RADNA VERZIJA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE – Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređenja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se zahtevi za bezbednost hrane, odgovornosti subjekata u poslovanju hranom, sistem brzog uzbunjivanja, hitne mere i upravljanje kriznim situacijama, zahtevi za higijenu i kvalitet hrane.
Primena zakona
Član 2.
Ovaj zakon primenjuje se na sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane, uključujući uvoz i izvoz.
Izuzeci od primene
Član 3.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na primarnu proizvodnju hrane za sopstvenu upotrebu u domaćinstvu ili na pripremu hrane u domaćinstvu, kao i na preradu i skladištenje hrane za sopstvenu potrošnju u domaćinstvu.
Cilj zakona
Član 4.
Cilj ovog zakona je da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja ljudi i interesa krajnjeg potrošača u vezi sa hranom, u pogledu raznolikosti u snabdevanju hranom, uključujući tradicionalne proizvode, načelo poštenja u trgovini hranom, zaštitu zdravlja životinja, kao i zdravlja bilja i zaštitu životne sredine, istovremeno osiguravajući i efikasno funkcionisanje tržišta.
Definicije
Član 5.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) propisi o hrani jesu zakoni, drugi propisi i akta koji uređuju hranu uopšte, a posebno bezbednost hrane, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane;
2) analiza rizika jeste proces koji se sastoji od tri međusobno povezane komponente: procene rizika, upravljanje rizikom i komunikacije o postojanju rizika;
3) krajnji potrošač (u daljem tekstu: potrošač) jeste lice koje konzumira hranu i ne koristi je ni u jednoj fazi poslovanja hranom;
4) međunarodno prihvaćeni standardi, smernice, vodiči i preporuke jesu standardi, smernice, vodiči i preporuke koji su razrađeni u okviru Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Komisije za Codex Alimentarius, Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH), Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i dr;
5) komunikacija o riziku jeste razmena informacija i mišljenja kroz postupak analize rizika u pogledu opasnosti i rizika, faktora povezanih sa rizikom i identifikacijom rizika, između nadležnih organa za procenu rizika i upravljanje rizikom, potrošača, subjekata u poslovanju hranom, akademske javnosti, kao i drugih zainteresovanih strana, uključujući objašnjenje rezultata procene rizika i osnovu za donošenje odluka o upravljanju rizkom;
6) objekat jeste bilo koja jedinica subjekta u poslovanju hranom, uključujući građevinsku jedinicu u kojoj se odvija bilo koja faza proizvodnje, prerade ili distribucije hranom;
7) opasnost (hazard) jeste biološki, hemijski ili fizički faktor u hrani ili stanje hrane, koji potencijalno mogu biti štetni po zdravlje;
8) poslovanje hranom jeste bilo koja aktivnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti ili ne, u vezi sa bilo kojom fazom proizvodnje, prerade i distribucije hranom;
9) primarna proizvodnja jeste proizvodnja, obrada ili uzgoj primarnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući žetvu, berbu plodova, mužu, držanje životinja pre klanja, lov, ribolov i berbu samoniklih plodova i biljaka;
10) stavljanje hrane na tržište jeste skladištenje, distribucija, prodaja (trgovina na malo i trgovina na veliko), izlaganje na prodaju, razmena i ustupanje, bez obzira na to da li je besplatna ili ne, uvoz, i izvoz hrane;
11) trgovina na malo (u daljem tekstu: maloprodaja) jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema, skladištenje na mestu prodaje ili isporuke potrošaču, delatnost pripreme i usluživanja hrane, posebno u:
(1) prodavnicama, supermarketima i hipermarketima,
(2) objektima kolektivne ishrane (kuhinje i kantine u bolnicama, predškolskim i školskim objektima, objektima učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite i socijalnog staranja i sl),
(3) javnim objektima za ishranu (narodne kuhinje),
(4) restoranima, hotelima, kafeima i objektima za usluge keteringa, uključujući vozilo ili nepokretni ili pokretni štand, u kojima se priprema i poslužuje hrana, odnosno iz kojih se dostavlja hrana spremna za konzumiranje (u daljem tekstu: ugostiteljski objekti);
12) trgovina na veliko (u daljem tekstu: veleprodaja) jeste rukovanje hranom, njena prerada, priprema i skladištenje na mestu prodaje ili isporuke, radi dalje prodaje ili prerade (distributivni centri);
13) procena rizika jeste naučno zasnovan proces koji se sastoji od četiri faze: identifikacije opasnosti, karakterizacije opasnosti, procene izloženosti i karakterizacije rizika;
14) rizik jeste faktor verovatnoće štetnog uticaja na zdravlje i težina takvog uticaja, kao posledica neke opasnosti;
15) sledljivost jeste mogućnost praćenja hrane, životinja za proizvodnju hrane ili supstanci za koje se planira da se ugrađuju ili se očekuje da će biti ugrađene u hranu, u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane;
16) subjekat u poslovanju hranom jeste svako pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik koji je odgovoran za ispunjavanje zahteva za poslovanje hranom pod njegovom kontrolom;
17) upravljanje rizikom jeste proces utvrđivanja politika i mera, odvojeno od procene rizika, koji uključuje razmatranje mogućih alternativa za dalje delovanje, uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, kao i sprovođenje mera za smanjenje rizika na osnovu procene rizika i relevantnih podataka;
18) instrukcije, uputstva ili vodiči jesu bilo koji dokument koji donose subjekti u poslovanju hranom, njihova udruženja ili nadležni organ, s ciljem postizanja efikasnog sistema bezbednosti hrane;
19) hrana jeste bilo koja supstanca ili proizvod, bilo da je prerađen, delimično prerađen ili neprerađen, namenjen za ishranu ljudi, ili gde postoji razumno očekivanje da će ta hrana biti konzumirana od strane ljudi, osim:
(1) hrane za životinje,
(2) živih životinja, osim ako su pripremljene za stavljanje na tržište za ishranu ljudi,
(3) biljaka pre žetve, odnosno berbe plodova,
(4) lekova za humanu upotrebu i veterinarskih medicinskih proizvoda,
(5) kozmetičkih proizvoda,
(6) duvana i duvanskih proizvoda,
(7) opojnih droga ili psihotropnih supstanci u skladu sa Uredbom o ratifikaciji Jedinstvene konvencije o opojnim drogama (“Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 2/64 i “Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj 3/78 – dr. zakon) i Zakonom o ratifikaciji Konvencije o psihotropnim supstancama (“Službeni list SFRJ”, broj 40/73),
(8) ostataka (rezidua) i kontaminanata,
(9) medicinskih sredstava.
Hrana jeste i piće, žvakaća guma i bilo koja druga supstanca koja se namerno dodaje hrani tokom pripreme, prerade ili proizvodnje.
Hrana jeste i voda za piće, uključujući vodu u originalnom pakovanju (stona voda, prirodna mineralna voda i prirodna izvorska voda), kao i voda koja se koristi ili dodaje tokom pripreme, prerade ili proizvodnje hrane.
Voda za piće jeste voda u originalnom pakovanju i voda iz javnog vodovoda;
20) faza proizvodnje, prerade i distribucijejeste bilo koji deo proizvodnje, prerade i stavljanja na tržište, uključujući uvoz, primarnu proizvodnju, doradu, obradu, pripremu, skladištenje, transport, prodaju ili snabdevanje potrošača hranom.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.
Podela hrane
Član 6.
Hrana se deli na:
1) hranu životinjskog porekla;
2) hranu biljnog porekla;
3) mešovitu hranu;
4) novu hranu;
5) druge supstance, uključujući vodu, koje su namerno dodate u hranu tokom proizvodnje, pripreme, prerade ili obrade.
1. Opšta načela bezbednosti hrane
Načelo analize rizika
Član 7.
Radi postizanja visokog nivoa zaštite zdravlja i života ljudi, mere koje se primenjuju u skladu sa ovim zakonom moraju da se zasnivaju na analizi rizika, osim kada to nije primereno okolnostima ili prirodi mere.
Procena rizika zasniva se na dostupnim naučnim dokazima, a posebno na mišljenjima Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, na nezavisan, objektivan i transparentan način.
Upravljanje rizikom zasniva se na rezultatima procene rizika, a posebno na mišljenjima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drugim faktorima važnim za slučaj koji se razmatra, kao i načelu predostrožnosti.
Komunikacija o riziku mora da ispunjava ciljeve i poštuje opšta načela u skladu sa ovim zakonom.
Načelo predostrožnosti
Član 8.
Kada se posle procene raspoloživih informacija, utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje, a nema dovoljno naučnih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite zdravlja u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih naučnih informacija neophodnih za objektivnu procenu rizika.
Mere iz stava 1. ovog člana moraju da budu primerene, da ne ograničavaju trgovinu više nego što je to neophodno da se ostvari cilj ovog zakona, kao i da se vodi računa o tehničkoj i ekonomskoj izvodljivosti mera, i drugim faktorima značajnim za slučaj koji se razmatra.
Preduzete mere moraju da se ponovo razmotre u razumnom vremenskom roku, u zavisnosti od prirode identifikovanog rizika po život i zdravlje, vrste naučnih informacija potrebnih za razjašnjenje naučnih nedoumica i za sprovođenje sveobuhvatne procene rizika.
Načelo zaštite interesa potrošača
Član 9.
Interesi potrošača moraju da budu zaštićeni u najvećoj mogućoj meri.
Radi zaštite interesa potrošača, subjekat u poslovanju hranom dužan je da pruži informacije o hrani radi sprečavanja prevare, obmane ili falsifikovanja hrane ili bilo koje druge poslovne prakse koje potrošača mogu dovesti u zabludu.
2. Načelo komunikacije o riziku
Ciljevi komunikacije o riziku
Član 10.
Uzimajući u obzir odgovarajuće uloge lica odgovornih za procenu rizika i upravljanje rizikom, komunikacija o riziku ima sledeće ciljeve:
1) podizanje nivoa svesti i razumevanja o određenim pitanjima koja se razmatraju, uključujući i slučajeve razlika u naučnim procenama, tokom celokupnog procesa analize rizika;
2) obezbeđenje doslednosti, transparentnosti i jasnoće u formulisanju preporuka i odluka koje se odnose na upravljanje rizikom;
3) postavljanje razumne osnove, uključujući i naučnu osnovu kad je to primenljivo, radi shvatanja odluka koje se odnose na upravljanje rizikom;
4) unapređenje sveukupne delotvornosti i efikasnosti analize rizika;
5) podsticanje razumevanja analize rizika u javnosti, uključujući i određene zadatke i odgovornosti lica odgovornih za procenu rizika i za upravljanje rizikom, kako bi se jačalo poverenje u njen ishod;
6) obezbeđenje odgovarajućeg učešća potrošača, subjekata u poslovanju hranom, akademske javnosti i svih ostalih zainteresovanih strana;
7) obezbeđivanje odgovarajuće i transparentne razmene informacija sa zainteresovanim stranama u odnosu na rizike povezane sa lancem hrane;
8) obezbeđivanje informacija koje se pružaju potrošačima o strategijama za prevenciju rizika, i
9) doprinos borbi protiv širenja lažnih informacija i protiv njihovih izvora.
Opšta načela komunikacije o riziku
Član 11.
