NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI LICA SA MENTALNIM SMETNJAMA - Nacrt zakona

Član 1.

 U Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama (“Sl. glasnik RS”, broj 45/13) u članu 2. stav 1. tačka 3. posle reči: “psihijatar” dodaje se zapeta i reči: “odnosno dečji psihijatar”.

 Posle tačke 13) dodaju se tač. 14), 15), i 16) koje glase:

“14) zakonski zastupnik lica sa mentalnim smetnjama za lice mlađe od 18 godina je roditelj ili usvojitelj ili staratelj, a zakonski zastupnik punoletnog lica sa mentalnim smetnjama može biti staratelj;

15) punomođnik lica sa mentalnim smetnjama je osoba koju je lice sa mentalnim smetnjama obavestilo da u njegovo ime i za njegov račun preduzima određene pravne poslove, osim ako je lice sa mentalnim smetnjama potpuno lišeno poslovne sposobnosti ili delimično u odnosu na pravnu radnju na koju glasi punomoćje. U tom slučaju punomoćje daje staralac lica sa mentalnim smetnjama.

16) lice od poverenja lica sa mentalnim smetnjama je ono lice koje je lice sa mentalnim smetnjama ovlastilo kao takvo u javnobeležničkom aktu, odnosno ono lice koje je lice sa mentalnim smetnjama navelo kao lice od poverenja psihijatru, konzilijumu ili sudu, prilikom zadržavanja ili smeštaja bez pristanka u psihijatrijsku ustanovu. Lice sa mentalnim smetnjama može imati samo jedno lice od poverenja. Lice sa mentalnim smetnjama može oduzeti licu svojstvo lica od poverenja opozivom takvog ovlašćenja u javnobeležničkom aktu, odnosno obaveštenjem psihijatra, konzilijuma ili suda o prestanku svojstva lica od poverenja. Javni beležnik, psihijatar, konzilijum, odnosno sud obaveštavaju lice od poverenja o prestanku tog svojstva. Lice od poverenja aktivno učestvuje u lečenju lica sa mentalnim smetnjama, prima informacije o zdravstvenom stanju i u aktivnoj je komunikaciji sa osobljem zdravstvene ustanove i licem sa mentalnim smetnjama tokom procesa lečenja.”.

Član 2.

 U članu 4. stav 1. na kraju stava briše se tačka i dodaju reči: “ u skladu sa propisom kojim se uređuje zabrana diskriminacije.”

 Posle stava 1. dodaju se st. 2, 3. i 4. koji glase:

 “Psihijatrijska ustanova u kojoj se leči lice sa mentalnim smetnjama može ga uputiti u drugu zdravstvenu ustanovu radi pružanja drugih vidova zdravstvene zaštite.

 Zdravstvena ustanova u koju je upućeno lice sa mentalnim smetnjama radi pružanja drugih vidova zdravstvene zaštite, dužna je da mu obezbedi odgovarajuću zdravstvenu zaštitu pod jednakim uslovima kao ostalim pacijentima, bez diskriminacije po osnovu mentalnih smetnji zbog kojih se leči u psihijatrijskoj ustanovi.

 Zdravstveni radnik ne može da odbije pružanje drugih vidova zdravstvene zaštite lica sa mentalnim smetnjama zbog mentalnih smetnji od kojih boluje i leči se u psihijatrijskoj ustanovi.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.

Član 3.

 U članu 8. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

 “Deca sa mentalnim smetnjama ostvaruju pravo na lečenje u ustanovama, organizacionim jedinicama ustanova, objektima ustanova, i uslovima koji su prilagođeni deci.”.

Član 4.

 U članu 12. u stavu 1. posle reči: “psihijatrijske ustanove” dodaje se zapeta i reči: “opšte bolnice”.

 Posle stava 1. dodaju se novi stavovi 2 i 3. koji glase:

 “Lečenje dece sa mentalnim smetnjama obavlja se u ustanovama i organizacionim jedinicama, odnosno objektima ustanova, koje su namenjene lečenju dece.

 Zdravstvene ustanove pbezbeđuju da se deca leče i borave u ustanovi za lečenje odvojeno od odraslih.”.

