ZAKONI O SOCIJALNOJ ZAŠTITI I O NASLEĐIVANJU: Odricanje od nepokretne imovine može značiti i gubitak prava na novčanu socijalnu pomoć

Skoro 40 odsto žena u Srbiji odriče se porodičnog nasledstva u korist muškog člana porodice, pokazuju podaci Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Prema važećem Zakonu o socijalnoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 24/2011 i 117/2022 - odluka US), odricanje od nepokretne imovine može značiti i gubitak prava na novčanu socijalnu pomoć. Radna grupa formirana radi izmena ovog zakona mogla bi da promeni tu odredbu, navode u Ženskom udruženju Kolubarskog okruga (ŽUKO).

U članu 82. Zakona o socijalnoj zaštiti navodi se da pravo na novčanu socijalnu pomoć ima pojedinac, odnosno član porodice koji se, između ostalog, nije odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine. Polazište ove odredbe jeste pretpostavka da je pojedinac koji se odrekao nekretnine mogao određeno vreme da se izdržava njenom prodajom.

Izvršna direktorka ŽUKO, Jelena Ružić, navodi da žene čine većinu korisnika socijalne pomoći. Dodaje da nije poznato koliko je osoba zbog ove odredbe izgubilo pravo na pomoć u periodu kada im je ona bila najpotrebnija.

Iako je pravo na ravnopravno nasleđivanje odavno zakonski zagarantovano, i dalje je rasprostranjena praksa da se imovina ostavlja muškom članu porodice jer se to smatra tradicijom. Stav da je “žensko dete tuđa kuća” jer udajom ostavlja svoju primarnu porodicu i odlazi u domaćinstvo supruga, ima snažne posledice po njenu materijalnu sigurnost, objašnjava Ružić.

“Vrlo često ona dolazi u višegeneracijsko domaćinstvo, koje je takođe nasleđeno i u kojem ona nema pravo ni na šta”, navodi.

Ružić podseća da Porodični zakon("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon, 6/2015 i 109/2025 - dr. zakon) nalaže da se, u slučaju razvoda, deli samo ona imovina koja je stečena u braku. Dakle, žena nema pravo na kuću u koju dođe, već samo na vrednost za koju je ta imovina uvećana tokom braka. Objašnjava da postoji razlika između zajedničke i posebne imovine.

“Ukoliko je supružnik nasledio kuću koja nije omalterisana, a tokom braka je ona dobila mnogo veću vrednost jer su supružnici zajedno ulagali u nju, moguće je ostvariti pravo na osnovu uvećanja vrednosti te posebne imovine”, navodi primer Ružić.

Na osnovu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture ("Sl. glasnik RS", br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023), ukoliko su osobe u bračnoj zajednici, kao vlasnici se automatski upisuju oba partnera, objašnjava Ružić. Međutim, često se dešava da žene odlaze kod notara i daju izjavu da nisu učestvovale u kupovini te nepokretnosti, uz obrazloženje da je tako papirologija jednostavnija, primećuje.

“Ukoliko u budućnosti dođe do razvoda braka, ona je već dala izjavu da nije učestvovala u kupovini te nepokretnosti i nema pravo da je potražuje”, objašnjava Ružić.

Iskustva žena koje su se obratile ŽUKO-u radi dobijanja besplatne pravne pomoći pokazuju da im se, kada dođe do odricanja od nasledstva, često govori da u svoje primarne domove uvek mogu da se vrate. Ipak, odnosi se tokom života mogu narušiti, jer nisu zapisani u kamenu, navodi Ružić.

“Pored toga, brat kome je pripala imovina sklapa novu porodicu i želi da zaštiti njen mir. Ukoliko se sestra vrati u kuću svojih roditelja, odnosi u početku budu biti skladni, ali sa vremenom stvaraju tenzije”, prepričava Ružić iskustva korisnica.

Tada žene shvataju da su bile u zabludi kada su davale nasledničku izjavu, koja ne može biti povučena. Moguće je pobijati je u slučaju zablude, pretnje ili prinude ali to je teško dokazivo, navodi Ružić.

“Žene vrlo često trpe različite oblike nasilja, od emotivnog nasilja, koje podrazumeva psihološko vređanje i ponižavanje, do fizičkog nasilja, a nemaju mogućnost da odu jer su se odrekle svog dela nasledstva”, objašnjava Ružić zašto ova praksa, koja se doživljava kao tradicionalna, stavlja žene u nepovoljan položaj.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za 2021. godinu, svega četvrtina imovine u Srbiji pripada ženama. Od imovine u njihovom vlasništvu, svega četvrtinu čine objekti namenjeni stanovanju, dok ostatak čine parcele ili pomoćni objekti, iznosi podatke Ružić. Tek svaka šesta žena na selu poseduje nekretninu, dodaje.

Ukoliko nemaju imovinu na svoje ime, žene gube mogućnost da podignu kredit, pokrenu posao i tako ostvare ekonomsku nezavisnost. Osim gubitka prava na socijalnu pomoć, žena koja se odrekne nasledstva može time da utiče i na nasledna prava svoje dece.

“Izmena zakona značila bi da se žene koje su popustile društvenom pritisku ne kažnjavaju oduzimanjem prava na socijalnu pomoć. Država ima mogućnost da utiče na promenu takve prakse, ali joj to možda trenutno nije prioritet”, zaključuje Ružić.

Izvor: Vebsajt Storyteller, Sanja Đorđević, 05.08.2026
Naslov: Redakcija