Uzimajući u obzir odgovarajuće uloge lica odgovornih za procenu rizika i upravljanje rizikom, komunikacija o riziku:
1) obezbeđuje razmenu tačnih i svih odgovarajućih informacija sa svim zainteresovanim stranama, na interaktivan i pravovremen način, na osnovu načela transparentnosti, otvorenosti i brzog reagovanja;
2) pruža transparentne informacije u svakoj fazi procesa analize rizika od formulisanja zahteva za naučne savete do davanja procene rizika i donošenja odluka o upravljanju rizikom, uključujući i informacije o tome kako su te odluke donete i koji faktori su uzeti u obzir;
3) uzima u obzir shvatanje rizika svih zainteresovanih strana;
4) olakšava razumevanje i dijalog među svim zainteresovanim stranama, i
5) jasna je i pristupačna, i za one koji nisu neposredno uključeni u proces ili nemaju naučno znanje, u skladu sa posebnim propisima kojima se uređuje poverljivost i zaštita podataka o ličnosti.
Opšti plan za komunikaciju o riziku
Član 12.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem teksu: ministar) i ministar nadležan za poslove zdravlja sporazumno donose opšti plan za komunikaciju o riziku (u daljem tekstu: Opšti plan) da bi ostvarili ciljeve komunikacije o riziku u skladu sa opštim načelima komunikacije o riziku.
Opšti plan se ažurira, uzimajući u obzir tehnički i naučni napredak i stečeno iskustvo.
Opšti plan promoviše integrisan okvir za komunikaciju o riziku koga su dužni da se pridržavaju lica odgovorna za procenu rizika i upravljanje rizikom na koherentan i sistematičan način.
Opšti plan:
1) utvrđuje ključne faktore koje treba uzeti u obzir prilikom razmatranja vrste i nivoa potrebnih aktivnosti komunikacije o riziku;
2) utvrđuje različite vrste i nivoe aktivnosti komunikacije o riziku, kao i odgovarajuće glavne instrumente i kanale koje treba koristiti u svrhe komunikacije o riziku, uzimajući u obzir relevantne ciljne grupe kojima se obraća;
3) uspostavlja odgovarajuće mehanizme koordinacije i saradnje radi jačanja koherentnosti između lica odgovornih za procenu rizika i upravljanje rizikom, i
4) uspostavlja odgovarajuće mehanizme kako bi se obezbedio odgovarajući dijalog između potrošača, subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, akademske javnosti i drugih zainteresovanih strana, kao i njihova odgovarajuća uključenost.
3. Načela transparentnosti
Javne informancije
Član 13.
Ako postoje osnovani razlozi za sumnju da hrana može predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužni su da obaveste širu javnost o prirodi rizika po zdravlje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži informacije o hrani, vrsti hrane, rizicima koje predstavlja, kao i merama koje se primenjuju, ili će se primeniti, radi sprečavanja, umanjivanja ili uklanjanja rizika.
Javne rasprave
Član 14.
Prilikom pripreme, ocene i izmene propisa o hrani, moraju se obavljati javne rasprave u skladu sa važećim propisima, uz neposredno ili posredno učešće svih zainteresovanih strana, osim u hitnim slučajevima kada to nije moguće.
4. Nadležnost
Nadležni organi
Član 15.
U oblasti bezbednosti hrane na teritoriji Republike Srbije, nadležni organi jesu:
1) Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) kao centralni organ;
2) Ministarstvo zdravlja (u daljem tekstu: ministarstvo nadležno za poslove zdravlja).
Nadležnost organa
Član 16.
Poslove organa državne uprave, uključujući službene kontrole, u smislu ovog zakona u oblasti bezbednosti hrane obavlja:
1) Ministarstvo preko nadležnih inspekcija u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, veleprodaje i u prodavnicama, supermarketima i hipermarketima i ugostiteljskim objektima, uključujući uvoz i izvoz hrane biljnog, životinjskog i mešovitog porekla, bezalkoholnih pića, vina i alkoholnih pića;
2) ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko nadležne sanitarne inspekcije:
(1) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, veleprodaja i maloprodaja, uvoz na mestima carinjenja i izvoz, i to: nove hrane, hrane za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje), dodataka ishrani (dijetetski suplementi), hrane sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ishranu ljudi hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr), soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane, prehrambenih aditiva, prehrambenih aroma, prehrambenih enzima, pomoćnih sredstava u proizvodnji hrane, vode za piće i vode koja se upotrebljava, odnosno dodaje tokom pripreme, obrade, prerade ili proizvodnje hrane, kao i predmeta opšte upotrebe koji dolaze u kontakt sa hranom,
(2) u fazi maloprodaje sve hrane u objektima koji podležu sanitarnom nadzoru:
- u objektima kolektivne ishrane (kuhinje i kantine u bolnicama, predškolskim i školskim objektima, objektima učeničkog i studentskog standarda, zdravstvene zaštite i socijalnog staranja i slično),
- javnim objektima za ishranu (narodne kuhinje).
Ministar propisuju vrstu hrane, listu mešovite hrane i način sprovođenja službene kontrole te hrane.
Odgovornost
Član 17.
Nadležni organi sprovode odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i vrše službenu kontrolu da li subjekti u poslovanju hranom u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane ispunjavaju sve zahteve propisane ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju službene kontrole.
Međunarodne obaveze
Član 18.
Međunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane izvršavaju se u skladu sa standardima, smernicama i preporukama relevantnih međunarodnih organizacija, međunarodnim konvencijama i drugim relevantnim međunarodnim sporazumima, a informacije će se razmenjivati sa drugim nacionalnim organizacijama odgovornim za bezbednost hrane.
Vlada propisuje način davanja informacija i postupak obaveštavanja u skladu sa obavezama koje proizlaze iz Sporazuma o sanitarniim i fitosanitarniim merama Svetske trgovinske organizacije (STO).
Vlada propisuje način pružanja informacija i izveštavanja o standardima, smernicama i preporukama, u skladu sa zahtevima međunarodnih organizacija.
II. REGISTRI
Upis u Centralni registar
Član 19.
Subjekti u poslovanju hranom moraju da budu upisani u Centralni registar koji vodi Ministarstvo.
Proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane može da se bavi pravno lice i preduzetnik upisan u Registar privrednih subjekata i Centralni registar.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 2. ovog člana upisuje se u Registar privrednih subjekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Proizvodnjom hrane namenjene za stavljanje na tržište može da se bavi i fizičko lice u skladu sa propisom kojim se uređuje oblast veterinarstva, odnosno oblast zdravlja bilja, koje je upisano u Centralni registar.
U Centralnom registru vode se podaci o:
1) odobrenim objektima;
2) registrovanim objektima.
Objekti za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane moraju da ispunjavaju opšte, odnosno posebne zahteve u zavisnosti od vrste hrane i moraju biti registrovani, odnosno odobreni u skladu sa ovim zakonom ili posebnim propisom.
Objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane, odobren, odnosno registrovan u skladu sa ovim zakonom ili posebnim propisom, smatra se objektom koji je upisan u Centralni registar.
Ako ovim zakonom ili posebnim propisom nije propisano odobravanje, odnosno registracija, takvi objekti se upisuju u Centralni registar na osnovu zahteva koji podnosi subjekat u poslovanju hranom.
Pravno lice i preduzetnik iz stava 2. ovog člana ne može započeti proizvodnju, preradu i distribuciju hrane pre upisa u Centralni registar, odnosno registar utvrđen ovim zakonom ili posebnim propisom, a fizičko lice iz stava 4. ovog člana, pre upisa u Centralni registar.
Odredbe st. 1 – 7. i stava 9. ovog člana odnose se i na subjekte u poslovanju hranom za životinje.
Sadržaj i način vođenja Centralnog registra
Član 20.
Podaci iz Centralnog registra su javni.
Centralni registar se vodi u elektronskom obliku i može se povezivati sa drugim bazama podataka Ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
U Centralni registar upisuju se i promene podataka.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da svaku promenu podataka prijave Ministarstvu i o tome dostave potrebnu dokumentaciju, u roku od 15 dana od dana nastale promene, osim kada je promena podataka već izvršena po službenoj dužnosti u skladu sa posebnim propisima.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Centralnog registra, kao i obrazac zahteva za upis, promenu i brisanje podataka u Centralni registar.
Brisanje iz Centralnog registra
Član 21.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice briše se iz Centralnog registra ako donese odluku o prestanku obavljanja određene delatnosti za koje je upisan u Centralni registar ili ako prestane da ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom, odnosno zahteve propisane posebnim propisima.
Registracija, odnosno odobravanje objekata
Član 22.
Objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji nije odobren, odnosno registrovan u skladu sa posebnim propisom, odobrava se i registruje u skladu sa ovim zakonom i upisuje u Registar objekata.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice podnosi Ministarstvu zahtev za odobravanje, odnosno registraciju objekta za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane.
Objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji se registruje upisuje se u Registar objekata bez utvrđivanja opštih zahteva za higijenu hrane na osnovu rešenja ministra i dodeljuje mu se registracioni broj.
Objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji se odobrava upisuje se u Registar objekata posle utvrđivanja opštih i posebnih zahteva za higijenu hrane na osnovu rešenja ministra.
Ministar obrazuje komisiju koja utvrđuje ispunjenost opštih i posebnih zahteva za higijenu hrane.
Ako komisija utvrdi da objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane ispunjava opšte i posebne zahteve za higijenu hrane, objekat se uslovno odobrava, dodeljuje mu se broj odobrenja i izdaje se uslovno rešenje za obavljanje delatnosti, na period ne duži od šest meseci.
Pre isteka roka utvrđenog rešenjem kojim se uslovno odobrava obavljanje delatnosti, komisija utvrđuje ispunjenost opštih i posebnih zahteva za higijenu hrane i na osnovu njenog mišljenja, ministar donosi rešenje kojim se odobrava obavljanje delatnosti i potvrđuje se broj odobrenja.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, ministar može da izda odobrenje za obavljanje delatnosti, ako komisija utvrdi da objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane ispunjava opšte i posebne zahteve za higijenu hrane, pod uslovom da se obavljanjem delatnosti ni na koji način ne narušava javno zdravlje i bezbednost hrane.
Ako tokom sprovođenja službene kontrole objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji je registrovan, odnosno odobren ne ispunjava opšte, odnosno posebne zahteve za higijenu hrane, nadležni inspektor rešenjem nalaže meru i rok za otklanjanje neusaglašenosti u zavisnosti od vrste neusaglašenosti.
Ako se u objektu iz stava 9. ovog člana ne otkloni neusaglašenost u naloženom roku, ministar donosi rešenje o neispunjanosti zahteva za obavljanje delatnosti i zabranjuje se rad objektu i ukida se dodeljeni broj odobrenja.
Rešenje ministra iz st. 3, 4, 6, 7, 8. i 10. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar bliže propisuje vrstu objekata koji se registruju, odnosno odobravaju, kao i način i postupak registracije, odnosno odobravanja objekata.
Objekti za izvoz
Član 23.
Zabranjen je izvoz iz objekata za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji nisu odobreni za izvoz.
Objekti za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji su registrovani, odnosno odobreni u skladu sa ovim zakonom mogu da se registruju, odnosno odobre za izvoz u skladu sa zahtevima zemlje uvoznice.
Zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvoz podnosi se Ministarstvu.
Ministar obrazuje komisiju koja utvrđuje ispunjenost zahteva zemlje uvoznice.
Ako komisija utvrdi da objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane ispunjava zahteve zemlje uvoznice, ministar donosi rešenje za izvoz i objekat se upisuje u Registar objekata.
Ako komisija utvrdi da objekat ne ispunjava zahteve zemlje uvoznice, ministar donosi rešenje o tome da objekat za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane ne ispunjava zahteve za izvoz.