 Dosadašnji st. 2 i 3. postaju 4 i 5.

 Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

 “Standardi kvaliteta rada koji se propisuju su: funkcionalni (tiču se procesa rada sa pacijentima) i strukturalni (tiču se prostorija, opreme, ljudskih resursa, lekova).

Član 5.

 U članu 13. stav 1. posle reči: “u primarnoj zdravstvenoj zaštiti,” dodaju se reči: “kao i kroz mrežu dnevnih usluga u zajednici”.

 U stavu 2. posle reči: “Lečenje u psihijatrijskim ustanovama”, dodaju se reči: “i opštim bolnicama”.

Član 6.

 U članu 15. u stavu 1. posle reči: “u zavisnosti od medicinskih indikacija,” dodaju se reči: “procenjenih potreba pacijenata, kratkoročnih i dugoročnih ciljeva tretmana”.

 Posle stava 1. dodaju se st. 2 i 3. koji glase:

 “Ukoliko se proceni da lice sa mentalnim smetnjama nije u stanju da rasuđuje u meri koja je potrebna za učešće u kreiranju individualnog plana, ustanova će obezbediti da ovo lice izražava želje i donosi odluke uz podršku drugog lica (lica od poverenja).

 Radi punopravnog učešća lica sa mentalnim smetnjama u kreiranju individualnog plana, donošenja odluka, i učešća u lečenju, zdravstvena ustanova će po potrebi obezbediti razumno prilagođavanje i korišćenje asistivne tehnologije, uključujući i sredstva argumentativne i alternativne komunikacije id rugih formata komunikacije.”.

 Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 4 i 5.

Član 7.

 U članu 16. stav 3. posle reči: “procenjuje psihijatar” dodaje se zapeta i reči: “odnosno dečji psihijatar”.

Član 8.

 U članu 20. u stavu 3. posle reči: “smestiće se u psihijatrijsku ustanovu,” dodaju se reči: “uz saglasnost tog lica,” i posle reči: “ukoliko psihijatar” dodaje se zapeta i reči: “ odnosno dečji psihijatar”.

 Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

 “ Dete starije od 15 godina i koje može da razume svrhu i posledice smeštaja u psihijatrijsku ustanovu i koje je na osnovu toga sposobno da donese odluku o pristanku na smeštaj, može se smestiti u psihijatrijsku ustanovu na osnovu pismenog pristanka, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata.”

 Dosadašnji stavovi 4, 5. i 6. postaju stavovi 5, 6. i 7.

 U novom stavu 5. brišu se reči: “na zahtev i” i reči: “njegovog člana uže porodice ili”.

 Novi stav 6. menja se i glasi:

 “Dete mlađe od 15 godina, dete starije od 15 godina za koje dečji psihijatar utvrdi da ne može da razume svrhu i posledice smeštaja u psihijatrijsku ustanovu i koje na osnovu toga nije sposobno da donese odluku o pristanku na smeštaj, lice lišeno poslovne sposobnosti i lice sa mentalnim smetnjama koje nije sposobno da da pristanak, mogu se smestiti u psihijatrijsku ustanovu na osnovu pismenog pristanka zakonskog zastupnika.”

 U novom stavu 7. posle reči: “ U slučaju da psihijatar”, dodaje se zapeta i reči: “odnosno dečji psihijatar”.

Član 9.

 U članu 21. stav 1. posle reči: “doktor medicine ili psihijatar”, dodaje se zapeta i reči: “odnosno dečji psihijatar”.

Član 10.

 U članu 22. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

 “Službena lica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i zdravstveni radnici hitne medicinske pomoći, dužni su da bez odlaganja obezbede licu sa mentalnim smetnjama pregled doktora medicine doma zdravlja ili zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

 Ukoliko doktor medicine doma zdravlja ili zavoda za hitnu medicinsku pomoć proceni, na osnovu pregleda, da su potrebni pregled i mišljenje psihijatra uputiće bez odlaganja lice sa mentalnim smetnjama u nadležnu zdravstvenu ustanovu.”

Član 11.

