dobro vlada, uspešno ostvaruje program postupanja i zalaže na radu tokom izvršenja vaspitne mere ili se posebno ističe dobrovoljnim i humanitarnim radom, upravnik, na predlog vaspitača vaspitne grupe, uz mišljenje stručnog tima za razvrstavanje i praćenje ostvarivanja programa maloletnika, može dodeliti jedno ili više proširenih prava i pogodnosti:

1)         prošireno pravo na prijem poseta, što obuhvata povećanje broja poseta, proširenje kruga lica koja mogu posetiti maloletnika i produženo trajanje posete;

2)         prošireno pravo raspolaganja novcem;

3)         prošireno pravo učešća u sportskim i rekreativnim programima u domu, kao i u okviru lokalne zajednice;

4)         organizovane aktivnosti izvan doma;

5)         organizovane posete sportskim, kulturnim i umetničkim manifestacijama ili drugim prikladnim događajima izvan doma;

6)         slobodne posete porodici, srodnicima ili drugim bliskim licima na određen broj sati u vreme vikenda i praznika;

7)         slobodan izlazak u grad u određenom trajanju;

8)         odlazak na jednodnevni izlet i posetu kulturnim, istorijskim i verskim spomenicima;

9)         učestvovanje na sportskim takmičenjima izvan doma uz prisustvo osoblja ili samostalno;

10)       pojedinačni izlazak u grad u pratnji osoblja doma;

11)       prijem poseta izvan doma;

12)       nagradno odsustvo do deset dana;

13)       posebno nagradno odsustvo od deset do dvadeset dana;

14)       vanredno odsustvo.

Aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa određuje se način dodeljivanja, korišćenja i trajanje pogodnosti.

U slučaju da maloletnik ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, stručni tim vaspitno-popravnog doma može predložiti oduzimanje dodeljenih pogodnosti, o čemu odlučuje upravnik vaspitno-popravnog doma.

Protiv odluke upravnika vaspitno-popravnog doma o oduzimanju dodeljenih pogodnosti može se izjaviti žalba u roku od tri dana od dana prijema odluke. Žalba ne odlaže izvršenje odluke.

O žalbi odlučuje predsednik veća za maloletnike prvostepenog suda koji vrši nadzor nad izvršenjem zavodske vaspitne mere u roku od osam dana od dana prijema žalbe.

Disciplinske mere

 

Član 142.

Zbog povrede odredaba ovog zakona koje se odnose na pravila boravka u vaspitno- popravnom domu, pravila kućnog reda i radne discipline, obaveza iz programa postupanja i naloga ovlašćenih lica maloletniku se mogu izreći sledeće disciplinske mere:

1)         opomena;

2)         oduzimanje dodeljene pogodnosti;

3)         izdvajanje u posebnu prostoriju.

Disciplinske mere oduzimanja dodeljenih pogodnosti i izdvajanje u posebnu prostoriju mogu se izreći kumulativno.

Maloletnik kome je izrečena disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju ne može 15 dana posle izvršenja disciplinske mere koristiti pogodnosti iz člana 141. ovog zakona.

Disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju izriče se u trajanju do sedam dana, a prilikom sticaja disciplinskih prestupa - do deset dana.

Ako se svrha disciplinske mere može postići i bez izvršenja mere, izvršenje disciplinskih mera oduzimanja dodeljenih pogodnosti i izdvajanja u posebnu prostoriju može se uslovno odložiti do tri meseca. Uslovno odlaganje izvršenja disciplinske mere može se opozvati ako se maloletniku u roku za koji je odloženo izvršenje izrekne novo oduzimanje dodeljenih pogodnosti ili izdvajanje u posebnu prostoriju. Izdvajanje u posebnu prostoriju se izriče u trajanju do deset dana ako je za kasniji prestup izrečeno oduzimanje dodeljenih pogodnosti, a kada je za kasniji prestup izrečeno izdvajanje u posebnu prostoriju - izdvajanje u posebnu prostoriju se izriče u trajanju do 15 dana.

Disciplinska mera izdvajanja u posebnu prostoriju je mera neprekidnog boravka dva ili više maloletnika u posebnoj prostoriji.

Tokom izvršenja mere izdvajanja u posebnu prostoriju maloletnik najmanje dva časa dnevno boravi izvan zatvorene prostorije, na svežem vazduhu.

Tokom izvršenja mere izdvajanja u posebnu prostoriju maloletnika su dužni da posete svakog dana lekar i vaspitač, a najmanje svaki treći dan upravnik doma.

Tokom izvršenja mere izdvajanja u posebnu prostoriju maloletniku moraju biti pristupačni udžbenici i druga literatura koja neće imati štetnog uticaja na njegovo vaspitavanje.

Pojačan nadzor

Član 143.

Izuzetno, prema maloletniku koji remeti red ili podstiče druge na remećenje reda,

pa zbog toga predstavlja opasnost za bezbednost u domu ili na drugi način ugrožava bezbednost, može se rešenjem odrediti smeštaj pod pojačan nadzor najduže do 15 dana. smeštaj pod pojačan nadzor se može ponoviti najviše tri puta u toku jedne kalendarske godine i ne može se uzastopno odrediti.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi upravnik doma, na obrazložen predlog stručnog tima.

U predlogu za smeštaj pod pojačan nadzor navode se činjenice i okolnosti koje su bitne za ocenu opravdanosti određivanja ove mere, a naročito podaci o disciplinskom kažnjavanju maloletnika, vrsti disciplinskog prestupa, okolnostima pod kojima je prestup učinjen, pobudama iz kojih je prestup učinjen, njegovog ponašanja tokom izvršenja vaspitne mere, iskazanoj agresivnosti, nalazima psihologa, odnosu prema drugim maloletnicima i drugim bitnim okolnostima.

Na rešenje iz stava 1. ovog člana maloletnik može izjaviti žalbu u roku od osam dana od prijema rešenja, sudiji za maloletnike prvostepenog suda koji vrši nadzor nad izvršenjem vaspitne mere. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Tokom smeštaja pod pojačan nadzor maloletnik ostvaruje sva prava i ima sve obaveze propisane ovim zakonom i učestvuje u svim aktivnostima utvrđenim programom postupanja organizovanim u objektu u kome se izvršava smeštaj pod pojačan nadzor.

Shodna primena zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija

Član 144.

Na uslove za izricanje disciplinskih mera, disciplinski postupak i izvršenje disciplinskih mera prema maloletnicima shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a kojima se uređuje disciplinsko kažnjavanje lica koja izdržavaju kaznu zatvora za učinjeno krivično delo.

Upotreba mera prinude

Član 145.

Prema maloletniku se ne smeju koristiti mere prinude izuzev kao krajnja mera u samoodbrani, u slučaju pokušaja bekstva, fizičkog otpora u odnosu na nalog izdat u skladu sa zakonom, kao i u slučaju neposredne opasnosti od samopovređivanja, povređivanja drugog lica ili u slučaju prouzrokovanja ozbiljne štete za imovinu zavoda.

Izuzetno upotrebljena mera prinude mora biti neophodna, srazmerna opasnosti koja preti i može trajati samo dok postoje razlozi za njenu upotrebu.

Vatreno oružje prema maloletniku može se primeniti jedino ako se drugim merama prinude ne može zaštititi život maloletnika ili drugog lica u slučaju neposrednog napada.

O nameri primene mere prinude usmeno i jasno se upozorava maloletnik prema kojem će se prinuda primeniti, osim ako se radi o istovremenom ili neposredno predstojećem protivpravnom napadu.

Neposredno nakon primene mere prinude, obavezan je lekarski pregled maloletnika prema kome je mera primenjena. Pregled se ponavlja između dvanaestog i dvadesetčetvrtog časa od primene mere.

Pismeni izveštaj službe za obezbeđenje, medicinska dokumentacija i izveštaji o obavljenim lekarskim pregledima dostavljaju se upravniku doma bez odlaganja. Izveštaj lekara sadrži i navode maloletnika prema kome je mera prinude primenjena o načinu nastanka povreda i mišljenje lekara o povezanosti primenjene mere nastalih povreda. Upravnik doma obaveštava organ uprave nadležan za izvršenje krivičnih sankcija o upotrebi mera prinude i prosleđuje izveštaje u roku od 24 časa od vremena primene mere prinude.

Otpuštanje maloletnika sa izvršenja zavodske mere

Član 146.

Maloletnik se otpušta sa izvršenja zavodske mere kad protekne zakonom određeno najduže trajanje mere ili kad sud donese odluku o obustavljanju njenog izvršenja ili o uslovnom otpustu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom prestaje kada istekne vreme na koje je maloletnik upućen od strane suda.

O uslovnom otpustu mere upućivanja u vaspitno-popravni dom, na molbu maloletnika, odlučuje veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Kada se maloletnik nalazi u završnom razredu škole ili pri kraju stručnog osposobljavanja, a otpuštanjem iz vaspitno-popravnog doma bi se onemogućio završetak školovanja ili stručnog osposobljavanja, vaspitni-popravni dom može, na molbu maloletnika, omogućiti mu da završi školovanje ili stručno osposobljavanje.

Program pripreme za otpust i pomoć nakon otpuštanja

Član 147.

Vaspitno-popravni dom je dužan da pre otpuštanja maloletnika, u okviru

pojedinačnog programa postupanja, utvrdi program pripreme za otpust i pomoć nakon otpuštanja.

Priprema maloletnika za otpust započinje nakon dolaska u vaspitno-popravni dom. maloletnik se podstiče na aktivno učestvovanje u pripremi za otpust, a posebno da održava odnose sa porodicom, uspostavlja i održava kontakte sa ustanovama i osobama koje se bave uključivanjem maloletnika za život na slobodi. program za otpust je sastavni deo programa postupanja.

Na osnovu utvrđenog programa za otpust, maloletnik će biti uključen u pojedinačni ili grupni savetodavni rad u vezi sa njegovom pripremom za otpust najkasnije šest meseci pre otpuštanja, u zavisnosti od procene stručnog tima.

