NACRT ZAKONA O UVOĐENjU INFRASTRUKTURE ZA ALTERNATIVNA GORIVA - Tekst propisa
Predmet
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se ciljevi za uspostavljanje potrebne infrastrukture za alternativna goriva u saobraćaju za drumska vozila, vazduhoplove u mirovanju, vozove i brodove unutrašnje plovidbe, pravila za donošenje koncepta nacionalne politike za uspostavljanje i razvoj infrastrukture za alternativna goriva u saobraćaju, minimalni zahtevi za izgradnju infrastrukture za alternativna goriva i mesta za punjenje, zajedničke tehničke specifikacije za mesta za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivom, zahtevi koji se odnose na informisanje korisnika, zahtevi za plaćanje u vezi sa infrastrukturom za alternativna goriva i zahtevi za vođenje evidencije o infrastrukturi za alternativna goriva.
Definicije
Član 2.
Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledeće značenje:
1. “alternativna goriva” su goriva ili izvori energije koji se, barem delimično, koriste kao zamena za izvore fosilnih goriva u snabdevanju saobraćajnih sredstava energijom i doprinose dekarbonizaciji saobraćaja i poboljšanju ekoloških parametara saobraćajnog sektora koji, između ostalog, uključuju: alternativna goriva za vozila, vozove, brodove unutrašnje plovidbe i avione sa nultim emisijama (električnu energiju, vodonik,amonijak), obnovljiva goriva (goriva iz biomase, uključujući biogas i biogoriva,sintetička i parafinska goriva, uključujući amonijak, dobijena iz obnovljivih izvora energije) i neobnovljiva alternativna goriva i prelazna fosilna goriva (prirodni gas u gasovitom obliku kao komprimovani prirodni gas (u daljem tekstu: KPG) i u tečnom obliku kao utečnjeni prirodni gas (u daljem tekstu: TPG), tečni naftni gas (TNG) i sintetička i parafinska goriva dobijena iz neobnovljivih izvora energije);
2. ,,prirodni gas” je gas koji se prvenstveno sastoji od metana, uključujući biometan ili druge vrste gasa, koji se kao komprimovan ili utečnjen može tehnički i bezbedno koristiti kao motorno gorivo;
4. ,,Indikativna TEN-T osnovna, proširena osnovna i sveobuhvatna multimodalna transportna mreža u Republici Srbiji” (u daljem tekstu: Indikativna TEN-T mreža) je multimodalna transportna mreža koja se sastoji od infrastrukture za drumski,
železnički, vazdušni, intermodalni saobraćaj i saobraćaj vodnim putevima, uključujući i urbane čvorove, koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije i treba da ispuni zahteve propisa Evropske unije iz ove oblasti;
5. ,,električno vozilo” označava motorno vozilo opremljeno pogonom koji uključuje najmanje jedan neperiferni električni uređaj, kao pretvarač energije sa električnim sistemom za skladištenje električne energije, sa mogućnošću ponovnog punjenja, koji je moguće puniti eksterno;
6. “električno vozilo na baterije”- električno vozilo isključivo na električni pogon, bez sekundarnog pogonskog uređaja (BEV);
7. “hibridno vozilo na punjenje”- električno vozilo s konvencionalnim motorom s unutrašnjim sagorevanjem kombinovano sa električnim pogonskim sistemom koji se može ponovo puniti iz spoljnjeg izvora energije- (PHEV);
8. ,,lako vozilo” je putničko vozilo (vozilo vrste “M1”) kao i teretno vozilo čija najveća dozvoljena masa ne prelazi 3,5 t (vozilo vrste “N1”), u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost saobraćaja na putevima;
9. ,,teško vozilo” je autobus (vozilo vrste “M2” i,,M3”) kao i teretno vozilo čija najveća dozvoljena masa prelazi 3,5 t (vozilo vrste “N2” i,,N3”), u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost saobraćaja na putevima;
10. “mala električna vozila” su motorna vozila koja obuhvataju lako električno vozilo, električni bicikl, moped, motocikl, tricikl i četvorocikl, u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost saobraćaja na putevima;
11. ,,infrastruktura za alternativna goriva" označava infrastrukturu za punjenje ili snabdevanje saobraćajnih sredstava alternativnim gorivima;
12. ,,izlazna snaga" je teoretska maksimalna snaga, izražena u kW, koju mesto za punjenje ili stanica za punjenje može da isporuči vozilu ili brodu priključenom na to mesto za punjenje ili stanicu;
13. “javno dostupna infrastruktura za alternativna goriva” označava infrastrukturu za alternativna goriva na lokaciji ili prostoru koji je otvoren za širu javnost, bez obzira da li se infrastruktura za alternativna goriva nalazi na javnom ili privatnom zemljištu, ili da li se primenjuju ograničenja ili uslovi u pogledu pristupa lokaciji ili prostoru i bez obzira na važeće uslove korišćenja infrastrukture za alternativna goriva;
14. ,,javni avio-prevoz” podrazumeva let ili seriju letova radi prevoza putnika, prtljaga i robe uz naplatu cene prevoza ili zakupnine”;
15. ,,infrastruktura za punjenje” je oprema, uređaji i objekti koji su neophodni za punjenje vozila, brodova i vazduhoplova električnom energijom;
16. “stanica za punjenje” je fizičko postrojenje na određenoj lokaciji, koje se sastoji od jednog ili više mesta za punjenje električnih vozila;
17. ,,stanica za snabdevanje gorivom” je fizičko postrojenje na određenoj lokaciji, koji se sastoji od jednog ili više mesta za snabdevanje gorivom;
18. “mesto za punjenje” je mrežna ili vanmrežna, fiksna ili mobilna veza za prenos električne energije do električnog vozila koja, iako može imati jedan ili više priključaka (a isključuje uređaje sa izlaznom snagom manjom od 3,7 kW ili jednakom 3,7 kW, čija osnovna namena nije punjenje električnih vozila), može puniti samo jedno vozilo u određenom trenutku;
19. ,,stanica za punjenje namenjeno lakim vozilima” je stanica za punjenje namenjena punjenju lakih vozila zbog posebnog projektovanja priključaka ili izgleda mesta za parkiranje, ili oboje;
20. ,,stanica za punjenje malih električnih vozila” je stanica za punjenje namenjena punjenju malih električnih vozila zbog posebnog projektovanja priključaka ili izgleda mesta za parkiranje, ili oboje;
21. ,,pokretna stanica za punjenje električnih vozila” je vozilo sa jednim ili više mesta za punjenje električnom energijom, koje po pozivu dolazi do električnog vozila na javnom putu koje je ostalo bez električne energije i pruža usugu punjenja vozila za koju naplaćuje određenu cenu;
22. ,,mesto ili stanica za punjenje namenjeno teškim vozilima” je mesto ili stanica za punjenje namenjena punjenju teških vozila zbog posebnog projektovanja priključaka ili izgleda mesta za parkiranje, ili oboje;
23. ,,mesto za snabdevanje alternativnim gorivom” je postrojenje za snabdevanje bilo kojim tečnim ili gasovitim alternativnim gorivom, putem fiksnog ili pokretnog postrojenja, koje može snabdevati samo jedno vozilo, jedan voz, jedan brod ili jedan vazduhoplov u određenom trenutku;
24. ,,priključak” je fizička veza između mesta za punjenje ili snabdevanje gorivom i vozila kroz koje se razmenjuje gorivo ili električna energija;
25. “mesto za punjenje visoke snage” je mesto za punjenje koje omogućava prenos električne energije na električno vozilo sa izlaznom snagom većom od 22 kW;
26. ,,mesto za punjenje male snage” je mesto za punjenje koje omogućava prenos električne energije na električno vozilo sa izlaznom snagom jednakom ili manjom od 22 kW;
27. “pružalac usluge mobilnosti (punjenja ili snabdevanja gorivom)” je preduzetnik ili pravno lice koje krajnjem korisniku pruža usluge punjenja ili snabdevanja gorivom, uz naknadu;
28. ,,ad hoc cena” je cena koju operator stanice za punjenje, odnosno snabdevanje gorivom, naplaćuje krajnjem korisniku za punjenje ili snabdevanje gorivom na,,ad hoc” osnovi;
29. ,,plaćanje na ugovornoj osnovi” je plaćanje usluge punjenja ili snabdevanja gorivom krajnjeg korisnika pružaocu usluga mobilnosti na osnovu ugovora zaključenog između tog krajnjeg korisnika i tog pružaoca usluga mobilnosti;
30. ,,automatska provera autentičnosti” je provera autentičnosti vozila na mestu za punjenje pomoću priključka za punjenje ili telemetrije;
31. “punjenje i snabdevanje gorivom na ad hoc osnovi” je usluga punjenja ili snabdevanja gorivom koju krajnji korisnik kupi bez potrebe da se registruje, zaključi pisani ugovor ili stupi u poslovni odnos sa operatorom stanice za snabdevanje gorivom;
32. ,,statički podaci” su podaci koji se ne menjaju često ili redovno;
33. “dinamički podaci” su podaci koji se često ili redovno menjaju;
34. ,,korisnik podataka” je svako javno telo, upravljač javnih puteva, operator mesta za punjenje i snabdevanje gorivom, istraživačke ili nevladine organizacije, pružaoci usluga mobilnosti, platforma za e-roaming ili bilo koji drugi subjekat koji ima interes za upotrebu podataka za pružanje informacija i usluga, sprovođenje istraživanja ili analize infrastrukture za alternativna goriva;
35. ,,usluga punjenja" je pružanje usluge obezbeđivanja električne energije, uključujući povezane usluge, preko javno dostupnog mesta za punjenje, uz naknadu;
36. ,,ciklus punjenja” je potpuni postupak punjenja vozila na javno dostupnom mestu za punjenje od trenutka kad je vozilo spojeno do trentuka kada je vozilo isključeno;
37. ,,usluga snabdevanja gorivom” je prodaja bilo kojeg tečnog ili gasovitog goriva ili snabdevanje njime putem javno dostupnog mesta za snabdevanje gorivom;
38. “operator stanice za snabdevanje gorivom” je preduzetnik ili pravno lice odgovorno za upravljanje i rad stanice koja pruža usluge snabdevanja gorivom krajnjim korisnicima, u ime i za račun pružaoca usluge snabdevanja gorivom;
39. ,,operator stanice za punjenje” je preduzetnik ili pravno lice odgovorno za upravljanje i rad stanice, koji pruža uslugue punjenja krajnjim korisnicima, samostalno ili u ime i za račun pružaoca usluge mobilnosti;
40. ,,vlasnik mesta/stanice za punjenje” je preduzetnik ili pravno lice koje ima pravo svojine ili drugo pravo raspolaganja nad infrastrukturom za punjenje;
41. ,,dostupnost podataka podrazumeva mogućnost traženja i dobijanja podataka u bilo kom trenutku mehanički čitljivom obliku;
42. ,,parking pozicija za vazduhoplove s kontaktom” je deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova, opremljen mostom za ukrcavanje putnika;
43. ,,parking pozicija za vazduhoplove bez kontakta” je deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova koji nije opremljen mostom za ukrcavanje putnika;
44. ,,obezbeđivanje električne energije za vazduhoplove u mirovanju” znači snabdevanje vazduhoplova električnom energijom putem fiksne ili mobilne veze kada se vazduhoplov nalazi na parking poziciji sa kontaktom ili parking poziciji bez kontakta;
45. ,,obezbeđivanje električne energije sa kopna” znači snabdevanje brodova privezanih u luci, odnosno međunarodnom putničkom pristaništu električnom energijom sa kopna, putem fiksne ili mobilne veze;
