ZAKON O ZAŠTITNIKU GRAĐANA: Nadležnosti i ovlašćenja Zaštitnika građana u kontroli rada organa javne vlasti

Zaštitnik građana u Republici Srbiji predstavlja nezavisan i samostalan državni organ koji štiti prava građana i unapređuje vladavinu prava kroz kontrolu zakonitosti i pravilnosti rada organa uprave. Ova institucija ima ključnu ulogu u osiguravanju zakonitosti i efikasnosti rada državne uprave, a njeno delovanje se zasniva na Ustavu Republike Srbije("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021), Zakonu o Zaštitniku građana ("Sl. glasnik RS", br. 105/2021) i međunarodnim standardima ljudskih prava.

Nadležnost i ovlašćenja

Zaštitnik građana postupa po pritužbama fizičkih i pravnih lica, domaćih i stranih, koja smatraju da su im aktom, radnjom ili nečinjenjem organa uprave povređena ljudska ili manjinska prava i slobode. Pritužbu, pod zakonom propisanim uslovima, mogu podneti i udruženja koja se bave zaštitom ljudskih prava.

Zaštitnik građana može pokrenuti postupak i po sopstvenoj inicijativi, na osnovu sopstvenih saznanja ili informacija dobijenih iz drugih izvora. Zaštitnik građana ne postupa po anonimnim pritužbama. Izuzetno, ako smatra da u anonimnoj pritužbi ima osnova za njegovo postupanje, može pokrenuti postupak po sopstvenoj inicijativi.

Njegova ovlašćenja uključuju:

• Kontrolu zakonitosti i pravilnosti rada organa uprave;
• Davanje preporuka za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i nezakonitosti;
• Predlaganje zakona iz svoje nadležnosti i podnošenje inicijativa za izmenu ili dopunu zakona i drugih propisa radi unapređenja zaštite prava građana;
• Pokretanje postupka pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti i zakonitosti zakona, drugih propisa i opštih akata;
• Saradnju sa međunarodnim organizacijama i institucijama u oblasti ljudskih prava.

Posebna zaštita ugroženih grupa

Pored opšte nadležnosti, Zaštitnik građana posvećuje posebnu pažnju zaštiti prava ugroženih društvenih grupa, poput:

• Dece,
• Osoba sa invaliditetom,
• Nacionalnih manjina,
• Lica lišenih slobode,
• Žrtava diskriminacije i nasilja.

U okviru institucije Zaštitnika građana mogu biti postavljena do četiri zamenika, kojima se poveravaju poslovi iz pojedinih oblasti. Zakon posebno predviđa specijalizaciju u oblasti zaštite prava lica lišenih slobode, ravnopravnosti polova, prava deteta, prava pripadnika nacionalnih manjina i prava osoba sa invaliditetom.

Sedište

Sedište Zaštitnika građana je u Beogradu. Zaštitnik građana može odlukom obrazovati kancelarije i van svog sedišta, dok se način obavljanja poslova u tim kancelarijama uređuje Opštim aktom o organizaciji i radu stručne službe Zaštitnika građana.

Stručna služba

Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuje se stručna služba Zaštitnika građana. On donosi opšti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova stručne službe u skladu sa sredstvima iz budžeta koja su određena za njegov rad i o tome obaveštava Narodnu skupštinu u roku od 15 dana.

Takođe, odlučuje o prijemu zaposlenih, a njihova prava uređuju se prema propisima za državne službenike i nameštenike.

Izveštaj Narodnoj skupštini i saradnja sa drugim organima i organizacijama

Zaštitnik građana podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o svom radu i stanju ljudskih prava u Republici Srbiji, najkasnije do 15. marta za prethodnu godinu. Izveštaj sadrži podatke o aktivnostima, uočenim nepravilnostima u radu organa uprave, preporukama za poboljšanje prakse i predlozima za unapređenje položaja građana. Objavljuje se u Službenom glasniku i na veb prezentaciji institucije, uz obaveštavanje javnosti. Po potrebi, mogu se podnositi i posebni izveštaji.