U postupku izrade programa za otpust služba za tretman utvrđuje i potrebe maloletnika nakon izvršenja vaspitne mere i sarađuje sa povereničkom službom, kao i organom starateljstva nadležnim prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno boravišta maloletnika.

U ostvarivanju pružanja pomoći i prihvata vaspitno popravni dom sarađuje sa povereničkom službom, organom starateljstva nadležnim prema mestu poslednjeg prebivališta, odnosno poslednjeg boravišta maloletnika pre upućivanja na izvršenje vaspitne mere, policijom i odgovarajućom organizacijom ili udruženjem.

Podzakonski akt kojim se bliže uređuje izvršenje vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom

Član 148.

Izvršenje vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom, prijem maloletnika, način ostvarivanja prava i pogodnosti, pojedinačni program postupanja, izmena programa postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje maloletnika, raspoređivanje u vaspitne grupe, dodeljivanje proširenih prava i pogodnosti, lakši i teži disciplinski prestupi i njihovo sankcionisanje, priprema za otpust i postpenalni prihvat bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje

Član 149.

Maloletnik kome je zbog ometenosti u psihofizičkom razvoju ili zbog psihičkih poremećaja izrečena mera upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje upućuje se u tu ustanovu gde ima ista prava kao i ostali maloletnici smešteni u tu ustanovu.

Maloletnik kome je zavodska mera upućivanja u ustanovu za lečenje i osposobljavanje izrečena umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi upućuje se u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje maloletnika ako se u toj ustanovi može obezbediti čuvanje i lečenje i time postići svrha te mere bezbednosti.

Postupanje organa starateljstva

Član 150.

Upućivanje maloletnika u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje vrši organ starateljstva prema prebivalištu odnosno boravištu maloletnika u vreme kada je odluka kojom je vaspitna mera izrečena postala izvršna.

Organ starateljstva iz stava 1. ovog člana odmah obaveštava sud nadležan za izvršenje ove vaspitne mere i policiju kada izvršenje mere ne može da započne ili da se nastavi zbog odbijanja ili bekstva maloletnika.

Maloletnik se dovodi i sprovodi u pratnji zdravstvenih radnika.

Način dovođenja i sprovođenja ne sme narušavati dostojanstvo maloletnika.

Izveštaj posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje

Član 151.

Posebna ustanova za lečenje i osposobljavanje o rezultatima izvršenja mere

dostavlja izveštaj u smislu člana 87. stav 3. ovog zakona, a kada maloletnik postane punoletan posebno izveštava predsednika veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i javnog tužioca za maloletnike o zdravstvenom stanju maloletnika.

3.         Izvršenje kazne maloletničkog zatvora Mesto i način izvršenja kazne maloletničkog zatvora

Član 152.

Kazna maloletničkog zatvora izvršava se u kazneno-popravnom zavodu za maloletnike.

Osuđena lica kaznu maloletničkog zatvora izdržavaju, po pravilu, zajedno, a odvojeno samo ako to zahteva zdravstveno stanje osuđenog ili potreba osiguranja bezbednosti i održavanja reda i discipline u kazneno-popravnom zavodu.

Kazna maloletničkog zatvora izrečena licima ženskog pola izvršava se u posebnom odeljenju kazneno-popravnog zavoda za žene.

Maloletnici se upućuju na izvršenje kazne maloletničkog zatvora u skladu sa rasporednim aktom ministarstva nadležnog za pravosuđe.

Punoletna lica kojima je izrečena kazna maloletničkog zatvora smeštaju se u posebno odeljenje zavoda, kao i maloletnici koji za vreme izvršenja kazne maloletničkog zatvora postanu punoletni.

Prava osuđenih maloletnika

Član 153.

Osuđenim maloletnicima tokom izdržavanja kazne omogućuje se: obrazovanje, stručno i radno osposobljavanje za zanimanje prema njihovim sposobnostima, sklonostima i dotadašnjem školskom i radnom angažovanju, u skladu sa mogućnostima kazneno- popravnog zavoda. Osnovu postupanja sa osuđenim maloletnicima čini uključivanje u vaspitno korisno radno angažovanje uz odgovarajuću naknadu, omogućavanje i podsticanje veza maloletnika sa društvom izvan zavoda putem pisama, telefonskih razgovora, primanja poseta, odsustva i dr, kao i uključivanje u sportsku, kulturnu, umetničku, zabavnu aktivnost i osiguravanje uslova za vršenje verskih obreda.

Stručna lica koja sprovode tretman maloletnika moraju posedovati posebna znanja iz oblasti pedagogije, psihologije i penologije.

Uzrast osuđenog i izvršenje kazne maloletničkog zatvora u kazneno-popravnom zavodu za maloletnike

Član 154.

Osuđeni na kaznu maloletničkog zatvora u kazneno-popravnom zavodu za maloletnike mogu ostati najduže do navršene dvadeset treće godine, a ako do tada ne izdrže kaznu, premeštaju se u kazneno-popravne zavode u kojima punoletna lica izdržavaju kaznu zatvora izrečenu za krivično delo.

Izuzetno, u kazneno-popravnom zavodu za maloletnike osuđeni na kaznu maloletničkog zatvora može ostati iako je navršio dvadeset tri godine, ako je to potrebno radi završavanja školovanja ili stručnog osposobljavanja, ili ako ostatak neizdržane kazne nije veći od šest meseci, ali najduže do navršene dvadeset pete godine.

Pravo na sudsku zaštitu

Član 155.

Osuđeni koji izdržava kaznu maloletničkog zatvora ima pravo na sudsku zaštitu protiv mera i odluka upravnika kazneno-popravnog zavoda u kome izdržava kaznu.

O zahtevu osuđenog na kaznu maloletničkog zatvora za sudsku zaštitu protiv mera i odluka iz stava 1. ovog člana, odlučuje veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Radno vreme osuđenog na kaznu maloletničkog zatvora

Član 156.

Radno vreme osuđenog na kaznu maloletničkog zatvora određuje se tako da mu se omogućava školovanje i stručno osposobljavanje, kao i da ima dovoljno vremena za telesno vaspitanje, kulturno-umetničku aktivnost, vršenje verskih obreda i razonodu.

Pravo na odsustvo, dopisivanje i izlaske

Član 157.

Upravnik zavoda u kome se izvršava kazna maloletničkog zatvora, pored prava iz člana 133. ovog zakona, može odobriti osuđenom licu koje se primerno ponaša i zalaže u učenju i radu, odsustvo radi posećivanja roditelja, zakonskog zastupnika, bračnog druga, lica sa kojim je zasnovalo vanbračnu zajednicu, dece, usvojenika, braće i sestara, odnosno drugog bliskog lica.

Odsustvo iz stava 1. ovog člana može se odobriti dva puta u toku jedne godine i može trajati svaki put do 14 dana, a po pravilu se odobrava u vreme kad se ne održava nastava.

Licu osuđenom na kaznu maloletničkog zatvora ne može se ograničiti dopisivanje sa roditeljima, zakonskim zastupnikom, bračnim drugom, licem sa kojim je zasnovalo vanbračnu zajednicu, decom, usvojenikom, braćom i sestrama.

Upravnik zavoda, na predlog stručnog tima, može odobriti pojedinačne ili grupne izlaske izvan zavoda radi prisustvovanja sportskim, kulturnim, umetničkim, verskim i drugim sličnim sadržajima.

Slobodno vreme izvan zatvorenih prostorija

Član 158.

Licu koje izdržava kaznu maloletničkog zatvora mora se omogućiti da izvan zatvorenih prostorija u slobodno vreme, na svežem vazduhu, provede najmanje tri časa dnevno.

Uslovni otpust

Član 159.

O uslovnom otpustu osuđenog na kaznu maloletničkog zatvora odlučuje veće za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu.

Veće za maloletnike odlučuje o uslovnom otpustu na osnovu molbe maloletnika.

Pre donošenja odluke predsednik veća za maloletnike će, po potrebi, usmeno saslušati maloletnika, njegove roditelje, predstavnike organa starateljstva i druga lica i pribaviti izveštaj i mišljenje kazneno-popravnog zavoda o opravdanosti uslovnog otpusta. Usmeno saslušanje maloletnika obavezno je ako se odlučuje o uslovnom otpustu posle dve trećine izdržane kazne, osim ako veće za maloletnike, na osnovu dostupne dokumentacije, ne oceni da su ispunjeni uslovi za uslovni otpust.

O opozivanju uslovnog otpusta, kada se za to steknu uslovi, posle saslušanja javnog tužioca za maloletnike i maloletnika, odlučuje sud koji je doneo odluku o uslovnom otpustu.

Shodna primena drugih odredaba ovog zakona i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija

Član 160.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje upućivanje i prijem maloletnika, odlaganje i prekid izvršenja, razvrstavanje u vaspitne grupe, ishrana, pravo na posete, bavljenje fizičkom kulturom, mogućnost redovnog školovanja i disciplinsko kažnjavanje maloletnika u vaspitno-popravnom domu, primenjuju se i na izvršenje kazne maloletničkog zatvora.

U svemu ostalom na izvršenje kazne maloletničkog zatvora shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a kojima se uređuje izvršenje kazne zatvora izrečene za krivično delo.

Izvršenje kazne maloletničkog zatvora, prijem maloletnika, ostvarivanje prava, tretman, pojedinačni program postupanja, izmena programa postupanja, razvrstavanje i naknadno razvrstavanje maloletnika, raspoređivanje u vaspitne grupe, dodeljivanje proširenih prava i pogodnosti, lakši i teži disciplinski prestupi i njihovo sankcionisanje, priprema za otpust i postpenalni prihvat bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

4.         Posebne odredbe o izvršenju mera bezbednosti i pomoć posle izvršenja zavodskih mera i kazne maloletničkog zatvora

Posebne odredbe o izvršenju mera bezbednosti

Član 161.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi izvršava se posebnom odeljenju zdravstvene ustanove određenom za maloletnike, a izuzetno u posebnom odeljenju specijalne zatvorske bolnice, ukoliko se ne može obezbediti lečenje i čuvanje maloletnika u zdravstvenoj ustanovi.

Izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholičara i obaveznog lečenja narkomana prilagođava se uzrastu i ličnosti maloletnika.

Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi se maloletniku izriče u postupku koji se vodi shodnom primenom Zakonika o krivičnom postupku.

Za upućivanje maloletnika na izvršavanje mere bezbednosti iz stava 1. ovog člana nadležan je sud koji sudi u prvom stepenu.

Obaveze organa starateljstva i zavoda tokom trajanja zavodske mere i kazne maloletničkog zatvora

Član 162.

Nadležni organ starateljstva dužan je da tokom trajanja zavodske mere i kazne maloletničkog zatvora održava stalnu vezu sa maloletnikom, njegovom porodicom i ustanovom u koju je maloletnik smešten kako bi se maloletnik i njegova porodica što bolje pripremili za vraćanje maloletnika u raniju socijalnu sredinu i njegovo uključivanje u dalji društveni život.

Zavod ili ustanova u kojima se izvršavaju zavodske mere i zavod u kome se izvršava kazna maloletničkog zatvora dužni su da najmanje tri meseca pre planiranog otpuštanja maloletnika obaveste o tome roditelje maloletnika ili zakonskog zastupnika, odnosno bliske srodnike sa kojima je maloletnik živeo, kao i nadležni organ starateljstva i predlože im mere koje bi trebalo preduzeti za prihvatanje maloletnika.

Obaveza obaveštavanja i pružanja pomoći posle otpuštanja maloletnika

Član 163.

Roditelj ili zakonski zastupnik, odnosno bliski srodnik sa kojim je maloletnik živeo pre stupanja na izvršenje zavodske mere ili kazne maloletničkog zatvora, dužan je da o povratku maloletnika u porodicu obavesti nadležni organ starateljstva.

Nadležni organ starateljstva dužan je da maloletniku, posle izvršenja krivične sankcije iz stava 1. ovog člana, pruži potrebnu pomoć.

Posebna briga od strane organa starateljstva

Član 164.

Nadležni organ starateljstva dužan je da posle otpuštanja maloletnika sa izvršenja zavodske mere ili kazne maloletničkog zatvora posebno brine o maloletniku bez roditeljskog staranja, kao i o maloletniku čije su porodične i materijalne prilike nesređene.

Ova briga podrazumeva naročito smeštaj, ishranu, nabavku odeće, lečenje, pomoć u sređivanju porodičnih prilika, okončanje stručnog osposobljavanja i zapošljavanje maloletnika.

V.         POSEBNE ODREDBE O ZAŠTITI MALOLETNIH LICA KAO OŠTEĆENIH U KRIVIČNOM POSTUPKU

Posebna stučnost sudija koji vode postupak za krivična dela kad je oštećeni maloletno lice

Član 165.

Sudije koje su stekle posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, vode postupak za krivična dela protiv polne slobode, trgovine ljudima i trgovine maloletnim licem radi usvojenja, terorizma, ratnih zločina i krivična dela sa elementom nasilja, kada je oštećeni maloletno lice, radi posebne zaštite ličnosti maloletnog lica kao oštećenog.

Kada je to potrebno radi posebne zaštite ličnosti maloletnih lica oštećenih krivičnim delima iz stava 1. ovog člana, krivični postupak pokreće javni tužilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku.

Posebna stručnost ovlašćenih službenih lica policije

Član 166.

Samo ovlašćeno službeno lice policije koje je steklo posebna znanja iz oblasti prava deteta i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, može od maloletnog lica koje je oštećeno nekim od krivičnih dela iz člana 165. ovog zakona prikupljati obaveštenja u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Predistražni postupak, istraga i preduzimanje dokaznih radnji pre podnošenja optužnog akta

Član 167.

Krivični postupak protiv okrivljenih za krivična dela iz člana 165. ovog zakona sprovodi se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Istragu sprovodi nadležni javni tužilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.

U predistražnom postupku, kojom rukovodi nadležni javni tužilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, kao i u istrazi krivičnih dela na štetu maloletnih lica, odnosno tokom preduzimanja dokaznih radnji pre podnošenja optužnog akta, koje podrazumevaju kontakt sa maloletnim oštećenim krivičnim delom iz člana 165. ovog zakona, učestvuju specijalizovani službenici policije koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, kad se pojedine radnje poveravaju policiji.

Postupanje prema maloletnom licu oštećenim krivičnim delom

Član 168.

Kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, organ postupka će se odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. Ispitivanje maloletnih lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica i uz upotrebu tehničkih sredstva za prenos slike i zvuka kada je to moguće.

Ako se kao svedok ispituje maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 165. ovog zakona, ispitivanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. U slučaju da se maloletno lice ispituje više od dva puta, sudija je dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica.

Ako s obzirom na osobenosti krivičnog dela i svojstva ličnosti maloletnog lica, oceni da je to potrebno, sudija će narediti da se maloletno lice ispituje upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika postupka, u prostoriji u kojoj se svedok nalazi, tako da mu stranke i lica koja na to imaju pravo, pitanja postavljaju posredstvom sudije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.

Maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi-organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica. Pri ispitivanju svedoka-oštećenog, državni organi iz stava 1. ovog člana mogu narediti primenu mera iz stava 3. ovog člana.

Kada je maloletno lice ispitano u slučaju iz st. 2 - 4. ovog člana, na glavnom pretresu će se uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu, odnosno pustiti snimak ispitivanja.

Suočavanje sa okrivljenim

Član 169.

Ako se kao oštećeni ispituje maloletno lice, koje s obzirom na uzrast, životno

iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenja krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti odlučiti da ga ne suočava sa okrivljenim.

Maloletno lice oštećeno krivičnim delom iz člana 165. ovog zakona, koje nije navršilo četrnaest godina života ne može se suočavati sa okrivljenim.

Prepoznavanje okrivljenog od strane oštećenog maloletnog lica

Član 170.

Ako prepoznavanje okrivljenog vrši oštećeno maloletno lice, organ postupka će

postupati posebno obazrivo, a takvo prepoznavanje će se u svim fazama postupka vršiti na način koji u potpunosti onemogućava da okrivljeni vidi ovo lice.

Postavljanje punomoćnika oštećenom maloletnom licu

Član 171.

Oštećenom maloletnom licu, u postupku za krivična dela iz člana 165. ovog zakona, koji nema punomoćnika, organ postupka će postaviti punomoćnika iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, od početka krivičnog postupka, ako je to neophodno iz razloga pravičnosti i radi delotvorne zaštite interesa maloletnog lica.

Troškovi zastupanja maloletnog lica iz stava 1. ovog člana padaju na teret budžetskih sredstava.

Podrška oštećenom maloletnom licu

Član 172.

Javno tužilaštvo i sud dužni su da obezbede podršku maloletnim licima oštećenim krivičnim delom, u okviru službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, odnosno u drugim organizacijama i ustanovama osposobljenim za pružanje podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.

Nadležnost i sastav suda

Član 173.

U pogledu nadležnosti i sastava suda koji sudi punoletnim okrivljenim za krivična dela na štetu maloletnih lica, ili maloletnicima koje se terete da su učinili krivična dela na štetu maloletnih lica, shodno se primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Hitnost postupka i primena odredaba ove glave zakona u postupku prema maloletnicima

Član 174.

Krivični postupak za krivična dela iz člana 165. ovog zakona je hitan.

Odredbe čl. 168 - 171. ovog zakona primenjuju se i u postupku prema maloletniku.

VI.        STRUČNO USAVRŠAVANjE I PRAĆENjE PRIMENE OVOG ZAKONA

Sticanje posebnih znanja i stručno usavršavanje

Član 175.

O sticanju posebnih znanja predviđenih ovim zakonom i stručnom usavršavanju

lica koja rade u oblasti prava deteta, prestupništva maloletnika i krivičnopravne zaštite maloletnih lica stara se Pravosudna akademija.

Pravosudna akademija obavlja poslove iz stava 1. ovog člana u saradnji sa nadležnim ministarstvima, naučnim ustanovama, stručnim i profesionalnim udruženjima i nevladinim organizacijama.

Pravosudna akademija organizuje redovna stručna savetovanja, provere znanja i druge oblike dodatnih stručnih usvršavanja i stalne obuke sudija za maloletnike, javnih tužilaca za maloletnike, sudija i javnih tužilaca koji postupaju u krivičnim predmetima za krivična dela iz člana 165. ovog zakona, policajaca, stručnih lica organa socijalne zaštite, zavoda i ustanova za izvršenje zavodskih sankcija, advokata i drugih stručnih lica.

O obavljenim proverama znanja i stručnim usavršavanjima Pravosudna akademija izdaje odgovarajuće sertifikate.

Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima

Član 176.

Poslove praćenja primene ovog zakona obavlja Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima (u daljem tekstu: Savet).

Članovi Saveta imenuju se iz reda istaknutih sudija, javnih tužilaca, policajaca, advokata, stručnih lica zavoda i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija i organa socijalne zaštite, koji su u dužem vremenskom periodu radili ili rade na krivičnim predmetima maloletnika, kao i lica koja su priznati stručnjaci u oblasti prestupništva mladih i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.

Savet podnosi ministarstvu nadležnom za poslove pravosuđa i Vrhovnom sudu inicijative, predloge, mišljenja i analize koji se odnose na prestupništvo maloletnika i krivičnopravnu zaštitu maloletnih lica i primenu ovog zakona.

