USTAV RS I ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Nejasno je da li će se najavljena zaštita prava na dom odnositi samo na one građane kojima je ovo pravo ugroženo zbog duga, ili svima onima koje Zakon naziva “dužnicima”, kao i onima koji su u Zakonu definisani kao “treća lica

Nakon što je predsednik Srbije najavio da će pokrenuti inicijativu za promenu Ustava kako bi se smanjila ovlašćenja izvršitelja, odnosno kako građani ne bi ostajali bez domova, o ovom pitanju oglasio se i ministar pravde Nenad Vujić. Združena akcija Krov nad glavom u saopštenju navodi da je sada slika o tome šta bi ova zaštita zapravo podrazumevala makar malo jasnija - ali i znatno lošija nego što je prvobitno izgledala.

“Posebno ćemo da se pobrinemo i da pokrenemo inicijativu za izmenu Ustava Republike Srbije, a koja se tiče nemogućnosti da izvršitelji u izvršnom postupku oduzimaju životni prostor, stan ili kuću, ljudima koji u njima jedini žive sa svojom porodicom”, izjavio je predsednik Republike Srbije.

Cilj je, dakle, da se onemogući oduzimanje jedinog doma radi naplate duga. Ubrzo se oglasio i ministar pravde, kako bi makar malo detaljnije pokušao da objasni šta će zapravo biti promenjeno.

Ministar pravde Nenad Vujić tim povodom je kazao da bi se Srbija tako uskladila sa članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji propisuje garanciju prava na dom, a sve u cilju da se onemogući oduzimanje jedinog doma radi naplate duga. Ministar je naveo i praksu Evropskog suda za ljudska prava iz nekoliko presuda, a koje se tiču upravo garancija prava na porodični dom iz pomenute Konvencije. Neke od tih presuda se odnose na Hrvatsku, koja je, kako je naveo, pravno bliža Srbiji, a u njima je konstatovao da se jedini dom koji neko poseduje ne može prodavati u klasičnom postupku izvršenja, već da mora da se utvrdi proporcionalnost.

“To znači da je potrebno da se utvrdi da li je to socijalno opravdano, da li u slučaju ima maloletne dece, da li postoje blaže mere i načini na koji se pitanje duga može rešiti, kako bismo izbegli situaciju da se nekom licu proda jedini dom, koji se štiti upravo članom 8 Evropske konvencije… To su sve parametri koje sud mora naknadno da razmotri pre nego što se uđe u prodaju jedinog doma nekom licu zbog duga. Dakle, moralo bi se preispitati da li postoje neke alternative rešavanju, kao što je reprogram duga, ili možda odbijanje od prihoda dužnika”, rekao je Vujić.

U saopštenju Krova nad glavom navodi se, međutim, da zaštita prava na dom, barem prema onome dosadašnjim najavama, ni da je ranije postojala, ne bi zaštitila većinu ljudi kojima je ova organizacija pomagala da sačuvaju dom.

Nejasno je, naime, da li će se najavljena zaštita prava na dom odnositi samo na one građane kojima je ovo pravo ugroženo zbog duga, ili svima onima koje Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 106/2015, 106/2016 - autentično tumačenje, 113/2017 - autentično tumačenje, 54/2019, 9/2020 - autentično tumačenje i 10/2023 - dr. zakon) naziva “dužnicima”, kao i onima koji su u Zakonu definisani kao “treća lica”. Kao primer, Krov navodi porodicu Vuksanović, koja nije iseljena zbog novčanog potraživanja, već zbog imovinskog spora. Konkretno, ukoliko se najavljena zaštita prava na dom zaista odnosi samo na one ljude kojima je ovo pravo ugroženo zbog duga, porodica Vuksanović ne bi bila zaštićena ni da je promena Ustava bila doneta pre njihovog iseljenja. Drugim rečima, porodica bi završila na ulici uprkos promenama Ustava. Zbog toga Krov nad glavom smatra da svaka nekretnina koja ima funkciju jedinog doma mora biti izuzeta iz izvršenja.

“Dakle, to ne sme biti ograničeno pravo samo onda kada nadležni procene da je ‘socijalno opravdano’, već opšte pravo koje se odnosi na sve ljude koji su u situaciji da im se dom pleni u izvršnom postupku”, naglašavaju iz Krova.

Kako kažu, zabrinuti su zbog toga što nije jasno kako će se tačno odlučivati kada je izvršenje socijalno opravdano.

“Uz generalnu primedbu koju smo već više puta izneli - da kršenje prava na dom nije ni jedini, a već odavno ni najčešći izvor nepravde u privatizovanom izvršnom postupku, i da bez ukidanja privatnih izvršitelja i vraćanja izvršnog postupka pod punu sudsku kontrolu nema ozbiljnog razgovora o bilo kakvim poboljšanjima - naročito smo zabrinuti kako će se tačno odlučivati u kojoj situaciji jeste, a u kojoj nije ‘socijalno opravdano’ sprovoditi izvršenje nad jedinim domom. Ukoliko ta odluka pripadne izvršiteljima ovakvim kakvi su danas, očigledno je iz njihovog dosadašnjeg rada da će u tom slučaju broj ljudi koje će promena Ustava efektivno zaštiti biti manji čak i od onog skromnog broja na koje će se zaštita deklarativno odnositi”, navodi se u saopštenju.

Dalje, Vujić je objasnio da će najavljena izmena zapravo samo uskladiti Ustav sa članom Evropske konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, konkretno sa članom 8 koji štiti pravo na dom, što je, prema mišljenju Krova nepotreban korak, jer je Srbija ovu konvenciju ratifikovala još 2003. godine. Drugim rečima, Konvencija je deo našeg pravnog sistema već više od dvadeset godina.

Međutim, iz Krova kažu da nema mnogo primera dobre prakse kada je u pitanju rešavanje ovakvih sporova pred Evropskim sudom za ljudska prava.

“Ono što možemo da podelimo sa javnošću je da je zaštita prava na dom koju ovaj sud pruža toliko restriktivna, da broj ljudi koji su uspeli da se zaštite od iseljenja pred Evropskim sudom manji od jedan odsto od ukupnog broja ljudi koji su se obratili Združenoj akciji Krov nad glavom od 2017. godine do danas”, navodi se u saopštenju.

“Naše iskustvo govori da pravila zapadnoevropskih zemalja nisu adekvatna da zaštite pravo na dom u našoj zemlji, jer su kod nas iz različitih političko-istorijskih razloga, a prvenstveno zbog konverzije stanarskog prava u vlasništvo početkom devedesetih godina prošlog veka, obični ljudi češće vlasnici svojih domova nego što je to slučaj u zemljama zapadne Evrope. Zato i dalje smatramo da zaštita prava na dom u našoj zemlji treba više da se ugleda na rešenja iz Građanskog zakonika Ruske federacije, koja nam je po stambenoj situaciji mnogo sličnija”, zaključuje se.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Dunja Marić, 04.08.2025.
Naslov: Redakcija