ČetGPT KAO SMERNICA ZA RAD ADVOKATA

“Klijentkinja, čiju kompaniju zastupam, me je zvala i rekla da je vezano za neku temu radnih odnosa sve proverila sa ČetGPT, da joj je on čak dao i član Zakona o radu gde je to dozvoljeno i da ja za svaki slučaj proverim to pitanje još jednom, ali da je nesporno tako čim ČetGPT to kaže”, ispričala je za Forbes Srbija advokatica za radna prava Ivana Cvetković.

Znajući da takva odredba u zakonu ne postoji, Ivana je zamolila ČetGPT da je referiše na navedenu odredbu. Ispostavilo se da ta odredba ne postoji i da je odgovor ČetGPT-a u suprotnosti sa onim što je rekao njenoj klijentkinji.

“Ispostavilo se da ona ne može da postupi na način na koji je želela, iako je bila spremna da realizuje radni odnos na način kako je ČetGPT savetovao. To ne samo da bi prouzrokovalo milionsku štetu njenoj kompaniji nego bi i zaposlenom otvorilo prostor da tuži kompaniju za nezakonito postupanje, a što bi opet dovelo do naknade milionske štete zaposlenom”, objašnjava Ivana.

Ona kaže da je sasvim u redu postaviti pitanje ČetGPT-u, jer živimo u eri ubrzanog rasta tehnologije. Međutim, svaki odgovor je potrebno posmatrati u konkretnom kontekstu, uz oslanjanje na relevantne akte.

Iz iskustva govori da se klijenti najčešće puko oslanjaju na odgovore koje dobiju od ČetGPT-a. Ne postavljaju dodatna pitanja kako bi odgovor bio celovit i smislen. U razgovoru za Forbes Srbija ističe da je ČetGPT dobar kao alat da olakša poslovanje. Vrlo često i život. Ipak, nikako ga ne treba uzimati kao alat koji ne greši, koji je besprekoran i koji apsolutno sve zna.

“ČetGPT može da bude smernica kako bi možda trebalo da postupimo u nekoj pravnoj situaciji kada nismo sigurni da li smo ili nismo na pravom putu. Ukoliko je u pitanju ipak situacija gde nam je potrebno zastupanje ili je problem lične ili porodične prirode, smatram da ČetGPT ne može da nam pruži posebnu podršku. Dakle, ČetGPT kao alat koji može da nas usmeri da, ali ČetGPT kao sredstvo za rešavanje pravnih problema ne, nikako”, ističe Ivana.

"Klijenti se često puko oslanjaju na odgovore koje dobiju od ČetGPT-a i ne postavljaju dodatna pitanja kako bi odgovor bio celovit i smislen”.

Ivana je u slučaju njene klijentkinje koja je koristila ČetGPT dobila inspiraciju da napiše tekst na svom LinkedIn nalogu. U tekstu je navela nekoliko problema:

“1. Klijent ne zna šta ne zna. Dođe kod advokata, postavi površno pitanje ‘Da li mogu da uradim x?’, bez konteksta, a pravi problem od kojeg odgovor zavisi se krije negde u pozadini, sve dok advokat ne postavi prava potpitanja. Prosto, klijent nikada ne bi znao šta sve treba da napomene.

2. Ljudi su subjektivni i emotivni. Klijent, kada je u problemu, iznosi ono što njemu deluje bitno, a često preskoči ono što menja celu pravnu situaciju. Advokat je tu da odvoji žito od kukolja i vrati fokus na relevantne činjenice.

3. Pravo je kontekstualno. Jedna rečenica u ugovoru, jedan datum ili jedna pogrešna reč u mejlu mogu da promene ishod spora. AI može da obradi podatke koje mu date, ali ako ne unesete sve, ili unesete pogrešno, dobićete pogrešan pravni savet.

4. Advokatov posao ide dalje od tumačenja ‘šta piše u zakonu‘ i širi se na to ‘šta je pametno uraditi u datim okolnostima‘. To uključuje procenu rizika, predviđanje poteza druge strane, taktiku pregovora i, u suštini, sve ono što zavisi od ljudske procene i iskustva”, istakla je Ivana u svojoj objavi.

“Već sam pomenula da građani nemaju kontekst kada ČetGPT pitaju stvari. Pravo nije matematika i ne mora uvek da 2+2 bude četiri. Nekada može biti tri, a nekada pet, zavisi od konkretne situacije i činjeničnog opisa. Stoga, savetujem građanima da uvek dvostruko provere odgovor koji im je dao ČetGPT i da mu daju kontekst u kome se radnja dešava”, navodi Ivana.

"Klijent ne zna šta ne zna. Dođe kod advokata, postavi površno pitanje ‘Da li mogu da uradim x?’, bez konteksta, a pravi problem od kojeg odgovor zavisi se krije negde u pozadini. Klijent nikada ne zna šta sve treba da napomene”.

Kaže da advokati ne treba da se plaše ČetGPT-a. Trebalo bi da iskoriste sve njegove benefite i da maksimalno izvuku koristi tog alata. Vreme prolazi, ČetGPT napreduje, a na advokatima je da budu otvoreniji za nove stvari i izazove koji nužno dolaze.

“Advokati ne treba da ignorišu ČetGPT jer im zaista može olakšati posao u nekim tehničkim stvarima. Svakako, smatram da je advokatski posao, između ostalog i istraživanje i traženje najpovoljnijeg rešenja za klijenta, u kom trenutku advokati treba da se oslone na sebe i svoje iskustvo i nađu najpovoljnije rešenje kroz sopstvenu praksu, relevantne pravne propise i pravno istraživanje. Dakle, advokati nikada ne treba da odustanu od ‘ručnog’ traženja sudske prakse i primene iste na konkretni pravni slučaj jer na taj način se mi, kao advokati, usavršavamo i postajemo konkurentniji, te bolji branioci interesa naših klijenata”, kaže Ivana.

U svom radu, i sama često koristi ČetGPT kao smernicu. Međutim, preostali posao, koji je vezan za istraživanje, primenu propisa i pisanje, ipak pokušava da uradi sama i da na taj način poboljša sebe i svoje pravne usluge. Tu praksu pokušava da prenese i na svoje mlađe kolege.

Iako ČetGPT, kako je istakla, može biti pouzdan alat za rad, ukoliko se pametno koristi, smatra da u budućnosti neće zameniti advokaturu u njenom izvornom obliku koji se ogleda u odnosu poverenja između klijenta i advokata.

*Kompanija Paragraf organizovaće, u periodu od 30. novembra do 3. decembra 2025. godine, konferenciju Lex summit, na Kopaoniku.

Više o temama i ostalim informacijama možete naći na internet stranici Paragrafa.

Izvor: Forbes, Hristina Kovačević, 4.10.2025.
Naslov: Redakcija