 Član 23. menja se i glasi:

 “Psihijatar, odnosno dečji psihijatar koji primi lice iz člana 22. ovog zakona dužan je da u najkraćem mogućem roku izvrši njegov pregled, kako bi utvrdio da li postoje zdravstveni razlozi za njegovo stacionarno lečenje.” Malo u obrazloženju dodatno pojasniti pojam u najkraćem mogućem roku (trijaža i sl.).

Član 12.

 U članu 24. u stavu 1. posle reči: “Kada psihijatar”, dodaje se zapeta i reči: “odnosno dečji psihijatar”.

 U stavu 4. posle reči: “u psihijatrijsku ustanovu” dodaju se reči: “bez njegovog pristanka”.

 Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

 “Izuzetno od stava 4. ovog člana, neradnim danima, odnosno vikendom i praznicima, nadležni specijalista psihijatar koji nije učestvovao u zadržavanju bez pristanka radi lečenja, preispituje razloge za zadržavanje bez pristanka najkasnije u roku do 24 sata od trenutka zadržavanja bez pristanka.

 Ukoliko proceni da više ne postoje razlozi za zadržavanjem bez pristanka, nadležni specijalista psihijatar iz stava 5. ovog člana može doneti odluku o daljem zadržavanju ili otpuštanju iz ustanove u skladu sa izraženom voljom pacijenta. Ukoliko nadležni specijalista psihijatar proceni da i dalje postoje razlozi za zadržavanjem bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama, odluku donosi konzilujum najkasnije prvog radnog dana od dana formalno izvršene procene u pisanoj formi.”

Član 13.

 U članu 25. u stavu 3. brišu se reči: “jednom od članova uže porodice, kao i”, a posle reči: “nadležnom organu starateljstva” dodaju se reči: “i licu od poverenja.”.

Član 14.

 U članu 28. stav 3. menja se i glasi:

 “Sud poziva na ročište lice sa mentalnim smetnjama koje je zadržano bez pristanka, njegovog zakonskog zastupnika, punomoćnika i lice od poverenja, odnosno staratelja ukoliko je lice sa mentalnim smetnjama pod starateljstvom.”

 Stav 4. se briše.

Član 15.

 U članu 31. stav 1. menja se i glasi:

 “Sud može, pre isteka vremena određenog za zadržavanje lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi, po službenoj dužnosti ili na predlog tog lica, njegovog zakonskog zastupnika ili psihijatrijske ustanove, da odluči prestanku mere zadržavanja bez pristanka, ako utvrdi da se zdravstveno stanje tog lica poboljšalo u tolikoj meri da su prestali zdravstveni razlozi za njegovo dalje zadržavanje bez pristanka.”

 Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

 “Sud je dužan da donese rešenje o meri zadržavanja bez pristanka i isto dostavi bez odlaganja psihijatrijskoj ustanovi, licu koje je zadržano u psihijatrijskoj ustanovi, staratelju i licu od poverenja, a najkasnije 24 sata nakon dostavljanja predloga o prestanku mere zadržavanja bez pristanka.

 Lečenje iz stava 2. ovog člana može biti nastavljeno samo uz pristanak pacijenta, odnosno staratelja.”

Član 16.

 U članu 32. stav 1. posle reči: “ jednog od psihijatra”, dodaje se zapeta i reči: “odnosno dečji psihijatar”.

Član 17.

 U članu 36. stav 1. menja se i glasi:

 “Sud je dužan da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 sata nakon održanog ročišta, rešenje o zadržavanju u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama dostavi tom licu, njegovom zakonskom zastupniku, nadležnom organu starateljstva ako je lice pod starateljstvom, odnosno punomoćniku, licu od poverenja lica sa mentalnim smetnjama i psihijatrijskoj ustanovi u kojoj je lice sa mentalnim smetnjama zadržano bez pristanka.”

 Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

 “Po prijemu rešenja lice zadržano bez pristanka ima pravo da zahteva da mu se omogući angažovanje punoćnika u cilju podnošenja žalbe na rešenje nadležnom drugostepenom sudu.”

Član 18.

 U članu 38. stav 1. tačka 8) posle reči: “zakonskim zastupnikom,” dodaju se reči: “licem od poverenja”.

