ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM OBRAZOVANJU: Predviđeno smanjenje školarine i poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih

Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije saopštilo je da se Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 19/2025), koje je usvojila Narodna skupština Republike Srbije, unapređuje kvalitet visokog obrazovanja obezbeđivanjem dodatnih budžetskih sredstava, smanjenjem školarine i poboljšanjem materijalnog položaja zaposlenih.

Bolja dostupnost visokog obrazovanja omogućava se umanjivanjem troška školarine za samofinansirajuće studente za 50 odsto, dok se materijalni položaj zaposlenih unapređuje obezbeđivanjem dodatnih sredstava za povećanje plata.

Usvojenim zakonom unapređuje se relevantnost visokog obrazovanja, jača autonomija univerziteta i doprinosi daljoj internacionalizaciji visokog obrazovanja.

Ovim dokumentom se za 20 odsto, odnosno za 12 milijardi dinara, povećavaju budžetska sredstva za visoko obrazovanje, što je u skladu sa četvrtim zahtevom studenata.

Predviđa se i izdvajanje sredstava koja će u celosti pokrivati stalne troškove visokoškolskih ustanova, kao i veća izdvajanja za troškove materijala za visokoškolske ustanove.

Takođe, predviđeno je i pokrivanje u celosti troškova za druga primanja zaposlenih, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje.

Pored toga, od 1. januara 2026. godine, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačava se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja.

Izmenom uredbi kojima se utvrđuju koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u visokom obrazovanju već su obezbeđena dodatna sredstva u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju za 15,97 odsto od marta ove godine.

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predviđaju i umanjenje školarina za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava iz budžeta samofinansirajućim studentima državnih visokoškolskih ustanova.

Usvojenim zakonom prvi put se uvodi obaveza države da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studijskih programa i ustanova u Republici Srbiji, kao i za troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija.

Dopunama zakona uvode se i mikrokredencijali, odnosno mali programi studija koji imaju jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja, kao programi obrazovanja tokom čitavog života. Ovi programi su namenjeni stručnom osposobljavanju lica sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem, u skladu sa potrebama tržišta rada.

Zakon, u cilju jačanja uticaja uposlenih na visokoškolskim ustanovama, predviđa smanjenje učešća predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 odsto na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto, umesto dosadašnjih 55 odsto.

Procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno ostao je 15 odsto.

Takođe, izmenama se skraćuje mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine.

Sadržaj Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju utvrđen je u saradnji sa predstavnicima Ministarstva finansija, Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost i akademske zajednice, odnosno univerziteta u Srbiji.

Reč je o Univerzitetu u Beogradu, Univerzitetu u Novom Sadu, Univerzitetu u Kragujevcu, Univerzitetu u Nišu, Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i Univerzitetu umetnosti u Beogradu.

Zakon je rezultat i mnogo šire diskusije sa svim akterima u visokom obrazovanju kroz rad Radne grupe za analizu trenutnog stanja finansiranja visokog obrazovanja i za izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju, koju je Vlada Republike Srbije imenovala 25. jula 2024. godine.

Narodne skupština Republike Srbije usvojila je i zakone o izmenama i dopunama tri zakona iz oblasti obrazovanja, koja se odnose na osnovno i srednje obrazovanje.

U pitanju su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Ovim zakonskim izmenama i dopunama predviđeno je da izborni programi - verska nastava, građansko vaspitanje i drugi strani jezik budu izborni predmeti i da njihov status ostaje nepromenjen.

Rešenje je predloženo sa ciljem ujednačavanja naziva u planu i programu nastave i učenja, gde postoje predmeti (obavezni i izborni) i aktivnosti.

Predviđena je i promena radnog statusa nastavnika verske nastave, koji su do sada mogli biti angažovani isključivo na određeno vreme, na period od 12 meseci za svaku školsku godinu.

Time će status nastavnika verske nastave biti izjednačen sa statusom ostalih nastavnika i biće im omogućeno da budu angažovani na neodređeno vreme.

Izmenama i dopunama zakona predviđeno je da se državna matura pomeri za školsku 2028/2029. godinu, navodi se u saopštenju.

Izvor: Vebsajt Vlade, 06.03.2025.
Naslov: Redakcija