PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KOMUNALNIM DELATNOSTIMA: Propisano ustupanje kao vid međuopštinske saradnje

U skupštinskoj proceduri, od 6. septembra 2024. godine, nalazi se Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o komunalnim delatnostima.

Kako se navodi u Obrazloženju Predloga zakona komunalne delatnosti su delatnosti od opšteg interesa i od izuzetnog su značaja za normalno funkcionisanje zajednice, njenih stanovnika i pravnih lica. Zakon o komunalnim delatnostima o komunalnim delatnostima (“Službeni glasnik RS”, br. 88/11, 104/16 i 95/18 - dalje: Zakon), propisuje komunalne delatnosti i uređuje opšte uslove i način njihovog obavljanja.

Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), članom 190. stav 1. tačka 1) propisano je da opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti. Dakle, jedinice lokalne samouprave su u ustavnoj i zakonskoj obavezi da obezbede uslove za obavljanje komunalnih delatnosti u skladu sa zakonom koji reguliše komunalne delatnosti.

Oblast komunalnih delatnosti u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje veliki broj propisa. Pored Zakona, ovu oblast regulišu propisi o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, o sredstvima u svojini Republike Srbije, o lokalnoj samoupravi, glavnom gradu, energetici, upravljanju otpadom, vodama, putevima, sahranjivanju i grobljima, trgovini, održavanju stambenih zgrada, koncesijama, javnim nabavkama, stranim ulaganjima i drugo.

Cilj donošenja izmena i dopuna Zakona je da se na najbolji mogući način definišu relevantne odredbe i preciziraju najbolja rešenja za prevazilaženje izazova u komunalnom sektoru. Takođe, cilj je da se novim zakonskim rešenjima podigne kvalitet komunalne usluge kao i da se vršiocima komunalne delatnosti omogući poslovanje pod jasnim i transparentnim uslovima. Lokalnim samoupravama kao donosiocima odluka i te kako je potreban jasan zakonodavni okvir, ali i usmerenje i politika transformacije formulisana na republičkom nivou.

Razlog za izmene i dopune Zakona sadržan je u potrebi da se razgraniči nadležnost republičkih komunalnih inspektora i opštinskih, odnosno gradskih komunalnih inspektora. Problemi preklapanja nadležnosti, odnosno nejasnoće u pogledu toga koja je inspekcija nadležna u konkretnom slučaju, imaju negativan uticaj kako na rad komunalnih inspekcija tako i na subjekte kontrole. Zbog toga je neophodno precizirati odredbe koje se odnose na vršenje nadzora nad obavljanjem komunalne delatnosti od strane komunalnih inspektora kako bi se postupak nadzora unapredio i poboljšala efikasnost, kvalitet, pravna sigurnost i racionalnost obavljanja komunalnih usluga.

Kako je Zakonom propisano ovlašćenje jedinice lokalne samouprave da može kao komunalne odrediti i druge delatnosti od lokalnog interesa, javila se potreba da se bliže uredi navedena odredba jer ne propisuje bliže uslove kojih se jedinice lokalne samouprave moraju pridržavati kada delatnost proglašavaju kao komunalnu. Važeće zakonsko rešenje bi u praksi moglo dovesti do toga da jedinica lokalne samouprave proglasi bilo koju delatnost, koja se po njenom mišljenju može podvesti pod delatnošću koja je od značaja za ostvarenje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, kao komunalnu delatnost i za to odvajati sredstva iz budžeta.

Takođe, propisivanje ustupanja kao vida međuopštinske saradnje je još jedan od razloga za izmenu i dopunu Zakona. Naime, Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) predviđa ustupanje kao jedan od vidova međuopštinske saradnje jedinica lokalne samouprave. To je po pravilu najjednostavniji vid međuopštinske saradnje obzirom da ne zahteva formiranje novog organizacionog oblika koji bi te poslove obavljao, već se koriste postojeći kapaciteti.

Ovakva vrsta saradnje dobija na značaju pogotovo u slučaju kada pojedine jedinice lokalne samouprave nisu u mogućnosti samostalno da pruže uslugu građanima ili privredi usled nedostatka finansijskih sredstava, odgovarajućeg kadra i uopšte administrativnih kapaciteta i nerazvijene infrastrukture. U tom smislu uvođenje ovog instituta u Zakon značajno će doprineti daljem razvoju, unapređenju i ekonomičnijem obavljanju komunalnih delatnosti ali i dostupnosti komunalnih usluga i kvalitetu života građana.

Još jedan činilac od kog zavisi kvalitet pružanja komunalne usluge jeste održavanje postojeće i izgradnja nove komunalne infrastrukture. U tom smislu, kao neophodnom se ukazala potreba za stvaranjem odgovarajućeg pravnog okvira. Naime, potrebno je da se komunalna infrastruktura posmatra mnogo šire: iz ugla izgradnje nove komunalne infrastrukture i investicionog održavanja postojeće, programa izgradnje komunalne infrastrukture, sredstava za izgradnju, kao i obaveze lokalne samouprave da donosi “Program izgradnje komunalne infrastrukture”. Ovakva vrsta dokumenta na lokalnom nivou je osnov za dugoročno održivo planiranje komunalnih sistema što je preduslov za nesmetano obavljanje delatnosti i pružanje komunalnih usluga u dugom vremenskom roku. S obzirom da se odluka o budžetu lokalne vlasti donosi najkasnije do 20. decembra, isti datum je preciziran kao rok za donošenje Programa izgradnje i održavanja komunalne infrastrukture. Ovakvo preciziranje roka za donošenje pomenutog programa je u skladu sa Predlogom zakona i zakonom kojim se uređuje budžetski sistem.