 Tačka 14) menja se i glasi:

“14) da zavisno od pola, bude smešteno i da spava u odvojenim prostorijama, osim u jedinicama intenzivne psihijatrijske nege i u slučajevima kada se postupa u skladu sa odredbama zakona kojim je propisana rodna ravnopravnost.”

 Posle stava 1. dodaje se nov stav 2. koji glasi:

 “ Pored prava iz stava1. Ovog člana dete sa mentalnim smetnjama ostvaruje sledeća prava:

 1) pravo da njegovi najbolji interesi budu od prvenstvenog značaja;

 2) pravo deteta da bude smešteno i da se leči, spava i obavlja svakodnevne aktivnosti odvojeno od odraslih;

 3) pravo na posete u najvećoj mogućoj meri, u skladu sa njegovim najboljim interesom i zdravstvenim i drugim potrebama;

 4) pravo na obrazovanje u skladu sa propisom kojim se uređuje obrazovanje i vaspitanje;

 5) pravo na igru, rekreaciju i odmor;

 6) drga prava u skladu sa propisima kojima se uređuju prava pacijenata, zdravstvena zaštita, zdravstveno osiguranje.”

 Dosadašnji st. 2 i 3. postaju st. 3 i 4.

 Stav 4. menja se i glasi:

 “Lice sa mentalnim smetnjama je dužno da aktivno učestvuje u lečenju, a pod uslovima uređenim čl. 16. -18. ovog zakona, odnosno ukoliko je dalo pristanak na lečenje.”

 Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

“U slučajevima kada lice sa mentalnim smetnjama nije dalo pristanak na lečenje, a lečeno je, ono mora biti, čim njegovo stanje to dozvoli informisano od strane lekara o okolnostima relevantnim za njegovu ličnost i lečenje, mora imati pristup svojoj medicinskoj dokumentaciji i mora biti informisano o njegovom pravu da uloži žalbu.”

 Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 6. i 7. i u stavu 7. posle reči: “pribavi oružje” dodaje se reč: “alkohol”.

 Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:

 “Psihijatar koji je doneo odluku o primeni ograničenja iz stava 5. ovog člana dužan je da u medicinsku dokumentaciju lica sa mentalnim smetnjama unese ograničenja koja su određena i razloge za njihovo određivanje, kao i vremenski period na koji su ova prava ograničena.”

Član 19.

 U članu 41. stav 1. menja se i glasi:

 “Podaci iz medicinske dokumentacije i evidencije, ili kopije tih podataka mogu se dostavljati sudu, tužilaštvu, organizaciji obaveznog zdravstvenog osituranja pravnim licima koja obavljaju delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, organu nadležnom za poslove statistike kao i zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove javnog zdravlja, u skladu sa zakonom.”

 Posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

 “Podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se organu starateljstva za lice pod starateljstvom, a podaci o drugim licima samo uz pismenu saglasnost lica čiji se podaci traže.

 Podaci iz stava 1. ovog člana dostavljaju se Zaštitniku građana, kada je to značajno za postupak kontrole koju vodi ili za ostvarenje cilja njegovog preventivnog delovanja.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.

Član 20.

 Član 43. menja se i glasi:

 “Psihijatar, uz prethodnu saglasnost direktora ustanove može da odobri razgovor lica sa mentalnim smetnjama, smeštenog u psihijatrijsku ustanovu, sa službenim licima ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove koje je dužno da prethodno pismeno zatraži taj razgovor.

 Psihijatar uz prethodnu saglasnost direktora ustanove može da odobri razgovor lica sa mentalnim smetnjama, smeštenog u psihijatrijsku ustanovu, sa stručnim radnicima nadležnog organa starateljstva, samo kada to dozvoljava njegovo zdravstveno stanje, uz prethodnu saglasnost pacijenta.

 Zaštitnik građana, na osnovu postojećih propisa, može da obavlja nenadzirane razgovore sa osobama hospitalizovanim u psihijatrijskim ustanovama ili opštim bolnicama, u postupku po pritužbi ili sopstvenoj inicijativi ili u okviru ostvarivanja mandata nacionalnog preventivnog mehanizma.

 Lice sa mentalnim smetnjama koje je smešteno u psihijatrijsku ustanovu, ima pravo da traži zaštitu svojih prava, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast zaštite prava pacijenata.