46. ,,krajnji korisnik” je fizičko ili pravno lice koje kupuje alternativno gorivo, radi neposredne upotrebe u vozilu;
47. ,,e-roaming” je razmena podataka i plaćanja između operatora mesta za punjenje ili snabdevanje gorivom i pružaoca usluge mobilnosti od kojeg krajnji korisnik kupuje uslugu punjenja ili snabdevanja gorivom;
48. ,,platforma za e-roaming” je platforma koja povezuje učesnike na tržištu, posebno pružaoce usluga mobilnosti i operatore mesta za punjenje ili snabdevanje gorivom, kako bi se omogućilo pružanje usluga između njih, uključujući e-roaming;
49. ,,pametno punjenje” podrazumeva postupak punjenja u kojem se intenzitet električne energije isporučene u bateriju prilagođava u stvarnom vremenu na temelju informacija primljenih elektronskom komunikacijom;
50. ,,nacionalna pristupna tačka” je digitalna veza koju uspostavlja država kao jedinstvenu tačku za pristup, razmenu i upotrebu podataka u vezi sa saobraćajem i saobraćajnom infrastrukturom, a u cilju pružanja interoperabilnih usluga u vezi sa putovanjima i saobraćajem, krajnjim korisnicima;
51. ,,urbani čvor” označava urbanu oblast u kojoj se elementi transportne infrastrukture transevropske transportne mreže za putnike i teret, kao što su luke, uključujući putničke terminale, aerodrome, železničke stanice, autobuske stanice i multimodalni teretni terminali nalaze u urbanom području i oko njega, povezani su sa drugim elementima te infrastrukture i infrastrukturom za regionalni i lokalni saobraćaj, uključujući infrastrukturu za aktivne vidove saobraćaja;
52. ,,skupno mesto za punjenje” je jedna ili više stanica za punjenje na određenoj lokaciji;
53. ,,opšti vazdušni saobraćaj” podrazumeva sve letove vazduhoplova, kao i letove državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;
54. ,,brod unutrašnje plovidbe” je brod registrovan za plovidbu na unutrašnjim vodama, čija dužina trupa iznosi najmanje 20 m ili čiji je proizvod dužine, širine i maksimalnog gaza jednak zapremini od najmanje 100 m³, kao i tegljač i potiskivač, bez obzira na njihovu dužinu i zapreminu, uključujući i putnički brod koji je registrovan za prevoz više od 12 putnika (u daljem tekstu: brod);
55. ,,agregator” je pravno ili fizičko lice koje pruža uslugu objedinjavanja potrošenje i/ili proizvodnje električne energije u cilju dalje prodaje, kupovine ili aukcija na tržištima električne energije;
56. “luka” je vodni i sa vodom povezani prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova i brodova strane zastave, njihovo ukrcavanje i iskrcavanje, skladištenje, doradu i oplemenjivanje robe, prijem i isporuku robe drugim vidovima transporta (drumski, železnički, intermodalni i cevovodni transport), ukrcavanje i iskrcavanje putnika, kao i za pružanje drugih logističkih usluga potrebnih za razvoj privrede u zaleđu luke, a koja je sastavni deo osnovne, proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže.
Koncept nacionalne politike
Član 3.
Smernice za uvođenje i razvoj infrastrukture za alternativna goriva utvrđuju se Konceptom nacionalne politike (u daljem tekstu: KNP).
KNP iz stava 1. ovog člana, na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministarstvo), donosi Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije.
KNP iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) procenu trenutnog stanja i budućeg razvoja tržišta za alternativna goriva u saobraćaju i razvoja infrastrukture za alternativna goriva, uzimajući u obzir intermodalni pristup infrastrukturi za alternativna goriva i prema potrebi i prekogranični kontinuitet;
2) nacionalne pojedinačne i opšte ciljeve za postavljanje infrastrukture za alternativna goriva za sve vidove saobraćaja, pri čemu je neophodno osigurati usklađenost sa minimalnim infrastrukturnim zahtevima;
3) mere neophodne za ostvarivanje nacionalnih, pojedinačnih i opštih ciljeva iz tačke 2) ovog člana;
4) mere za podsticanje uvođenja infrastrukture za alternativna goriva u uslugama javnog prevoza;
5) mere za podsticanje (subvencionisanje) izgradnje nedostajuće elektroenergetske mreže, odnosno pojačanje postojeće elektroenergetske mreže za potrebe obezbeđivanja električne energije potrebne za mesta za punjenje električnih vozila;
6) mere za podsticanje i olakšavanje uvođenja mesta za punjenje lakih i teških vozila na lokacijama u privatnom vlasništvu koje nisu dostupne javnosti;
7) mere za podsticanje izgradnje stanica za punjenje vozila električnom energijom koje koriste solarne panele za obezebeđenje električne energije potrebne za punjenje vozila;
8) mere podsticaje za podršku dodatnoj upotrebi vozila na alternativno gorivo;
9) mere za unapređenje infrastrukture za alternativna goriva u urbanim čvorovima, posebno u pogledu javno dostupnih mesta za punjenje električnom energijom svih vrsta vozila, a posebno stanica za punjenje malih električnih vozila, vodeći računa o nedovoljno razvijenim opštinama;
10) mere za uvođenje dovoljnog broja javno dostupnih mesta za punjenje velike snage;
11) potrebne mere kako bi se osiguralo da uvođenje i rad mesta za punjenje, uključujući geografsku distribuciju mesta za dvosmerno punjenje, doprinose fleksibilnosti energetskog sistema i ulasku električne energije iz obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem;
12) mere kojima će se osigurati da javno dostupna mesta za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivima budu dostupna starijim osobama, osobama sa smanjenom pokretljivošću i osobama sa invaliditetom;
13) mere za uklanjanje prepreka u pogledu planiranja, izdavanja dozvola, nabavke i upravljanja u vezi sa infrastrukturom za alternativna goriva;
14) pregled trenutnog stanja i mere za uvođenje infrastrukture za alternativna goriva u lukama, odnosno međunarodnim putničkim pristaništima na unutrašnjim vodama;
15) pregled trenutnog stanja i mere za uvođenje infrastrukture za alternativna goriva u železničkom saobraćaju;
16) pregled trenutnog stanja i mere za uvođenje infrastrukture za alternativna goriva na aerodromima.
Izveštavanje o KNP
Član 4.
Ministarstvo u saradnji sa upravljačima putne i železničke infrastrukture, luka, odnosno međunarodnih putničkih pristaništa i aerodroma, prati realizaciju KNP-a za uspostavljanje infrastrukture za alternativna goriva i dostavlja Vladi izveštaj o realizaciji i sprovođenju KNP-a jedanput godišnje.
Ministarstvo dostavlja izveštaj o realizaciji i sprovođenju KNP-a Evropskoj komisiji na svake tri godine.
Izveštaj iz stava 1. i 2. ovog člana naročito sadrži: utvrđivanje ciljeva, stope iskorišćenosti infrastrukture za alternativna goriva, nivo ispunjenosti ciljeva koji su predmet izveštavanja za uvođenje alternativnih goriva za sve vidove saobraćaja (drumski, železnički, vodni i vazdušni), preispitivanje slučajeva u kojima su
iskorišćena odstupanja od zahteva utvrđenih ovim Zakonom, podatke o preduzetim merama za podršku izgradnji infrastruture za alternativna goriva, podatke o preduzetim merama za podršku sprovođenja KNP-a, podršku za javno uvođenje infrastrukture i proizvodnju alternativnih goriva, kao i podatke o istraživanjima, tehnološkom razvoju i aktivnostima za alternativna goriva i njihov razvoj.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja bliže propisuje sadržinu izveštaja iz stava 1. i 2. ovog člana.
Infrastruktura za punjenje malih i lakih električnih vozila na teritoriji jedinice lokalne samouprave
Član 5.
Jedinica lokalne samouprave koja ima više od 50 000 stanovnika je u obavezi da obezbedi postavljanje najmanje jedne stanice za punjenje malih električnih vozila, sa minimalno pet mesta za punjenje, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave koja ima manje od 50 000 stanovnika uspostavlja minimalni broj javno dostupnih mesta za punjenje za mala električna vozila, u skladu sa procenom tržišta određenom KNP-om, odnosno planovima i programima razvoja jedinice lokalne samouprave.
Planskom dokumentacijom za izgradnju opštinskih puteva i ulica, kao i javnih garaža i parkirališta moraju se predvideti stanice za punjenje malih i lakih električnih vozila električnom energijom.
Ukoliko kroz teritoriju jedinice lokalne samouprave prolazi međunarodna biciklistička ruta, jedinica lokalne samouprave je dužna da obezbedi postavljanje najmanje jedne stanice za punjenje električnih bicikala, sa minimalno dva mesta za punjenje u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave uspostavlja minimalni broj javno dostupnih mesta za punjenje lakih električnih vozila, u skladu sa procenom tržišta određenom KNP-om, odnosno planovima i programima razvoja jedinice lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave bliže uređuje način, uslove, lokacije za postavljanje, broj i vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje iz člana 5. ovog zakona, koje se postavljaju na opštinskim putevima i ulicama, javnim garažama i parkiralištima.
Ciljevi za infrastrukturu za punjenje lakih električnih vozila
Član 6.
Javno dostupne stanice za punjenje lakih električnih vozila uvode se na način koji je srazmeran upotrebi lakih električnih vozila, uz obezbeđivanje dovoljne izlazne snage za ta vozila.
Na kraju svake godine, počevši od 2028. godine, na javno dostupnim stanicama za punjenje moraju biti kumulativno ispunjene sledeće vrednosti izlaznih snaga:
1) za svako lako električno vozilo na baterije registrovano na području države, ukupna izlazna snaga od najmanje 1,3 kW i
2) za svako lako hibridno vozilo registrovano na području države, ukupna izlazna snaga od najmanje 0,8 kW.
Ako udeo lakih električnih vozila na baterije u ukupnom voznom parku lakih vozila registrovanih na području države dostigne najmanje 15% i ukoliko se dokaže da sprovođenje zahteva iz stava 2 ovog člana ima negativne uticaje u državi, odnosno nisu opravdani, mogu se primeniti umanjeni zahtevi u pogledu ukupne izlazne snage ili prestanak primene takvih zahteva.
Infrastruktura za punjenje lakih električnih vozila
Član 7.
Na pratećim sadržajima državnih puteva koji su deo osnovne, proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže, odnosno na parkinzima, odmorištima, stanicama za snabdevanje gorivom i naplatnim stanicama na ovim putevima, moraju se postaviti javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka vozila, u svakom smeru putovanja, na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 60 kilometara.
Ukoliko na dan stupanja na snagu ovog zakona na postojećim državnim putevima iz stava 1. ovog člana nije izgrađena infrastruktura za punjenje lakih vozila u skladu sa stavom 1. ovog člana, upravljač državnog puta dužan je da, kroz plansku dokumentaciju, obezbedi lokacije za njeno postavljanje u skladu sa rokovima propisanim u članu 8. ovog zakona.