Rešenje ministra iz st. 5. i 6. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Subjekat u poslovanju hranom briše se iz Registra objekata na osnovu zahteva ili ako prestane da ispunjava zahteve zemlje uvoznice.
Ministar bliže propisuje način i postupak za dobijanje odobrenja za izvoz u zavisnosti od vrste hrane i obrazac zahteva za upis i promenu podataka objekata za izvoz u Registar objekata.
Registar objekata
Član 24.
Podaci iz Registra objekata su javni.
Registar objekata se vodi u elektronskom obliku i može se povezivati sa drugim bazama podataka Ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zdravlja.
U Registar objekata upisuju se i promene podataka.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da svaku promenu podataka u Registru objekata prijave Ministarstvu i o tome dostave potrebnu dokumentaciju, u roku od 15 dana od dana nastale promene, osim kada je promena podataka već izvršena po službenoj dužnosti u skladu sa posebnim propisima.
Subjekat u poslovanju hranom briše se iz Registra objekata ako donese odluku o prestanku obavljanja određene delatnosti za koje je upisan u Registar objekata ili ako prestane da ispunjava opšte, odnosno posebne zahteve za higijenu hrane u skladu sa ovim zakonom.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra objekata i sastav jedinstvenog registracionog broja ili broja odobrenja, kao i obrazac zahteva za upis, promenu i brisanje podataka u Registru objekata.
III. DIREKCIJA ZA NACIONALNE REFERENTNE LABORATORIJE
Poslovi Direkcije za nacionalne referentne laboratorije
Član 25.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (u daljem tekstu: Direkcija) obavlja laboratorijske i sa njima povezane stručne poslove u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kontrole kvaliteta i bezbednosti mleka, zdravlja bilja, semena i sadnog materijala i banke biljnih gena, i to za metode za koje je akreditovana.
U okviru Direkcije obavljaju se i sledeći poslovi:
1) saradnja sa referentnim laboratorijama Evropske unije i učešće u programima obuka i u međulaboratorijskim uporednim ispitivanjima koje organizuju te laboratorije;
2) koordinacija aktivnosti službenih laboratorija radi usklađivanja i unapređenja metoda laboratorijskih ispitivanja i dijagnostike, kao i njihove primene;
3) organizovanje, prema potrebi, međulaboratorijsko uporedno ispitivanje ili testova osposobljenosti među službenim laboratorijama, odgovarajuće praćenje takvih ispitivanja i obaveštavanje Ministarstva, odnosno ministarstva nadležnog za poslove zdravlja o rezultatima takvih ispitivanja i praćenja;
4) razmena informacija dobijenih od referentnih laboratorija drugih zemalja dostavlja Ministarstvu, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravljai službenim laboratorijama;
5) obezbeđivanje Ministarstvu naučne i tehničke podrške za sprovođenje planova kontrola;
6) prema potrebi, validiranje reagenasa i partije reagenasa, izrada i održavanje ažurnog spiska dostupnih referentnih supstanci i reagenasa, kao i proizvođača i dobavljača takvih supstanci i reagenasa;
7) prema potrebi, sprovođenje obuke za zaposlene u službenim laboratorijama;
8) pružanje aktivne podrške u dijagnostici epidemija bolesti koje se prenose hranom, zoonoza ili bolesti životinja ili organizama štetnih na bilju, a u slučaju neusaglašenih pošiljki, obavljanje potvrdne dijagnostike, karakterizacija i epizotiološka ili taksonomska ispitivanja izolata patogena ili primeraka štetnih organizama;
9) vršenje usluga potvrdnog ispitivanja ako je to relevantno za potrebe službenih laboratorija.
Direkcija za poslove koje obavlja kao službena i referentna laboratorija mora da ispunjava zahteve propisane za službene i referntne laboratorije u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole.
Pored poslova iz st. 1. i 2. ovog člana Direkcija obavlja i laboratorijska ispitivanja mleka za potrebe praćenja i unapređenja proizvodnih sposobnosti muznih grla.
Laboratorijski i sa njima povezani stručni poslovi iz oblasti zdravlja bilja, semena i sadnog materijala koji se obavljaju u okviru Direkcije uređuju se propisima kojima se uređuje zdravlje bilja, službene kontrole i seme i sadni materijal.
Pored poslova iz st. 1. i 2. i stava 4. ovog člana Direkcija obavlja i poslove banke biljnih gena, i to:
1) čuvanje kolekcije semena i sadnog materijala;
2) registraciju uzoraka, njihovo čišćenje, sušenje, pakovanje, skladištenje i održavanje;
3) umnožavanje i regeneraciju uzoraka;
4) skladištenje duplikata uzoraka;
5) organizovanje održavanja, odnosno održavanje kolekcije sadnog materijala;
6) razmenu uzoraka sa drugim bankama gena u svetu.
Pored poslova iz st. 1. i 2. i st. 4. i 6. ovog člana Direkcija obavlja i poslove:
1) investicionog održavanja objekata i prateće infrastrukture svojih laboratorija;
2) planiranja, pokretanja, programiranja, pripreme, sprovođenja i praćenja realizacije projekata opremanja svojih laboratorija;
3) pokretanja i koordinacije stručne saradnje između referentnih laboratorija.
Poslove iz st. 6. i 7. ovog člana ne mogu da obavljaju druge laboratorije izabrane putem konkursa.
IV. STRUČNI SAVET ZA PROCENU RIZIKA U OBLASTI BEZBEDNOSTI HRANE I HRANE ZA ŽIVOTINjE
Osnivanje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje
Član 26.
Radi razmatranja pitanja u vezi sa procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava, rešenjem osniva posebnu radnu grupu – Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje (u daljem tekstu: Stručni savet).
Administrativne i tehničke poslove za potrebe Stručnog saveta obavlja Ministarstvo.
Stručni savet je dužan da u radu primenjuje i koristi preporuke, smernice i informacije dostupne od Evropske agencije za bezbednost hrane (European Food Safety Authority – EFSA).
Finansiranje rada Stručnog saveta određuje se pravilnikom koji donosi ministar nadležan za državnu upravu uz saglasnost ministra nadležnog za finansije.
Poslovi Stručnog saveta
Član 27.
Stručni savet obavlja sledeće poslove:
1) priprema stručna i naučna mišljenja ministarstvima i drugim organima državne uprave, subjektima u poslovanju hranom i hranom za životinje, potrošačima, kao i drugim zainteresovanim subjektima, o rizicima u vezi sa hranom i hranom za životinje;
2) unapređenja i koordinacije u primeni metoda za procenu rizika;
3) pružanja naučne i tehničke podrške na zahtev ministarstava i drugih organa državne uprave u tumačenju i razmatranju mišljenja o proceni rizika;
4) prikupljanja, upoređivanja i analiziranja naučno-tehničkih podataka koji se odnose na definisanje i kontrolu rizika koji imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost hrane i hrane za životinje;
5) pružanja naučne i stručne pomoći, na zahtev ministarstava koja sprovode postupke za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
6) davanja mišljenja na mere koje se preduzimaju radi unapređenja sistema u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
7) obaveštavanja javnosti i zainteresovanih subjekata o relevantnim informacijama iz delokruga rada Stručnog saveta;
8) davanja mišljenja na program za upravljanje kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
9) davanja preporuka za stručno usavršavanje i edukaciju u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje;
10) druge poslove u vezi sa procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane, kao i hrane za životinje u skladu sa zakonom kojim se uređuje hrana za životinje.
V. BEZBEDNOST HRANE
Opšti zahtevi za bezbednost hrane i zabrane
Član 28.
Zabranjeno je stavljanje na tržište hrane koja nije bezbedna.
Hrana nije bezbedna ako je štetna po zdravlje ljudi i ako nije pogodna za ishranu ljudi.
Hrana nije bezbedna ako sadrži:
1) sredstva za zaštitu bilja, biocide ili kontaminante ili njihove metabolite ili reaktivne proizvode koji prelaze maksimalno dozvoljenu količinu ostataka;
2) sredstva za zaštitu bilja ili biocide koji nisu odobreni ili dozvoljeni;
3) supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite koji nisu dozvoljeni za lečenje životinja koje se koriste u proizvodnji hrane ili prelaze maksimalno dozvoljenu količinu ostataka ili nisu odobreni ili registrovani za primenu na životinjama koje se koriste u proizvodnji hrane ili nisu odobreni kao aditivi u hrani koja se koristi u proizvodnji hrane;
4) supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite kod lečenih životinja, a da nije poštovana propisana karenca;
5) mikroorganizme, viruse, parazite i njihove razvojne oblike, koji predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi;
6) supstance (fizičke, hemijske, radioaktivne) koje same ili zajedno sa drugim supstancama prelaze maksimalno dozvoljene vrednosti i predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.
Zahtevi za bezbednost hrane
Član 29.
Bezbednost hrane utvrđuje se na osnovu:
1) zahteva u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i načina na koji potrošači pripremaju i konzumiraju hranu u skladu sa namenom;
2) informacija koje su dostupne potrošaču, uključujući informacije na deklaraciji ili druge informacije koje su potrošaču opšte dostupne, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih efekata određene hrane ili kategorije hrane na zdravlje ljudi.
Štetni efekat hrane na zdravlje ljudi utvrđuje se na osnovu sledećeg:
1) mogućih direktnih ili indirektnih, kratkoročnih ili dugoročnih štetnih efekata takve hrane na zdravlje potrošača, kao i mogućih efekata na zdravlje budućih generacija;
2) mogućih kumulativnih toksičnih efekata;
3) posebne zdravstvene osetljivosti određene kategorije potrošača kada je hrana namenjena toj kategoriji potrošača.
Hrana nije pogodna za ishranu ljudi ako je takva hrana neprihvatljiva za upotrebu kojoj je namenjena zbog kontaminacije spoljnim ili nekim drugim faktorom, kao i zbog propadanja, kvarenja ili razgradnje i isteka roka trajanja, u skladu sa propisima kojima se uređuje deklarisanje hrane.
Kada je hrana koja nije bezbedna deo serije, partije ili pošiljke hrane iste kategorije ili opisa, smatra se da sva hrana u toj seriji, partiji ili pošiljci nije bezbedna, osim ako se, posle detaljne procene, ne dokaže da je ostatak serije, partije ili pošiljke bezbedan.
Ministar propisuje zahteve za brzo smrzavanje hrane, način kontrole temperature i praćenja temperature u prevoznim sredstvima i prostorima za skladištenje i čuvanje brzo smrznute hrane, kao i način i zahteve za deklarisanje, označavanje i stavljanja na tržište.
Ministar bliže propisuje zahteve i postupak za primenu mlečne kiseline za smanjenje površinske mikrobiološke kontaminacije na trupovima goveda.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje maksimalne koncentracije određenih kontaminanata u hrani i supstanci sa farmakološkim dejstvom u hrani, kao i metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja prisustva i nivoa određenih kontaminanata i supstanci sa farmakološkim dejstvom u hrani.
Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, propisuje:
1) zdravstvenu ispravnost vode za piće;
2) zdravstvenu bezbednost prirodne mineralne vode, prirodne izvorske vode i stone vode u originalnom pakovanju;
3) hranu za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje);
4) dodatke ishrani (dijetetske suplemente);
5) zdravstvenu ispravnost i kvalitet soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane;
7) aditive za hranu;
8) arome;
9) prehrambene enzimske preparate;
10) nutritivne i zdravstvene izjave na deklaraciji hrane;
11) hranu sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ljudsku ishranu, hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr);
12) zdravstvenu ispravnost materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom, kao i zahteve za stavljanje na tržište plastičnih materijala i predmeta koji sadrže plastiku koja potiče iz otpada ili je od njega proizvedena; upotrebu recikliranih plastičnih materijala i predmeta u kontaktu sa hranom i plastičnih materijala i predmeta koji su namenjeni za recikliranje.