VII.       KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 177.

Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara ili do 30 dana zatvora kazniće se za prekršaj roditelj ili zakonski zastupnik ili drugo lice koje se brine o maloletniku:

1)         ako bez opravdanja ne postupi po odluci suda koji je sudio u prvom stepenu ili uputstvu stručnog lica određenog od strane organa starateljstva koje je obavezno da se neposredno stara o izvršenju vaspitne mere i vrši nadzor nad maloletnikom i izvršenjem vaspitne mere;

2)         ako bez opravdanja ne postupi po nalogu suda ili po rešenju organa starateljstva kojim je obavezano da određenog dana maloletnika dovede u ustanovu ili zavod na izvršenje zavodske vaspitne mere (čl. 123. i 128).

VIII.      PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Okončanje započetih postupaka

Član 178.

Postupci započeti do dana početka primene ovog zakona okončaće se po odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05).

Važenje sertifikata

Član 179.

Sertifikati o obavljenim proverama znanja i stručnim usavršavanjima koji su

izdati u skladu sa članom 165. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05), važe i posle stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje podzakonskih akata

Član 180.

Podzakonski akti predviđeni ovim zakonom doneće se do dana početka njegove primene.

Podzakonski akti doneti u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05), nastavljaju da se primenjuju i posle dana početka primene ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Nastavak rada Saveta

Član 181.

Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima osnovan u skladu sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05), nastavlja sa radom i posle dana početka primene ovog zakona, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Prestanak važenja zakona

Član 182.

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05).

Stupanje zakona na snagu i početak primene

Član 183.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku

Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (“Službeni glasnik RS”, broj 85/05) donet je pre dvadeset godina i u međuvremenu nije menjan. Bez obzira na određene pravno-tehničke nedostatke, pa i neka očigledno nedovoljno kvalitetna rešenja, važeći Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, spada među bolje zakone. U zakonu je očuvan relativno skladan balans između ostvarenja dva osnovna cilja. Prvi cilj se svodi na očuvanje osnovnih decenijama proverenih zakonskih rešenja, utemeljenih kako na dugoj tradiciji, tako i na takođe veoma dugo sticanim i stečenim navikama, što u konkretnom slučaju znači da je taj zakon bio utemeljen na rešenjima iz ranije važećeg jugoslovenskog krivičnog materijalnog, procesnog i izvršnog zakonodavstva za maloletnike. Drugi cilj je bio da se unesu i određene značajne novine, poput jačanja mehanizma oportuniteta krivičnog gonjenja, kada je reč o krivičnom postupku, te uvođenja specifičnih mera ili neke vrste “parasankcijaˮ - vaspitnih naloga, ali i čitavog niza drugih novih rešenja, poput principa specijalizacije svih službenih aktera postupka prema maloletnicima, koji je inače, u praksi pravo bio osporavan, a kasnije široko prihvaćen i koji je u vreme kada je uveden bio velika novina i za napredna evropska zakonodavstva, a danas je, dvadeset godina nakon uvođenja u domaće zakonodavstvo, postao i svojevrsni evropski trend.

Međutim, imajući i vidu da je potrebno precizirati pojedine odredbe važećeg zakona, kao i uvesti određene novine u naše zakonodavstvo, a s obzirom da to iziskuje izmene i dopune više od polovine odredaba važećeg zakona, u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu zakona, neophodno je da se donese novi zakon koji će urediti ovu oblast.

Pored toga, cilj Nacrta zakona o Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakon) je i sprovođenje aktivnosti predviđenih Revidiranim Akcionim planom za poglavlje 23 - Pravosuđe i osnovna prava pod tačkom 3.4.4.10. kojom je predviđeno preispitivanje vrsta i sistema krivičnih sankcija za maloletnike, posebnih obaveza, novih vaspitnih naloga i dr. Takođe, reč je o ispunjenju obeveze koja proističe iz Reformske agende Republike Srbije 2024-2027. godine koja prati rast Zapadnog Balkana. Isto tako, od značaja je i usklađivanje odredaba važećeg Zakona sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, Krivičnog zakonika, Zakona o uređenju sudova, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakonom o policiji, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Porodičnog zakona, koji su doneti nakon važećeg Zakona, i kao i sa drugim međunarodnim dokumentima, a naročito sa Direktivom 2012/29/EU Evropskog parlamenta i Saveta, kojom je utvrđen minimum standarda prava, podrške i zaštite oštećenih krivičnim delima, odnosno Direktivom 2016/800 Evropskog parlamenta i Saveta, kojom su utvrđena procesna jemsta za decu koja su osumnjičena ili optužena u krivičnim postupcima.

III. OBJAŠNjENjE       OSNOVNIH    INSTITUTA     I           POJEDINAČNIH PRAVNIH REŠENjA

U Zakonu se otklanja jedna pravno-tehnička greška sadržana u nazivu važećeg Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Naime, krivičnopravnom zaštitom se bavi Krivični zakonik, a Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku sadrži norme kojima se ostvaruje zaštita maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku (kada su u pitanju određena krivična dela za koja je karakteristično nastupanje sekundarne viktimizacije u visokom stepenu), pa je stoga opravdano da se u nazivu predloženog zakona više ne upotrebljava pojam “krivičnopravna zaštita maloletnih licaˮ.

Glava prva Zakona - Osnovne odredbe (čl. 1. do 5)

Članom 1. Zakona predviđeno je da taj zakona čine odredbe materijalnog krivičnog prava koje se primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, odredbe o organima koji ga primenjuju, odredbe krivičnog postupka, odredbe o izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, primena odredaba ovog zakona prema punoletnim licima. Propisano je da se odredbe ovog zakona primenjuju i na punoletna lica kad im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, a ispunjeni su uslovi koje predviđa ovaj zakon, kao i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici. Time se na skladan način omogućava primena propisa koji su izvorno namenjeni maloletnicima i na populaciju mladih uopšte, kao i odredbe o zaštiti dece i maloletnika kao oštećenih u krivičnom postupku.

Osnovne načelne odredbe u Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku i ratio legis novog zakona

Odredbama člana 2. Zakona određuje se cilj vođenja krivičnog postupka prema maloletnicima, koje se primenjuju tako da se u zakonito i pravično sprovedenom krivičnom postupku, maloletnom učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija koja obezbeđuje ostvarivanje njegovog najboljeg interesa, ili da se takav interes maloletnika ostvari nevođenjem krivičnog postupka prema njemu, odnosno obustavom već pokrenutog postupka prema maloletniku onda kada to nalažu razlozi celishodnosti, kada se takvo krivično negonjenje maloletnika ili takva obustava postupka prema njemu može usloviti ispunjavanjem određenih obaveza od strane maloletnika, a uz poštovanje deset zakonom propisanih načela.

Članom 3. Zakona propisano je da se prema licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon ili Krivični zakonik. Na ovaj način je preciznije uređen krivičnopravni položaj lica koja su deca u smislu materijalnog krivičnog prava.

Odredbama čl. 4. i 5. Zakona određene su kategorije maloletnih učinilaca krivičnih dela prema njihovom uzrastu (maloletnik, mlađi maloletnik, stariji maloletnik i mlađe punoletno lice) i određen je odnos ovog zakona prema drugim zakonima koji uređuju oblast krivičnog prava. Predloženi zakon ima supsidijarni i dopunjujući karakter u odnosu na druge osnovne izvore krivičnog materijalnog, procesnog i izvršnog prava u Republici Srbiji. Prema maloletnim licima primenjuju se odredbe Krivičnog zakonika, zakona koji uređuje krivični postupak, zakona koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija i drugih zakona koji sadrže krivičnopravne odredbe, ako nisu u suprotnosti sa predloženim zakonom.

Glava druga Zakona - Odredbe materijalnog krivičnog prava (čl. 6. do 44)

U članu 6. Zakona sadržana su opšta pravila o vaspitnim nalozima.

U članu 7. Zakona, utvrđena je svrha vaspitnih naloga, a to je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

Članom 8. Zakona predviđeni su sledeći vaspitni nalozi:

1)         poravnanje sa oštećenim kako bi se izmirenjem maloletnika sa oštećenim, naknadom štete, radom maloletnika ili na drugi način u celini ili delimično otklonile posledice krivičnog dela;

2)         redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;

3)         obavljanje poslova socijalnog, humanitarnog, komunalnog ili ekološkog sadržaja;

4)         pohađanje kurseva ili priprema i polaganje ispita kojima se proverava određeno znanje;

5)         uključivanje u određene sportske aktivnosti;

6)         podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od upotrebe alkoholnih pića i zabranjenih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci;

7)         uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, savetovalištu ili drugoj ovlašćenoj organizaciji.

Vrste vaspitnih naloga predviđenih Zakonom usklađene su sa naprednim evropskim i svetskim tendencijama u pogledu šire primene, tzv. “diverzionih mehanizamaˮ u odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela.

Odredbama čl. 9. do 11. Zakona uređuje se pravila o izboru određnog vaspitnog naloga, a takođe se na adekvatniji način nego u vežećem zakonu uređuje vođenje evidencije i statistike o primenjenim vaspitnim nalozima. Propisivanje podataka o kojima se vodi evidencija, odnosno statistika, neophodno je i zbog uslađivanja Zakona sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Obrazac na kome se vodi evidencija, odnosno statistika o vaspitnim nalozima bliže će se urediti podzakonskim aktom ministra pravde.

Odredbama čl. 12. i 13. Zakona propisuju se vrste krivičnih sankcija koje se mogu izreći maloletnim učinocima krivičnih dela i njihova svrha. Navedene odredbe Zakona su potpuno usklađene sa modernim krivičnim pravom za maloletnike. Svrha krivičnih sankcija prema maloletnicima je da se nadzorom, pružanjem zaštite i pomoći, kao i obezbeđivanjem opšteg i stručnog osposobljavanja utiče na razvoj i jačanje lične odgovornosti maloletnika, na vaspitavanje i pravilan razvoj njegove ličnosti, kako bi se obezbedilo ponovno uključivanje maloletnika u društvenu zajednicu, kao i da ubuduće ne vrši krivična dela.