Na državnim putevima iz stava 1. ovog člana koji su u izgradnji, investitor izgradnje dužan je da, kroz plansku dokumentaciju, obezbedi lokacije za postavljanje infrastrukture za punjenje električnom energijom lakih vozila u skladu sa stavom 1. ovog člana i rokovima propisanim u članu 8. ovog zakona.
Javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka vozila mogu se postaviti na jednoj lokaciji za oba smera putovanja, pod uslovom da je omogućen pristup stanici za punjenje iz oba smera putovanja i da je lokacija stanice za punjenje označena odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom.
Javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka vozila mogu se postaviti i na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 100 kilometara na određenim deonicama državnih puteva iz stava 1. ovog člana, ukoliko je prosečan godišnji dnevni saobraćaj manji od 3000 lakih vozila, pod uslovom da udaljenost između stanica za punjenje bude označena odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom.
Planiranje postavljanja infrastrukture za punjenje električnih vozila na indikativnoj TEN-T mreži
Član 8.
Planskom dokumentacijom za izgradnju novih državnih puteva iz člana 7. stav 1. moraju se predvideti stanice za punjenje vozila električnom energijom na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 60 kilometara.
Ukoliko planska dokumentacija za izgrađene državne puteve iz člana 7. stav 1. ovog zakona ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ista se mora uskladiti sa zahtevom iz stava 1. ovog člana u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko planska dokumentacija za državne puteve iz člana 7. stav 1. ovog zakona čija izgradnja je u toku, ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ista se mora uskladiti sa zahtevom iz stava 1. ovog člana do završetka izgradnje tog puta.
Infrastruktura za alternativna goriva na ostalim državnim putevima
Član 9.
Na ostalim državnim putevima uspostavlja se minimalni broj javno dostupnih mesta za punjenje za električna vozila, u skladu sa procenom tržišta određenom KNP-om.
Vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje lakih električnih vozila
Član 10.
Na pratećim sadržajima državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže, na svakom javno dostupnom skupnom mestu za punjenje lakih vozila mora biti obezbeđena ukupna izlazna snaga od najmanje 400 kW i najmanje jedno mesto za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 150 kW, u roku od dve godine od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Ukoliko nije potrebna izmena planskog dokumenta, uslov iz stava 1. ovog člana mora biti ispunjen u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na pratećim sadržajima državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže, na svakom javno dostupnom skupnom mestu za punjenje lakih vozila mora biti obezbeđena ukupna izlazna snaga od najmanje 600 kW i najmanje dva mesta za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 150 kW u roku od pet godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Ukoliko nije potrebna izmena planskog dokumenta, uslov iz stava 3. ovog člana mora biti ispunjen u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na pratećim sadržajima državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji su deo proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže na najmanje 50% te mreže, na svakom javno dostupnom skupnom mestu za punjenje lakih električnih vozila mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 300 kW i najmanje jedno mesto za punjenje sa pojedinačnom snagom od najmanje 150 kW, u roku od dve godine, a na celokupnoj mreži u roku od pet godina, od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Na pratećim sadržajima državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona koji su deo proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže na svakom javno dostupnom skupnom mestu za punjenje lakih električnih vozila mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 600 kW i najmanje dva mesta za punjenje sa pojedinačnom snagom od najmanje 150 kW, u roku od deset godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Vlasnici javno dostupnih mesta za punjenje lakih vozila dužni su da usklade vrednosti izlaznih snaga na način i u rokovima propisanim u st.1-6. ovog člana.
Prilikom planiranja uspostavljanja ili proširenja mreže javno dostupnih mesta za punjenje lakih vozila električnom energijom, uzeće se u obzir i sledeći kriterijumi:
- broj lakih električnih vozila registrovanih u Republici Srbiji i očekivani rast broja lakih električnih vozila u narednim godinama, kao i očekivani broj ovih vozila u tranzitu;
- postojeća javno dostupna infrastruktura za punjenje;
- blizina i kapacitet distributivne (prenosne) elektro-energetske mreže i
- tokovi saobraćaja i dnevno opterećenje mreže državnih puteva.
Izuzeci od vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje lakih električnih vozila
Član 11.
Izuzetno, zahtevi iz člana 10. ovog zakona, ukoliko je prosečan godišnji dnevni saobraćaj na određenim deonicama državnih puteva manji od 8500 lakih vozila ili ako se uvođenje infrastrukture ne može ekonomski opravdati, ukupna izlazna snaga javno dostupnog skupnog mesta za punjenje može se smanjiti do 50%, ukoliko skupno mesto za punjenje služi samo u jednom smeru putovanja, te je zadovoljen zahtev iz člana 7. ovog zakona, koji se odnosi na najveću udaljenost između skupnih mesta za punjenje, broja mesta za punjenje i izlazne snage pojedinačnih mesta za punjenje.
Izuzetno, zahtevi iz člana 10. ovog zakona, ukoliko je prosečan godišnji dnevni saobraćaj na određenim deonicama državnih puteva manji od 8500 lakih vozila ili ako se uvođenje infrastrukture ne može ekonomski opravdati, javno dostupno skupno mesto za punjenje može služiti za oba smera putovanja pod uslovom da su zadovoljen zahtev iz člana 7. ovog zakona, koji se odnosi na najveću udaljenost između skupnih mesta za punjenje, broja mesta za punjenje i izlazne snage pojedinačnih mesta za punjenje za jedan smer putovanja te da je skupno mesto za punjenje lako dostupno iz oba smera putovanja i odgovarajuće označeno.
Vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje lakih električnih vozila u urbanom čvoru
Član 12.
Jedinica lokalne samouprave u svakom urbanom čvoru, u neposrednoj blizini postojećih državnih puteva, mora da obezbedi uvođenje najmanje jedne javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka vozila sa ukupnom snagom od najmanje 300 kW sa najmanje jednim mestom za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 120 kW, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje teških električnih vozila
Član 13.
Na najmanje 15% dužine mreže državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona, u svakom smeru putovanja, postavlja se javno dostupno skupno mesto za punjenje teških električnih vozila na kojem mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 1400 kW i najmanje jedno mesto za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 350 kW, u roku od pet godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Na najmanje 50% dužine mreže državnih puteva koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže, u svakom smeru putovanja, postavlja se javno dostupno skupno mesto za punjenje teških električnih vozila na kojem mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 2800 kW i najmanje dva mesta za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 350 kW, u roku od sedam godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Na najmanje 50% dužine mreže državnih puteva koji su deo proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže, u svakom smeru putovanja, postavlja se javno dostupno skupno mesto za punjenje teških električnih vozila na kojem mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 1400 kW i najmanje jedno mesto za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 350 kW, u roku od sedam godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Na državnim putevima koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže, u svakom smeru putovanja, postavljaju se javno dostupna skupna mesta za punjenje električnom energijom za teška električna vozila na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 60 kilometara i na svakom skupnom mestu mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 3600 kW i najmanje dva mesta za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 350 kW, u roku od deset godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Na državnim putevima koji su deo proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN- T mreže, u svakom smeru putovanja, postavljaju se javno dostupna skupna mesta za punjenje električnom energijom za teška električna vozila na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 100 kilometara i na svakom skupnom mestu mora biti obezbeđena izlazna snaga od najmanje 1500 kW i najmanje jedno mesto za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 350 kW, u roku od deset godina od dana donošenja planskog dokumenta iz člana 8. stav 2. ovog zakona.
Prilikom planiranja uspostavljanja ili proširenja mreže javno dostupnih mesta za punjenje teških vozila električnom energijom, uzeće se u obzir i sledeći kriterijumi:
- broj teških električnih vozila registrovanih u Republici Srbiji i očekivani rast broja teških električnih vozila u narednim godinama, kao i očekivani broj ovih vozila u tranzitu;
- postojeća javno dostupna infrastruktura za punjenje;
- blizina i kapacitet distributivne (prenosne) elektro-energetske mreže i
- tokovi saobraćaja i dnevno opterećenje mreže državnih puteva.
Izuzeci od vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje teških električnih vozila i međusobne udaljenosti mesta za punjenje teških električnih vozila
Član 14.
Izuzetno, zahtevi iz člana 13. ovog zakona na državnim putevima koji su deo indikativne TEN-T mreže, ukoliko je prosečan godišnji dnevni saobraćaj manji od 2000 teških vozila ili ako se uvođenje infrastrukture ne može ekonomski opravdati u smislu socioekonomskih troškova i koristi, javno dostupno skupno mesto za punjenje teških električnih vozila može služiti za oba smera putovanja pod uslovom da je zadovoljen zahtev iz člana 13. st. 4. i 5. ovog zakona, koji se odnosi na najveću udaljenost između skupnih mesta za punjenje, broja mesta za punjenje i izlazne snage pojedinačnih mesta za punjenje za jedan smer putovanja te da je skupno mesto za punjenje lako dostupno iz oba smera putovanja i odgovarajuće označeno.
Ukoliko je prosečan godišnji dnevni saobraćaj na određenim deonicama državnih puteva manji od 2000 teških vozila ili ako se uvođenje infrastrukture ne može ekonomski opravdati, ukupna izlazna snaga javno dostupnog skupnog mesta za punjenje može se smanjiti do 50%, ukoliko skupno mesto za punjenje služi samo u jednom smeru putovanja, te je zadovoljen zahtev iz člana 13. ovog zakona, koji se odnosi na najveću udaljenost između skupnih mesta za punjenje, broja mesta za punjenje i izlazne snage pojedinačnih mesta za punjenje.
Javno dostupna skupna mesta za punjenje električnom energijom za teška električna vozila mogu se postaviti i na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 100 kilometara, ukoliko je prosečan godišnji dnevni saobraćaj manji od 800 teških vozila, pod uslovom da udaljenost između stanica za punjenje bude označena odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom.
Javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za teška električna vozila mogu se postaviti na jednoj lokaciji za oba smera putovanja, pod uslovom da je omogućen pristup stanici za punjenje iz oba smera putovanja, označena tačna lokacija stanice za punjenje odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom i ispunjeni ostali uslovi propisani u članu 13. st. 1-5. ovog zakona.
Vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje teških električnih vozila u urbanom čvoru
Član 15.
Jedinica lokalne samouprave u svakom urbanom čvoru mora da obezbedi uvođenje javno dostupnih mesta za punjenje električnom energijom za teška električna vozila sa ukupnom snagom od najmanje 900 kW koju pružaju stanice za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 150 kW u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave u svakom gradskom čvoru mora da obezbedi uvođenje javno dostupnih mesta za punjenje električnom energijom za teška električna vozila sa ukupnom snagom od najmanje 1800 kW koju pružaju stanice za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 150 kW u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Mesta postavljanja javno dostupnih stanica za punjenje
Član 16.
Javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka i teška električna vozila se postavljaju duž državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona ili unutar udaljenosti od 3 kilometra od najbližeg izlaza sa ovih puteva.
Javni interes
Član 17.
Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje potrebne nedostajuće elektroenergetske infrastrukture za javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom.
Obaveze operatora infrastrukture za punjenje
Član 18.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenje krajnjim korisnicima pružaju usluge punjenja električnih vozila na ugovornoj osnovi, uključujući i pružanje usluga u ime i za račun drugih pružalaca usluga mobilnosti.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenje kojima upravljaju dužni su da omoguće krajnjim korisnicima uslugu punjenja električnog vozila i na,,ad hoc” osnovi.
Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da omogući plaćanje usluge punjenja električnog vozila na,,ad hoc” osnovi upotrebom elektronskog načina plaćanja na tim mestima putem terminala i uređaja koji se upotrebljavaju za platne usluge, koji najmanje uključuje jedno od sledećeg:
1) čitače platnih kartica;
2) uređaje sa beskontaktnom funkcionalnošću koji mogu barem čitati platne kartice;
3) za javno dostupna mesta za punjenje izlazne snage manje od 50 kW, uređaje koji upotrebljavaju internetsku vezu i omogućavaju sigurne platne transakcije, kao što su uređaji koji generišu poseban kod za brzi odgovor (QR kod).
Operatori mesta za punjenje koja imaju izlaznu snagu jednaku ili veću od 50 kW i koja su uvedena duž državnih puteva iz člana 7. stav 1. ovog zakona moraju da ispune zahteve iz stava 3. tač. 1) ili 2) ovog člana u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Unutar određenog skupnog mesta za punjenje plaćanje usluge punjenja može se vršiti na jednom terminalu ili centralnom uređaju za plaćanje iz stava 3. ovog člana.
Zahtevi iz ovog člana ne primenjuju se na javno dostupna mesta za punjenje koja ne zahtevaju plaćanje za uslugu punjenja.
Operatori mesta za punjenje, kada nude automatsku proveru autentičnosti na javno dostupnom mestu za punjenje kojim upravljaju, moraju osigurati da krajnji korisnici uvek imaju pravo da ne koriste automatsku proveru autentičnosti i da umesto toga mogu da pune svoje vozilo na,,ad hoc” osnovi, kako je predviđeno u stavu 2. ovog člana ili koristiti drugo ugovorno rešenje za punjenje koje se nudi na tom mestu za punjenje. Operatori mesta za punjenje jasno prikazuju ovu mogućnost krajnjim korisnicima i nude im na pogodan način na svakom javno dostupnom mestu za punjenje kojim upravljaju i na kojem stavljaju na raspolaganje automatsku proveru autentičnosti.
Cene usluge punjenja
Član 19.
Cene koje naplaćuju operatori iz člana 18. ovog zakona, kao naknadu za uslugu punjenja, moraju biti opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenje ne smeju, putem cena koje naplaćuju, praviti razliku između krajnjih korisnika i pružalaca usluga mobiilnosti, niti između različitih pružalaca usluga mobilnosti.
Visina cena može se razlikovati samo ukoliko je ta razlika proporcionalna i objektivno opravdana.
Operator je dužan da svakom korisniku obezbedi mogućnost izdavanja računa za uslugu punjenja.
Obaveza dostavljanja podataka o cenama
Član 20.
Pružalac usluga mobilnosti, u realnom vremenu, dužan je da dostavi podatke o cenama iz člana 19. ovog zakona, Nacionalnoj pristupnoj tački, preko koje se obezbeđuje pružanje informacija o jediničnim cenama alternativnih i konvencionalnih goriva korisnicima usluga punjenja.
Ministar propisuje format, sadržaj i i način prikupljanja i pružanja informacija iz stava 1. ovog člana.
Komponente formiranja,,ad hoc” cena na mestima za punjenje izlazne snage jednake ili veće od 50 kW
Član 21.
Na javno dostupnim mestima za punjenje izlazne snage jednake ili veće od 50 kW,,,ad hoc” cena usluge punjenja koju naplaćuje operator utvrđuje se na osnovu cene po kWh za isporučenu električnu energiju.
Operatori mesta za punjenje iz stava 1. ovog člana mogu naplaćivati i naknadu za korišćenje mesta za punjenje kao određeni iznos po minuti i zadržavanje na mestu za punjenje nakon okončanog ciklusa punjenja, kako bi se izbeglo dugotrajno korišćenje mesta za punjenje.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenje izlazne snage jednake ili veće od 50 kW iskazuju “ad hoc” cenu po kWh i sve eventualne naknade za korišćenje izražene kao određeni iznos po minutu kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa tim informacijama pre početka ciklusa punjenja i kako bi se olakšalo upoređivanje cena.
Cene punjenja i naknade za korišćenje iz ovog člana moraju biti jasno prikazane, odnosno vidljivo istaknute, transparentne i dostupne krajnjim korisnicima pre početka ciklusa punjenja.
Komponente formiranja,,ad hoc” cena na mestima za punjenje izlazne snage manje od 50 kW
Član 22.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenja izlazne snage manje od 50 kW moraju jasno prikazati i vidljivo istaknuti,,ad hoc” cene, sa svim njenim komponentama, kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa njima pre početka ciklusa punjenja i kako bi se olakšalo upoređivanje cena.
Primenljive komponente cena su: po kWh, po minuti, po ciklusu i svaka druga komponenta cena koja se primenjuje.
Informisanje krajnjih korisnika o cenama usluga mobilnosti
Član 23.
Cene koje pružalac usluga mobilnosti naplaćuje krajnjim korisnicima moraju biti opravdane, transparentne, nediskriminirajuće i vidljivo istaknute.
Pružalac usluga mobilnosti krajnjim korisnicima, pre početka predviđenog ciklusa punjenja, stavlja na raspolaganje sve informacije o cenama za taj ciklus punjenja, pomoću široko dostupnih elektronskih sredstava sa raširenom podrškom, uz jasno razlikovanje svih komponenti cena, uključujući troškove e-roaminga i druge naknade koje primenjuje pružalac usluga. Naknade moraju biti razumne, transparentne, nediskriminirajuće i vidljivo istaknute.
Pružalac usluga mobilnosti ne sme primenjivati nikakve dodatne naknade za prekogranični e-roaming.
Obaveze operatora javno dostupnih mesta za punjenje
Član 24.
Operator javno dostupnih mesta za punjenja dužan je da obezbedi:
1) da javno dostupno mesto za punjenje ispunjava propisane tehničke uslove, da je bezbedno za krajnjeg korisnika, da je redovno testirano i da ima sve važeće dozvole;
2) da je mesto za punjenje opremljen odgovarajućim softverom koji obezbeđuje: a) slanje podataka Nacionalnoj pristupnoj tački,
b) bezbednu komunikaciju radi zaštite slanja podataka, posebno krajnjim korisnicima i naseljima,
v) identifikaciju krajnjem korisniku,
g) druge zahteve koji proizilaze iz podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona u vezi sa tehničkim zahtevima za stanice za punjenje;
3) da je uobičajeno mesto za punjenje opremljeno odgovarajućim softverom koji obezbeđuje lokalno i daljinsko upravljanje snagom punjenja, odnosno pametno punjenje;
4) da je javno dostupno mesto za punjenje opremljeno interoperabilnim naprednim mernim sistemom koji obezbeđuje merenje električne energije u realnom vremenu i prenos podataka, kako je definisano propisom koji uređuje metrologiju;
5) slanje zasebnih podataka o korišćenju električne energije za usluge punjenja i za rad javno dostupnih stanica za punjenje, operatoru distributivnog sistema električne energije, pružaocima usluga mobilnosti, agregatorima i ministarstvu nadležnom za energetiku;
6) da se električna energija koja se isporučuje na mestu za punjenje koristi samo za punjenje električnih vozila i napajanje sopstvene potrošnje za funkcionisanje sistema ili pojedinačnog punjača;
7) mesta za punjenje koja imaju sertifikovano izlazno brojilo, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast metrologije i
8) da je mesto za punjenje upisano u registar identifikacionih kodova i da je omogućena razmena podataka sa Nacionalnom pristupnom tačkom, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Označavanje lokacije infrastrukture za alternativna goriva
Član 25.
Upravljač državnog puta dužan je da na parkiralištima i odmorištima duž državnih puteva označi tačnu lokaciju infrastrukture za alternativna goriva, odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom.
Infrastruktura za snabdevanje drumskih vozila vodonikom
Član 26.
U skladu sa procenom tržišta određenom KNP-om, uspostavlja se minimalni broj javno dostupnih mesta za punjenje vodonikom na državnim putevima iz člana 7. stav 1. ovog zakona.
Prilikom planiranja ciljeva infrastrukture za snabdevanje vodonikom u najvećoj meri se vodi računa o mogućnosti snabdevanja vodonikom proizvedenim iz obnovljivih izvora energije.
Međusobna udaljenost i kapacitet stanica za snabdevanje vozila vodonikom
Član 27.
Na državnim putevima koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže, upravljač državnog puta, odnosno investitor izgradnje državnih puteva, dužan je da kroz plansku dokumentaciju obezbedi lokacije za postavljanje javno dostupnih stanica za snabdevanje vozila vodonikom na međusobnoj udaljenosti od najviše 200 kilometara u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
U roku od deset godina od dana donošenja planskog dokumenta iz stava 1. ovog člana na državnim putevima koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže moraju se postaviti javno dostupne stanice za snabdevanje vozila vodonikom ukupnog kapaciteta od najmanje jedne tone na dan i opremljene pumpom pod pritiskom od 700 bara.
Izuzetno od stava 2. ovog člana duž državnih puteva koji su deo osnovne indikativne TEN- T mreže sa ukupnim prosečnim dnevnim saobraćajem na godišnjem nivou manjim od 2000 teških vozila i ako se uvođenje infrastrukture snabdevanja vodonikom ne može ekonomski opravdati, kapacitet na javno dostupnim stanicama za snabdevanje vodonikom može se smanjiti za najviše 50% ukoliko su zadovoljeni zahtevi u pogledu najveće udaljenosti između stanica i pritiska pumpe.
Infrastruktura za snabdevanje drumskih vozila vodonikom u urbanom čvoru
Član 28.
Jedinica lokalne samouprave u svakom urbanom čvoru mora da obezbedi uvođenje najmanje jedne javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom
Član 29.
Operator javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom ili vlasnik te stanice obezbeđuje da je stanica projektovana tako da je moguće snabdevanje lakih i teških vozila vodonikom.
Operator mesta snabdevanja obezbeđuje da javno dostupno mesto snabdevanja, kojim upravlja u skladu sa propisanim tehničkim uslovima, bude bezbedno za krajnjeg korisnika, da se redovno ispituje i da ima sve važeće dozvole.
Obaveze operatora javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom
Član 30.
Operator javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom dužan je da pruži krajnjim korisnicima mogućnost snabdevanja gorivom na,,ad hoc” osnovi.
Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da omogući elektronsko plaćanje putem terminala i uređaja koji se upotrebljavaju za platne usluge, koji najmanje uključuje jedno od sledećeg:
1) čitače platnih kartica;
2) uređaje sa beskontaktnom funkcionalnošću koji mogu barem čitati platne kartice.
Cene koje naplaćuju operatori iz stava 1. ovog člana, krajnjim korisnicima, moraju biti opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće.
Operatori javno dostupnih mesta za snabdevanje vodonikom ne smeju, putem cena koje naplaćuju, praviti razliku između krajnjih korisnika i pružalaca usluga mobilnosti, niti između različitih pružalaca usluga mobilnosti.
Visina cena može se razlikovati samo ukoliko je ta razlika objektivno opravdana.
Operator javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom kojom upravlja mora jasno prikazati ad hoc cene po kilogramu, kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa cenama pre početka ciklusa snabdevanja gorivom.
