PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANJE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA: Pet ključnih stavki novog zakona o legalizaciji

Novi zakon o legalizaciji, o kome se raspravlja na tekućoj sednici Skupštine Srbije, predviđa uknjižbu nelegalnih objekata po ceni od 100 do 1.000 evra. Iako cela procedura zvuči jednostavno i jeftino, stručnjaci za Nova.rs upozoravaju da će oni koji legalizuju kuće po ovom zakonu samo za početak platiti 100 evra, a da će potom stizati nove dažbine. Takođe, ističu da će papire o uknjižbi dobiti većina neuslovnih objekata nebezbednih po život, što predstavlja rizik od novih rušenja i pogibija.

Na sednici Skupštne Srbije, u toku je rasprava o Predlogu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Ovaj zakon će, kako je najavila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, biti usvojen "po hitnom postupku". Ona je istakla da se ovim zakonom ne rešavaju građevinski i urbanistički problemi, već se "donosi pravna sigurnost za građane i privredu".

...

Od 100 do 1.000 evra - predloženi zakon, kako objašnjava ministarka, uspostavlja jedinstveno načelo da je naknada jednaka za sve i da za one kojima je to jedini dom i za domaćinstva u selu, iznosi 100 evra, a u Beogradu će biti od 100 do 1.000 evra. Naknade po gradovima zavise od broja stanovnika.

Naknada za legalizaciju, kako se navodi u Predlogu zakona, biće u visini doprinosa za građevinsko zemljište. Međutim, tog troška su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece. Takođe, ako je investitor poznat - on snosi troškove, a ne vlasnici stanova, a ako investitor nije dostupan, vlasnici stanova plaćaju fiksnu naknadu (100-1.000 evra).

...

Dodatni troškovi, naknade i porezi - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je najavio da država nudi jednostavnu proceduru prijave i minimalne troškove.

"U roku od 60 dana imaće legalizovan objekat. Novi nelegalni objekti koji se ubuduće budu nelegalno gradili postaće vlasništvo države", poručio je Vučić.

Radmilo Marković, novinar BIRN-a koji se bavio ovom temom, objašnjava kako će funkcionisati naplata naknade.

"Ako vlasnik ili investitor zgrade nije poznat ili nije dostupan, onda vlasnici stanova plaćaju naknadu od 100 do 1000 evra, u zavisnosti od lokacije. Međutim, ako je poznat i dostupan, onda on plaća puni doprinos naknada za građevinsko zemljište, što je daleko više novca. Ukoliko vlasnik ili investitor izvrši ove uplate, onda vlasnici stanova u zgradi nisu dužni da plate naknadu. Ipak, ako on ne plati doprinose, a zna se ko je i dostupan je, upisuje se određena zabeležba u Katastar da to nije plaćeno, pa ako ima još neprodatih stanova u bespravno sagrađenoj zgradi, zabranjuje se njihovo dalje prometovanje. Iz ovoga zaključujemo da oni vlasnici zgrada li investitori koji su prodali sve stanove neće verovatno platiti ništa jer time neće ništa ni izgubiti", objašnjava Marković.

Kako navodi arhitekta Maldini, biće legalizovano sve - od nehigijenskih naselja do seoskih vajata.

"Ko ima seosko domaćinstvo sa kućom od recimo 100 kvadrata, vajate i slično, iskoristiće ovu ‘istorijsku šansu’ da sve to legalizuje. E, onda će doći u situaciju da na sve to što su legalizovali, bez obzira da li je funkcionalno i da li koriste ili ne, na to plaćaju debeli porez", objašnjava Maldini.

Građani će dobiti status novih poreskih obaveznika, ali neće se raditi samo o porezu.

"Oni će kao vlasnici nekretnina imati i druge obaveze koje nisu imali do sada, a to je održavanje fasada, plaćanje komunalija, struje, vode, grejanja. Poskupeće stanovanje, dobićemo nove kvadrate na tržištu, ali ne i građevinsku i finansijsku bezbednost stanovanja", objašnjava poznati arhitekta.

Ko ne može da legalizuje - Cilj ovog novog Predloga zakona je da se najveći broj objekata upiše na faktičke vlasnike objekata. Ipak, to pravo neće imati oni koji su gradili u zaštićenim zonama (priroda, kultura, vode, pružni pojas, pojas eksproprijacije autoputa i brzih saobraćajnica…) i na zemljištu koje je u privatnoj svojini drugog lica. Objekti izgrađeni na javnim površinama, u nacionalnim parkovima i zaštićenim zonama, preći će u državnu svojinu.

Legalizacija - Posebni uslovi propisani su za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece.

Država ne garantuje bezbednost objekata - Prema odredbama ovog zakona, država ne garantuje za bezbednost i sigurnost korišćenja objekta, njegovog dela ili posebne celine te građevine upisanog u evidenciju nepokretnosti.

Upravo zbog ove stavke stručnjaci upozoravaju da će se uskoro pojaviti na tržištu nove kuće, legalizovane, ali za koje niko neće moći da garantuje da su bezbedne i statički ispravne.

...

Izbačen važan član zakona - Ukoliko ovaj predlog zakona prođe, poništva se član Zakona o planiranju izgradnje, koji obavezuje građevinske inspektore da izlaze na teren i donose procenu o bezbednosti objekata, pre legalizacije, objašnava za Nova.rs inženjer Živojin Vujanović, predsednik Udruženja građevinskih inženjera Srbije.

Izvor: Vebsajt N1, 8.10.2025.
Naslov: Redakcija