Odredbama čl. 14. do 30. Zakona uređuju se vaspitne mere, kao krivične sankcije koje se mogu izreći maloletnicima.

Predviđene su sledeće vaspitne mere:

1)         mere upozorenja i usmeravanja (sudski ukor i posebne obaveze);

2)         mere pojačanog nadzora (pojačan nadzor od strane roditelja ili zakonskog zastupnika, pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika);

3)         zavodske mera (upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom i upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje).

Prilikom izbora vaspitne mere sud će posebno uzeti u obzir uzrast i zrelost maloletnika, druga svojstva njegove ličnosti i stepen poremećaja u društvenom ponašanju, težinu dela, pobude iz kojih je delo učinio, sredinu i prilike u kojima je živeo, ponašanje posle učinjenog krivičnog dela, a posebno, da li je sprečio ili pokušao da spreči nastupanje štetne posledice, naknadio ili pokušao da naknadi pričinjenu štetu, da li je prema maloletniku ranije bila izrečena krivična ili prekršajna sankcija, kao i sve druge okolnosti koje mogu biti od uticaja za izricanje one mere kojom će se najbolje postići svrha vaspitnih mera (član 15).

U ostalim odredbama vezanim za vaspitne mere (čl. 16. do 30) nije bilo bitnijih izmena u odnosu na odredbe važećeg zakona.

Odredbama čl. 31. do 39. Zakona uređuje se kazna maloletničkog zatvora. U navedenim odredbama, takođe, nema značajnih izmena u odnosu na rešenja koja sada predviđa zakon.

Zbog usklađivanja sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, članom 40. Zakona propisana je evidencija i statistički podaci o izrečenim krivičnim sankcijama. Evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama vodi sud koji je sudio u prvom stepenu, evidencija se vodi u posebnom upisniku, a sadržina evidencije je propisana Zakonom. Obrazac upisnika će se urediti Sudskim poslovnikom. Statističke podatke o izrečenim i izvršenim vaspitnim merama i kazni maloletničkog zatvora za teritoriju Republike Srbije obrađuje ministarstvo pravde, sud koji vodi evidenciju o izrečenim krivičnim sankcijama dužan je da ministarstvu pravde dostavlja anonimnizovane podatke iz evidencije, dok će obrazac na kome se vode statistički podaci, način dostavljanja podataka i način obrade podataka bliže urediti ministar pravde.

Odredbom člana 41. Zakona uređuje se rehabilitacija kod kazne maloletničkog zatvora. Odredbe Krivičnog zakonika o rehabilitaciji shodno se primenjuju i na maloletnike osuđene na kaznu maloletničkog zatvora.

Odredbama čl. 42. do 44. Zakona podrobno se uređuje primena mera bezbednosti, kao i pravila za primenu odredaba o krivičnim sankcijama prema maloletnicima na mlađa punoletna lica, odnosno izricanje vaspitnih mera.

Glava treća Zakona - Krivični postupak prema maloletnicima (čl. 45. do 88)

Prema članu 45. Zakona postupak prema maloletniku u prvom stepenu vodi se pred sudijom za maloletnike i većem za maloletnike višeg suda. Veće za maloletnike u prvostepenom sudu sastavljeno je od jednog sudije koji je predsednik veća i dvojice sudija-porotnika, koji su po pravilu različitog pola. Sudija za maloletnike prvostepenog suda sprovodi pripremni postupak i vrši druge poslove u postupku prema maloletnicima, pri čemu sudija za maloletnike prvostepenog suda ne može biti predsednik veća za maloletnike u istom predmetu.

Za vođenje postupka prema maloletnicima u drugom stepenu nadležno je veće za maloletnike apelacionog suda, koje je sastavljeno od trojice sudija i određuje se rasporedom poslova u tom sudu. Veće za maloletnike odlučuje o žalbama protiv odluka veća za maloletnike prvostepenog suda, žalbama protiv rešenja javnog tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike u slučajevima predviđenim u ovom zakonu, kao i u slučajevima kad je ovim zakonom određeno da odlučuje veće za maloletnike apelacionog suda (član 46).

Zakon zadržava princip obavezne specijalizacije koji je danas nesporno ocenjen kao izuzetno napredan i adekvatan kada se radi o maloletnim učiniocima krivičnih dela. Specijalizovanost sudija za maloletnike se formalno potvrđuje određenim sertifikatima. Naime, o sticanju posebnih znanja i stručnom usavršavanju lica koja rade iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Sudije - porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima (član 47).

Prema članu 48. Zakona, za postupak prema maloletniku mesno nadležan je, po pravilu, sud njegovog prebivališta, a ako maloletnik nema prebivalište ili ono nije poznato - sud boravišta maloletnika. Postupak se može sprovesti pred sudom boravišta maloletnika koji ima prebivalište ili pred sudom mesta izvršenja krivičnog dela, odnosno pred sudom na čijem se području nalazi zavod ili ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u kojoj se maloletnik nalazi, ako je očigledno da će se pred tim sudom lakše sprovesti postupak.

Shodno strukturi Zakona u odnosu na krivičnoprocesnu sistematiku, zakonske novele se odnose na dva aspekta:

1)         promene u domenu krivičnog postupka prema maloletniku;

2)         promene koje se odnose na položaj maloletnog lica koje se u krivičnom postupku pojavljuje kao oštećeni.

Prvi formalni osnov za izmene u domenu krivičnog postupka prema maloletnicima se odnosi na neophodnost usklađivanja procesnih odredbi sa nekim pravilima Zakonika o krivičnom postupku, što je postignuto na sledeće osnovne načine:

Nekim izmenama se određene odredbe usklađuju sa terminologijom i suštinskim promenama koje sadrži Zakonik o krivičnom postupku, poput eliminisanja termina “istražni sudijaˮ u delu zakona koji se odnosi na zaštitu maloletnih lica u krivičnom postupku.

Određene odredbe imaju za cilj da se kao izuzetak u odnosu na pravila iz Zakonika o krivičnom postupku, u postupku prema maloletnicima, ustanove drugačija procesna pravila, što se pre svega, odnosi na uvođenje načela istine na klasičan način, eliminisanje nekih negativnih aspekata sistema, a naročito u delu kada se maloletno lice ispituje kao oštećeni, odnosno svedok.

Osnovne novine u domenu krivičnog postupka prema maloletnicima se, pored razloga koji se tiču odnosa odredbi Zakona koje su lex specialis u odnosu na odredbe Zakonka o krivičnom postupku, koje predstavaju lex generalis, odnose na ispravljanje određenih pravno-tehničkih grešaka koje su sadržane u važećem Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, te stvaranje uslova za brži i efikasniji krivični postupak, što se primarno postiže sledećim krivičnoprocesnim mezanizmima: 1) širenje mogućnosti za primenu oportuniteta krivičnog gonjenja, koji će sada biti moguć uvek kada je predmet krivičnog postupka krivično delo za koje je propisana kao glavna novčana kazna ili kazna zatvora do osam godina i takođe, uz obavezu javnog tužioca za maloletnike da uvek kada se krivična prijava odnosi na takvo krivično delo, obavezno oficijelno ispita mogućnost da postupi po načelu oportuniteta; 2) drugačije fazno uređenje postupka prema maloletniku, na način da se taj postupak “skraćujeˮ za jedan krivičnoprocesni stadijum, čime se postupak načelno ubrzava, a istovremeno stvaraju uslovi da takav krivični postupak bude principijelno pravičnijeg karaktera.

Za razliku od Zakonika o krivičnom postupku, iz razloga zaštite najboljeg interesa maloletnika, u Zakonu se dosledno sprovodi načelo materijalne istine u krivičnom postupku.

Zakon predviđa šire mogućnosti za postupanje prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja u odnosu na maloletnika. Novo rešenje je veoma slično sada važećem uz proširenje (što se čini celishodnim, a naročito sa stanovišta prakse, koja na primer, ukazuje na problem gonjenja za krivično delo teške krađe itd.) mogućnosti postupanja po oportunitetu krivičnog gonjenja i kada se radi o krivičnim delima za koje je zaprećena kazna zatvora do osam godina (sada je do pet godina zatvora).

Zakon uvodi obavezu javnog tužioca da po službenoj dužnosti uvek proverava da li je opravdano postupanje prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja, ukoliko se radi o krivičnom delu određene težine. Kada je protiv maloletnika podnesena krivična prijava prema maloletniku u pogledu kojeg je izvršenje kazne ili vaspitne mere već u toku, javni tužilac za maloletnike, je dužan da bez odlaganja, po pravilu pre nego što preduzme bilo koju drugu radnju prema maloletniku, a obavezno pre podnošenja sudiji za maloletnike zahteva da se prema maloletniku pokrene postupak, ispita da li su ispunjeni uslovi da postupi u skladu sa pravilima koja se odnose na načelo oportuniteta krivičnog gonjenja.

Uvođenjem dužnosti za javnog tužioca da uvek kada u zakonskom smislu (prema težini krivičnog dela) dolazi u obzir postupanje prema načelu oportuniteta krivičnog gonjenja u odnosu na maloletnika, obavezno ispita takvu mogućnost, omogućava se s jedne strane, da javni tužilac za maloletnike ne postupa suviše rutinski i u odnosu na ovo važno pitanje, dok se s druge strane stvara i deo neophodnih uslova za širu primenu načela oportuniteta krivičnog gonjenja u postupku prema maloletnicima, a naročito za primenu vaspitnih naloga.

Kada je reč o toku prvostepenog postupka prema maloletnicima, odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i zaštiti maloletnih lica u krivičnom postupku, uvode se dalekosežne novine. Suština se svodi na ukidanje pripremnog postupka prema maloletniku i pretvaranje te nekadašnje prve faze ovog postupka u klasičan prvostepeni postupak, kada se radi o krivičnim delima određene težine. Osnovna ideja je da se sve radnje koje su potrebne obave u predistražnom postupku, pri tom se prema maloletniku ne može voditi tužilačka istraga.