Cene i informisanje krajnjih korisnika o cenama usluga snabdevanja vodonikom
Član 31.
Operator javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom može pružati usluge snabdevanja vodonikom krajnjim korisnicima na ugovornoj osnovi, u ime i za račun drugih pružaoca usluga mobilnosti.
Cene koje pružalac usluga mobilnosti naplaćuje krajnjim korisnicima moraju biti opravdane, transparentne i nediskriminirajuće.
Pružalac usluga mobilnosti krajnjim korisnicima, pre početka predviđenog ciklusa snabdevanja gorivom, dužan je da stavi na raspolaganje sve informacije o cenama za taj ciklus snabdevanja, pomoću široko dostupnih elektronskih sredstava sa raširenom podrškom, uz jasno razlikovanje svih komponenti cena, uključujući troškove e-roaminga i druge naknade koje primenjuje pružalac usluga.
Mesta za postavljanje javno dostupnih stanica za snabdevanje vodonikom
Član 32.
Javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom se postavljaju duž državnih puteva koji pripadaju indikativnoj TEN-T mreži ili unutar udaljenosti od 10 kilometra od najbližeg izlaza sa ovih puteva.
Infrastruktura za utečnjeni prirodni gas za vozila u drumskom saobraćaju
Član 33.
U skladu sa procenom tržišta određenom KNP-om, uspostavlja se minimalni broj javno dostupnih mesta za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom za teška vozila na državnim putevima koji pripadaju indikativnoj osnovnoj TEN-T mreži.
Obaveze operatora javno dostupne stanice za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom
Član 34.
Operator javno dostupne stanice za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom dužan je da obezbedi da stanica kojom upravlja ispunjava propisane tehničke zahteve, da bude bezbedna za krajnjeg korisnika, da je redovno testirana i da ima sve važeće dozvole.
Operator javno dostupne stanice za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom krajnjim korisnicima mora omogućiti,,ad hoc” snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom bez sklapanja ugovora sa operatorom ili pružaocem usluge snabdevanja utečnjenim prirodnim gasom. Cena snabdevanja utečnjenim prirodnim gasom i sve njene komponente moraju biti poznate krajnjim korisnicima pre početka isporuke goriva.
Cene koje krajnjim korisnicima naplaćuju operatori na javno dostupnim stanicama za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom moraju biti opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće. Visina cena može se razlikovati samo ukoliko je ta razlika objektivno opravdana.
Obezbeđivanje postrojenja za snabdevanje električnom energijom brodova unutrašnje plovidbe, sa kopna
Član 35.
Organizacija nadležna za upravljanje lukama, odnosno međunarodnim putničkim pristaništima dužna je da u svim lukama unutrašnjih plovnih puteva indikativne osnovne TEN-T mreže obezbedi najmanje jedno postrojenje za snabdevanje električnom energijom brodova unutrašnje plovidbe, sa kopna.
Organizacija iz stava 1. ovog člana dužna je da u svim lukama unutrašnjih plovnih puteva indikativne sveobuhvatne i proširene osnovne TEN-T mreže obezbedi najmanje jedno postrojenje za snabdevanje električnom energijom brodova unutrašnje plovidbe, sa kopna.
Organizacija iz stava 1. ovog člana, može u skladu sa KNP, ako postoje stvarne potrebe tržišta u lukama, odnosno međunarodnim putničkim pristaništima, uspostaviti i odgovarajući broj postrojenja za snabdevanje brodova unutrašnje plovidbe utečnjenim prirodnim gasom, vodonikom i amonijakom.
Obezbeđivanje električne energije za vazduhoplove u mirovanju
Član 36.
Operater aerodroma na teritoriji Republike Srbije, koji upravlja aerodromom koji je deo indikativne TEN-T mreže, dužan je da obezbedi električnu energiju za vazduhoplove u mirovanju na svim parking pozicijama za vazduhoplove s kontaktom, koji se koriste za javni avio-prevoz radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili utovara ili istovara robe, osim u slučaju hitnih intervencija kada je onemogućeno snabdevanje električnom energijom, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Operater aerodroma na teritoriji Republike Srbije, koji upravlja aerodromom koji je deo indikativne TEN-T mreže, odnosno pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja na takvim aerodromima dužni su da obezbede električnu energiju za vazduhoplove u mirovanju na svim parking pozicijama za vazduhoplove bez kontakta, koji se koriste za javni avio-prevoz radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili utovara ili istovara robe, osim u slučaju hitnih intervencija kada je onemogućeno snabdevanje električnom energijom, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Aerodromi iz stava 2. ovog člana, koji su u poslednje tri godine u proseku ostvarili manje od 10 000 operacija poletanja i sletanja godišnje, mogu biti izuzeti od obaveze obezbeđivanja električne energije za vazduhoplove u mirovanju na svim parking pozicijama za vazduhoplove bez kontakta.
Izuzetno, zahtevi iz st. 1. i 2. ovog člana ne primenjuju se na parking pozicijama namenjenim vazduhoplovima opšteg vazdušnog saobraćaja najveće sertifikovane mase pri uzletanju manje od 5,7 tona.
Železnička infrastruktura
Član 37.
KNP-om će biti određen razvoj tehnologije alternativnih goriva i pogonskih sistema za deonice železničke pruge koje se iz tehničkih razloga ili razloga troškovne opravdanosti ne mogu u potpunosti elektrificirati, kao što su vozovi sa pogonom na vodonik ili vozovi sa baterijskim pogonom i sve potrebe u vezi sa infrastrukturom za punjenje i snabdevanje gorivom.
Tehnički zahtevi za infrastrukturu za alternativna goriva
Član 38.
Ministar nadležan za poslove saobraćaja propisuje tehničke zahteve za: infrastrukturu za punjenje, odnosno snabdevanja alternativnim gorivima u drumskom saobraćaju; mesta za punjenje motornih vozila električnom energijom; razmenu komunikacija u sektoru za punjenje električnih vozila; snabdevanje vozila u drumskom saobraćaju vodonikom i prirodnim gasom; teničke zahteve za infrastrukturu za punjenje, odnosno snabdevanja alternativnim gorivima plovila na unutrašnjim vodama, tehničke zahteve za punjenje baterija i razmenu s kopna, uređaje za vezu, priključke brod - luka, odnosno kopno za plovila unutrašnje plovidbe, mesta za snabdevanje i skladištenje za plovila unutrašnje plovidbe vodonikom, amonijakom i utečnjenim prirodnim gasom, mesta za punjenje električnom energijom i objekata za snadbevanjem vodonikom za železnički saobraćaj; označavanje goriva i mesta za punjenje kojim se obezbeđuje pristup korisnicima sa invaliditetom i licima sa smanjenom pokretljivošću.
Ministar nadležan za poslove energetike propisuje tehničke i druge zahteve koje moraju da ispunjavaju komprimovani i utečnjeni prirodni gas i vodonik koji se kao motorno gorivo stavljaju u promet na tržište Republike Srbije, kao i način obeležavanja pumpnih automata.
Dostupnost infrastrukture za punjenje, osobama sa invaliditetom
Član 39.
Sva javno dostupna mesta za punjenje električnih vozila moraju biti projektovana i izgrađena u skladu sa propisima i standardima pristupačnosti kako bi bila dostupna osobama s invaliditetom, osobama smanjene pokretljivosti i starijim osobama.
Informacije za korisnika
Član 40.
Korisnicima motornih vozila na alternativna goriva mora se omogućiti pristup odgovarajućim, doslednim i jasnim informacijama o motornim vozilima koja se stavljaju na tržište i koja je moguće redovno puniti ili snabdevati gorivom.
Informacije iz stava 1. ovog člana dužni su da stave na raspolaganje: proizvođači vozila u priručnicima za motorna vozila i na motornim vozilima kada se ta vozila stavljaju na tržište; operatori mesta za punjenje i snabdevanje gorivom na mestima za punjenje i snabdevanje gorivom i distributeri u zastupništvima na teritoriji Republike Srbije.
Usklađenost vozila i infrastrukture ili goriva i vozila iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u skladu sa tehničkim zahtevima datim u podzakonskom aktu iz člana 38. ovog zakona i važećim srpskim standardima.
Kada se tehnički zahtevi iz stava 3. ovog člana odnose na grafički prikaz, uključujući šemu kodiranja bojom, taj grafički prikaz mora biti jednostavan, lako razumljiv i postavljen na jasno vidljiv način.
Operatori mesta za snabdevanje alternativnim gorivom dužni su da grafički prikaz postave na odgovarajućim stanicama i njihovim mlaznicama na svim mestima za snabdevanje kojima upravljaju, od dana stavljanja goriva na tržište.
Proizvođači postavljaju grafički prikaz u neposrednoj blizini poklopca svih rezervoara za gorivo motornih vozila za koja je određeno gorivo preporučeno i odgovarajuće, te u priručnicima za motorna vozila, kada se ta motorna vozila uvode na tržište.
Registar infrastrukture za alternativna goriva
Član 41.
Za potrebe praćenja razvoja infrastrukture za alternativna goriva i informisanje korisnika uspostavlja se registar infrastrukture za alternativna goriva (u daljem tekstu: registar).
Nadležno telo za uspostavljanje i vođenje registra je ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.
Upisom u registar svakoj stanici za punjenje, odnosno snabdevanje alternativnim gorivima dodeljuje se identifikacioni kod.
Registar sadrži statičke i dinamičke podatke o vrsti, lokaciji, načinu i uslovima korišćenja stanica za snabdevanje alternativnim gorivom i bazu identifikacionih kodova.
Operatori infrastrukture punjenja, odnosno snabdevanja alternativnim gorivima i pružaoci usluga dužni su da, u roku od tri meseca od dana uspostavljanja registra, ishoduju jedinstveni kod i upišu se u registar. Iz registra se izdaju identifikacioni kodovi za operatore infrastrukture punjenja, odnosno snabdevanja alternativnim gorivima i pružaoce usluga punjenja.
Registar je javan i vodi se u elektronskom obliku, u skladu sa normama za pružanje informacija u prometu u realnom vremenu. Javnost registra se može ograničiti u skladu sa propisima koji regulišu zaštitu podataka o ličnosti.
Način uspostavljanja i vođenja registra identifikacijskih kodova i infrastrukture za alternativna goriva, postupak određivanja identifikacijskih kodova, sadržaj, oblik i način vođenja registra, te način informisanja korisnika propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.
Podaci za korisnike
Član 42.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenje i mesta za snabdevanje alternativnim gorivima ili pružaoci usluga mobilnosti dužni su da bez naknade obezbede korisnicima raspoložive statičke i dinamičke podatke o infrastrukturi za alternativna goriva kojom upravljaju ili uslugama koje su povezane sa tom infrastrukturom.
Ministar bliže propisuje vrstu statičkih i dinamičkih podataka iz stava 1. ovog člana.
Interfejs aplikacijskog programa
Član 43.
Operatori javno dostupnih mesta za punjenje i mesta za snabdevanje alternativnim gorivima ili vlasnici tih mesta dužni su da uspostave interfejs aplikacijskog programa (u daljem tekstu: API) putem kojeg se korisnicima omogućava besplatan i neograničen pristup podacima iz člana 42. ovog zakona, kao i automatizovanu i ujednačenu razmenu podataka između operatora i korisnika podataka.
