PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O POREZU NA UVOZ UGLjENIČNO INTENZIVNIH PROIZVODA – Tekst propisa

Član 1.

 U Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda (“Službeni glasnik RS”, broj 109/25), u članu 11. dodaje se stav 5, koji glasi:

“Izuzetno od st. 1, 3. i 4. ovog člana, poreske prijave za poreske periode koji se završavaju do 31. decembra 2026. godine, kao i u slučaju prestanka obavljanja delatnosti do 31. marta 2027. godine, podnose se u periodu od 1. aprila 2027. godine do 31. maja 2027. godine.”.

Član 2.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJE

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Odredbe kojima je propisan prvi skup obaveza propisanih Zakonom o elektronskim otpremnicama počele su da se primenjuju 1. januara 2026. godine, što je donelo značajno iskustvo pre svih javnom sektoru, kao i nove ideje za prilagođavanje sistema elektronskih otpremnica i normativnog okvira kojim je sistem uređen dinamičnom okruženju i entitetima koji ga koriste.

U odredbama kojima se menja, odnosno dopunjuje Zakon o elektronskim otpremnicama, predviđaju se pre svega, dve grupe izuzetaka o od obaveze slanja elektronskih otpremnica, za koje je praksa pokazala da izazivaju određene dileme u primeni. U tom smislu, propisuje se izuzetak u slučaju kretanja manje količine dobara nabavljenih u maloprodajnom objektu, u smislu propisa kojima se uređuje fiskalizacija, koja predstavljaju reprezentaciju, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost. Ovakvom odredbom izuzimaju se nabavke proizvoda široke potrošnje u maloprodaji, uz uslov da nisu namenjena daljem prometu (odnosno, da su namenjena reprezentaciji i sopstvenoj potrošnji). Druga grupa dobara čije se izuzimanje predlaže su vrednosni vaučeri, novac koji predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja, novine, časopisi i slično, ponovo da bi se otklonile dileme prilikom primene propisa. Naime, novac, ako se radi zakonskom sredstvu plaćanja, ni ne predstavlja robu, odnosno dobra u smislu ovog propisa, sličan argument može se primeniti na vrednosne vaučere. Što se ostalih dobara iz navedene grupe tiče, činjenica je da sistem elektronskih otpremnica nije uveden sa primarnim ciljem da se prati distribucija dobara koje imaju karakter poštanskih i sličnih pošiljaka, već u svrhu praćenja kretanja dobara koja se u privrednom saobraćaju redovno i nesumnjivo podvode pod pojam isporuka robe.

Drugi deo izmena, odnosno dopuna koje se predlažu, odnose se na propisivanje načina predstavljanja elektronske otpremnice u situaciji u kojoj prevoznik nema mogućnost da se registruje za korišćenje sistema, odnosno ne ispunjava uslove da koristi mobilnu aplikaciju za prevoznike. Predlog je da se u takvim slučajevima propiše da je dovoljno predstaviti dvodimenzionalni bar-kod (eng. QR – Quick Response) za verifikaciju. U vezi sa navedenom izmenom je i predložena dopuna člana 7. kojom se predviđa postupanje pošiljaoca elektronske otpremnice u situaciji kada prevoznik nema mogućnost da se registruje za korišćenje sistema.

Na inicijativu privrednih subjekata - davalaca poštanskih usluga, predlaže se dopuna odredbe člana 4. stav 10. na način da, poštanski operatori, odnosno davaoci poštanskih usluga nemaju obavezu preuzimanja i predstavljanja elektronske otpremnice ni za prevoz robe (trenutno se izuzeće odnosi na poštanske pošiljke koji nisu roba, već korespondencija, dokument, knjiga, katalog, novina i/ili časopis), i to uz obavezu da se na adresnici pošiljke navede broj elektronske otpremnice.

Na kraju, izlazeći u susret predlozima privrednih subjekata kod kojih su obaveze propisane Zakonom počele da se primenjuju 1. januara 2026. godine, predlagač je predvideo da se prilikom vršenja nadzora u prvih šest meseci neće uzimati u obzir eventualne greške pri iskazivanju podataka u poslatim elektronskim otpremnicama i elektronskim prijemnicama. Dakle, propisane obaveze slanja navedenih dokumenata ostaju, njihovo kršenje praćeno je prekršajnim odredbama, ali uz period prilagođavanja u kome će za očigledno nenamerne greške u poslatim dokumentima postojati visok nivo tolerancije.

III. OBRAZLOŽENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona vrši se dopuna člana 3. stav 1. tačkama 5v) i 5g), kojima se uređuje kretanje manje količine dobara nabavljenih u maloprodajnom objektu koja predstavljaju reprezentaciju, kao i kretanje dobara koja su vrednosni vaučeri, akcizne markice, novac koji predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja, novine, časopisi i slično. Takođe, izvršeno je i dodavanje stava 4, kojim se propisuje da će se aktom ministra nadležnog za poslove finansija bliže urediti kriterijumi na osnovu kojih se određuje šta se smatra manjom količinom dobara.

U članu 2. Predloga zakona vrši se dopuna člana 4. dodavanjem novog stava 10, kojim se propisuje način na koji prevoznik predstavlja elektronske otpremnice u situaciji kada ne ispunjava uslove da pristupi i koristi sistem. Takođe, u dosadašnjem stavu 10, koji postaje stav 11. izvršena je dopuna stava, kojom se propisuje da prevoznik, ukoliko je poštanski operater, nema obavezu preuzimanja i predstavljanja elektronske otpremnice ni za prevoz robe.

Članom 3. Predloga zakona vrši se dopuna člana 7. novim stavom 4, kojim se propisuje postupanje pošiljaoca elektronske otpremnice u situaciji kada prevoznik nema mogućnost da se registruje za korišćenje sistema. Takođe, izvršena je i pravno-tehnička redakcija radi pozivanja na relevantne stavove.

Članom 4. Predloga zakona vrši se pravno-tehnička redakcija člana 8. stav 1. pozivanjem na relevantan stav.

Član 5. Predloga zakona vrši se dopuna člana 13. stav 1. tačka 4) dodavanjem tačke 4a), kojom se popisuje da će se novčanom kaznom u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniti se za prekršaj pravno lice – subjekt privatnog sektora, prevoznik, odnosno javno preduzeće ako, pored navedenog, ne priloži preko sistema spoljni prikaz elektronske otpremnice uz elektronsku otpremnicu u propisanom roku.

Članom 6. Predloga zakona predviđeno je da se u periodu od stupanja na snagu ovog zakona zaključno sa 1. januarom 2027. godine, u postupcima nadzora nad primenom ovog zakona, ne uzimaju se u obzir eventualne greške pri iskazivanju podataka u poslatim elektronskim otpremnicama i elektronskim prijemnicama.

Član 7. Predloga zakona propisuje da će podzakonski akt iz člana 1. ovog zakona biti donet u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 8. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Vlade, 07.08.2026.