Postupak uvek započinje tako što javni tužilac za maloletnike sudiji za maloletnike, onda kada je u predistražnom postupku razjasnio krivično delo, podnosi zahtev da se maloletniku izrekne krivična sankcija (osim ako je prethodno postupio po načelu oportuniteta krivičnog gonjenja) i tada sudija za maloletnike postupa isto kao i do sada, s tim da će on, ukoliko je javni tužilac za maloletnike predložio izricanje maloletniku neke nezavodske krivične sankcije, sam završiti ceo prvostepeni postupak, te svojim rešenjem odlučiti o predmetu postupka.

Kao i ranije, rešenjem sudije za maloletnike postupak bi se mogao obustaviti, bilo iz razloga necelishodnosti krivičnog gonjenja, bilo kada postoji bilo koji razlog za oslobađajuću ili odbijajuću presudu u opštem krivičnom postupku, bilo kada je sudija za maloletnike, maloletniku izrekao određenu krivičnu sankciju. To mora biti krivična sankcija koja nije zavodska, a ako je javni tužilac za maloletnike predložio zavodsku krivičnu sankciju, ili je sudija za maloletnike ocenio da dolazi u obzir izricanje zavodske sankcije, tada sudija za maloletnike, kada u potrebnoj meri razjasni činjenično stanje, predmet iznosi pred veće za maloletnike, čiji je sastav isti kao i do sada, ali sa tom bitnom razlikom, što tom veću predsedava drugi sudija za maloletnike, a ne onaj koji je vodi prethodnu fazu postupka. Predloženo rešenje je s jedne strane, potencijalno izuzetno veliki doprinos bržem i efikasnijem odvijanju krivičnog postupka prema maloletnicima, jer se izbegava nepotrebno dupliranje posla i procesnih faza, dok je ono s druge strane, daleko pravičnije i adekvatnije u krivičnoprocesnom smislu, te u potpunosti usklađeno sa praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Postupak pred sudijom za maloletnike može alternativno da bude:

1)         jedini stadijum prvostepenog krivičnog postupka prema maloletniku, tj. u isto vreme početna i završna faza postupka prema maloletniku i koja se okončava odlukom koja predstavlja kraj prvostepenog postupka;

2)         prvi, odnosno početni stadijum prvostepenog krivičnog postupka prema maloletniku, koji predstavlja odgovarajuću pripremu za sledeći prvostepeni procesni stadijum - postupak pred većem za maloletnike, a koji se, kako je to propisano u Zakona, mora održavati isključivo u formi glavnog pretresa i shodnom primenom pravila propisanih u Zakoniku o krivičnom postupku (što znači i uz određene racionalne izuzetke), koja se odnose na održavanje glavnog pretresa u opštem krivičnom postupku.

Pošto utvrdi sve bitne činjenice koje se odnose na krivično delo, zrelost i druge okolnosti koje su od značaja za upoznavanje ličnosti maloletnika i prilika u kojima živi, sudija za maloletnike dostavlja spise nadležnom javnom tužiocu za maloletnike koji je dužan da sudiji za maloletnike u roku od osam dana: 1) izjavi da odustaje od krivičnog gonjenja; ili 2) podnese obrazloženi predlog da se prema maloletniku nastavi postupak i izrekne krivična sankcija (član 72. Zakona).

Ako javni tužilac predloži izricanje određene zavodske vaspitne mere ili maloletničkog zatvora izneće predmet pred veće za maloletnike. U tom slučaju prvostepeni postupak prema maloletniku vodi veće za maloletnike, s tim što su uvedena dva nova pravila:

1)         predsednik veća za maloletnike će obavezno biti drugi sudija za maloletnike, a ne onaj koji je vodi prethodni stadijum prvostepenog postupka, iz razloga pravičnosti, a u skladu sa postojećom praksom Evropskog suda za ljudska prava;

2)         za razliku od važećeg rešenja kada se postupak pred većem za maloletnike mogao održavati bilo u sednici veća, bilo vođenjem glavnog pretresa, sada se uvodi obavezan glavni pretres, što je logično i s obzirom da u ovakvom slučaju svakako dolazi u obzir izricanje zavodskih krivičnih sankcija prema maloletniku.

Veće za maloletnike može doneti po okončanju glavnog pretresa iste odluke koje je prethodno mogao da donese i sudija za maloletnike, ali pored toga, ono može maloletniku izreći i zavodske krivične sankcije.

Članom 85. Zakona propisan je zahtev za zaštitu zakonitosti koji se može podneti u slučaju kada je odluka doneta na osnovu pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja maloletniku izrečena kazna ili vaspitna mera, kao i iz drugih razloga propisanih Zakonikom o krivičnom postupku.

Kada je u pitanju nadzor nad sprovođenjem izrečenih mera (član 87), sudija za maloletnike suda koji je izrekao vaspitnu meru i javni tužilac za maloletnike dužni su da vrše kontrolu i da prate rezultate izvršenja vaspitne mere obilaženjem maloletnika smeštenih u zavodu ili ustanovi u kojoj se vaspitna mera izvršava najmanje jedanput godišnje, kao i neposrednim uvidom i razmatranjem izveštaja o toku izvršenja izrečene vaspitne mere.

Takođe, nadležni organ starateljstva dužan je da svakih šest meseci dostavlja sudu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o toku izvršenja ostalih vaspitnih mera. Sudija za maloletnike ovaj izveštaj može tražiti i u kraćem vremenskom roku. Sudija za maloletnike može odrediti da izveštaj sačini određeno stručno lice (socijalni radnik, psiholog, pedagog, specijalni pedagog i dr.), ako ga ima u sudu.

Pored toga, uprava zavoda, odnosno ustanove u kojoj se izvršava vaspitna mera dužna je da svakih šest meseci dostavi sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i javnom tužiocu za maloletnike izveštaj o rezultatima izvršenja mere.

Glava četvrta Zakona - Primena vaspitnih naloga i izvršenje krivičnih sankcija (čl. 89. do 164)

Ova glava Zakona usklađena je sa Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija iz 2014. godine, u odnosu na koji predstavlja lex specialis.

Članom 89. Zakona propisana je primena vaspitnih naloga. Predviđeno je da će se bliže urediti aktom ministra pravde.

Odredbom člana 90. Zakona propisana je primena odredaba o izvršenju krivičnih sankcija prema maloletnicima i na punoletna lica. Odredbe o izvršenju krivičnih sankcija prema maloletnicima primenjuju se i na punoletne učinioce krivičnih dela kojima je izrečena vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora i na lica koja za vreme izvršenja tih sankcija postanu punoletna.

Članom 91. Zakona propisano je načelo zabrane mučenja i nečovečnog postupanja. Naime, zabranjeni su i kažnjivi postupci kojima se maloletnik prema kome se izvršava krivična sankcija podvrgava bilo kakvom obliku mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg kažnjavanja ili postupanja, zlostavljanja ili eksperimentisanja. Takođe je propisano da maloletnik ne sme biti podvrgnut eksperimentalnim lekovima i tretmanima. Odredba ovog člana je veoma bitna imajući u vidu i obaveze koje Republika Srbija ima kao članica Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope, a odnosi se na međunarodne dokumente iz oblasti sprečavanja torture i drugih surovih, neljudskih i ponižavajućih kazni i postupaka.

Članom 92. Zakona utvrđeno je da je zabranjena diskriminacija maloletnika prema kojima se izvršavaju krivične sankcije po osnovu rase, boje kože, državljanstva, nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla, jezika, verskih ili političkih ubeđenja, pola, roda, rodnog identiteta, seksualne orijentacije, polnih karakteristika, imovnog stanja, rođenja, genetskih osobenosti, zdravstvenog stanja, invaliditeta, porodičnog statusa, osuđivanosti, uzrasta, izgleda i drugih stvarnih, odnosno pretpostavljenih ličnih svojstava. Maloletnici prema kojima se izvršavaju krivične sankcije ravnopravni su bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, status stečen rođenjem ili drugi status maloletnika, njegovog roditelja ili zakonskog zastupnika, kao i na druge oblike različitosti. Ove odredbe koje su načelnog humanog karaktera, imaju i svoje ustavno utemeljenje.

Članom 93. i 94. Zakona propisano je postupanje sa maloletnicima u toku izvršenja krivičnih sankcija. Naime, u toku izvršenja krivičnih sankcija prema maloletniku treba postupati na način koji odgovara njegovom uzrastu, stepenu zrelosti i drugim svojstvima ličnosti, uz poštovanje dostojanstva maloletnika, podsticanje njegovog celovitog razvoja i učešća u sopstvenoj resocijalizaciji, pridržavajući se savremenih pedagoških, psiholoških i penoloških znanja i iskustava. Istovremeno, maloletniku se omogućavaju uslovi za sticanje osnovnog i srednjeg stručnog obrazovanja i radnog osposobljavanja, kao i slobodno izražavanje verskih osećanja i vršenje verskih obreda, kao i obavezni zadravstveni pregled i izveštaj o psihičkom stanju maloletnika. Tačnije, maloletnici prema kojima se izvršava zavodska vaspitna mera ili kazna maloletničkog zatvora podvrgavaju se najmanje jedanput godišnje sistematskom pregledu od strane odgovarajuće zdravstvene ustanove. Najmanje dva puta godišnje sastavlja se izveštaj o psihičkom stanju maloletnika i dostavlja sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i koji vrši nadzor, odnosno ima uvid nad izvršenjem krivične sankcije.

Odredbe člana 95. Zakona odnose se na zabranu upućivanja u samicu. Maloletniku ne može biti izrečena disciplinska kazna upućivanja u samicu.