Mere ograničenja i zabrane hrane
Član 30.
U slučaju osnovane sumnje da hrana nije bezbedna, Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da preduzme mere radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta, sve do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.
Kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da preduzme mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta, u skladu sa ovim zakonom.
Hrana tretirana jonizujućim zračenjem
Član 31.
Hrana tretirana jonizujućim zračenjem može da se stavlja na tržište ako je tretirana jonizujućim zračenjem u objektu koji poseduje odobrenje za radijacionu delatnost u skladu sa propisom kojim se uređuje radijaciona bezbednost i nuklearna sigurnost i ako je odobren u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa posebnim propisom.
Tretiranje hrane jonizujućim zračenjem se može koristiti samo u svrhe:
1) smanjenja učestalosti bolesti koje se prenose hranom uništavanjem patogenih organizama;
2) smanjenja kvarenja hrane usporavanjem ili zaustavljanjem procesa propadanja i uništavanjem organizama koji uzrokuju kvarenje hrane;
3) smanjenje gubitaka i otpada od hrane zbog ranog sazrevanja i klijanja proizvoda;
4) suzbijanja organizama štetnih za bilje ili biljne proizvode.
Odobravanje tretiranja hrane jonizujućim zračenjem
Član 32.
Tretiranje hrane jonizujućim zračenjem može se odobriti ako:
1) postoji opravdana tehnološka potreba;
2) ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi i obavlja se u skladu sa propisanim zahtevima;
3) je korisno za potrošače;
4) se ne koristi kao zamena za dobru higijensku, dobru proizvođačku ili dobru poljoprivrednu praksu.
Objekti u kojima se koristi izvor jonizujućeg zračenja za tretiranje hrane moraju biti upisani u Registar objekata.
Subjekat u poslovanju hranom dužan je da vodi evidenciju o vrsti i količini hrane tretirane jonizujućim zračenjem za svaki izvor jonizujućeg zračenja koji se koristi za tretiranje hrane.
Materijali koji se koriste za pakovanje hrane tretirane jonizujućim zračenjem moraju biti odgovarajući za tu namenu i moraju ispunjavati zahteve utvrđene propisom kojim se uređuju materijali i predmeti koji dolaze u kontakt sa hranom.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, propisuje vrstu hrane koja se može tretirati, zahteve za objekte u kojima se može tretirati hrana, način tretiranja hrane jonizujućim zračenjem, način i zahteve za deklarisanje, označavanje i stavljanje hrane na tržište tretirane jonizujućim zračenjem i izvore jonuzujućeg zračenja kojima hrana može biti tretirana, kao i sadržinu evidencije o vrsti i količini hrane tretirane jonizujućim zračenjem.
Deklarisanje, označavanje i oglašavanje hrane
Član 33.
Hrana koja se stavlja na tržište na teritoriji Republike Srbije mora da bude označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Označavanje, deklarisanje, oglašavanje i predstavljanje hrane, uključujući njen oblik, izgled i ambalažu, materijal za pakovanje, raspored i način prikazivanja, kao i podaci o hrani koji su dostupni potrošačima, ne smeju dovoditi potrošača u zabludu.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje zahteve za deklarisanje, označavanje i oglašavanje hrane.
VI. ODGOVORNOSTI SUBJEKATA U POSLOVANjU HRANOM
Odgovornost
Član 34.
Subjekti u poslovanju hranom u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane kojom upravljaju dužni su da obezbede da hrana ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokažu ispunjenost tih zahteva.
Sledljivost
Član 35.
Sledljivost hrane, životinja za proizvodnju hrane i bilo koje druge supstance koja je namenjena da bude ugrađena ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu mora biti obezbeđena u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije.
Subjekat u poslovanju hranom dužan je da identifikuje svakog subjekta od koga nabavlja i kome dostavlja hranu, životinje za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja je namenjena da bude ugrađena ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu.
Subjekat iz stava 2. ovog člana mora da ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.
Hrana koja se stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena na tržište na teritoriji Republike Srbije mora da bude na odgovarajući način označena, radi praćenja sledljivosti, putem odgovarajuće dokumentacije ili podataka.
Ministar bliže propisuje zahteve za sledljivost hrane u zavisnosti od vrste hrane, životinja za proizvodnju hrane i bilo koje druge supstance koja je namenjena da bude ugrađena u hranu ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu.
Odgovornost subjekata u poslovanju hranom
Član 36.
Ako subjekat u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da je nastala povreda propisanih zahteva za bezbednost hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane, koja više nije pod njegovom direktnom kontrolom, dužan je da odmah pokrene postupak za povlačenje predmetne hrane sa tržišta i o tome obaveštava Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ako je hrana iz stava 1. ovog člana došla do potrošača, subjekat u poslovanju hranom je dužan da na efikasan i precizan način obavesti potrošača o razlozima za povlačenje hrane i, ako je potrebno, da zahteva od potrošača da vrati već isporučenu hranu, ako drugim merama nije moguće obezbediti visok nivo zaštite zdravlja.
Subjekat u poslovanju hranom, odgovoran za maloprodaju ili distribuciju hrane čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, označavanje, bezbednost ili integritet hrane, dužan je da pokrene postupak za povlačenje hrane sa tržišta koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane.
Subjekat u poslovanju hranom iz stava 3. ovog člana dužan je da pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane i sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u lancu hrane, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
Ako subjekat u poslovanju hranom osnovano sumnja ili utvrdi da bi hrana koju je stavio na tržište mogla da šteti zdravlju ljudi, dužan je da o tome odmah obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kao i o aktivnostima koje je preduzeo radi sprečavanja rizika za potrošače.
Subjekat u poslovanju hranom ne sme da sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja.
VII. OPŠTE OBAVEZE PRI UVOZU I IZVOZU HRANE
Međunarodni standardi, smernice i preporuke
Član 37.
Mere zasnovane na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama primenjuju se radi osiguranja bezbednosti hrane, u obimu koji je neophodan za zaštitu života i zdravlja ljudi.
Mere bezbednosti hrane primenjuju se na način da se izbegne proizvoljna i neopravdana diskriminacija između država u kojima prevladavaju isti ili slični uslovi, na način koji ne predstavlja prikriveno ograničavanje spoljne trgovine.
Radi obezbeđenja višeg nivoa zaštite života i zdravlja ljudi od nivoa koji se postiže merama zasnovanim na međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, mogu se preduzeti i druge mere za bezbednost hrane, kada postoji naučno opravdanje ili ako bi te mere dovele do nivoa zaštite koji se razlikuje od nivoa koji Republika Srbija smatra da je potreban.
Primena međunarodnih standarda, smernica i preopruka
Član 38.
Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja primenjuje međunarodne standarde, smernice i preporuke tako da:
1) doprinosi razvoju međunarodnih tehničkih standarda za hranu, kao i higijenskih i fitosanitarnih standarda;
2) promoviše koordinaciju rada na standardima za hranu koje preduzimaju međunarodne vladine i nevladine organizacije;
3) doprinosi, tamo gde je to relevantno i prikladno, razvoju sporazuma o priznavanju istovetnosti određenih mera povezanih sa hranom;
4) posvećuje naročitu pažnju posebnim razvojnim, finansijskim i trgovinskim potrebama zemalja u razvoju, kako bi se osiguralo da međunarodni standardi ne stvaraju nepotrebne prepreke izvozu iz zemalja u razvoju;
5) promoviše doslednost između međunarodnih tehničkih standarda i propisa o hrani, istovremeno osiguravajući visok nivo zaštite.
Opšte obaveze na tržištu hrane
Član 39.
Mere bezbednosti hrane koje primenjuju druge države smatraju se istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji, ako zemlja izvoznica objektivno dokaže da su naučno zasnovane i da njihova primena obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite života i zdravlja koji je neophodan u Republici Srbiji.
Propisane mere bezbednosti hrane moraju da budu prilagođene karakteristikama regiona koje bi mogle uticati na bezbednost hrane, bilo u celoj zemlji ili delu zemlje, nekoliko zemalja ili delovima nekoliko zemalja, iz kojih hrana potiče ili kojima je hrana namenjena, posebno uzimajući u obzir nivo prevalence određenih bolesti ili štetočina, postojanje programa za njihovo iskorenjivanje ili sprečavanje, kao i relevantne kriterijume i preporuke relevantnih međunarodnih tela.
Procedure za proveru primene mera bezbednosti hrane sprovode se efikasno i na način koji neće biti manje povoljan za uvoz hrane od sličnih proizvoda domaćeg porekla.
Uvoz hrane
Član 40.
Hrana koja se uvozi u Republiku Srbiju radi stavljanja na tržište mora da ispunjava zahteve u skladu sa propisima o hrani ili zahteve koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima ili, ako postoji međunarodni sporazum, sa zahtevima sadržanim u tom sporazumu.
Izvoz hrane
Član 41.
Hrana koja se izvozi ili uvozi radi ponovnog izvoza iz Republike Srbije mora biti u skladu sa odgovarajućim zahtevima propisa o hrani, osim ako nadležni organi zemlje uvoznice ne zahtevaju drugačije ili ako nije drugačije uređeno propisima, standardima i drugim zakonskim postupkom koji su na snazi u zemlji uvoznici.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju kada je hrana štetna po zdravlje, hrana se može izvoziti ili uvoziti radi ponovnog izvoza samo ako su nadležni organi zemlje odredišta izričito saglasni, pošto su u potpunosti informisani o razlozima i okolnostima zbog kojih se hrana ne može staviti na tržište u Republici Srbiji.
Ako se primenjuju odredbe međunarodnog sporazuma između Republike Srbije i zemlje uvoznice, hrana koja se izvozi iz Republike Srbije u tu zemlju, mora da ispunjava zahteve sadržane u tom međunarodnom sporazumu.
VIII. SISTEM BRZOG UZBUNjIVANjA, HITNE MERE I UPRAVLjANjE KRIZNIM SITUACIJAMA
Uspostavljanje sistema brzog uzbunjivanja
Član 42.
Ovim zakonom uspostavlja se sistem brzog uzbunjivanja, kao mreža za obaveštavanje o direktnim i indirektnim rizicima po zdravlje izazvanim hranom i hranom za životinje.
Sistemom brzog uzbunjivanja upravlja Ministarstvo kao Nacionalna kontakt tačka.
Mrežu za obaveštavanje čine Ministarstvo i ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i određuju kontakt tačke.
U mrežu za brzo uzbunjivanje, u zavisnosti od rizika, mogu da se uključe i drugi organi državne uprave, kao i pravna lica, ustanove i druge organizacije od značaja za bezbednost hrane.
Ako kontakt tačka u sistemu brzog uzbunjivanja ima informacije koje se odnose na postojanje direktnog ili indirektnog rizika po zdravlje ljudi koji potiče od hrane i hrane za životinje, ove informacije sa podacima odmah se prijavljuju u sistemu brzog uzbunjivanja.
