SVETSKI DAN NESIGURNOG POSLA: Nesigurni poslovi najčešći kod građevinaca, sezonaca ali i u IT sektoru

Svetski dan nesigurnog posla, obeležava se 6. oktobra, a reporterka N1 prenosi podatak je da je više od 27.000 osoba u Srbiji, u periodu od 1. januara do 18. decembra 2024. godine bilo zaposleno po ugovoru o privremeno-povremenim poslovima kod istog poslodavca više puta u toku godine.

Milica Marinković iz Inicijative A11 za N1 kaže da je taj način - da poslodavac produžava više puta ugovor o privremeno-povremenim poslovima svom radniku -podložno tlo za prekarni rad, jer najčešće ti radnici rade identično kao oni koji imaju ugovor o radu, a ne dele sa njima i sva prava.

"Doduše, to nije samo prekarni rad, to je i protivzakonito, ali svaki nesigurni oblik rada obeležava ta činjenica da radnik radi, isto kao i radnik u punom radnom odnosu, ali nema jednak obim prava. Uglavnom nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, porodiljsko odsustvo, pravo na plaćeni prekovremeni rad...", rekla je Marinković.

Ona je naglasila da niska zarada nije presudna, već da nesigurni oblik rada podrazumeva i neka malo više plaćena zanimanja, kao što su IT sektor, ljude koji se bavi freelance poslovima, jer oni nemaju sigurnost kada će dobiti sledeći posao. A i taj sledeći posao koji dobiju takođe je ugavnom neki ugovor o delu...

Najviše na udaru su, ističe, najmanje plaćeni radnici, ali nisu samo oni.

"Na njih nekako moramo najviše i obratiti pažnju - oni imaju i najmanje šansi da se sindikalno udruže. Ne mogu ni da traže svoja prava, s obzirom da sudsko zastupanje često košta dosta, tako da to jeste veliki problem. To su uglavnom radnici na građevini, na nekim sezonskim poslovima u poljoprivredi, ali i dostavljači hrane, što je vrlo aktuelno poslednjih nekoliko godina. I oni takođe rade u veoma nebezbednim uslovima za neke nesigurne zarade", navela je Marinković.

Pitali smo je i da li postoji statistika o tome koliko ima onih koji su zaposleni na crno, odnosno bez ikakve prijave?

"Takva statistika se veoma teško vodi. Ono što možemo da znamo jeste da je sve manji broj ljudi zaposlen na crno, odnosno protivzakonito, i to pogotovo kada sagledamo poslednjih pet godina unazad, ali to je možda ne zato što su poslodavci počeli više da poštuju zakon, već zato što je tržište podložnije tom kraćem zapošljavanju i manje plaćenom, i onda negde i nema potrebe za tolikim rizikom sa strane poslodavca da zapošljavaju na crno, ali rada na crno svakako i dalje ima", dodala je Marinković.

Podsetila je i na problem uličnih prodavaca koji su takođe u lošoj poziciji, kao i da statistike uglavnom nisu toliko precizne. "Uglavnom se svode na ono što su inspektori rada pronašli kao prekršaje, a taj deo koji je ostao neotkriven, koji vidimo u praksi, nam govori da su brojke znatno veće", naglasila je Marinković.

Izvor: Vebsajt N1, 6.10.2025.
Naslov: Redakcija