Informacije o API iz stava 1. ovog člana operatori javno dostupnih mesta za punjenje i mesta za snabdevanje alternativnim gorivima ili vlasnici tih mesta dužni su da dostave Nacionalnoj pristupnoj tački.
Ministar propisuje zajedničke tehničke zahteve za zajednički API.
Nadzor nad sprovođenjem zakona
Član 44.
Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i podzakonskih akata donetim na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko nadležne republičke inspekcije.
Nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona, koje se odnose na cene i infrastrukturu za punjenje, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina, zakonom kojim se uređuje zaštita potrošača i zakonom kojim se uređuje tržišni nadzor.
Nadzor nad usaglašenošću opreme (ili punjača) na mestu i stanici za punjenje sa zahtevima tehničkih propisa i opštoj bezbednosti proizvoda kao i ispunjavanje obaveza operatora mesta za punjenje i pružalaca usloga mobilnosti sa zahtevima iz člana 19-25 vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine.
Kaznene odredbe
Član 45.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice, ako:
1) ne obezbedi postavljanje najmanje jedne stanice za punjenje malih električnih vozila, sa minimalno pet mesta za punjenje, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 5. stav 1. ovog zakona);
2) ne uspostavi minimalni broj javno dostupnih mesta za punjenje lakih električnih vozila, u skladu sa procenom tržišta određenom KNP-om, odnosno planovima i programima razvoja jedinice lokalne samouprave /član 5. stav 5. ovog zakona);
3) ne obezbedi, kroz plansku dokumentaciju, lokacije za izgradnju infrastrukture za punjenje lakih vozila na pratećim sadržajima državnih puteva koji su deo deo osnovne, proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže, odnosno na parkinzima, odmorištima, stanicama za snabdevanje gorivom i naplatnim stanicama pored ovih puteva, u svakom smeru putovanja, na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 60 kilometara i u skladu sa članom 7. ovog zakona (član 7 st. 2. ovog zakona);
4) ne obezbedi, kroz plansku dokumentaciju, lokacije za izgradnju infrastrukture za punjenje lakih vozila na pratećim sadržajima državnih puteva koji su u izgradnji i koji su deo deo osnovne, proširene osnovne i sveobuhvatne indikativne TEN-T mreže, odnosno na parkinzima, odmorištima, stanicama za snabdevanje gorivom i naplatnim stanicama pored ovih puteva, u svakom smeru putovanja, na najvećoj međusobnoj udaljenosti od 60 kilometara i u skladu sa članom 7. ovog zakona (član 7 st. 3. ovog zakona);
5) u svim lukama unutrašnjih plovnih puteva indikativne osnovne TEN-T mreže nije obezbedilo najmanje jedno postrojenje za snabdevanje električnom energijom sa kopna za brodove unutrašnje plovidbe (član 35. stav 1. ovog zakona);
6) u svim lukama unutrašnjih plovnih puteva indikativne osnovne proširene i sveobuhvatne TEN-T mreže nije obezbedilo najmanje jedno postrojenje za snabdevanje električnom energijom sa kopna za brodove unutrašnje plovidbe (član 35. stav 2. ovog zakona);
7) na aerodromu koji je deo indikativne TEN-T mreže, nije obezbedilo električnu energiju za vazduhoplove u mirovanju na svim parking pozicijama za vazduhoplove s kontaktom, koji se koriste za javni avio-prevoz radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili utovara ili istovara robe, osim u slučaju hitnih intervencija kada je onemogućeno snabdevanje električnom energijom, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 36. stav 1. ovog zakona);
8) na aerodromu koji je deo indikativne TEN-T mreže, nije obezbedilo električnu energiju za vazduhoplove u mirovanju na svim parking pozicijama za vazduhoplove bez kontakta, koji se koriste za javni avio-prevoz radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika ili utovara ili istovara robe, osim u slučaju hitnih intervencija kada je onemogućeno snabdevanje električnom energijom, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 36. stav 2. ovog zakona).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Član 46.
Novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) planskom dokumentacijom za izgradnju opštinskih puteva i ulica, kao i javnih garaža i parkirališta ne predvidi stanice za punjenje malih električnih vozila električnom energijom (član 5. stav 3. ovog zakona);
2) ne obezbedi postavljanje najmanje jedne stanice za punjenje električnih bicikala, sa minimalno dva mesta za punjenje u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 5. stav 4. ovog zakona);
3) ne usklade vrednosti izlaznih snaga na način i u rokovima propisanim u članu 10. st.1-6. (član 10. stav 7.);
4) u svakom urbanom čvoru, u neposrednoj blizini postojećih državnih puteva, ne obezbedi uvođenje najmanje jedne javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka vozila sa ukupnom snagom od najmanje 300 kW sa najmanje jednim mestom za punjenje sa pojedinačnom izlaznom snagom od najmanje 120 kW, u roku od pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 12. stav 1.);
5) ne obezbede krajnjim korisnicima uslugu punjenja električnog vozila i na,,ad hoc” osnovi (član 18. stav 2. ovog zakona);
6) ne omogući plaćanje usluge punjenja električnog vozila na,,ad hoc” osnovi upotrebom elektronskog načina plaćanja na tim mestima putem terminala i uređaja koji se upotrebljavaju za platne usluge u skladu sa zahtevima iz člana 18. stav 3. ovog zakona;
9) ne postupe u skladu sa članom 18. stav 4. ovog zakona;
10) kada nude automatsku proveru autentičnosti na javno dostupnom mestu za punjenje kojim upravljaju, ne osiguraju da krajnji korisnici imaju pravo da ne koriste automatsku proveru autentičnosti i da umesto toga mogu da pune svoje vozilo na,,ad hoc” osnovi, kako je predviđeno u stavu 2. ovog člana ili koristiti drugo ugovorno rešenje za punjenje koje se nudi na tom mestu za punjenje (član 18. stav 7.)
11) putem cena koje naplaćuju, prave razliku između krajnjih korisnika i pružalaca usluga punjenja ili snabdevanja gorivom, niti između različitih pružalaca usluga punjenja ili snabdevanja gorivom (član 19. stav 1. ovog zakona);
12) svakom korisniku ne obezbedi mogućnost izdavanja računa za uslugu punjenja (član 19. stav 4. ovog zakona);
13) ne dostavi podatke o cenama iz člana 19. ovog zakona, Nacionalnoj pristupnoj tački, preko koje se obezbeđuje pružanje informacija o jediničnim cenama alternativnih i konvencionalnih goriva korisnicima usluga punjenja (član 20. stav 1. ovog zakona);
14) cene punjenja i naknade za korišćenje iz člana 21. ovog zakona nisu vidljivo istaknute, transparentne i dostupne krajnjim korisnicima pre početka ciklusa punjenja (član 21. stav 4. ovog zakona);
15) nisu jasno prikazane,,ad hoc” cene, sa svim njenim komponentama, kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa njima pre početka ciklusa punjenja (član 22. stav 1. ovog zakona);
16) cene koje pružalac usluga mobilnosti naplaćuje krajnjim korisnicima nisu opravdane, transparentne, nediskriminirajuće i vidljivo istaknute (član 23. stav 1. ovog zakona);
17) primenjuje dodatne naknade za prekogranični e-roaming (član 23. stav 3. ovog zakona);
18) ne obezbedi zahteve propisane članom 24. ovog zakona;
19) na parkiralištima i odmorištima duž državnih puteva ne označi tačnu lokaciju infrastrukture za alternativna goriva, odgovarajućom saobraćajnom signalizacijom (član 25. ovog zakona);
20) na državnim putevima koji su deo osnovne indikativne TEN-T mreže, kroz plansku dokumentaciju, ne obezbedi lokacije za postavljanje javno dostupnih stanica za snabdevanje vozila vodonikom na međusobnoj udaljenosti od najviše 200 kilometara u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu ovog zakona (član 27. stav 1. ovog zakona);
21) ne obezbedi u urbanom čvoru uvođenje najmanje jedne javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom u roku od deset godina od dana stupanja snagu ovog zakona (član 28. ovog zakona);
22) ne obezbedi da je stanica za snabdevanje vodonikom projektovana tako da je moguće snabdevanje lakih i teških vozila vodonikom (član 29. stav 1. ovog zakona);
23) ne obezbedi da javno dostupno mesto snabdevanja, kojim upravlja u skladu sa propisanim tehničkim uslovima, bude bezbedno za krajnjeg korisnika, da se redovno ispituje i da ima sve važeće dozvole (član 29. stav 2. ovog zakona);
24) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom ne pruži krajnjim korisnicima mogućnost snabdevanja gorivom na,,ad hoc” osnovi (član 30. stav 1. ovog zakona);
25) ne omogući elektronsko plaćanje na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom putem terminala i uređaja koji se upotrebljavaju za platne usluge i ispunjavaju uslove iz člana 30. stav 2. ovog zakona (član 30. stav 2. ovog zakona);
26) cene koje naplaćuju, krajnjim korisnicima na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom nisu opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće (član 30. stav 3. ovog zakona);
27) putem cena koje naplaćuju, prave razliku između krajnjih korisnika i pružalaca usluga mobilnosti, niti između različitih pružalaca usluga mobilnosti (član 30. stav 4. ovog zakona);
28) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom kojom upravlja nije jasno prikazao ad hoc cene po kilogramu, kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa cenama pre početka ciklusa snabdevanja gorivom (član 30. stav 6. ovog zakona);
29) krajnjim korisnicima, pre početka predviđenog ciklusa snabdevanja gorivom, nije stavilo na raspolaganje sve informacije o cenama za taj ciklus snabdevanja, pomoću široko dostupnih elektronskih sredstava sa raširenom podrškom, uz jasno razlikovanje svih komponenti cena, uključujući troškove e-roaminga i druge naknade koje primenjuje pružalac usluga (član 31. stav 3. ovog zakona);
30) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom ne obezbedi da stanica kojom upravlja ispunjava propisane tehničke zahteve, da bude bezbedna za krajnjeg korisnika, da je redovno testirana i da ima sve važeće dozvole (član 34. stav 1. ovog zakona);
31) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje utečnjenim metanom krajnjim korisnicima nije omogućilo,,ad hoc” snabdevanje tečnim metanom bez sklapanja ugovora sa operatorom ili pružaocem usluge snabdevanja utečnjenim metanom i ako cene snabdevanja utečnjenim metanom i sve njene komponente nisu bile poznate krajnjim korisnicima pre početka isporuke goriva (član 34. stav 2. ovog zakona);
32) cene koje krajnjim korisnicima naplaćuju operatori na javno dostupnim stanicama za snabdevanje utečnjenim metanom nisu opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće (član 34. stav 3. ovog zakona);
33) sva javno dostupna mesta za punjenje električnih vozila nisu projektovana i izgrađena u skladu sa propisima i standardima pristupačnosti kako bi bila dostupna osobama s invaliditetom, osobama smanjene pokretljivosti i starijim osobama (član 39. ovog zakona);
34) korisnicima motornih vozila na alternativna goriva nije omogućilo pristup odgovarajućim, doslednim i jasnim informacijama o motornim vozilima koja se stavljaju na tržište i koja je moguće redovno puniti ili snabdevati gorivom (član 40. st. 1. i 2. ovog zakona);
35) na mesta za snabdevanje alternativnim gorivom ne postavi grafički prikaz na odgovarajućim stanicama i njihovim mlaznicama na svim mestima za snabdevanje kojima upravljaju, od dana stavljanja goriva na tržište (član 40. stav 5. ovog zakona);
36) u roku od tri meseca od dana uspostavljanja registra infrastrukture za alternativna goriva, ne ishoduje jedinstveni kod i upiše se u registar (član 41. stav 5. ovog zakona);
37) bez naknade ne obezbede korisnicima raspoložive statičke i dinamičke podatke o infrastrukturi za alternativna goriva kojom upravljaju ili uslugama koje su povezane sa tom infrastrukturom (član 42. stav 1. ovog zakona);
38) ne uspostave interfejs aplikacijskog programa (API) putem kojeg se korisnicima omogućava besplatan i neograničen pristup podacima iz člana 42. ovog zakona (član 43. stav 1. ovog zakona);
39) ne dostave Nacionalnoj pristupnoj tački informacije o aplikaciji iz člana 43. stav 1. ovog zakona (član 43. stav 2. ovog zakona).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Član 47.
Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) ne usklade vrednosti izlaznih snaga na način i u rokovima propisanim u članu 10. st.1-6. (član 10. stav 7.);
2) ne usklade vrednosti izlaznih snaga na način i u rokovima propisanim u članu 10. st.1-6. (član 10. stav 7.);
3) ne obezbede krajnjim korisnicima uslugu punjenja električnog vozila i na,,ad hoc” osnovi (član 18. stav 2. ovog zakona);
4) ne omogući plaćanje usluge punjenja električnog vozila na,,ad hoc” osnovi upotrebom elektronskog načina plaćanja na tim mestima putem terminala i uređaja koji se upotrebljavaju za platne usluge u skladu sa zahtevima iz člana 18. stav 3. ovog zakona;
5) ne postupe u skladu sa članom 18. stav 4. ovog zakona;
6) kada nude automatsku proveru autentičnosti na javno dostupnom mestu za punjenje kojim upravljaju, ne osiguraju da krajnji korisnici imaju pravo da ne koriste automatsku proveru autentičnosti i da umesto toga mogu da pune svoje vozilo na,,ad hoc” osnovi, kako je predviđeno u stavu 2. ovog člana ili koristiti drugo ugovorno rešenje za punjenje koje se nudi na tom mestu za punjenje (član 18. stav 7.);
7) putem cena koje naplaćuju, prave razliku između krajnjih korisnika i pružalaca usluga punjenja ili snabdevanja gorivom, niti između različitih pružalaca usluga punjenja ili snabdevanja gorivom (član 19. stav 1. ovog zakona);
8) svakom korisniku ne obezbedi mogućnost izdavanja računa za uslugu punjenja (član 19. stav 4. ovog zakona);
9) ne dostavi podatke o cenama iz člana 19. ovog zakona, Nacionalnoj pristupnoj tački, preko koje se obezbeđuje pružanje informacija o jediničnim cenama alternativnih i konvencionalnih goriva korisnicima usluga punjenja (član 20. stav 1. ovog zakona);
10) cene punjenja i naknade za korišćenje iz člana 21. ovog zakona nisu transparentne i dostupne krajnjim korisnicima pre početka ciklusa punjenja (član 21. stav 4. ovog zakona);
11) nije jasno prikazao,,ad hoc” cene, sa svim njenim komponentama, kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa njima pre početka ciklusa punjenja (član 22. stav 1. ovog zakona);
12) cene koje pružalac usluga mobilnosti naplaćuje krajnjim korisnicima nisu opravdane, transparentne i nediskriminirajuće (član 23. stav 1. ovog zakona);
13) primenjuje dodatne naknade za prekogranični e-roaming (član 23. stav 3. ovog zakona);
13) ne obezbedi zahteve propisane članom 24. ovog zakona;
14) ne obezbedi da je stanica za snabdevanje vodonikom projektovana tako da je moguće snabdevanje lakih i teških vozila vodonikom (član 29. stav 1. ovog zakona);
15) ne obezbedi da javno dostupno mesto snabdevanja, kojim upravlja u skladu sa propisanim tehničkim uslovima, bude bezbedno za krajnjeg korisnika, da se redovno ispituje i da ima sve važeće dozvole (član 29. stav 2. ovog zakona);
16) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom ne pruži krajnjim korisnicima mogućnost snabdevanja gorivom na,,ad hoc” osnovi (član 30. stav 1. ovog zakona);
17) ne omogući elektronsko plaćanje na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom putem terminala i uređaja koji se upotrebljavaju za platne usluge i ispunjavaju uslove iz člana 30. stav 2. ovog zakona (član 30. stav 2. ovog zakona);
18) cene koje naplaćuju, krajnjim korisnicima na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom nisu opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće (član 30. stav 3. ovog zakona);
19) putem cena koje naplaćuju, prave razliku između krajnjih korisnika i pružalaca usluga mobilnosti, niti između različitih pružalaca usluga mobilnosti (član 30. stav 4. ovog zakona);
20) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje vodonikom kojom upravlja nije jasno prikazao ad hoc cene po kilogramu, kako bi krajnji korisnici bili upoznati sa cenama pre početka ciklusa snabdevanja gorivom (član 30. stav 6. ovog zakona);
21) krajnjim korisnicima, pre početka predviđenog ciklusa snabdevanja gorivom, nije stavilo na raspolaganje sve informacije o cenama za taj ciklus snabdevanja, pomoću široko dostupnih elektronskih sredstava sa raširenom podrškom, uz jasno razlikovanje svih komponenti cena, uključujući troškove e-roaminga i druge naknade koje primenjuje pružalac usluga (član 31. stav 3. ovog zakona);
22) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje utečnjenim metanom ne obezbedi da stanica kojom upravlja ispunjava propisane tehničke zahteve, da bude bezbedna za krajnjeg korisnika, da je redovno testirana i da ima sve važeće dozvole (član 34. stav 1. ovog zakona);
23) na javno dostupnoj stanici za snabdevanje utečnjenim metanom krajnjim korisnicima nije omogućilo,,ad hoc” snabdevanje tečnim metanom bez sklapanja ugovora sa operatorom ili pružaocem usluge snabdevanja utečnjenim metanom i ako cene snabdevanja utečnjenim metanom i sve njene komponente nisu bile poznate krajnjim korisnicima pre početka isporuke goriva (član 34. stav 2. ovog zakona);
24) cene koje krajnjim korisnicima naplaćuje na javno dostupnim stanicama za snabdevanje utečnjenim metanom nisu opravdane, lako i jasno uporedive, transparentne i nediskriminirajuće (član 34. stav 3. ovog zakona);
25) sva javno dostupna mesta za punjenje električnih vozila nisu projektovana i izgrađena u skladu sa propisima i standardima pristupačnosti kako bi bila dostupna osobama s invaliditetom, osobama smanjene pokretljivosti i starijim osobama (član 39. ovog zakona);
26) korisnicima motornih vozila na alternativna goriva nije omogućio pristup odgovarajućim, doslednim i jasnim informacijama o motornim vozilima koja se stavljaju na tržište i koja je moguće redovno puniti ili snabdevati gorivom (član 40. st. 1. i 2. ovog zakona);
27) na mesta za snabdevanje alternativnim gorivom ne postavi grafički prikaz na odgovarajućim stanicama i njihovim mlaznicama na svim mestima za snabdevanje kojima upravljaju, od dana stavljanja goriva na tržište (član 40. stav 5. ovog zakona);
28) u roku od tri meseca od dana uspostavljanja registra infrastrukture za alternativna goriva, ne ishoduje jedinstveni kod i upiše se u registar (član 41. stav 5. ovog zakona);
29) bez naknade ne obezbede korisnicima raspoložive statičke i dinamičke podatke o infrastrukturi za alternativna goriva kojom upravljaju ili uslugama koje su povezane sa tom infrastrukturom (član 42. stav 1. ovog zakona);
30) ne uspostave interfejs aplikacijskog programa (API) putem kojeg se korisnicima omogućava besplatan i neograničen pristup podacima iz člana 42. ovog zakona (član 43. stav 1. ovog zakona);
30) ne dostavi Nacionalnoj pristupnoj tački informacije o aplikaciji iz člana 43. stav 1. ovog zakona (član 43. stav 2. ovog zakona).
Prelazne i završne odredbe
Član 48.
Upis u registar infrastrukture za alternativna goriva za već postojeću javno dostupnu infrastrukturu za punjenje i snabdevanje vrši se najkasnije u roku od tri meseca od dana uspostavljanja registra infrastrukture za alternativna goriva.
Član 49.
Operatori, odnosno pružaoci usluga mobilnosti na javno dostupnim mestima za punjenje koji nisu tehnički prilagođeni za razmenu statičkih i dinamičkih podataka iz člana 42. ovog zakona dužni su da obezbede razmenu podataka sa Nacionalnom pristupnom tačkom najkasnije u roku od šest meseci od dana uspostavljanja Nacionalne pristupne tačke.
Član 50.
Podzakonski akti koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 51.
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi član 85 (s9) stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji (,,Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20, 52/21, 62/23 i 91/25).
Član 52.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u,,Službenom glasniku Republike Srbije”, a član 4. stav 2. i član 35. ovog zakona počinje da se primenjuje danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji.
IZ OBRAZLOŽENjA
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Nacrtom zakona o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva (u daljem tekstu: Nacrt zakona) uvode se odredbe pravnih tekovina Evropske Unije u oblasti podsticaja korišćenja alternativnih goriva u cilju unapređenja životne sredine i primene smernica Zelene agende (smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva; smanjenje zagađenja životne sredine, smanjenje buke u životnoj sredini).
Regulativa EU koja se uvodi u domaće zakonodavstvo ovim Nacrtom zakona je Uredba (EU)2023/1804 Evropskog parlamenta i Veća od 13.9.2023. godine o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva i stavljanju van snage Direktive 2014/94/EU i Delegirana uredba komisije EU 2025/645 od 1.4.2025. godine o dopuni uredbe EU 2023/1804 Evropskog parlamenta i Veća u pogledu zajedničkih tehničkih zahteva za zajednički aplikacijski programski interfejs.
Svrha zakona je da se sistemskim merama u oblasti uspostavljanja infrastrukture za alternativna goriva i istovremenog sprovođenja mera unapređenja prelaska na alternativna goriva u saobraćaju postigne: smanjenje emisije gasova staklene bašte i zagađivača vazduha iz saobraćaja, povećanje udela energije koja se koristi u transportu iz obnovljivih izvora energije, promena sastava voznog parka za drumski saobraćaj koji koriste resurse fosilne nafte sa niskougljeničnim vozilima sa nultom emisijom, korišćenje inovativnih rešenja u oblasti tehnologija sa niskim emisijama ugljenika i bez emisija u sektoru transporta, optimalna materijalna i troškovna efikasnost u elektrifikaciji transporta i drugih alternativnih goriva na način da se prvenstveno koristi već postojeća prateća infrastruktura, poput energetske i putne mreže, parkinga i druge komplementarne infrastrukture.