Nacionalna kontakt tačka u sistemu brzog uzbunjivanja odmah se obaveštava u slučajevima:
1) kada je preduzeta bilo koja mera koja ima za cilj ograničavanje stavljanja na tržište ili prinudno povlačenje sa tržišta ili opoziv hrane i hrane za životinje, radi zaštite zdravlja ljudi, a koje zahteva brzo delovanje;
2) bilo koje preporuke koje imaju za cilj da spreče, ograniče ili nametnu posebne zahteve za stavljanje na tržište ili eventualnu upotrebu hrane i hrane za životinje, zbog ozbiljnog rizika po zdravlje ljudi, a koje zahteva brzo delovanje;
3) odbijanja proizvodne partije, kontejnera ili pošiljke hrane i hrane za životinje na graničnom kontrolnom mestu, a koje je u vezi sa direktnim ili indirektnim rizikom po zdravlje ljudi.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje način uspostavljanja i organizacije sistema brzog uzbunjivanja za bezbednost hrane i hrane za životinje.
Zainteresovane zemlje i međunarodne organizacije
Član 43.
Druge zainteresovane zemlje i međunarodne organizacije mogu učestvovati u sistemu brzog uzbunjivanja, na osnovu sporazuma zaključenih sa tim zemljama i organizacijama.
Javna dostupnost informacija iz sistema brzog uzbunjivanja
Član 44.
Informacije sa podacima o identifikaciji hrane i hrane za životinje, riziku i preduzetim merama iz sistema brzog uzbunjivanja, koji se odnose na rizik po zdravlje ljudi koji izaziva hrana i hrana za životinje, moraju biti dostupni javnosti u skladu sa načelom transparentnosti.
Iz sistema brzog uzbunjivanja ne otkrivaju se informacije sa podacima koje po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim u opravdanim slučajevima kada moraju da se objave, ako okolnosti to zahtevaju, da bi se zaštitilo zdravlje ljudi.
Informacije sa podacima koje predstavljaju poslovnu tajnu iz stava 2. ovog člana, a koji su od značaja za efikasnost nadzora tržišta i sprovođenja aktivnosti u oblasti hrane i hrane za životinje moraju biti dostupni nadležnim organima, koji su dužni da obezbede njihovu zaštitu.
Hitne mere
Član 45.
Kada Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, utvrdi da hrana ili hrana za životinje, domaćeg porekla ili iz uvoza, može da predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, kao i da taj rizik ne može na zadovoljavajući način da bude uklonjen, ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja, dužan je da naredi jednu ili više hitnih mera:
1) ako je hrana ili hrana za životinje domaćeg porekla:
(1) privremena zabrana stavljanja na tržište ili upotrebe navedene hrane ili hrane za životinje,
(2) određivanje posebnih zahteva za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za životinje,
(3) druge odgovarajuće privremene mere;
2) ako je hrana ili hrana za životinje iz uvoza:
(1) privremena zabrana uvoza navedene hrane ili hrane za životinje iz cele ili dela zemlje izvoznice i, prema potrebi, iz zemlje tranzita,
(2) određivanje posebnih zahteva za postupanje sa navedenom hranom ili hranom za životinje iz cele ili dela zemlje izvoznice i, prema potrebi, iz zemlje tranzita,
(3) druge odgovarajuće privremene mere.
Svi učesnici u mreži za brzo uzbunjivanje dužni su da, u okviru svojih nadležnosti, odmah obaveste Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika iz stava 1. ovog člana.
Ako se na osnovu procene rizika ne potvrdi postojanje rizika po zdravlje, Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja dužno je da stavi van snage naređenu meru.
Opšti plan upravljanja kriznim situacijama
Član 46.
U slučaju direktnog ili indirektnog rizika po zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu uzrokovanog hranom ili hranom za životinje, čija pojava nije mogla biti predviđena, sprečena, uklonjena ili svedena na prihvatljivi nivo propisanim merama, primenjuju se mere utvrđene Opštim planom upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Opšti plan upravljanja kriznim situacijama iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:
1) vrstu situacije u kojoj postoji direktan ili indirektan rizik po zdravlje ljudi uzrokovan hranom ili hranom za životinje;
2) mere koje se moraju sprovesti odmah kada se utvrdi da hrana ili hrana za životinje predstavlja ozbiljnu opasnost za ljude ili životinje, bilo direktno ili indirektno preko životne sredine;
3) procedure za upravljanje kriznim situacijama, koje uključuju načelo transparentnosti i komunikacije;
4) plan vežbi i simulacija za upravljanje kriznim situacijama.
Vlada donosi Opšti plan upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.
Revizija Opšteg plana upravljanja kriznim situacijama
Član 47.
Opšti plan upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje revidira se na osnovu stečenog iskustva, uključujući iskustvo stečeno u sprovedenim vežbama i simulacijama.
Poseban plan upravljanja kriznim situacijama
Član 48.
Na osnovu Opšteg plana upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, donosi poseban plan upravljanja kriznim situacijama, u zavisnosti od vrste rizika, i formira krizni tim za sprovođenje posebnog plana.
IX. HIGIJENA HRANE
Obaveze subjekata u poslovanju hranom i zahtevi za higijenu hrane
Član 49.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da obezbede ispunjenost propisanih zahteva higijene hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane pod njihovom kontrolom, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Lice koje na svom radnom mestu, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, dolazi u kontakt sa hranom, mora imati osnovno znanje o higijeni hrane i ličnoj higijeni, i mora nositi radnu odeću i obuću.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležanog za poslove zdravlja propisuje opšte zahteve higijene hrane.
Ministar propisuje posebne zahteve za higijenu hrane u zavisnosti od vrste hrane.
Ministar, uz saglasnost ministra nadležanog za poslove zdravlja propisuje mikrobiološke kriterijume za hranu.
Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP)
Član 50.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da uspostave sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analizom opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP).
Uputstva za dobru proizvođačku i higijensku praksu i HACCP
Član 51.
Subjekat u poslovanju hranom dužan je da koristi uputstva za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP.
Subjekat u poslovanju hranom dužan je da ima odgovorno lice koje je zaduženo za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenke prakse, kao i HACCP.
Nacionalne mere
Član 52.
Izuzetno od odredaba čl. 50. i 51. ovog zakona, propisani zahtevi u vezi sa higijenom hrane ne odnose se na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva higijene hrane iz čl. 50. i 51. ovog zakona za proizvodnju, preradu i distribuciju hrane, i to za objekte:
1) za proizvodnju malih količina hrane;
2) u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane;
3) u kojima se proizvodi hrana sa tradicionalnim karakteristikama;
4) koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.
Isključenja, prilagođavanja ili odstupanja iz stava 2. ovog člana mogu se odnositi na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima koji proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika i pod uslovom da takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.
Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje se isporučuju potrošačima, kao i područja za obavljanje te delatnosti.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje zahteve za stavljanje malih količina hrane na tržište, koje se količine hrane smatraju malim količinama hrane, vrstu hrane, mesto, odnosno područje na kojem se mogu stavljati na tržište male količine hrane, zahteve za proizvodnju hrane sa tradicionalnim karakteristikama i hrane u oblastima sa posebnim geografskim ograničenjima, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja na tržište i sadržinu evidencije.
X. KVALITET HRANE
Kvalitet hrane
Član 53.
Subjekti u poslovanju hranom dužni su da obezbede u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije koji su pod njihovom kontrolom ispunjenost propisanih zahteva za kvalitet, a za hranu za koju nisu propisani zahtevi za kvalitet ispunjenost zahteva bezbednosti hrane.
U skladu sa podelom nadležnosti iz člana 16. ovog zakona, ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja, bliže propisuje zahteve u pogledu kvaliteta hrane, i to za:
1) razvrstavanje, klasifikaciju i naziv hrane;
2) fizičke, hemijske i senzorne osobine, kao i sastav hrane;
3) fizičke, hemijske i senzorne osobine sirovina, kao i vrsta i količina sirovina, aditiva, dodataka i drugih supstanci koje se koriste u proizvodnji i preradi hrane;
4) uzorkovanje hrane i metode ispitivanja kvaliteta hrane;
5) elemente bitnih tehnoloških procesa primenjenih u proizvodnji i preradi hrane;
6) dodatne zahteve za pakovanje, deklarisanje i označavanje.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 16. ovog zakona, bliže propisuje zahteve i način proizvodnje i stavljanja na tržište hrane za koju zahtevi za kvalitet nisu propisani.
XI. NOVA HRANA
Pojam nove hrane
Član 54.
Nova hrana jeste hrana koja se nije u značajnoj meri upotrebljavala u ishrani ljudi unutar Evropske unije pre 15. maja 1997. godine.
Nova hrana iz stava 1. ovog člana ne sme da:
1) predstavlja opasnost po zdravlje potrošača;
2) dovodi potrošače u zabludu;
3) se razlikuje od hrane ili sastojaka hrane koje treba da zameni u skladu sa svojom svrhom, do mere u kojoj dovodi u pitanje njenu hranljivu vrednost.
Nova hrana ne obuhvata aditive, veštačke arome, enzimske preparate, pomoćna sredstva u proizvodnji hrane uključujući i rastvarače za ekstrakciju, niti hranu dobijenu genetskim modifikacijama, odobrenim za upotrebu u hrani, u skladu sa posebnim propisima.
Stavljanje nove hrane na tržište
Član 55.
Da bi se nova hrana ili novi sastojak hrane stavio na tržište Republike Srbije, ta hrana ili sastojak hrane mora da se nalazi na Listi nove hrane i sastojaka nove hrane koja može da se stavi na tržište.
Lista iz stava 1. ovog člana usklađuje se sa listom odobrene nove hrane i sastojaka nove hrane u Evropskoj uniji.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje zahteve za stavljanje na tržište nove hrane i sastojaka nove hrane, način vršenja kontrole nove hrane i sastojaka nove hrane i zahteve koji se odnose na sledljivost nove hrane i sastojaka nove hrane.
Ministar nadležan za poslove zdravlja donosi Listu nove hrane i sastojaka nove hrane koja može da se stavi na tržište.
Označavanje nove hrane
Član 56.
Nova hrana ili novi sastojak hrane koja se stavlja na tržište mora da, uz opšte zahteve za deklarisanje, označavanje i oglašavanje iz člana 33. ovog zakona, sadrži i dodatne podatke o svojstvima takve nove hrane ili novog sastojka hrane.
Ministar nadležan za poslove zdravlja propisuje zahteve koji se odnose na označavanje nove hrane i novog sastojka hrane.
XII. HRANA SA OZNAKOM GEOGRAFSKOG POREKLA, OZNAKOM GARANTOVANO TRADICIONALNOG SPECIJALITETA I OZNAKOM KVALITETA
Oznaka hrane
Član 57.
Hrana može da nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta ako ispunjava zahteve u skladu sa posebnim propisima.
Dodatni zahtevi za deklarisanje i označavanje
Član 58.
Hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 33. ovog zakona, mora da sadrži i dodatne podatke iz člana 57. ovog zakona.
Odredbe člana 57. i stav 1. ovog člana ne odnose se na jaka alkoholna pića i vina.
Ministar propisuje oblik i sadržinu oznake geografskog porekla, oznake garantovano tradicionalnog specijaliteta i oznake kvaliteta.
Ministar propisuje zahteve, način i postupak označavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa nacionalnom oznakom višeg kvaliteta “srpski kvalitetˮ i drugim oznakama kvaliteta, kontrolu usaglašenosti standarda kvaliteta i posebnih karakteristika proizvoda pri označavanju oznakom kvaliteta “srpski kvalitetˮ i drugim oznakama kvaliteta, kao i sadržaj i način vođenja evidencije o označavanju proizvoda sa oznakom kvaliteta “srpski kvalitetˮ i drugim oznakama kvaliteta i korišćenje takvih oznaka.