Članom 96. Zakona predviđena je zakonska novina koja izričito propisuje da je zabranjeno nošenje vatrenog oružja i gumene palice unutar zavoda i ustanova u kojima se izvršavaju zavodske mere ili kazna maloletničkog zatvora prema maloletnicima. Ovom novinom ispunjava se preporuka i zahtev Evropskog komiteta za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT).

U članovima 97. do 100. Zakona nije bilo bitnijih promena u odnosu na postojeća zakonska rešenje.

Članom 101. Zakona propisano je pravo na pritužbu i sudsku zaštitu. Novina u odnosu na važeće zakonsko rešenje se odnosi na sudsku zaštitu direktno veću za maloletnike prvostepenog suda koji vrši nadzor nad izvršenjem vaspitne mere, odnosno veću za maloletnike prvostepenog suda koji je sudio u postupku u kome je izrečena kazna maloletničkog zatvora kada mu je pravo na život ili telesni integritet ozbiljno ugroženo. I ovde se radi o ispunjenju preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT), koji je ocenio da sistem prituživanja nije efikasan, posebno u delu koji se odnosi na eventualnu prekomernu primenu mera prinude, pa se omogućava da maloletnik može podneti zahtev za sudsku zaštitu veću za maloletnike u slučaju da mu je pravo na život ili telesni integritet ozbiljno ugroženo iako prethodno nije iskoristio pravna sredstva u samom zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Za izvršenje vaspitnih mera nadležan je organ starateljstva, a za nadzor nad izvršenjem mera posebnih obaveza nadležan je sudija za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu (čl. 102. i 103).

Kada je u pitanju izvršavanje mera pojačanog nadzora (čl. 104. do 114) bitno je napomenuti da izvršenje vaspitne mere počinje danom kad se roditelju ili zakonskom zastupniku maloletnika dostavi izvršna sudska odluka kojom je ova mera izrečena, da je roditelj ili zakonski zastupnik maloletnika dužan da izvršava naloge i uputstva predsednika veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i da nadležnom organu starateljstva omogući proveru izvršenja vaspitne mere i prihvati ukazanu pomoć u cilju njenog izvršenja, kao i da predsednik veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu rešava o nastalom neslaganju između roditelja ili zakonskog zastupnika maloletnika i organa starateljstva.

Kada je u pitanju pojačan nadzor u drugoj porodici (čl. 107. i 108), vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici izvršava se u porodici koju je odredio sud koji je sudio u prvom stepenu, na predlog nadležnog organa starateljstva, a nadležni organ starateljstva i porodica u koju se maloletnik smešta zaključuju ugovor u pisanom obliku kojim se uređuju međusobna prava i obaveze.

Član 109. Zakona uređuje smeštaj u drugu porodicu, koji podrazumeva da sud koji je sudio u prvom stepenu u postupku u kome je izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora u drugoj porodici može po službenoj dužnosti, ili na predlog javnog tužioca za maloletnike, odnosno organa starateljstva, da odredi smeštaj maloletnika u neku drugu porodicu ako se prilike u porodici u kojoj je maloletnik smešten toliko izmene da otežavaju izvršenje vaspitne mere.

Za izvršenje vaspitne mere pojačanog nadzora od strane organa starateljstva nadležan je organ starateljstva prema prebivalištu, a stručno lice kome je povereno sprovođenje vaspitne mere sačinjava program rada sa maloletnikom, u skladu sa uputstvima suda i nadležnog organa starateljstva, pri čemu su državni organi, vaspitne, obrazovne i druge ustanove dužni da stručnom licu koje sprovodi ovu vaspitnu meru pruže pomoć (čl. 111. i 112).

Organ starateljstva nadležan prema prebivalištu ili boravištu maloletnika u vreme kad je odluka kojom je vaspitna mera pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika postala izvršna, nadležan je za izvršenje pojačanog nadzora uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika. Takođe, dnevni boravak može trajati najduže četiri sata u toku radnog dana. Maloletnik za vreme izvršenja ove mere ostaje kod svojih roditelja ili zakonskog zastupnika, nastavlja da pohađa školu ili odlazi na posao, a o dnevnom boravku se vodi dnevnik rada. Izveštaj o toku i rezultatima sprovođenja dnevnog boravka maloletnika, po njegovom isteku, a po potrebi i u toku trajanja, dostavlja se sudiji za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu, javnom tužiocu za maloletnike i nadležnom organu starateljstva od strane ustanove u kojoj se sprovodi dnevni boravak maloletnika (čl. 113. i 114).

Zavodske mere izvršavaju se u vaspitnoj ustanovi, vaspitno-popravnom domu i u posebnoj ustanovi za lečenje i osposobljavanje, a prilikom stupanja maloletnika u vaspitnu ustanovu, vaspitno-popravni dom ili u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje, obavlja se detaljni lekarski pregled maloletnika (član 115).

Predsednik veća za maloletnike suda koji je sudio u prvom stepenu i nadležni javni tužilac za maloletnike najmanje dva puta u toku godine obilaze maloletnika smeštenog u zavodu, odnosno ustanovi za izvršenje zavodskih mera gde u neposrednom kontaktu sa maloletnikom i stručnim licima koja se staraju o izvršenju, kao i uvidom u odgovarajuću dokumentaciju, utvrđuju zakonitost i pravilnost postupanja i cene postignuti uspeh u vaspitanju i pravilnom razvoju ličnosti maloletnika (član 117).

U čl. 118. do 125. ovog Zakona nije bilo promena u odnosu na važeća zakonska rešenja.

 Kada je u pitanju zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom lice kome je izrečena zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom u njemu može ostati do navršene dvadeset treće godine (član 126).

Po prijemu maloletnik se smešta u prijemno odeljenje u kojem može ostati najduže do trideset dana. Za vreme boravka maloletnika u prijemnom odeljenju stručni tim odeljenja, na osnovu primljene i pribavljene dokumentacije i neposrednog rada sa maloletnikom i njegovim roditeljima ili zakonskim zastupnikom, vrši procenu sa psihološkog, pedagoškog, socijalnog, medicinskog, kriminološkog, bezbedonosnog i drugog odgovarajućeg stanovišta. Takođe, upravnik, na predlog stručnog tima, donosi pojedinačni program postupanja za maloletnika, a vaspitač vaspitne grupe upoznaje maloletnika i njegove roditelje ili zakonskog zastupnika sa pojedinačnim programom postupanja (član 130).

Razvrstavanje maloletnika u smeštajne prostorije i odeljenja je sastavni deo programa postupanja i vrši se prema polu i uzrastu maloletnika, njegovim ličnim karakteristikama, cilju programa i potrebi njegovog ostvarivanja, prema potrebama i interesovanju maloletnika i stepenu potrebnog obezbeđenja. U domu postoji pet odeljenja u kojima se smeštaju maloletnici, prijemno odeljenje, u kojem se organizuje prijem maloletnika, opšte odeljenje, u kojem se realizuje opšti program postupanja, odeljenje za intezivni rad, u kojem se realizuje intezivni program postupanja, otpusno odeljenje, u kojem se realizuje otpust maloletnika, žensko odeljenje, u kojem se, po pravilu, realizuju svi planirani programi prema maloletnicama. Posle ispitivanja ličnosti u prijemnom odeljenju maloletnik se raspoređuje u vaspitnu grupu koja se formira prema uzrastu, nivou zrelosti, drugim ličnim svojstvima maloletnika, kao i određenom programu postupanja.

Odredbama ove glave takođe su detaljno uređena i pitanja koje se odnose na izvršenje zavodskih krivičnih sankcija i kazne maloletničkog zatvora, s obzirom da je reč o zakonskoj materiji. U tom smislu prava maloletnika prema kojima se izvršava zavodska mera upućivanja u vaspitno-popravni dom su značajno proširena u odnosu na važeće zakonsko rešenje (član 133). Takođe, propisani su i slučajevi ograničenja pojedinih prava, odnosno njihovo proširenje (134. do 136).

Kada je u pitanju rad maloletnika, pre svega je predviđeno da maloletnik radi u vaspitno popravnom domu u skladu sa obavezama u pohađanju nastave. Maloletnik se izvan radnog vremena može uposliti najviše dva časa dnevno na održavanju čistoće i drugim tekućim poslovima u vaspitno-popravnom domu. Takođe, svrha rada je da maloletnik stekne, održi i poveća svoje radne sposobnosti, radne navike i stručno znanje i da ostvari zaradu, a maloletnik mora biti zaštićen od ekonomskog iskorišćavanja i obavljanja poslova koji bi mogli da budu opasni za njegovo zdravlje, fizički, duševni, moralni i društveni razvoj, kao i poslova koji bi ometali njegovo školovanje (član 137).

U odnosu na važeći zakon članom 141. Zakona detaljnije su propisana proširena prava i pogodnosti maloletnika, a aktom ministra pravde bliže će se urediti način dodeljivanja, korišćenja i trajanja pogodnosti.

Kada su u pitanju disciplinske mere u odnosu na važeće rešenje skraćeno je trajanje mere izdvajanja u posebnu prostoriju za disciplinske prestupe izvršene u sticaju (član 142).

Zakonsku novinu predstavlja odredba člana 143. Zakona koja uređuje smeštaj pod pojačan nadzor. Ovakvim rešenjem ispunjava se i preporuka Evropskog komiteta za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT), da se odredi kraće trajanje ove mere prema maloletnim učiiniocima krivičnih dela u odnosu na opšti režim predviđen Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

U odnosu na čl. 144. do 151. Zakona nije bilo bitnih odstupanja od važećih zakonskih rešenja.

U čl. 152. do 161. Zakona uređeno je izvršenje kazne maloletničkog zatvora, odnosno mesto i način izvršenja kazne, prava osuđenih maloletnika, pravo na sudsku zaštitu, radno vreme osuđenog, pravo na odsustvo, dopisivanje i izlaske, slobodno vreme izvan zatvorenih prostorija, uslovni otpust, kao i shodna primena drugih odredaba ovog zakona i Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.