 Zahtev osobe sa mentalnim smetnjama iz stava 3. ovog člana dokumentuje se u pisanoj formiu njegovoj medicinskoj dokumentaciji.

 Zaposleni kojim odgovorno lice ustanove prenese tu nadležnost, obavezno je da lice sa mentalnim smetnjama informiše o mogućnosti zaštite njegovih prava, te da ga podržava u realizaciji ove mogućnosti.”

Član 21.

 U članu 45. u stavu 1. reči: “određen prisilni smeštaj” zamenjuju se rečima: “određeno zadržavanje bez pristanka ili nastavlja lečenje uz sopstvenu saglasnost.”.

Član 22.

 U članu 46. u st. 1. i 2. brišu se reči: “i izolacija”, “i izolaciju” i “i izolacije”.

 Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

 “Fizičko sputavanje dece sprovodi se u izuzetnim slučajevima, na osnovu odluke psihijatra i njegove procene da je fizičko sputavanje jedini način da se spreči teško ugrožavanje života i zdravlja deteta sa mentalnim smetnjama, drugih pacijenata i drugih lica.”.

Član 23.

 U naslovu iznad člana 47. brišu se reči: “ i izolacije”.

 U članu 47. stav 1. brišu se reči : “ i izolacija”.

 U stavu 2. reči: “ Ove mere mogu da traju” zamenjuju se rečima: “Ova mera može da traje”.

Član 24.

 U članu 48. u stavu 1. reči: “i izolacije” se brišu.

 Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

 “Psihijatrijske ustanove koje imaju obezbeđene uslove za primenu fizičkog sputavanja, donose transparentne pisane procedure kojima će se detaljno urediti kriterijumi, trajanje, uslovi i sredstva fizičkog sputavanja, kao i mehanizmi žalbe, sa ciljem sprečavanja opasnosti zloupotrebe ove procedure.”

 Dosadašnji stav 2. postaje stav 3. i u kome se brišu reči: “i izolacije”.

Član 25.

 U naslovu iznad člana 49. brišu se reči: “ i izolaciji”.

 U članu 49. u stavu 1. brišu se reči: “i izolacije”, a posle reči: “donosi psihijatar,” dodaju se reči: “odnosno dečji psihijatar”.

 U stavu 2. brišu se reči: “kao i izolacije”, a posle reči: “kao i ime psihijatra,” dodaju se reči: “odnosno dečjeg psihijatra”.

 U stavu 3. brišu se reči: “odmah”, kao i: “i izolaciji”.

Član 26.

 U naslovu iznad člana 50. brišu se reči: “ i izolacije”.

 U članu 50. dodaje se stav 1. koji glasi:

 “Fizičko sputavanje lica sa mentalnim smetnjama ne može da traje duže od dva sata.”

 Dosadašnji stav 1. postaje stav 2. koji se menja i glasi:

 “Psihijatar, odnosno dečji psihijatar je dužan da prati fizičko i mentalno stanje lica sa mentalnim smetnjama za vreme primene fizičkog sputavanja.

Član 27.

 Posle člana 62. dodaju se čl. 62a i 62b koji glase:

“Član 62a

 Novčanom kaznom od 500.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se zdravstvena ustanova ukoliko licu sa mentalnim smetnjama uskraćuje, odnosno povređuje prava iz člana 4. ovog zakona.

 Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice zdravstvene ustanove novčanom kaznom od 50.000,00 do 100.000,00 dinara.

 Novčanom kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi ako postupe suprotno odredbama člana 4. ovog zakona.

Član 62b

 Novčanom kaznom od 500.000,00 do 1.000.000,00 dinara kazniće se zdravstvena ustanova ukoliko licu sa mentalnim smetnjama uskraćuje, odnosno povređuje prava iz člana 48. stav 2. ovog zakona.

 Za prekršaj iz člana 48. stav 2. ovog zakona kazniće se i odgovorno lice zdravstvene ustanove novčanom kaznom od 50.000,00 do 100.000,00 dinara.

 Novčanom kaznom iz člana 48. stav 2. ovog zakona kazniće se zdravstveni radnik, zdravstveni saradnik, kao i druga lica zaposlena u zdravstvenoj ustanovi ako postupe suprotno procedurama vezanim za fizičko sputavanje.”

