VISOKI SAVET SUDSTVA: Mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija o slobodi izražavanja sudija
Visoki savet sudstva je objavio na svojoj internet stranici Mišljenje CCjE br. 25 (2022): o slobodi izražavanja sudija.
Mišljenje se bavi slobodom izražavanja sudija i razmatra glavne aspekte istupanja sudija. U njemu se obrađuje pravna i etička dužnost sudije da istupa u javnosti kako bi se očuvala vladavina prava i demokratija, kako domaćem tako i na evropskom i međunarodnom planu. Mišljenje se bavi istupima sudija na teme od značaja za pravosuđe, kao i kontroverznim temama od interesa za javnost, te istražuje suzdržanost koju sudije moraju imati. Mišljenje se takođe bavi istupanjem sudija unutar i van suda. Mišljenje ima za cilj da sudijama pruži opšte smernice i postavi širi okvir za aktuelnu diskusiju o tome koje parametre trebaju uzeti u obzir kod ostvarivanja svog prava na slobodu izražavanja. Cilj Mišljenja nije da definiše minimalni obim slobode izražavanja sudija.
Preporuke:
1. Sudija uživa pravo na slobodu izražavanja kao i svaki drugi građanin. Pored individualnog prava sudije, načela demokratije, podjele vlasti i pluralizma nalažu da sudija ima slobodu da učestvuju u raspravama od interesa za javnost, posebno u vezi sa pitanjima koja se tiču pravosuđa.
2. U situacijama u kojima su demokratija, podjela vlasti ili vladavina prava ugroženi, sudije moraju biti snažne i imaju dužnost da istupaju u odbranu nezavisnosti pravosuđa, ustavnog poretka i oživljavanja demokratije, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu. To uključuje stavove i mišljenja o pitanjima koja su politički osetljiva i protežu se na unutrašnju i vanjsku nezavisnost sudija kao pojedinaca i pravosuđa uopšte. Sudije koje istupaju u ime veća za pravosuđe, udruženja sudija ili drugog predstavničkog tela pravosuđa uživaju širu diskreciju u tom pogledu.
3. Osim udruženja sudija, veća za pravosuđe ili bilo kog drugog nezavisnog tela, sudije kao pojedinci imaju etičku obavezu da javnosti predstave pravosudni sistem, funkcionisanje pravosuđa i njegove vrednosti. Boljim razumevanjem, transparentnošću i pomaganjem da se izbegne lažno predstavljanje u javnosti, sudije mogu pomoći u unapređenju i očuvanju poverenja javnosti u pravosuđe.
4. U ostvarivanju svoje slobode izražavanja, sudije treba da budu svesne svoje specifične odgovornosti i dužnosti u društvu i da budu suzdržane u iznošenju svojih stavova i mišljenja u svim okolnostima u kojima bi, u očima razumnog posmatrača, njihova istupanja mogla ugroziti njihovu nezavisnost ili nepristrasnost, dostojanstvo funkcije koju vrše ili autoritet pravosuđa. Posebno se trebaju suzdržati od komentara o predmetima u kojima postupaju. Sudije takođe moraju štititi poverljivost postupka.
5. Kao opšti princip, sudije treba da izbegavaju uključivanje u kontroverzne društvene teme. Čak i u slučajevima kada im je dozvoljeno članstvo u političkoj stranci ili učešće u javnoj raspravi, neophodno je da se sudije uzdrže od bilo kakve političke aktivnosti koja bi mogla ugroziti njihovu nezavisnost ili nepristrasnost, ili ugled pravosuđa.
6. Sudije treba da budu svesne i dobrobiti, ali i rizika koje medijska komunikacija sa sobom nosi. U tu svrhu, pravosuđe treba da osigura obuku za sudije putem koje će se sudije edukovati o korišćenju medija kao odličnog alata za informisanje javnosti. Istovremeno, treba podići svest o tome da svaka objava na društvenim mrežama postaje trajna, čak i nakon brisanja, te se može slobodno tumačiti ili čak izvlačiti iz konteksta. Pseudonimi ne izuzimaju od obaveze etičkog ponašanja na internetu.
Sudije treba da se suzdrže od objavljivanja bilo čega što bi moglo ugroziti poverenje javnosti u njihovu nepristrasnost ili je u sukobu s dostojanstvom njihove funkcije ili pravosuđa.
7. Pravila ili kodekse ponašanja u vezi sa stepenom slobode izražavanja sudija i bilo kakvim ograničenjima u njenom ostvarivanju treba da sačine same sudije ili njihova udruženja.
Izvor: Vebsajt Visoki savet sudstva, 02.09.2025.
Naslov: Redakcija