RADNA VERZIJA NACRT ZAKONA O HRANI ZA ŽIVOTINJE: Polazne osnove za izradu Nacrta zakona

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava da otpočinje izradu Nacrta zakona o hrani za životinje i istovremeno objavljuje i polazne osnove za izradu Nacrta zakona.

            1. Analiza postojećeg stanja

            Hrana za životinje predstavlja važan segment u lancu bezbednosti hrane za ljude, jer direktno utiče na zdravlje životinja i bezbednost i kvalitet proizvoda životinjskog porekla. Pored toga, tržište hrane za životinje, naročito hrane za kućne ljubimce, beleži stalni rast tako da hrana za životinje postaje ne samo značajan deo domaće proizvodnje, već i sve važniji izvozni proizvod.

            U Republici Srbiji, hrana za životinje je uređena Zakonom o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 17/2019) i Zakonom o veterinarstvu ("Sl. glasnik RS", br. 91/2005, 30/2010, 93/2012 i 17/2019 - dr. zakon) i podzakonskim propisima donetih na osnovu navedenih zakona, kao i propisima kojima je uređena oblast sredstava za zaštitu bilja i drugih propisa koji obuhvataju poljoprivredno-prehrambeni lanac (propisi o genetički modifikovanim organizmima, organskoj proizvodnji i dr.).

            Zakonom o bezbednosti hrane pored zahteva u pogledu bezbednosti hrane, za hranu za životinje propisani su samo zahtevi koji se odnose na hranu za životinje koje ulaze u lanac hrane, čime se indirektno osigurava i bezbedna hrana, ali ne i na životinje koje se ne koriste za proizvodnju hrane, kao što su kućni ljubimci.

            U skladu sa Zakonom o veterinarstvu propisani su zahtevi u pogledu veterinarsko-sanitarne kontrole i uslova za proizvodnju i promet hrane za životinje koji se odnose na sve vrste životinja, odnosno koje se koriste za proizvodnju hrane i koje se ne koriste za proizvodnju hrane.

            Za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, odnosno Klastera 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija, Republici Srbiji su postavljena tri merila od kojih se dva odnose na usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.

            Kako u navedenim zakonima nisu propisani osnovi za prenošenje svih relevantnih propisa EU u oblasti hrane za životinje, neophodno je donošenje zakona sa ovlašćenjima za donošenje podzakonskih akata za unapređenje sistema u oblasti hrane za životinje za sve vrste životinja, odnosno na životinje koji se koriste za proizvodnju hrane i one koje se ne koriste za proizvodnju hrane.

Priprema zakona počela je 2021. godine, u okviru projekta PLAC III - Bezbednost hrane za životinje, u okviru kojeg je i sačinjena radna verzija Zakona o hrani za životinje.

            Zajedno sa ekspertom EU u tekst radne verzije Zakona o hrani za životinje su preneti sledeći propisi EU:

            1) Uredbe (EZ) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. januara 2002. godine, kojom se utvrđuju opšta načela i zahtevi zakona o hrani, osniva Evropska agencija za bezbednost hrane i utvrđuju postupci iz oblasti bezbednosti hrane;

            2) Uredbe (EZ) br. 183/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 12. januara 2005. godine o utvrđivanju zahteva u pogledu higijene hrane za životinje;

            3) Uredbe (EZ) br. 767/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine o stavljanju na tržište i upotrebi hrane za životinje, izmeni Uredbe (EZ) br. 1831/2003 Evropskog parlamenta i Saveta i stavljanju van snage Direktive Saveta 79/373/EEZ, Direktive Komisije 80/511/EEZ, direktiva Saveta 82/471/EEZ, 83/228/EEZ, 93/74/EEZ, 93/113/EZ i 96/25/EZ te Odluke Komisije 2004/217/EZ;

            4) Uredbe (EZ) br. 1831/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. septembra 2003. godine o aditivima za hranu za životinje;

            5) Uredbe (EU) 2019/4 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine o proizvodnji, stavljanju na tržište i upotrebi medicinirane hrane za životinje, o izmeni Uredbe (EZ) br. 183/2005 Evropskog parlamenta i Saveta i o stavljanju van snage Direktive Saveta 90/167/EEZ;

            6) Uredbe Komisije (EU) br. 68/2013 od 16. januara 2013. godine o Katalogu hraniva;

            7) Uredba Komisije (EZ) br. 141/2007 o uslovima za odobrenje u skladu s Uredbom (EZ) br. 183/2005 od 14. februara 2007. godine Evropskog parlamenta i Saveta objekata u poslovanju hranom za životinje koji proizvode ili stavljaju na tržište aditive za upotrebu u hrani za životinje kategorije “kokcidiostatici i histomonostatici;

            8) Uredbe Komisije (EU) 2020/354 od 4. marta 2020. godine o utvrđivanju popisa predviđenih namena hrane za životinje za posebne nutritivne svrhe i stavljanju van snage Direktive 2008/38/EZ;

            9) Uredbe Komisije (EU) 2015/786 od 19. maja 2015. godine o utvrđivanju kriterijuma prihvatljivosti za postupke detoksifikacije koji se primenjuju na proizvode namenjene hrani za životinje, u skladu sa Direktivom 2002/32/EZ Evropskog parlamenta i Saveta;

            10) Direktive Komisije broj 475/1982 od 23. jun 1982. godine o utvrđivanju kategorija sastojaka koji se smeju koristiti u svrhu označavanja smeša za kućne ljubimce;

            11) Direktive 2002/32/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 7. maja 2002. godine o nepoželjnim supstancama u hrani za životinje.