Član 28.

 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama ima za cilj uspostavljanje sigurnijeg i transparentnijeg pravnog okvira koji osigurava zaštitu prava lica sa mentalnim smetnjama.

Naime, tokom primene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama (“Sl. glasnik RS”, br 45/13) uočeni su određeni suštinski i praktični nedostaci koji se predloženim izmenama i dopunama zakona ispravljaju i dopunjuju, a što dovodi do sigurnije i transparentnije zaštite prava lica sa mentalnim smetnjama.

Predložene izmene i dopune imaju za cilj da smanje mogućnost kršenja ljudskih prava lica sa mentalnim smetnjama i vode daljem razvoju ljudskih prava osoba sa mentalnim smetnjama

III OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama (u daljem tekstu: Nacrt zakona) dopunjuje se član 2. Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Naime, u člana 2. stav 1. Nacrta zakona, u tački 3) predloženom izmenom preciznije se utvrđuje krug zdravstvenih radnika koji mogu učestvovati u tretmanu lica sa mentalnim smetnjama, po specijalnostima. Takođe, posle tačke 13) dodate su nove tačke 14), 15) i 16). U novoj tački 14) predloženom dopunom propisuje se ko može biti zakonski zastupnik maloletnom i punoletnom licu sa mentalnim smetnjama, a sa ciljem zaštite prava lica sa mentalnim smetnjama, a u 15) predloženom dopunom definiše se institut punomoćnika lica sa mentalnim smetnjama, kao i njegova prava i obaveze, dok se u 16) predloženom dopunom uvodi institut osobe od poverenja lica sa mentalnim smetnjama kao i njegova prava i obaveze.

Članom 2. Nacrta zakona dopunjuje se član 4. Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama (u daljem tekstu: Zakona) tako što se predloženom dopunom naglašava zabrana bilo koje diskriminacije po ličnom svojstvu u skladu sa propisom kojim se uređuje zabrana diskriminacije, pa tako i diskriminacije lica sa mentalnim smetnjama u pogledu njihove zdravstvene zaštite i u slučaju kada je lice sa mentalnim smetnjama upućeno u drugu stacionarnu ustanovu u cilju lečenja drugih bolesti ili stanja.

Članom 3. Nacrta zakonadopunjuje se član 8. Zakona tako što se dodaje nov stav 4. tako što je predloženo da deca sa mentalnim smetnjama ostvaruju opravo na lečenje u ustanovama, organizacionim jedinicama ustanova, objektima ustanova, i uslovima koji su prilagođeni deci.

Članom 4. Nacrta zakona dopunjuje se/menja član 12. Zakona. Naime, predložene izmene i dopune imaju za cilj utvrđivanje vrsta zdrastvenih ustanova koje medicinski zbrinjavaju lica sa mentalnim smetnjama dodavanjem opštih bolnica koje kroz svoju redovnu delatnost vrše zdravstveno zbrinjavanje i lečenje lica sa mentalnim smetnjama, kao i propisivanje standarda kvaliteta rada ustanova u ovoj oblasti

Članom 5. Nacrta zakona dopunjuje se član 13. Zakona, tako što se predloženim dopunama naglašava značaj zaštite mentalnog zdravlja u zajednici kao jednog od osnovnih principa zaštite mentalnog zdravlja, a pored toga uključuje i opšte bolnice u mrežu zdravstvenih ustanova koje sprovode lečenje lica sa mentalnim smetnjama.

Članom 6. Nacrta zakona dopunjuje se član 15. Zakona radi preciznijeg uređenja postupka formiranja individualnog plana lečenja, kao i uključivanje lica sa mentalnim smetnjama u kreiranje plana lečenja bez obzira na njihovu trenutnu sposobnost rasuđivanja.

Članom 7. Nacrta zakona dopunjava se član 16. stav 3. Zakona tako što se predloženom izmenom preciznije utvrđuje krug zdravstvenih radnika koji mogu učestvovati u tretmanu lica sa mentalnim smetnjama, po specijalnostima.