XIII. PODACI I INFORMACIJE
Prikupljanje i upotreba podataka
Član 59.
Radi analize i praćenja bezbednosti hrane Ministarstvo uspostavlja i održava baze podataka u skladu sa ovim zakonom.
Baze podataka koje se odnose na bezbednost hrane moraju biti povezane sa Registrom poljoprivrednih gazdinstava koji vodi Ministarstvo.
Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje način povezivanja baza podataka koje se odnose na bezbednost hrane, kao i način prikupljanja i korišćenja podataka iz drugih baza podataka.
Prosleđivanje podataka
Član 60.
Ministarstvo može proslediti podatke iz svojih baza podataka drugim državnim organima i lokalnim samoupravama, ako je to neophodno za postizanje zakonom utvrđenih ciljeva, kao i nosiocima javnih ovlašćenja.
Podatke iz baza podataka koji se odnose na bezbednost hrane mogu koristiti lica sa pravnim interesom u skladu sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti, a mogu se koristiti isključivo u svrhe za koje su dostavljeni i ne mogu se prosleđivati drugim licima.
Informacioni sistemi
Član 61.
Ministarstvo uspostavlja i održava informacione sisteme u oblasti bezbednosti hrane.
Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, Stručni savet i Direkcija dužni su da vode, čuvaju i ažuriraju evidenciju, spiskove i baze podataka usklađene i povezane sa informacionim sistemom Ministarstva.
Ministarstvo obezbeđuje usklađivanje i povezivanje informacionog sistema iz stava 1. ovog člana sa drugim informacionim sistemima Ministarstva, ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, kao i međunarodnim informacionim sistemima u oblasti bezbednosti hrane.
Ministar propisuje način povezivanja informacionih sistema u oblasti bezbednosti hrane i uslove za čuvanje evidencija, spiskova i baza podataka.
XIV. TAKSE
Član 62.
Subjekti u poslovanju hranom plaćaju taksu za:
1) izvršene službene kontrole u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju službene kontrole;
2) upis u Centralni registar;
3) službene kontrole radi registracije, odnosno odobravanja objekta za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane, kao i objekata za izvoz.
Visina takse utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
Sredstva ostvarena od taksi uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.
XV. NADZOR
Nadzor nad primenom zakona
Član 63.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje organizacija državne uprave i delokrug poslova, odnosno u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 16. ovog zakona.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora, a ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora.
Prava i dužnosti nadležnog inspektora
Član 64.
U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, pored ovlašćenja datih zakonom kojim se uređuju službene kontrole, nadležni inspektor Ministarstva ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i lica na koje se ovaj zakon odnosi preduzimaju mere bezbednosti hrane u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li su subjekti u poslovanju hranom upisani u Centralni registar iz člana 19. stav 1. ovog zakona;
3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice započelo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno registar utvrđen ovim zakonom ili posebnim propisom (član 19. stava 9);
4) proverava da li subjekat u poslovanju hranom postupa u skladu sa članom 20. stav 4. ovog zakona;
5) kontroliše da li se izvoz hrane vrši iz objekata za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji nisu odobreni za izvoz (član 23. stav 1);
6) proverava da li subjekat u poslovanju hranom postupa u skladu sa članom 24. stav 4. ovog zakona;
7) kontroliše da li je hrana koja je stavljena na tržište bezbedna u skladu sa članom 28. ovog zakona;
8) kontroliše zahteve u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 29. stav 1. tačka 1));
9) kontroliše dostupnost informacija za potrošače, uključujući informacije na deklaraciji ili druge informacije koje su potrošaču opšte dostupne, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih efekata određene hrane ili kategorije hrane na zdravlje ljudi (član 29. stav 1. tačka 2));
10) kontroliše preduzimanje naloženih mera u slučaju osnovane sumnje, radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 30. stav 1);
11) kontroliše preduzimanje naloženih mera kada se ustanovi da hrana nije bezbedna, radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta u skladu sa ovim zakonom (član 30. stav 2);
12) kontroliše da li se hrana tretirana jonizujućim zračenjem stavlja na tržište i uvozi suprotno odredbama člana 31. ovog zakona;
13) kontroliše da li je objekat koji koristi izvor jonizujućeg zračenja za tretiranje hrane upisan u Registar objekata (član 32. stav 2);
14) kontroliše da li subjekat u poslovanju hranom vodi evidenciju o vrsti i količini hrane tretirane jonizujućim zračenjem za svaki izvor jonizujućeg zračenja koji se koristi za tretiranje hrane (član 32. stav 3);
15) kontroliše da li je hrana koja je stavljena na tržište označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 33. stav 1);
16) kontroliše da li je hrana označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošače u zabludu (član 33. stav 2);
17) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom obezbedio da hrana kojom upravlja ispunjava zahteve u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 34);
18) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom obezbedio sledljivost hrane, životinja za proizvodnju hrane i bilo koje druge supstance koja je namenjena da bude ugrađena ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije (član 35. stav 1);
19) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom uspostavio identifikaciju svakog subjekta od koga nabavlja i kome dostavlja hranu, životinje za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja je namenjena da bude ugrađena ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu (član 35. stav 2);
20) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom uspostavio sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 35. stav 3);
21) kontroliše da li je hrana koja se stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena na tržište na odgovarajući način označena, radi praćenja sledljivosti, putem odgovarajuće dokumentacije ili podataka (član 35. stav 4);
22) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom pokrenuo postupak povlačenja sa tržišta hrane i da li je o tome obavestio Ministarstvo u skladu sa članom 36. stav 1. ovog zakona;
23) kontroliše da li je svaki subjekat u poslovanju hranom za hranu koja je došla do potrošača efikasno i precizno obavestio potrošače o razlozima povlačenja te hrane i da li je zahtevao da potrošači vrate hranu koja im je isporučena, ako drugim merama nije bilo moguće obezbediti visok nivo zaštite zdravlja (član 36. stav 2);
24) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom odgovoran za maloprodaju ili distribuciju hrane čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, označavanje, bezbednost i integritet hrane pokrenuo postupak za povlačenje hrane sa tržišta koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane (36. stav 3);
25) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom odgovoran za maloprodaju ili distribuciju hrane čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, označavanje, bezbednost i integritet hrane pružio informacije koje se odnose na sledljivost hrane i da li je sarađivao u aktivnostima koje su preduzimali drugi subjekti u lancu hrane, kao i sa Ministarstvom (član 36. stav 4);
26) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 36. stavom 5. ovog zakona i shodno tome obavestio Ministarstvo;
27) kontroliše da li su propisane mere bezbednosti hrane prilagođene karakteristikama regiona koje bi mogle uticati na bezbednost hrane na način propisan članom 39. stav 2. ovog zakona;
28) kontroliše da li hrana koja je uvezena radi stavljanja na tržište Republike Srbije ispunjava zahteve koji se odnose na hranu ili zahteve koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima ili, ako postoji međunarodni sporazum, sa zahtevima sadržanim u njemu (član 40);
29) kontroliše da li su informacije sa podacima o identifikaciji hrane i hrane za životinje, riziku i preduzetim merama iz sistema brzog uzbunjivanja, koji se odnose na rizik po zdravlje ljudi koji izaziva hrana i hrana za životinje, dostupne javnosti i nadležnim organima u skladu sa članom 44. ovog zakona;
30) kontroliše da li su svi učesnici u mreži za brzo uzbunjivanje, u okviru svojih nadležnosti, odmah obavestili Ministarstvo o pojavi rizika (član 45. stav 2. ovog člana);
31) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom obezbedio ispunjenost propisanih zahteva za higijenu hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane pod njihovom kontrolom (član 49. stav 1);
32) kontroliše da li lice koje na svom radnom mestu koje dolazi u kontakt sa hranom u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, ima osnovno znanje o higijeni hrane i ličnoj higijeni, kao i da li nosi radnu odeću i obuću (član 49. stav 2);
33) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu pod njihovom kontrolom u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 50);
34) kontroliše da li subjekat u poslovanju hranom koristi uputstva za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 51. stav 1);
35) kontroliše da li subjekat u poslovanju hranom ima odgovorno lice zaduženo za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 51. stav 2);
36) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom koja je pod njegovom kontrolom ispunio propisane zahteve za kvalitet u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, a za hranu za koju nisu propisani zahtevi za kvalitet da li ispunjava zahteve bezbednosti hrane (član 53. stav 1);
37) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta ispunjava zahteve u skladu sa posebnim propisima (član 57);
38) kontroliše da li hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta sadrži dodatne podatke iz člana 57. ovog zakona, uz opšte zahteve za deklarisanje i označavanje hrane iz člana 33. ovog zakona (član 58. stav 1);
39) kontroliše primenu mera u skladu sa ovim zakonom.