Zaštitnik građana ostvaruje saradnju sa organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave, kao i sa pokrajinskim zaštitnikom građana - ombudsmanom i lokalnim ombudsmanima. Takođe, sarađuje sa službama predsednika Republike, Narodne skupštine i Vlade radi razmene informacija o uočenim problemima u radu organa uprave i unapređenja ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Organi uprave imaju obavezu da sarađuju sa Zaštitnikom građana i da mu omoguće pristup prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke kojima raspolažu u domenima svog rada, a od značaja su za postupak koji vodi, bez obzira na stepen njihove tajnosti, osim kada je to u suprotnosti sa zakonom.

Zaštitnik građana, zamenik Zaštitnika građana kao i zaposleni u stručnoj službi, dužni su da čuvaju kao tajnu podatke do kojih dođu u vršenju svoje funkcije, čak i nakon prestanka iste.

Predsednik Republike, predsednik i članovi Vlade, predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda i funkcioneri u organima uprave dužni su da prime Zaštitnika građana na njegov zahtev najkasnije u roku od 15 dana, a u slučaju koji zahteva hitnost postupanja u roku od tri dana.

Postupak obraćanja Zaštitniku građana

Građani se Zaštitniku građana mogu obratiti besplatno, podnošenjem pritužbe u pisanom obliku ili usmeno na zapisnik. Pritužba se može dostaviti neposredno, putem pošte ili elektronskim putem, u skladu sa načinom podnošenja koji omogućava institucija. Za njeno podnošenje ne plaća se taksa niti druga naknada.

Pritužba se može podneti najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja ili nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava.

Izuzetno, Zaštitnik građana može postupati i po pritužbi podnetoj nakon isteka ovog roka, ukoliko oceni da je podnosilac propustio rok iz opravdanih razloga ili da je slučaj toliko značajan da je potrebno voditi postupak.

Pre podnošenja pritužbe Zaštitniku građana, podnosilac je dužan da pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku pred nadležnim organom uprave. Zaštitnik građana, po pravilu, neće pokrenuti postupak dok ne budu iscrpljena sva raspoloživa pravna sredstva pred nadležnim organima uprave. Izuzetno, postupak može pokrenuti i pre njihovog iscrpljivanja ukoliko bi podnosiocu pritužbe bila naneta nenadoknadiva šteta ili ako se pritužba odnosi na povredu principa dobre uprave, posebno nekorektan odnos organa uprave, neblagovremen rad ili druga kršenja pravila etičkog ponašanja zaposlenih.

Zaštitnik građana dužan je da po pritužbi postupi u roku od 15 dana od dana njenog prijema, tako što će je odbaciti, zatražiti njenu dopunu, odlučiti o njoj u skraćenom postupku ili pokrenuti ispitni postupak.

Ukoliko pokrene ispitni postupak, dužan je da ga okonča u roku od 90 dana od dana prijema pritužbe. Ovaj rok može biti produžen ako složenost činjeničnog stanja, brojnost podataka ili ponašanje učesnika u postupku to nalažu, o čemu se obaveštava podnosilac pritužbe.

Nakon sprovedenog postupka, ukoliko utvrdi da je došlo do nezakonitosti ili nepravilnosti u radu organa uprave, Zaštitnik građana sačinjava pisani izveštaj o slučaju i u njemu daje preporuke za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i unapređenje rada nadležnog organa. Organ uprave dužan je da u roku koji odredi Zaštitnik građana, a koji ne može biti kraći od 15 niti duži od 90 dana, dostavi obaveštenje o tome da li je i na koji način postupio po preporuci, odnosno o razlozima zbog kojih po preporuci eventualno nije postupio.

Ako organ uprave ne dostavi obaveštenje u određenom roku, ne postupi po preporuci ili je samo delimično ispuni, Zaštitnik građana o tome obaveštava neposredno nadređeni organ, Narodnu skupštinu, Vladu i javnost.

Zaključak

Institucija Zaštitnika građana predstavlja jedan od ključnih mehanizama za zaštitu ljudskih prava i kontrolu rada organa uprave u Republici Srbiji. Iako njegovi akti nemaju izvršnu snagu, oni doprinose jačanju odgovornosti institucija i poboljšanju pravnog sistema. Transparentnost rada, saradnja sa nevladinim sektorom i medijima, kao i stalno unapređenje pravnog okvira čine ovu instituciju bitnim segmentom u zaštiti građana i vladavini prava.

Izvor: Vebsajt LAWLife, Suzana Ležaić, master prava, 06.11.2026.
Naslov: Redakcija