UREDBA O NAČINU UPOTREBE I NABAVKE DVOAZBUČNIH ĆIRILIČKO LATINIČKIH TASTATURA: Državni organi, ustanove i privredni subjekti sa većinskim državnim kapitalom, ali i RTS i RTV obavezni su da prilikom nabavke nove računarske opreme uzmu tastature na oba pisma - ćirilici i latinici

Od 7. januara, državni organi, ustanove i privredni subjekti sa većinskim državnim kapitalom, ali i medijske ustanove poput Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine obavezni su da prilikom nabavke nove računarske opreme uzmu tastature na oba pisma: ćirilici i latinici.

Ova obaveza proističe iz Uredbe o načinu upotrebe i nabavke dvoazbučnih ćiriličko latiničkih tastatura ("Sl. glasnik RS", br. 107/2024) koju je usvojila Vlada Republike Srbije. U obrazloženju Vlada je navela da će to doprineti efikasnijoj i održivoj primeni Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma ("Sl. glasnik RS", br. 89/2021).

Ministar kulture Nikola Selaković ovu odluku Vlade ocenio je kao važan korak u zaustavljanju pada upotrebe ćirilice.

Da će zarad očuvanja ćiriličkog pisma biti uvedene tastature sa oba naša pisma, ministar je najavio pre tri meseca.

- Kada pogledate tastature koje se koriste u Srbiji, one nisu čak ni latiničke - rekao je tada Selaković. - One nisu na našoj latinici. Gde je slovo ć, gde je slovo nj, gde je slovo lj, gde je slovo dž, vi to na tastaturama nemate. To je nešto što je standard u drugim državama koje imaju svoja pisma.

Ministar je podsetio da su pre tri godine Narodna skupština Republike Srbije i Narodna skupština Republike Srpske donele Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom prostoru, zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma u kome se navodi da je ćirilica matično pismo srpskog jezika i da je uporište nacionalnog identiteta.

Da je uvođenje tastatura sa oba naša pisma dobra odluka, smatra i dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika.

- Prosto je neshvatljio zašto pišemo srpskim jezikom i ćirilicom na latiničkim tastaturama - kaže Tanasić. - Ko još tako radi? Samo u izuzetnim prilikama kad citiramo nešto u originalu, a original je pisan nekim tipom latiničkih slova, treba nam i latinička tastatura. Da nema te potrebe, zalagao bih se da imamo samo ćirilička slova.

Sagovornik smatra da tastature sa oba naša pisma mogu doprineti i stvaranju navike da se piše ćirilicom.

- Da ne bismo išli suviše sporo u tom pogledu, predlažem da Ministarstvo jednim dopisom obaveže sve u državi koji su po sadašnjem zakonu o jeziku i pismu dužni da pišu ćirilicom da to bez izuzetka i odlaganja poštuju - predlaže Tanasić. - Nema nikakvih opravdanja za to što i tri godine posle donošenja zakona, mnogi nisu prešli na ćirilicu. Da rade kako bi trebalo, ne bi ni čekali da ih zakon na to obaveže, moli ili goni.

Sreto Tanasić naglašava da je sledeći neodložan posao donošenje novog zakona o jeziku i pismu kojim će se svi obavezati da koriste ćirilicu kad se obraćaju na srpskom jeziku.

- To je potrebno da ne bi bilo kao što je sada, uz pomoć gimnastike, pozivajući se na prošlovekovni zakon i nedorečenost novog koji je usvojen, izbegavaju tu obavezu i maltretiraju građane uporno im pišući na latinici - kaže Tanasić. - Ili kraće rečeno - jasnije i celovito u zakon se mora pretočiti član Ustava koji govori o upotrebi srpskog jezika i pisma.

Izvor: Izvor: Vebsajt Novosti, Ljiljana Begenišić, 03. 01. 2025.
Naslov: Redakcija