PREDLOG ZAKONA O POSEBNIM USLOVIMA ZA EVIDENTIRANJE I UPIS PRAVA NA NEPOKRETNOSTIMA: Legalizacija nekretnina i pitanje poreza na imovinu

Realni dodatni prihod od poreza na imovinu koji će jedinice lokalne samouprave ostvarivati nakon evidentiranja nelegalnih objekata iznosiće približno 4,16 milijardi dinara godišnje.

Naime, upis objekata u katastar automatski proširuje poresku bazu, jer Poreska uprava po službenoj dužnosti preuzima podatke o novoupisanim nepokretnostima. Ovo predstavlja jedan od najvažnijih trajnih prihoda za jedinice lokalne samouprave, koji će postati stabilan i predvidiv nakon pune primene zakona.

Međutim, u praksi porez na imovinu u Srbiji nije isključivo vezan za upis u katastar. Poreski organi često unose objekte u evidenciju i naplaćuju porez čak i kada objekti nisu upisani, na osnovu činjenice da se nepokretnost faktički koristi. Iz tog razloga, deo nelegalnih objekata već sada plaća porez na imovinu, navodi se u analizi efekata propisa, objavljenoj uz Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

“Na osnovu procene može se smatrati da je 30-40 odsto nelegalnih objekata već obuhvaćeno poreskom evidencijom, tako da realni efekat proširenja baze obuhvata oko 60-70 odsto novoupisanih objekata. Za potrebe analize usvojen je korektivni faktor od 0,65, odnosno pretpostavka da će oko dve trećine novoupisanih predstavljati stvarno nove poreske obveznike”, stoji u pomenutom dokumentu.

Kada je reč o finansijskim efektima i javnim prihodima od primene zakona, država do 2030. godine računa na ukupno 1,6 miliona novoupisanih objekata, dok će realno novih u poreskoj bazi biti oko 65 odsto, odnosno 1,04 miliona. Prosečan porez na imovinu je oko 5.000 dinara godišnje, a stopa naplate je oko 80 odsto. (Formula: 1.040.000 × 5.000 × 0,8 = 4,16 milijardi dinara godišnje).

Komentarišući predlog novog zakona, poreski savetnik i član UO Udruženja poreskih savetnika Srbije Aleksandar Vasić ističe da će on doneti evidenciju nepokretnosti, što predstavlja pozitivan aspekt jer će svakako pomoći i u ostvarivanju ciljeva poreske politike.

Kada je reč o nedostacima, on navodi da ovakvi “lex specialis” propisi generalno nisu dobri u redovnim uslovima.

“Po ko zna koji put se šalje poruka da se oni koji ne poštuju zakon nagrađuju. Međutim, imajući u vidu broj nelegalnih objekata i nesposobnost države da se dugi niz godina, odnosno decenija, uhvati u koštac sa ovim problemom, možemo na ovo gledati i kao na iznuđeno rešenje”, ocenjuje Vasić u razgovoru za Biznis.rs.

Naš sagovornik napominje da bi svaka nepokretnost, bez obzira na to da li je građena sa ili bez dozvole, i sada trebalo da bude oporezovana porezom na imovinu.

“Porez na imovinu obuhvata sve vlasnike, od početka korišćenja nepokretnosti. Nije mali broj nelegalnih objekata koji su i sada oporezovani. Međutim, s obzirom na to da ne postoje jedinstvene i tačne evidencije svih objekata možemo pretpostaviti da je veliki broj njih van domašaja poreskih organa. Ukoliko ovaj zakon bude primenjen i uspostavi se jedinstvena evidencija, to će lokalnim samoupravama omogućiti da oporezuju sve nepokretnosti”, objašnjava Vasić.

Na pitanje postoji li mogućnost naplate retroaktivnog poreza za nekretnine koje će biti upisane u katastar, a koje do sada nisu bile vidljive u samom sistemu, Vasić naglašava da se sve poreske obaveze mogu utvrđivati pet godina unazad.

“Porez na imovinu se plaća od dana sticanja prava svojine ili omogućavanja, odnosno početka korišćenja. To znači da bi lokalne samouprave mogle oporezivati imovinu koja je legalizovana i za prethodnih pet godina. Čak i da se to desi, benefiti koje vlasnici nelegalnih objekata dobijaju ovom ‘legalizacijom’ su neuporedivo veći od poreza koji bi trebalo da plate po osnovu vlasništva. Sa druge strane, to nije dodatni porez već je to bila njihova obaveza koju svesno, kršeći aktuelne propise, nisu ispunili”, zaključuje Vasić.

Izvor: Vebsajt Biznis, Marija Jovanović, 7.10.2025.
Naslov: Redakcija