U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, pored ovlašćenja datih zakonom kojim se uređuju službene kontrole, sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se ovaj zakon odnosi preduzimaju mere bezbednosti hrane u skladu sa ovim zakonom;
2) proverava da li su subjekti u poslovanju hranom upisani u Centralni registar iz člana 19. stav 1. ovog zakona;
3) proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice započelo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno registar utvrđen ovim zakonom ili posebnim propisom (član 19. stava 9);
4) kontroliše da li je hrana koja je stavljena na tržište bezbedna u skladu sa članom 28. ovog zakona;
5) kontroliše zahteve u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 29. stav 1. tačka 1));
6) kontroliše dostupnost informacija za potrošače, uključujući informacije na deklaraciji ili druge informacije koje su potrošaču opšte dostupne, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih efekata određene hrane ili kategorije hrane na zdravlje ljudi (član 29. stav 1. tačka 2));
7) kontroliše preduzimanje naloženih mera u slučaju osnovane sumnje, radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 30. stav 1);
8) kontroliše preduzimanje naloženih mera kada se ustanovi da hrana nije bezbedna, radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta u skladu sa ovim zakonom (član 30. stav 2);
9) kontroliše da li se hrana tretirana jonizujućim zračenjem stavlja na tržište suprotno odredbama člana 31. ovog zakona;
10) kontroliše da li subjekat u poslovanju hranom vodi evidenciju o vrsti i količini hrane tretirane jonizujućim zračenjem za svaki izvor jonizujućeg zračenja koji se koristi za tretiranje hrane (član 32. stav 3);
11) kontroliše da li je hrana koja je stavljena na tržište označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 33. stav 1);
12) kontroliše da li je hrana označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošače u zabludu (član 33. stav 2);
13) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom obezbedio da hrana kojom upravlja ispunjava zahteve u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 34);
14) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom obezbedio sledljivost hrane i bilo koje druge supstance koja je namenjena da bude ugrađena ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije (član 35. stav 1);
15) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom uspostavio identifikaciju svakog subjekta od koga nabavlja i kome dostavlja hranu ili bilo koju supstancu koja je namenjena da bude ugrađena ili se očekuje da će biti ugrađena u hranu (član 35. stav 2);
16) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom uspostavio sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 35. stav 3);
17) kontroliše da li je hrana koja se stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena na tržište na odgovarajući način označena, radi praćenja sledljivosti, putem odgovarajuće dokumentacije ili podataka (član 35. stav 4);
18) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom pokrenuo postupak povlačenja sa tržišta hrane i da li je o tome obavestio ministarstvo nadležno za zdravlje u skladu sa članom 36. stav 1. ovog zakona;
19) kontroliše da li je svaki subjekat u poslovanju hranom za hranu koja je došla do potrošača efikasno i precizno obavestio potrošače o razlozima povlačenja te hrane i da li je zahtevao da potrošači vrate hranu koja im je isporučena, ako drugim merama nije bilo moguće obezbediti visok nivo zaštite zdravlja (član 36. stav 2);
20) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom odgovoran za maloprodaju ili distribuciju hrane čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, označavanje, bezbednost i integritet hrane pokrenuo postupak za povlačenje hrane sa tržišta koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane (36. stav 3);
21) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom odgovoran za maloprodaju ili distribuciju hrane čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, označavanje, bezbednost i integritet hrane pružio informacije koje se odnose na sledljivost hrane i da li je sarađivao u aktivnostima koje su preduzimali drugi subjekti u lancu hrane, kao i sa ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja (član 36. stav 4);
22) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 36. stavom 5. ovog zakona i shodno tome obavestio ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;
23) kontroliše da li su propisane mere bezbednosti hrane prilagođene karakteristikama regiona koje bi mogle uticati na bezbednost hrane na način propisan članom 39. stav 2. ovog zakona;
24) kontroliše da li hrana koja je uvezena radi stavljanja na tržište Republike Srbije ispunjava zahteve koji se odnose na hranu ili zahteve koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima ili, ako postoji međunarodni sporazum, sa zahtevima sadržanim u njemu (član 40);
25) kontroliše da li su informacije sa podacima o identifikaciji hrane i hrane za životinje, riziku i preduzetim merama iz sistema brzog uzbunjivanja, koji se odnose na rizik po zdravlje ljudi koji izaziva hrana, dostupne javnosti i nadležnim organima u skladu sa članom 44. ovog zakona;
26) kontroliše da li su svi učesnici u mreži za brzo uzbunjivanje, u okviru svojih nadležnosti, odmah obavestili ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 45. stav 2. ovog člana);
27) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom obezbedio ispunjenost propisanih zahteva za higijenu hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane pod njihovom kontrolom (član 49. stav 1);
28) kontroliše da li lice koje na svom radnom mestu koje dolazi u kontakt sa hranom u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije ima osnovno znanje o higijeni hrane i ličnoj higijeni, kao i da li nosi radnu odeću i obuću (član 49. stav 2);
29) kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, u svakom objektu pod njihovom kontrolom u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 50);
30) kontroliše da li subjekat u poslovanju hranom koristi uputstva za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 51. stav 1);
31) kontroliše da li subjekat u poslovanju hranom ima odgovorno lice zaduženo za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 51. stav 2);
32) kontroliše da li je subjekat u poslovanju hranom koja je pod njegovom kontrolom ispunio propisane zahteve za kvalitet u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije, a za hranu za koju nisu propisani zahtevi za kvalitet da li ispunjava zahteve bezbednosti hrane (član 53. stav 1);
33) kontroliše da li se nova hrana ili novi sastojak hrane koji je stavljen na tržište Republike Srbije nalazi na Listi nove hrane i sastojaka nove hrane koja može da se stavi na tržište (član 55. stav 1);
34) kontroliše da li nova hrana koja je stavljena na tržište ispunjava opšte zahteve za deklarisanje, označavanje i oglašavanje i da li sadrži dodatne podatke o svojstvima takve nove hrane (član 56. stav 1);
35) kontroliše primenu mera na osnovu ovog zakona.
Mere koje nalaže nadležni inspektor Ministarstva
Član 65.
U vršenju poslova iz člana 64. stav 1. ovog zakona, nadležni inspektor Ministarstva je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje sa tržišta hrane koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabranu stavljanja na tržište hrane, odnosno povlačenje hrane sa tržišta do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnje u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane koja nije bezbedna na propisan način;
4) naredi obradu, preradu ili pripremu hrane na propisan način;
5) zabrani oglašavanje, deklarisanje i označavanje hrane na način koji može da dovede potrošača u zabludu;
6) zabrani korišćenje objekta, prostorije, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane zahteve;
7) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i koji bi mogli da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i životinja i izazovu promene u sastavu hrane ili promene u senzornim svojstvima i ne ispunjavaju zahteve za upotrebu;
8) naredi ograničenje ili zabranu stavljanja na tržište do otklanjanja nedostataka, ako hrana nije označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima;
9) naredi ograničenje ili zabranu stavljanja na tržište do otklanjanja nedostataka, ako subjekat u poslovanju hranom postupi suprotno članu 53. stav 1. ovog zakona;
10) podnosi zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
11) naredi druge mere i preduzme druge radnje u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. 1) – 9) i tačke 11) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog inspektora.
Pored upravnih mera i radnji iz stava 1. ovog člana, nadležni granični inspektor koji sprovodi službenu kontrolu na graničnom kontrolnom mestu ili u carinskom skladištu ili na mestu carinjenja obavezan je da preduzima i sledeće mere i radnje:
1) zabrani uvoz ili tranzit pošiljki životinja za proizvodnju hrane i hrane ako:
(1) pošiljka ili prevozno sredstvo ne ispunjava propisane zahteve,
(2) pošiljka hrane nije bezbedna,
(3) pošiljku ne prati propisana dokumentacija i sertifikat, odnosno potvrda na osnovu kojeg se može utvrditi identitet pošiljke;
2) privremeno zabrani uvoz ili tranzit pošiljke životinja za proizvodnju hrane i hrane ako treba otklonili nedostatke na pošiljci, odnosno pratećoj dokumentaciji ili ako postoji sumnja u bezbednost pošiljke, u skladu sa analizom rizika;
3) zabrani upotrebu i korišćenje objekata za skladištenje hrane na graničnom kontrolnom mestu i na mestima carinjenja, ako ne ispunjavaju propisane zahteve;
4) zabrani upotrebu hrane ako ne ispunjava propisane zahteve u pogledu bezbednosti;
5) naredi uništavanje svake pošiljke hrane za koju se utvrdi da nije bezbedna ili naredi vraćanje pošiljke isporučiocu;
6) podnosi zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
7) naredi preduzimanje i drugih mera u skladu sa ovim zakonom i međunarodnim sporazumima koji se odnose na bezbednost hrane.
Mere iz stava 3. tač. 1) – 5) i tačka 7) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog graničnog inspektora.
Troškovi nastali sprovođenjem mera uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljake snosi subjekat u poslovanju hranom, odnosno uvoznik.
Mere koje nalaže sanitarni inspektor
Član 66.
U vršenju poslova iz člana 64. stav 2. ovog zakona, sanitarni inspektor, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 16. ovog zakona, je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje sa tržišta hrane koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabranu stavljanja na tržište hrane, odnosno povlačenje hrane sa tržišta do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnje u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane koja nije bezbedna na propisan način;
4) zabrani oglašavanje, deklarisanje i označavanje hrane na način koji može da dovede potrošača u zabludu u pogledu sastava, svojstva ili dejstva hrane ili pripisivanje lekovitog svojstva;
5) zabrani korišćenje objekta, prostorije, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane zahteve u skladu sa ovlašćenjem iz člana 16. ovog zakona;
6) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i koji bi mogli da predstavljaju rizik po zdravlje ljudi i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane;
7) naredi povlačenje hrane sa tržišta ako ne ispunjava zahteve propisane za bezbednost hrane;
8) zabrani rad licima koja rukuju hranom i dolaze u kontakt sa hranom, ako ne poseduju propisane dokaze o zdravstvenim pregledima;
9) zabrani uvoz hrane koja nije bezbedna i naredi da se vrati pošiljaocu;
10) zabrani uvoz hrane i naredi uništenje hrane, ako nije bezbedna, a ne može da se vrati pošiljaocu;
11) podnosi zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
12) naredi druge mere i preduzme druge radnje u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. 1) – 10) i tačka 12) ovog zakona nalažu se rešenjem sanitaronog inspektora.
Pored upravnih mera i radnji iz stava 1. ovog člana, nadležni sanitarni inspektor koji sprovodi službenu kontrolu u carinskom skladištu ili mestu carinjenja obavezan je da preduzima i sledeće mere i radnje:
1) zabrani uvoz hrane koja nije bezbedna i naredi da se vrati pošiljaocu;
2) zabrani uvoz hrane koja nije bezbedna i naredi njeno uništenje ukoliko ne može da se vrati pošiljaocu;
3) podnosi zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
4) naredi preduzimanje i drugih mera u skladu sa ovim zakonom i međunarodnim sporazumima koji se odnose na bezbednost hrane.
Mere iz stava 3. tač. 1) – 2) i tačka 4) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog sanitarnog inspektora.
Troškovi nastali sprovođenjem mera uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljake hrane snosi subjekat u poslovanju hranom, odnosno uvoznik.
Odluka po žalbi
Član 67.
Na rešenje nadležnog inspektora može se izjaviti žalba ministru, odnosno ministru nadležnom za poslove zdravlja u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
XVI. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 68.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) se bavi proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane, a nije upisano u Centralni registar (član 19. stav 1);
2) ne podnese zahtev za upis u Centralni registar, a bavi se proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane za koje nije propisano odobravanje, odnosno registracija (član 19. stav 8);
3) je otpočelo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen ovim zakonom ili posebnim propisom (član 19. stav 9);
4) izvozi hranu iz objekata za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji nisu odobreni za izvoz (član 23. stav 1);
5) stavi na tržište hranu koja nije bezbedna suprotno članu 28. ovog zakona;
6) u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom ne postupi u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
7) hranu tretiranu jonizujućim zračenjem stavlja na tržište i uvozi suprotno članu 31. ovog zakona;
8) objekat u kojem se koristi izvor jonizujućeg zračenja za tretiranje hrane nije upisan u Registar objekata (član 32. stav 2);
9) ne obezbedi da hrana kojom upravlja u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih zahteva (član 34);
10) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 35. stav 3);
11) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane pod njegovom kontrolom ne obezbedi propisane zahteve u vezi sa higijenom hrane (član 49. stav 1);
12) ne uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu koji je pod njegovom kontrolom u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 50);
13) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane koja je pod njegovom kontrolom ne obezbedi propisane zahteve za kvalitet hrane (član 53. stav 1);
14) stavlja na tržište novu hranu ili novi sastojak hrane na teritoriji Republike Srbije, a ne nalazi se na Listi nove hrane i sastojaka nove hrane koja može da se stavi na tržište (član 55. stav 1);
15) ako ne postupi po rešenju ispektora u skladu sa ovim zakonom.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, pored novčane kazne, može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.
Prekršaj pravnog lica
Član 69.