U odnosu na važeću zakonsku odredbu, članom 161. Zakona predviđeno je drugačije zakonsko rešenje. Naime, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi izvršava se u posebnom odeljenju zdravstvene ustanove određenom za maloletnike, a izuzetno u posebnom odeljenju specijalne zatvorske bolnice, ukoliko se ne može obezbediti lečenje i čuvanje maloletnika u zdravstvenoj ustanovi. Ovakvo zakonsko rešenje je posledica i preporuke Evropskog komiteta za sprečavanje torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) u delu upućivanja maloletnika na izvršenje ove mere bezbednosti na taj način da se primarno maloletnik, pre svega upućuje u posebno odeljenje zdravstvene ustanove, a samo izuzetno u specijalnu zatvorsku bolnicu.

Glava peta Zakona - Zaštita maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku (čl. 165. do 174)

Razlog za propisivanje posebne zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, kada su ona oštećena određenim krivičnim delima, leži u tome da se otklone posledice primarne viktimizacije, kao i da se spreči sekundarna viktimizacija maloletnih lica oštećenih krivičnim delom.

U članu 165. Zakona zadržava se takstivni metod nabrajanja krivičnih dela u cilju krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, odnosno određeno je da sudije koje su stekle posebna znanja iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku, vode postupak za krivična dela protiv polne slobode, trgovine ljudima i trgovine maloletnim licem radi usvojenja, terorizma, ratnih zločina i krivična dela sa elementom nasilja, kada je oštećeni maloletno lice, radi posebne zaštite ličnosti maloletnog lica kao oštećenog. Specijalizacija kojom se traži posebna stručnost iz oblasti prava deteta, krivičnopravne zaštite maloletnih lica i zaštite maloletnih lica u krivičnom postupku je neophodna i za javnog tužioca, odnosno ovlašćeno službeno lice policije kada prikuplja obaveštenja od maloletnog lica koje je oštećeno ovim krivičnim delima.

Članom 168. Zakona propisano je postupanje prema maloletnom licu oštećenim krivičnim delom, odnosno posebna procesna pravila u cilju zaštite maloletnog lica. Konkretnije, kad vode postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, organ postupka će se odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. Takođe, ispitivanje maloletnih lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica i uz upotrebu tehničkih sredstva za prenos slike i zvuka kada je to moguće. Ukoliko se kao svedok ispituje maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom, ispitivanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. U slučaju da se maloletno lice ispituje više od dva puta, sudija je dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja maloletnog lica. Ako s obzirom na osobenosti krivičnog dela i svojstva ličnosti maloletnog lica, oceni da je to potrebno, sudija će narediti da se maloletno lice ispituje upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, a ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika postupka, u prostoriji u kojoj se svedok nalazi, tako da mu stranke i lica koja na to imaju pravo, pitanja postavljaju posredstvom sudije, psihologa, pedagoga, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica. Takođe, maloletna lica, kao svedoci-oštećeni, mogu se ispitati i u svom stanu ili drugoj prostoriji, odnosno ovlašćenoj ustanovi-organizaciji, stručno osposobljenoj za ispitivanje maloletnih lica.

Zakonom se, u cilju sprečavanja sekundarne viktimizacije maloletnih lica oštećenih određenom vrstom krivičnih dela (pre svega onih sa elementima nasilja), potpuno zabranjuje suočenje između deteta i okrivljenog, a samo se pod restriktivno propisanim uslovima i kao izraziti izuzetak, omogućava suočenje između oštećenog koji je maloletno lice sa navršenih četrnaest godina (maloletnik) i okrivljenog (član 169. Zakona). To je učinjeno tako što je u stvari, zabranjeno suočavanje maloletnika koji je oštećen određenom vrstom krivičnih dela (dela sa elementima nasilja), sa okrivljenim, ako je maloletnik u posebno osetljivom stanju. Ovo je opravdano jer je suočenje s jedne strane, po definiciji izuzetno tenziona radnja, jer se svodi na namerno izazivanje određenog “konfliktaˮ između dva davaoca iskaza koji bitno različito iskazuju, dok je s druge strane, takva radnja, odnosno vid proveravanja iskaza u krivičnom postupku, veoma neefikasna, jer se u praksi ekstremno retko dešava da davalac iskaza koji ne govori istinu (bio da se radi o svedoku ili o okrivljenom), pod “pritiskomˮ suočenja popusti i prizna da nije govorio istinu. Kad je već takva radnja u praksi neefikasna, a nužno skopčana sa velikim stresom kod osoba koje se suočavaju, nju svakako treba potpuno onemogućiti kada se radi o deci, a po pravilu, ne koristiti kada su u pitanju maloletnici.

Iz istog razloga članom 170. Zakona propisano je prepoznavanje okrivljenog od strane oštećenog maloletnog lica. Naime, ako prepoznavanje okrivljenog vrši oštećeno maloletno lice, organ postupka će postupati posebno obazrivo, a takvo prepoznavanje će se u svim fazama postupka vršiti na način koji u potpunosti onemogućava da okrivljeni vidi ovo lice.

U Zakona se sada i formalno relativizuje pravilo o obaveznom punomoćniku oštećenog koji je maloletno lice (član 171. Zakona). Naime, takva odredba, po kojoj bi maloletni oštećeni svakako morao imati punomoćnika, suštinski nije imala smisla, jer s jedne strane, nije ni bio jasan ratio legis po kojem bi maloletno lice moralo imati punomoćnika “od prvog saslušanja okrivljenogˮ, dok s druge strane, nisu bile propisane bilo kakve procesne posledice za propuštanje da se maloletnom oštećenom postavi punomoćnik. Naime, ako bi se to i tretiralo kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka, to bi bilo potpuno suprotno intenciji zakonodavca, primarno štetilo samom maloletnom oštećenom. Iz tih razloga je ovo pravilo promenjeno. To je učinjeno i posebno s obzirom da je nesporno da je maloletnom oštećenom od punomoćnika - advokata, daleko važnije da ima odgovarajuću psihološku i pedagošku potporu, a što se omogućava odredbama Zakona. Punomoćnik će se maloletnom oštećenom postaviti, samo ako je to potrebno radi ostvarivanja svrhe krivičnog postupka i u cilju zaštite ličnosti maloletnog oštećenog, što bi po logici stvari, moralo biti u veoma malom broju slučajeva, jer treba pretpostaviti da će se o interesima oštećenog svakako starati i javni tužilac, koje je pri tom i formalno specijalizovan.

Članom 172. Zakona obezbeđena je podrška oštećenom maloletnom licu, odnosno propisana dužnost Javnog tužilaštva i suda da obezbede podršku maloletnim licima oštećenim krivičnim delom, u okviru službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela, odnosno u drugim organizacijama i ustanovama osposobljenim za pružanje podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela.

Bitno je pomenuti i odredbu člana 174. Zakona koji predviđa da je krivični postupak prema maloletnicima oštećenim krivičnim delom, hitan.

Glava šesta Zakona - Uređuje stručno usavršavanje i praćenje primene zakona (čl. 175. i 176)

Sticanje posebnih znanja i stručno usavršavanje propisano članom 175. Zakona lica koja rade u oblasti prava deteta, prestupništva maloletnika i krivičnopravne zaštite maloletnih lica obavljaće, kao i do sada, Pravosudna akademija, u saradnji sa nadležnim ministarstvima, naučnim ustanovama, stručnim i profesionalnim udruženjima i nevladinim organizacijama. Pravosudna akademija će organizovati redovna stručna savetovanja, provere znanja i druge oblike dodatnih stručnih usvršavanja i stalne obuke sudija za maloletnike, javnih tužilaca za maloletnike, sudija i javnih tužilaca koji postupaju u krivičnim predmetima prema maloletnicima, policajaca, stručnih lica organa socijalne zaštite, zavoda i ustanova za izvršenje zavodskih sankcija, advokata i drugih stručnih lica, a o obavljenim proverama znanja i stručnim usavršavanjima Pravosudna akademija će izdavati odgovarajuće sertifikate.

U članu 176. Zakona propisano je da će kao i do sada Savet za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima obavljati poslove za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenja krivičnih sankcija prema maloletnicima. Članovi Saveta će se imenovati, kao i do sada, iz reda istaknutih sudija, javnih tužilaca, policajaca, advokata, stručnih lica zavoda i ustanova za izvršenje krivičnih sankcija i organa socijalne zaštite, koji su u dužem vremenskom periodu radili ili rade na krivičnim predmetima maloletnika, kao i lica koja su priznati stručnjaci u oblasti prestupništva mladih i krivičnopravne zaštite maloletnih lica.

Glava sedma Zakona - Kaznene odredbe (član 177)

U kaznenim odredbama Zakona propisani su prekršaji za roditelja, zakonskog zastupnika ili drugo lice koje se brine o maloletniku.

Glava osma Zakona - Prelazne i završne odredbe (čl. 178. do 183)

Odredbama ovog dela Zakona propisuje se način okončanja započetih postupaka u skladu sa sada važećim zakonom, nastavak rada Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima, određuje se rok za donošenje podzakonskih akata predviđenih Zakonom, određuje prestanak važenja sada važećeg zakona, kao i stupanje na snagu i početak primene Zakona.

Pored toga, u članu 179. Zakona predviđeno je da će sertifikati o obavljenim proverama znanja i stručnim usavršavanjima, koji su izdati u skladu sa važećim zakonom, važiti i posle stupanja na snagu ovog zakona.

Predviđeno je da Zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a da njegova primena otpočne po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu. Odloženi početak primene zakona neophdan je kako bi se stvorili svi potrebni uslovi za njegovu primenu, a pre svega kako bi se obučila lica zadužena za njegovu primenu (sudije, javni tužioci, policajci, zaposleni u centrima za socijalni rad i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija itd).

Izvor: Vebsajt e-Konsultacije, 10.09.2025.