Članom 8. Nacrta zakona menja se član 20. Zakona, tako što se vrši usaglašavanje Zakona sa važećim propisima Republike Srbije i međunarodnim konvencijama koji se tiču zaštite ljudskih prava, a i preciznije se utvrđuje krug zdravstvenih radnika koji mogu učestvovati u tretmanu lica sa mentalnim smetnjama, po specijalnostima

Članom 9. Nacrta zakona dopunjuje se član 21. stav 1. Zakona tako što se preciznije utvrđuje krug zdravstvenih radnika koji mogu učestvovati u tretmanu lica sa mentalnim smetnjama, po specijalnostima.

Članom 10. Nacrta zakona menjaju se st. 2. i 3. u članu 22. Zakona tako što se precizira postupak upućivanja lica sa mentalnim smetnjama kod stručnjaka iz oblasti medicine od strane organa unutrašnjih poslova i službi hitne pomoći u slučaju kada se radi o licu sa mentalnim smetnjama čije je ponašanje ugrožavajuće..

Članom 11. Nacrta zakona menja se član 23. Zakona tako što se preciziraju vrste specijalista-doktora medicine koji postupaju u slučaju potrebe za prijemom lica sa mentalnim smetnjama na bolničko lečenje, kao i vremenski okvir za postupanje u slučaju potrebe za stacionarnim lečenjem lica sa mentalnim smetnjama. Ovim predlogom nije dat tačan (brojčani) vremenski okvir u kome treba da se izvrši pregled već je data odrednica u najkarćem mogućem roku, a zbog toga što u svim mogućim situacijama prilikom trijaže kod prijema u odnosu na svakog pacijenta vrši se pregled. Da li će to biti za pola sata, sat, dva zavisi od svih okolnosti, a pre svega medicinskih indikacija koje se odnose na tog i druge pacijente.

Članom 12. Nacrta zakona preciznije se uređuje član 24. Zakona. Naime, predložene dopune jasnije propisuju praktičnu proceduru zadržavanja lica sa mentalnim smetnjama u zdravstvenoj ustanovi i omogućava preispitivanje razloga za zadržavanje lica sa mentalnim smetnjama bez pristanka što u određenim slučajevima potencijalno skraćuje potrebu za zadržavanjem lica, ukoliko je došlo do prestanka potrebe za zadržavanjem, a preciznije se utvrđuje krug zdravstvenih radnika koji mogu učestvovati u tretmanu lica sa mentalnim smetnjama, po specijalnostima

Članom 13. Nacrta zakona menja se. član 25. stav 3. Zakona. Predložena izmena ima za cilj da onemogući potencijalne zloupotrebe propisivanjem kruga lica kojima se dostavlja obaveštenje o zadržavanju lica sa mentalnim smetnjama u zdravstvenoj ustanovi bez njihovog pristanka. Predloženom izmenom se vrši usklađivanje sa drugim domaćim propisima kao i međunarodnim konvencijama.

Članom 14. Nacrta zakona menja se stav 3. u članu 28. Zakona.Predložene izmene definišu obavezu nadležnog organa o pozivanju lica sa mentalnim smetnjama na ročište u okviru postupka za određenje zadržavanja lica sa mentalnim smetnjama bez pristanka u psihijatrijskoj ustnovi.

Članom 15. Nacrta zakona menja se član 31. Zakona.Predložene izmena i dopuna terminološki pojašnjavaju proceduru prestanka mere zadržavanja lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi. Pored toga, izmena definiše vremenske rokove za sprovođenje procedura.

Članom 16. Nacrta zakona dopunjuje se član 32. stav 1. Zakona tako što se preciznije utvrđuje krug zdravstvenih radnika koji mogu učestvovati u tretmanu lica sa mentalnim smetnjama, po specijalnostima

Članom 17. Nacrta zakona menja se član 36. Zakona. Predloženom izmenom definišu se rokovi za sprovođenje procedure zadržavanja lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi, osobe kojima se dostavlja Rešenje o zadržavanju i uvodi mogućnost da zadržano lice sa mentalnim smetnjama angažuje punomoćnika koji bi izjavio žalbu na rešenje o zadržavanju.