Novčanom kaznom od 150.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne postupi u skladu sa članom 20. stav 4. ovog zakona;
2) ne postupi u skladu sa članom 24. stav 4. ovog zakona;
3) ne postupi u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
4) ne vodi evidenciju o vrsti i količini hrane tretirane jonizujućim zračenjem za svaki izvor jonizujućeg zračenja koji se koristi za tretiranje hrane (član 32. stav 3);
5) stavlja hranu na tržište na teritoriji Republike Srbije koja nije označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 33. stav 1);
6) ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
7) ne postupi u skladu sa članom 35. stav 2. ovog zakona;
8) hrana koju stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će je staviti na tržište nije na odgovarajući način označena, radi praćenja sledljivosti, putem odgovarajuće dokumentacije ili podataka (član 35. stav 4);
9) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane sa tržišta i o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom direktnom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane nastala povreda propisanih zahteva bezbednosti hrane (član 36. stav 1);
10) ako ne postupi u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;
11) ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz maloprodaje ili distribucije hrane, za koju je odgovoran, a koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane (član 36. stav 3);
12) ne pruža informacije koje se odnose na sledljivost hrane i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u lancu hrane, kao i Ministarstvu, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 36. stav 4);
13) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio na tržište može da šteti zdravlju ljudi, a o tome, kao i o aktivnostima koje je preduzeo, ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 36. stav 5);
14) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja (član 36. stav 6);
15) lice koje na svom radnom mestu koje dolazi u kontakt sa hranom u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije nema osnovno znanje o higijeni hrane i ličnoj higijeni, odnosno ne nosi radnu odeću i obuću (član 49. stav 2);
16) ne koristi uputstava za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 51. stav 1);
17) nema odgovorno lice zaduženo za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 51. stav 2);
18) ako ne postupi u skladu sa članom 56. stav 1. ovog zakona;
19) hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta ne ispunjava zahteve u skladu sa posebnim propisima (član 57);
20) hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje, ne sadrži i dodatne podatke iz člana 57. ovog zakona (član 58. stav 1).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaj preduzetnika
Član 70.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) se bavi proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane, a nije upisano u Centralni registar (član 19. stav 1);
2) ne podnese zahtev za upis u Centralni registar, a bavi se proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane za koje nije propisano odobravanje, odnosno registracija (član 19. stav 8);
3) je otpočelo obavljanje delatnosti pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen ovim zakonom ili posebnim propisom (član 19. stav 9);
4) izvozi hranu iz objekata za proizvodnju, preradu ili distribuciju hrane koji nisu odobreni za izvoz (član 23. stav 1);
5) stavi na tržište hranu koja nije bezbedna suprotno članu 28. ovog zakona;
6) u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom ne postupi u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
7) hranu tretiranu jonizujućim zračenjem stavlja na tržište i uvozi suprotno članu 31. ovog zakona;
8) objekat u kojem se koristi izvor jonizujućeg zračenja za tretiranje hrane nije upisan u Registar objekata (član 32. stav 2);
9) ne obezbedi da hrana kojom upravlja u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih zahteva (član 34);
10) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 35. stav 3);
11) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane pod njegovom kontrolom ne obezbedi propisane zahteve u vezi sa higijenom hrane (član 49. stav 1);
12) ne uspostavi sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane, osim na nivou primarne proizvodnje, u svakom objektu koji je pod njegovom kontrolom u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 50);
13) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane koja je pod njegovom kontrolom ne obezbedi propisane zahteve za kvalitet hrane (član 53. stav 1);
14) stavlja na tržište novu hranu ili novi sastojak hrane na teritoriji Republike Srbije, a ne nalazi se na Listi nove hrane i sastojaka nove hrane koja može da se stavi na tržište (član 55. stav 1);
15) ako ne postupi po rešenju ispektora u skladu sa ovim zakonom.
Član 71.
Novčanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) ne postupi u skladu sa članom 20. stav 4. ovog zakona;
2) ne postupi u skladu sa članom 24. stav 4. ovog zakona;
3) ne postupi u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 2) ovog zakona;
4) ne vodi evidenciju o vrsti i količini hrane tretirane jonizujućim zračenjem za svaki izvor jonizujućeg zračenja koji se koristi za tretiranje hrane (član 32. stav 3);
5) stavlja hranu na tržište na teritoriji Republike Srbije koja nije označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 33. stav 1);
6) ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
7) ne postupi u skladu sa članom 35. stav 2. ovog zakona;
8) hrana koju stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će je staviti na tržište nije na odgovarajući način označena, radi praćenja sledljivosti, putem odgovarajuće dokumentacije ili podataka (član 35. stav 4);
9) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane sa tržišta i o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom direktnom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane nastala povreda propisanih zahteva bezbednosti hrane (član 36. stav 1);
10) ako ne postupi u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;
11) ne pokrene postupak za povlačenje hrane iz maloprodaje ili distribucije hrane, za koju je odgovoran, a koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane (član 36. stav 3);
12) ne pruža informacije koje se odnose na sledljivost hrane i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u lancu hrane, kao i Ministarstvu, odnosno ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja (član 36. stav 4);
13) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana koju je stavio na tržište može da šteti zdravlju ljudi, a o tome, kao i o aktivnostima koje je preduzeo, ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 36. stav 5);
14) sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom, odnosno ministarstvom nadležnim za poslove zdravlja (član 36. stav 6);
15) lice koje na svom radnom mestu koje dolazi u kontakt sa hranom u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije nema osnovno znanje o higijeni hrane i ličnoj higijeni, odnosno ne nosi radnu odeću i obuću (član 49. stav 2);
16) ne koristi uputstava za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 51. stav 1);
17) nema odgovorno lice zaduženo za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 51. stav 2);
18) ako ne postupi u skladu sa članom 56. stav 1. ovog zakona;
19) hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta ne ispunjava zahteve u skladu sa posebnim propisima (član 57);
20) hrana koja nosi oznaku geografskog porekla, oznaku garantovano tradicionalnog specijaliteta ili oznaku kvaliteta, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje, ne sadrži i dodatne podatke iz člana 57. ovog zakona (član 58. stav 1).
Prekršaj fizičkog lica
Član 72.
Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) se bavi proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane, a nije upisano u Centralni registar (član 19. stav 1);
2) ne podnese zahtev za upis u Centralni registar, a bavi se proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane za koje nije propisano odobravanje, odnosno registracija (član 19. stav 8);
3) je otpočelo proizvodnju, preradu i distribuciju hrane pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen ovim zakonom i posebnim propisom (član 19. stav 9);
4) stavi na tržište hranu koja nije bezbedna suprotno članu 28.;
5) u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom ne postupi u skladu sa članom 29. stav 1. tačka 1) ovog zakona;
6) ne obezbedi da hrana koja je namenjena za stavljanje na tržište ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima ili ne dokaže ispunjenost tih zahteva (član 34);
7) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 35. stav 3);
8) za hranu koja je namenjena za stavljanje na tržište, a koja je pod njegovom kontrolom, ne obezbedi propisane zahteve u vezi sa higijenom hrane (član 49. stav 1);
9) nema osnovno znanje o higijeni hrane i ličnoj higijeni, odnosno ne nosi radnu odeću i obuću (član 49. stav 2);
10) ne obezbedi propisane zahteve za kvalitet hrane (član 53. stav 1);
11) ako ne postupi po rešenju ispektora u skladu sa ovim zakonom.
Član 73.
Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) stavlja hranu na tržište koja nije označena, deklarisana, oglašena i predstavljena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 33. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa članom 33. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne postupi u skladu sa članom 35. stav 2. ovog zakona;
4) hrana koju stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će je staviti na tržište nije na odgovarajući način označena, radi praćenja sledljivosti putem odgovarajuće dokumentacije ili podataka (član 35. stav 4);
5) odmah ne pokrene postupak za povlačenje hrane sa tržišta i o tome ne obavesti Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u slučaju kada ta hrana više nije pod njegovom direktnom kontrolom, a osnovano sumnja ili utvrdi da je za hranu koja je stavljena na tržište nastala povreda propisanih zahteva bezbednosti hrane (član 36. stav 1);
6) ako ne postupi u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;
7) ne koristi uputstava za dobru higijensku praksu (član 51. stav 1).
XVII. USKLAĐIVANjE SA PRAVNIM TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE
Usklađenost sa propisima Evropske unije
Član 74.
Ovim zakonom se prenosi sadržina Uredbe (EZ) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. januara 2002. godine, kojom se utvrđuju opšta načela i zahtevi zakona o hrani, osniva Evropska agencija za bezbednost hrane i utvrđuju postupci u oblasti bezbednosti hrane (SL L 31, 1. 2. 2002, str. 1) poslednji put izmenjena Delegiranom uredbom Komisije (EU) 2024/908 od 17. januara 2024. o izmeni i dopuni Uredbe (EZ) br. 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu broja i naziva stalnih naučnih panela Evropske agencije za bezbednost hrane (OJ L, 20.3.2024, str. 1).
XVIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za usklađivanje pravnog lica, preduzetnika, odnosno fizičkog lica
Član 75.
Pravno lice i preduzetnik koji se bave proizvodnjom, preradom i distribucijom hrane dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Fizičko lice koje se bavi proizvodnjom hrane, a koja je namenjena stavljanju na tržište dužno je da se uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Povezivanje podataka iz registara u Ministarstvu
Član 76.
Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice upisani u odgovarajući registar u skladu sa posebnim propisom, odnosno upisani u Centralni registar u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/09) danom stupanja na snagu ovog zakona postaju upisani u Centralni registar.
Fizičko lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa posebnim propisom danom stupanja na snagu ovog zakona postaje upisano u Centralni registar.
Objekti iz člana 72. tač. 2), 3) i 4) Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19-dr. zakon) upisani u Registar objekata, Registar odobrenih objekata, odnosno Registar izvoznih objekata u skladu sa tim zakonom danom stupanja na snagu ovog zakona postaju upisani u Registar objekata, odnosno u Centralni registar u skladu sa ovim zakonom i zadržavaju veterinarski kontrolni broj, odnosno izvozni kontrolni broj.
Nastavak obavljanja aktivnosti laboratorija
Član 77.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije osnovana Zakonom o bezbednosti hrane (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/09) nastavlja sa radom u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje hrana za životinje.
Laboratorije kojima je na osnovu Zakona o bezbednosti hrane (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19), putem konkursa, ustupljeno obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane u postupku službene kontrole nastavljaju da obavljaju te poslove do isteka perioda na koji su im poslovi ustupljeni.
Pravno lice za koje je na osnovu posebnih propisa utvrđeno da ispunjava uslove za obavljanje poslova laboratorijskog ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i koje je bilo ovlašćeno za obavljanje tih poslova, obavljaće te poslove do raspisivanja konkursa, odnosno ovlašćivanja za obavljanje tih poslova u skladu sa zakonom.
Primena podzakonskih akata
Član 78.
Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane (,,Službeni glanik RSˮ, br. 41/09 i 17/19) ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Obaveze od dana pristupanja Evropskoj uniji
Član 79.
Od dana pristupanja Evropskoj uniji:
- izvozom će se smatrati iznošenje hrane u države koje nisu članice Evropske unije (u daljem tekstu: treće zemlje);
- pošiljkom će se smatrati pošiljka hrane koja se uvozi iz trećih zemalja;
- uvozom smatraće se unošenje i stavljanje hrane na tržište iz trećih zemalja;
- otpremanje pošiljki hrane smatraće se otpremanjem unutar država članica.
Prestanak važenja
Član 81.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) odredbe Zakona o bezbednosti hrane (,,Službeni glasnik RSˮ, br. 41/09 i 17/19);
2) odredbe člana 72. tač. 2), 3) i 4) Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19-dr. zakon), odredbe Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19-dr. zakon) u delu koji se odnosi na registraciju, odnosno odobravanje tih objekata i odredbe koje se odnose na odobravanje tih objekata za izvoz;
3) odredbe člana 140. tačka 3) Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19-dr. zakon) u delu koji se odnosi na naknade za izvršene veterinarsko-sanitarne preglede, odnosno preglede opštih i posebnih uslova za higijenu hrane objekata iz člana 72. tač. 2), 3) i 4) Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19-dr. zakon).
Stupanje na snagu
Član 82.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. marta 2026. godine.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 05.08.2025.