Ciljevi zakona su: uspostavljanje guste javno dostupne mreže infrastrukture za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivima u transportu, koja je interoperabilna, dostupna, korisna, pristupačna i laka za korišćenje, uspostavljanje namenske mreže infrastrukture za punjenje i snabdevanje za korišćenje povremenih obnovljivih izvora električne energije, priprema programa finansijskih podsticaja i obezbeđivanje izvora finansiranja za podršku bržem uspostavljanju neophodne infrastrukture za punjenje i snabdevanje kroz koncept nacionalne politike, koherentan nacionalni, regionalni i lokalni razvoj mreže punjenja i punjenja, godišnje povećanje udela vozila na alternativna goriva u voznom parku registrovanih vozila u Republici Srbiji, privlačenje privatnih sredstava u mere prelaska na alternativna goriva u saobraćaju i obezbeđivanje bezbednog korišćenja infrastrukture za punjenje i snabdevanje.
Nacrtom zakona utvrđuju se obavezni nacionalni ciljevi koji vode do uvođenja infrastrukture za alternativna goriva drumska vozila, vozove, plovila i vazduhoplove u mirovanju i zajedniče tehničke specifikacije i zahtevi za informacije za korisnike, pružanje podataka i zahtevi za plaćanje u vezi sa infrastrukturom za alternativna goriva. Takođe, Nacrt zakona utvrđuje i pravila za koncept nacionalne politike za uvođenje infrastrukture za alternativna goriva. Nacrt zakona uspostavlja i mehanizam izveštavanja kako bi se podstakla saradnja i efikasno praćenje napretka u ovoj oblasti.
U cilju omogućavanja intenzivnijeg korišćenja alternativnih goriva koja se, barem delimično, koriste kao zamena za izvore fosilnih goriva u snabdevanju saobraćajnih sredstava energijom i doprinose dekarbonizaciji saobraćaja i poboljšanju ekoloških parametara saobraćajnog sektora, neophodno je donošenje zakona kojim će se propisati način i ciljevi uvođenja infrastrukture za alternativna goriva koja koriste transportna sredstva u drumskom, železničkom, vazdušnom i vodnom saobraćaju.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Nacrta zakona utvrđen je predmet zakona, dok se u članu 2. od tačke 1. do tačke 52. definišu pojmovi korišćeni u ovom zakonu;
U članu 3. Nacrta zakona definisan je,,koncept nacionalne politike” (KNP) kojim se utvrđuju smernice za uvođenje i razvoj infrastrukture za alternativna goriva i sadržina KNP-a;
Članom 4. Nacrta zakona propisane su obaveze izveštavanja o realizaciji i sprovođenju Koncepta nacionalne politike, osnovna sadržina izveštaja koji se dostavlja Vladi i Evropskoj komisiji, kao i pravni osnov za bliže propisivanje sadržine izveštaja;
Članom 5. propisane su obaveze jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) koje se odnose na način i rokove za uvođenje infrastrukture za punjenje malih i lakih električnih vozila na teritoriji JLS;
Članom 6. utvrđeni su ciljevi za infrastrukuru za punjenje lakih električnih vozila za svako električno i lako hibridno vozilo registrovano na području države;
Članom 7. Nacrta zakona propisani su zahtevi za infrastrukturu za punjenje lakih električnih vozila na mreži državnih puteva;
U članu 8. propisan je način planiranja za postavljanje infrastrukture za punjenje električnih vozila na osnovnoj, proširenoj osnovnoj i sveobuhvatnoj indikativnoj transevropskoj transportnoj mreži (TEN-T);
U članu 9. propisano je da se na ostalim državnim putevima (koji ne pripadaju mreži državnih puteva iz člana 8. Nacrta zakona) uspostavlja minimalni broj javno dostupnih mesta za punjenje za električna vozila, u skladu sa procenom tržišta određenom KNP- om;
U članu 10. propisane su vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje lakih električnih vozila sa zadatim rokovima za postizanje propisanih vrednosti, na mreži državnih puteva;
U članu 11. utvrđeni su kriterijumi za izuzetke od zadatih vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje lakih električnih vozila, u zavisnosti od prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja na određenim deonicama državnih puteva;
U članu 12. propisane su obaveze JLS za obezbeđivanje vrednosti izlaznih snaga javno dostupnih stanica i mesta za punjenje lakih električnih vozila sa zadatim rokovima za postizanje propisanih vrednosti, u urbanom čvoru;
U članu 13. propisane su vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje teških električnih vozila sa zadatim rokovima za postizanje propisanih vrednosti, na mreži državnih puteva;
U članu 14. utvrđeni su kriterijumi za izuzetke od zadatih vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje teških električnih vozila i međusobne udaljenosti mesta za punjenje teških električnih vozila na državnim putevima ;
U članu 15. propisane su obaveze JLS za obezbeđivanje vrednosti izlaznih snaga mesta za punjenje teških električnih vozila sa zadatim rokovima za postizanje propisanih vrednosti, u urbanom čvoru;
U članu 16. propisano je da se javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom za laka i teška električna vozila postavljaju duž državnih puteva koji su deo TEN-T mreže, ili unutar udaljenosti od 3 kilometra od najbližeg izlaza sa ovih puteva;
U članu 17. utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje potrebne nedostajuće elektroenergetske infrastrukture za javno dostupne stanice za punjenje električnom energijom;
U članu 18. propisane su obaveze operatora infrastrukture za punjenje električnih vozila prema krajnjim korisnicima;
U članu 19. Nacrta zakona propisane su odredbe koje se odnose na cene usluge punjenja (opravdanost, transparentnost, zabrana diskriminacije, obezbeđivanje mogućnosti izdavanja računa korisnicima za uslugu punjenja);
U članu 20. utvrđene su obaveze dostavljanja podataka o cenama;
U članu 21. i 22. navedene su komponente formiranja,,ad hoc” cena na mestima za punjenje izlazne snage jednake ili veće od 50 kW, odnosno manje od 50 kW;
Članom 23. propisana je obaveza pružalaca usluga mobilnosti i način informisanja krajnjih korisnika o cenama usluga ;
U članu 24. utvrđene su obaveze operatora javno dostupnih mesta za punjenje za obezbeđivanje ispunjenosti tehničkih uslova i propisanih zahteva za ta mesta;
U članu 25. utvrđena je obaveza upravljača državnih puteva za označavanje lokacije infrastrukture za alternativna goriva;
U članu 26. propisuje se infrastruktura za snabdevanje drumskih vozila vodonikom u skladu sa procenom tržišta, uz sagledavanje mogućnosti snabdevanja vodonikom iz obnovljivih izvora energije;
U članu 27. utvrđena je međusobna udaljenost i kapacitet stanica za snabdevanje vozila vodonikom, na državnim putevima koji su deo TEN-T mreže, sa izuzecima u zavisnosti od prosečnog dnevnog saobraćaja teških vozila na godišnjem nivou;
U članu 28. propisane su obaveze JLS za obezbeđivanje uvođenja najmanje jedne javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom u roku od deset godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, u svakom urbanom čvoru;
U članu 29. propisane su obaveze operatora javno dostupne stanice i mesta za snabdevanje vozila vodonikom kao i vlasnika stanice za obezbeđivanje ispunjenosti tehničkih uslova i propisanih zahteva za stanice, odnosno mesta za snabdevanje vozila vodonikom;
U članu 30. propisane su obaveze operatora javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom prema krajnjim korisnicima u pogledu načina plaćanja za usluge snabdevanja vozila vodonikom, transparentnost cena, snabdevanje gorivom na,,ad hoc” osnovi;
U članu 31. utvrđene su obaveze operatora i pružalaca usluga mobilnosti prema krajnjim korisnicima u pogledu načina informisanja o cenama usluga snabdevanja vodonikom;
U članu 32. propisano je da se javno dostupne stanice za snabdevanje vodonikom postavljaju duž državnih puteva koji pripadaju indikativnoj TEN-T mreži ili unutar udaljenosti od 10 kilometra od najbližeg izlaza sa ovih puteva;
U članu 33. propisan je način uspostavljanja minimalnog broja javno dostupnih mesta za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom za teška vozila na indikativnoj TEN-T mreži;
Članom 34. Propisane su obaveze operatora javno dostupnih stanica za snabdevanje utečnjenim prirodnim gasom u pogledu cena usluga snabdevanja, informisanja karajnjih korisnika kao i ispunjenosti tehničkih uslova stanica za snabdevanje vozila utečnjenim prirodnim gasom;
U članu 35. propisani su način i nadležnost subjekata za uvođenje i obezbeđivanje postrojenja za snabdevanje električnom energijom brodova unutrašnje plovidbe, sa kopna;
U članu 36. propisana je obaveza operatora aerodroma koji je deo indikativne TEN-T mreže, za obezbeđivanje električne energije za vazduhoplove u mirovanju, sa rokom za postizanje zadatih zahteva i izuzecima u zavisnosti od broja operacija poletanja i sletanja na godišnjem nivou;
U članu 37. propisano je da će KNP-om biti određen razvoj tehnologije alternativnih goriva i pogonskih sistema za deonice železničke pruge koje se iz tehničkih razloga ili razloga troškovne opravdanosti ne mogu u potpunosti elektrificirati, kao što su vozovi sa pogonom na vodonik ili vozovi sa baterijskim pogonom i sve potrebe u vezi sa infrastrukturom za punjenje i snabdevanje gorivom.
U članu 38. propisan je pravni osnov i nadležnosti za donošenje podzakonskih akata kojima će se propisati tehnički i drugi zahtevi za infrastrukturu za alternativna goriva;
U članu 39. propisano je da infrastruktura za punjenje električnih vozila mora biti projektovana i izgrađena tako da je dostupna osobama sa invaliditetom, osobama smanjene pokretljivosti i starijim osobama;
U članu 40. propisana je obaveza proizvođača vozila, operatora mesta za punjenje i snabdevanje gorivom kao i distributera prema korisnicima motornih vozila, u pogledu omogućavanja pristupa informacijama o motornim vozilima na alternativna goriva i načinu prikaza tih informacija;
U članu 41. propisane su odredbe koje se odnose na registar infrastrukture za alternativna goriva i donošenje podzakonskog akta o načinu uspostavljanja i vođenja registra identifikacijskih kodova i infrastrukture za alternativna goriva;
Članom 42. propisane su odredbe o podacima za korisnike i pravni osnov za donošenje podzakonskog akta kojim će se bliže propisati vrsta statičkih i dinamičkih podataka o infrastrukturi za alternativna goriva;
Članom 43. propisane su odredbe koje se odnose na obaveze operatora javno dostupnih mesta za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivom za uspostavljanje interfejsa aplikacijskog programa (API) putem kojeg se korisnicima omogućava besplatan i neograničen pristup podacima o infrastrukturi za alternativna goriva kao i razmena podataka između operatora i korisnika;
U članu 44. propisane su nadležnosti za nadzor nad sprovođenjem zakona;
Od člana 45. do člana 47. propisane su kaznene odredbe i visine novčanih kazni za privredni prestup za pravno lice, prekršaj za pravno lice i prekršaj za preduzetnika;
Od člana 48. do člana 52. propisane su prelazne i završne odredbe zakona koje se odnose na rok za upis u registar postojeće javno dostupne infrastrukture za punjenje i snabdevanje alternativnim gorivom, rok za obezbeđivanje razmene statičkih i dinamičkih podataka sa Nacionalnom pristupnom tačkom, rok za donošenje podzakonskih akata, stavljanje van snage određene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, kao i dan stupanja na snagu ovog zakona.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, 05.06.2026.