Mnoge jedinice lokalnih samouprava na svojoj teritoriji ne obavljaju sve komunalne delatnosti ili se suočavaju sa ozbiljnim problemima kod komunalnih delatnosti koje se obavljaju na njihovoj teritoriji, u smislu stvaranja uslova za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima, dostupnosti i kontinuiteta usluga stanovništvu i privredi, a što je osnovni cilj obavljanja ovih delatnosti. Izmenama i dopunama ovog zakona, omogućena je veća uloga Vlade dodavanjem novog člana 12a, kojim se uvodi Nacionalni upravljač kao podrška jedinicama lokalnih samouprava u cilju pružanja boljih komunalnih usluga građanima kao korisnicima i stvaranja uslova za obavljanje komunalnih delatnosti koje značajno utiču na kvalitet života građana i građanki i celokupnu životnu sredinu (npr. prečišćavanje atmosferskih i fekalnih voda, prerada otpadnih voda, upravljanje komunalnim otpadom i sl). Izmenama i dopunama Zakona, olakšaće se poveravanje obavljanja delatnosti i udruživanje jedinica lokalne samouprave radi zajedničkog obavljanja pojedinih delatnosti ili nekog njenog dela.

Kako bi se unapredile komunalne delatnosti na republičkom nivou, neophodne su kontinuirane aktivnosti na jačanju kapaciteta i funkcionalnosti komunalne infrastrukture, obezbeđivanju sredstava za finansiranje izgradnje komunalne infrastrukture, aktivnosti na praćenju kvaliteta komunalnih usluga, kao i preduzimanju mera za kontinuirano vršenje komunalnih delatnosti, u cilju obezbeđenja životnih potreba fizičkih i pravnih lica.

Problemi u vršenju komunalnih delatnosti, vezani su pre svega za nedostatak stručnog kadra (naročito kod delatnosti koje zahtevaju inženjerski, tehnološki kadar i visoku stručnu spremu), zastarelu opremu kao i nedovoljne tehničke kapacitete za efikasno obavljanje komunalnih delatnosti. Primarni cilj mora da bude da se obezbedi kontinuirano pružanje komunalnih usluga građanima i građankama, privredi i ostalim korisnicima.

Takođe, novim zakonskim rešenjima je predviđeno i uvođenje metodologije za utvrđivanje cena komunalnih usluga a sve u cilju da se odluke o promeni cena donose pod istim metodološkim principima i pravilima.

Jedan od razloga za izmene i dopune Zakona jeste i međusobna neusaglašenost sa drugim zakonima, pa je u tom smislu izvršeno preciziranje definicija i sadržaja pojedinih komunalnih delatnosti.

Kako je pogrebna delatnost jedina od komunalnih delatnosti koja je izuzeta od poveravanja, a s obzirom da su komunalne delatnosti od opšteg interesa, izmenama i dopunama zakona je predviđeno da će ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti doneti podzakonski akt, kojim će bliže propisati uslove koje će svaki privredni subjekt koji obavlja komunalnu delatnost pogrebna delatnost biti u obavezi da ispuni, kao i sastav, organizaciju i način rada komisije koja će proveravati ispunjenost ovih uslova. Takođe, predviđeno je da će ministar za poslove komunalnih delatnosti donositi rešenje o ispunjenosti uslova na predlog komisije. Na ovaj način uvešće se jedna vrsta kontrole obavljanja ove komunalne delatnosti jer je izuzeta od poveravanja i dobiće se uvid u broj vršilaca ove komunalne delatnosti. Do sada ni jedinice lokalne samouprave nisu imale podatak ko obavlja navedenu komunalnu delatnost na njihovoj teritoriji kao ni nadležno ministarstvo.

S obzirom na to da se ukazala potreba za usaglašavanjem ovog Zakona sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 35/2023) i to u delu koji definiše prava i odgovornosti za sakupljanje sekundarnih sirovina iz komunalnog opasnog otpada iz domaćinstva i komunalno ambalažnog otpada, Zakon je dopunjen članom 9b koji će regulisati ovu oblast.

Takođe, ovim izmenama i dopunama je data mogućnost korisniku komunalne usluge da mu se na zahtev obustavi isporuke komunalne usluge pod uslovom da taj zahtev usvoji vršilac te komunalne delatnosti i da se obustava odnosi na period koji ne može biti kraći od godinu dana.

Imajući u vidu da Zakon o komunalnim delatnostima uređuje pitanja koja su od značaja za ostvarivanje životnih potreba fizičkih i pravnih lica, nova zakonska rešenja bi trebala da obuhvate i regulišu sva pitanja koja su u funkciji celovitog obavljanja delatnosti i da budu ne samo funkcionalna sa aspekta korisnika i vršilaca komunalnih delatnosti, već treba da budu održiva i svrsishodna i sa aspekta interesa lokalne zajednice i države u celini.

Izvor: Iz Obrazloženja Predloga zakona, 10.10.2024.