U PRIPREMI IZMENE KRIVIČNOG I ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, ZAKONA O SPREČAVANJU KORUPCIJE I O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZVRŠENJEM KRIVIČNOG DELA

Onima koji su skloni korupciji mora biti onemogućeno da uživaju neopravdani prosperitet i ugled u društvu, poručeno je nedavno na međunarodnoj naučnoj konferenciji Udruženja za međunarodno krivično pravo, koja je održana na Paliću.

Državna sekretarka Ministarstva pravde Bojana Šćepanović podsetila je da Srbija ima mapu puta i strateški okvir za borbu protiv korupcije, a ključno je donošenje nove Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije za period od 2024-2028. godine ("Sl. glasnik RS", br. 63/2024) sa Akcionim planom za njegovo sprovođenje.

U radu na ovim strateškim dokumentima, koji je uveliko u toku, najpre su identifikovane oblasti koje su posebno podložne riziku od nastanka korupcije, a to su pre svega lokalna samouprava i upravljanje javnim sektorom, a zatim javna i druga preduzeća u državnom vlasništvu.

Visok rizik od korupcije postoji zatim u privatizaciji, građevinarstvu i prostornom planiranju, carinskom i poreskom sistemu, javnim nabavkama, obrazovanju, zdravstvu, finansiranju političkih aktivnosti, kao i u organima krivičnog gonjenja - policiji, tužilaštvu i sudovima. Uočeno je da postoji rizik i u postupcima lobiranja i uzbunjivanja.

Korupcija postoji od kako je sveta i veka, a njeni prvi oblici zabeleženi su kod još starih Egipćana i u Staroj Grčkoj.

- Istoričar Herodot je zaključio da se i bogovi mogu podmititi, nakon što je porodica Alkmenoida podmitila čuvenu proročicu Pitiju iz Delfskog proročišta, ponudivši joj svesrdnu pomoć oko obnove zemljotresom razorenog Apolonovog hrama, a da zauzvrat ona umoli grad-državu Spartu da pomogne porodici Alkmenoida da zavlada Atinom, što se na kraju i obistinilo - navela je Bojana Šćepanović.

Zbog toga što je sveprisutna u društvu od davnina pa do današnjih dana, to ukazuje na jedno svojstvo korupcije - neiskorenjivost. Makijaveli je govorio da korupcija kvari i pojedinca i čitav društveni sistem, što onda dovodi do urušavanja države i njenih institucija.

- Iako ne postoji opšteprihvaćena definicija korupcije, možemo zaključiti da ona predstavlja zloupotrebu uticaja ili moći koju imaju pojedinci, ali najčešće nosioci političkih funkcija, u okviru obavljanja svojih poslova, ili kao rezultat obavljanja političkih funkcija, a sve u cilju sticanja lične koristi ili određenog položaja u društvu - rekla je Bojana Šćepanović.

Svetska banka definisala je korupciju kao “zloupotrebu javnih ovlašćenja za privatnu korist”, dok Građanskopravna konvencija Saveta Evrope propisuje da “korupcija znači traženje, nuđenje, davanje ili prihvatanje mita ili bilo koje druge neprikladne pogodnosti, koje narušavaju pravilno obavljanje bilo koje dužnosti ili ponašanja koje se traži od primaoca mita”, navela je sagovornica i napomenula da ne postoji jedna opšteprihvaćena definicija korupcije.

Zbog globalnih posledica korupcije, za njeno suzbijanje je neophodno zajedničko delovanje država, kako na međunarodnom tako i na nacionalnom nivou, a pre svega je potrebna izrazita politička odlučnost i jasno definisana antikoruptivna politika, istakla je državna sekretarka.

- Države sveta utvrdile su univerzalne mehanizme za borbu protiv korupcije, koje se baziraju na utvrđenim međunarodnim antikoruptivnim standardima. Na osnovu ovih postulata svaka država ponaosob je definisala sopstvene mape puta koje sveobuhvatno integrišu preventivne i represivne mere u cilju sprečavanja i suzbijanja korupcije u svim segmentima društva - navela je Bojana Šćepanović.

Srbija je od 2016. godine, kada je otvoreno pregovaračko poglavlje 23, donela nove i izmenila postojeće propise koji se odnose na prevenciju i represiju. Donet je Zakon o sprečavanju korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019, 88/2019, 11/2021 - autentično tumačenje, 94/2021 i 14/2022), koji na sveobuhvatan način reguliše oblast prevencije i kod javnih funkcionera, a osim toga redefiniše i unapređuje pojmove sukoba interesa i nespojivosti javnih funkcija.

Agenciji za sprečavanje korupcije dati su novi alati za kontrolisanje imovine javnih funkcionera i vođenje registra javnih funkcionera, imovine i poklona. Administrativna istraga agencije je ojačana kroz pravo na direktan pristup bazama podataka državnih organa. Takođe, agencija je dobila i nove nadležnosti u vezi sa Zakonom o lobiranju ("Sl. glasnik RS", br. 87/2018 i 86/2019 - dr. zakon) - vodi Registar lobista i vrši nadzor nad lobistima i lobiranim licima.

Izmenama Krivičnog zakonika iz 2016. godine revidirana je glava posvećena krivičnim delima protiv privrede i službene dužnosti, što je krivično gonjenje učinilo efikasnijim. Usvojen je novi Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije ("Sl. glasnik RS", br. 94/2016, 87/2018 - dr. zakon i 10/2023), kojim je uvedena potpuna specijalizacija policije, tužilaštva i suda za ovu vrstu kriminala, kao i savremeni alati za procesuiranje ovih krivičnih dela.

- Potrebno je unaprediti kapacitete Službe finansijske forenzike u Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK) i u posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije viših javnih tužilaštava. Takođe, treba obezbediti nabavku neophodne tehničke opreme za TOK i popuniti upražnjena radna mesta - istakla je državna sekretarka Bojana Šćepanović.

Kada je reč o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021), njegov cilj je da značajno smanji profitabilnost od koruptivnih aktivnosti, da unapredi efikasnost poreskog sistema i spreči svaku eventualnu zloupotrebu čiji je rezultat posedovanje imovine koja se ne može opravdati zakonitim prihodima.

- Izbegavanje plaćanja poreza i poreska utaja ne samo da predstavljaju krivično delo već i utiču na smanjenje javnih prihoda i predstavljaju pretnju poštenoj tržišnoj utakmici. Dakle, svi javni funkcioneri su dužni da dostavljaju izveštaj o imovini i prihodima Agenciji za sprečavanje korupcije, dok je Agencija u obavezi da vodi registar imovine i prihoda javnih funkcionera, da vrši proveru tačnosti dostavljenih izveštaja i prati imovno stanje - navela je Bojana Šćepanović.

Na kraju ističe da se naša zemlja svojim Zakonom o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014) nametnula kao primer dobre prakse, ne samo u regionu već i u čitavoj Evropi. Podseća da je u decembru 2023. godine u Atlanti održana 10. konferencija država ugovornica Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije, na kojoj je jednoglasno usvojena Rezolucija o zaštiti uzbunjivača, koju je predložila Vlada Republike Srbije.

U toku je intenzivan rad radne grupe Ministarstva pravde na donošenju izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), a biće izmenjen i dopunjen Zakon o sprečavanju korupcije, Krivični zakonik i Zakon o oduzimanju imovine proistekle izvršenjem krivičnog dela.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.08.2024.
Naslov: Redakcija