Članom 18. Nacrta zakona menja se član 38. Zakona. Predloženim izmenama i dopunama precizira se : postupanje u slučaju u kojem se pravo da u zavisnosti od pola lice sa mentalnim smetnjama bude smešteno u zasebnu prostoriju eventualno ne može obezbediti iz stručno-organizacionih razloga, da lice sa mentalnim smetnjama bude informisano o svom lečenju i pravu na žalbu kao i obaveze psihijatra u pogledu adekvatnog vođenja medicinske dokumentacije o primeni ograničenja prava lica sa mentalnim smetnjama u vezi nabavljanja alkohola i vatrenog oružja, kao i na koji period se donosi odluka o ograničenju prava i razlozima za donošenje takve odluke,. utvrđuje obaveza zdravstvenog radnika da licu sa mentalnim smetnjama omogući uvid u zdravstvenu dokumentaciju kao i obaveza lica sa mentalnim smetnjama koje je dalo pristanak na lečenja da aktivno učestvuje u svom lečenju. Takođe, posebno se predlažu i prava koja se odnose na maloletna lica sa mentalnim smetnjama.

Članom 19. Nacrta zakona menja se čla 41. Zakona, tako što se predloženom izmenom obezbeđuje tajnost podataka o lečenju lica sa mentalnim smetnjama osim u slučajevima u kojima postoji opšti interes ili interes lica sa mentalnim smetnjama da se takvi podaci dostave strogo definisanim pravnim subjektima - organima ili ustanovama.

Članom 20. Nacrta zakona menja se član 43. Zakona. Predloženom izmenom preciznije se uređuje način na koji psihijatar može da odobri razgovor lica sa mentalnim smetnjama smeštanog u psihijatrijsku ustanovu sa službenim licima ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, stručnim radnicim nadležnog organa starateljstva, kao i zaštitnikom građana.

Članom 21. Nacrta zakona menja se član 45. Zakona tako što se terminološki precizira mere zadržavanja lica sa mentalnim smetnjama u psihijatrijskoj ustanovi bez pristanka. Pored toga, dozvoljava se da lice sa mentalnim smetnjama nakon prestanka mere zadržavanja bez pristanka može nastaviti lečenje u zdravstvenoj ustanovi uz sopstvenu saglasnost.

Članom 22. Nacrta zakona menja se član 46. Zakona. Predloženom izmenom u potpunosti se ukida mera izolacije lica sa mentalnim smetnjama iz postupanja zdravstvenih radnika i zdravstvenih ustanova.

Članom 23. Nacrta zakona menja se naslov iznad člana 47. Zakona, kao i član 47. Tako što se brišu reči: izolacija iz naslova i teksta u stavu 1.

Članom 24. Nacrta zakona menja se/dopunjuje član 48. Zakona.Predloženom izmenom/dopunom bliže se uređuje procedura fizičkog sputavanja lica sa mentalnim smetnjama kao i mehanizme žalbe lica sa mentalnim smetnjama na ovu meru, u cilju sprečavanja zloupotrebe procedure.

Članom 25. Nacrta zakona menja se član 49. Zakona. Predloženom izmenom omogućava se postupanje dečijeg psihijatra u okviru procedure fizičkog sputavanja lica sa mentalnim smetnjama. Pored toga, isključivo iz praktičnih razloga se preciznije definiše momenat obaveštavanja zakonskog zastupnika lica sa mentalnim smetnjama o fizičkom sputavanju lica sa mentalnim smetnjama.

Članom 26. Nacrta zakona menja se naslov iznad člana 50. i član 50. Zakona. Predložena izmena ima za cilj da uredi maksimalno vremensko trajanje mere fizičkog sputavanja lica sa mentalnim smetnjama, propisuje obavezu zdravstvenog radnika da prati lice sa mentalnim smetnjama u toku mere sa ciljem umanjenja etičko-bezbednosno-zdravstvenih posledica primene mere fizičkog sputavanja. Iz naslova i teksta briše se reč: “izolacija”.

Članom 27. Nacrta zakona dodaju se novi članovi kojima se uređuju kaznene odredbe.

Članom 28. Nacrta zakona utvrđuje se dan stupanja na snagu ovog zakona.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo zdravlja, 07.12.2025.