            2. Razlozi za donošenje zakona

            Oblast hrane za životinje uređena je u različitim propisima sa nedovoljno zakonskih osnova za prenošenje propisa EU u oblasti hrane za životinje.

            Postojeći pravni okvir ne obezbeđuje adekvatnu osnovu za efikasno sprovođenje službenih kontrola, nadzor i upravljanje rizicima, naročito u delu koji se odnosi na hranu za životinje koje se ne koriste u proizvodnji hrane za ljude (npr. kućni ljubimci).

            Nedovoljna usklađenost sa propisima EU predstavlja prepreku u pogledu unapređenja međunarodne trgovine i ispunjavanju obaveza iz Poglavlja 12- Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i uslova za otvaranje Klastera 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija.

            3. Ciljevi koji treba da se postignu donošenjem zakona

            Ciljevi koje treba da se postignu donošenjem ovog zakona su:

            1) sistemsko i sveobuhvatno uređenje oblasti hrane za životinje u svim segmentima proizvodnje, stavljanja na tržište i upotrebe hrane, kako za životinje koje se koriste za proizvodnju hrane, tako i za životinje koje se ne koriste za proizvodnju hrane;

            2) usaglašavanje sa međunarodnim standardima, posebno sa relevantnim propisima EU, naročito u delu koji se odnosi na odobravanje i upotrebu aditiva za hranu za životinje i zahteva za stavljanje na tržište hrane za životinje;

            3) preciznije definisanje obaveza svih subjekata u lancu hrane za životinje - proizvođača, uvoznika, distributera, kao i držaoca životinja;

            4) jasnija podela nadležnosti za sprovođenje službenih kontrola i primenu zakonodavstva u oblasti hrane za životinje, kao i unapređenje koordinacije i saradnje nadležnih tela;

            5) ispunjavanje Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 - Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i ispunjavanje uslova za otvaranje Klastera 5 - Resursi, poljoprivreda i kohezija. Merilo 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 predstavlja i deo Reformske agende koja se priprema na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkan (Stub 3 - Ubrzanje fundamentalnih reformi).

            4. Efekti donošenja Zakona

            Donošenjem zakona unaprediće se sistem upravljanja hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade, stavljanja na tržište i upotrebe hrane za životinje, a posebno:

            1) boljem razumevanju i ispunjavanju zahteva u oblasti hrane za životinje od strane privrednih subjekata i držalaca životinja;

            2) unapređenju konkurentnosti i pravne sigurnosti domaćih proizvođača, posebno u pogledu trgovine (izvoza i uvoza) sa državama članicama EU i prevazilaženju istovremene primene različitih zakonskih okvira (nacionalnog i EU);

            3) unapređenju sistema službenih kontrola, prevenciji nepravilnosti i bržem otkrivanju rizika po zdravlje životinja, ljudi i životnu sredinu i ojačavanju mehanizama međusobne saradnje i razmene informacija nadležnih organa, jasan sistem odgovornosti i procedura nadležnih organa odgovornih za primenu zakona;

            4) jačanju poverenja potrošača i svih učesnika u lancu snabdevanja hrane za životinje;

            5) jasno propisane obaveze u pogledu bezbednosti i kvaliteta hrane za životinje, uključujući primenu HACCP principa, deklarisanje, praćenje serija i povlačenje nebezbednih proizvoda, čime se omogućava veći stepen zaštite i transparentnosti;

            6) održivijem upravljanju resursima i smanjenju rizika od kontaminacije, s obzirom na to da su jasno propisani zahtevi u pogledu upotrebe sirovina, aditiva, zabranjenih supstanci, kao i korišćenja otpada i sporednih proizvoda životinjskog porekla u proizvodnji hrane za životinje.

            5. Troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi

            Donošenje ovog zakona neće izazvati značajne troškove subjektima u poslovanju hranom za životinje, imajući u vidu da su svi troškovi već propisani.

            Ne očekuje se povećanje troškova po građane.

            U skladu sa odredbama ovog zakona, svi troškovi će se usmeriti i kontrolisati preko budžeta Republike Srbije, kroz uplate republičke administrativne takse, za određene aktivnosti, a istovremeno propisani poslovi će se realizovati kroz ugovore za izvršenu vrstu usluge.

Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 05.08.2025.
Naslov: Redakcija