RADNA VERZIJA ZAKONA O HRANI ZA ŽIVOTINjE - Tekst propisa
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređenja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se zahtevi za: bezbednost hrane za životinje; higijenu hrane za životinje; stavljanje na tržište i upotrebu hrane za životinje; aditive za upotrebu u hrani za životinje; mediciniranu hranu za životinje; nepoželjne supstance u hrani za životinje.
Primena zakona
Član 2.
Ovaj zakon se primenjuje na sve faze proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje, kao i na hranjenje životinja.
Izuzeci od primene
Član 3.
Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na:
1) proizvodnju hrane za životinje namenjenu životinjama u sopstvenom domaćinstvu koje se koriste za proizvodnju hrane za potrebe sopstvenog domaćinstva i životinje koje se ne koriste za proizvodnju hrane;
2) hranjenje životinja iz tačke 1. ovog stava;
3) veterinarske medicinske proizvode, osim kada su ti proizvodi sastavni deo medicinirane hrane ili međuproizvoda ili su kokcidiostatici i histomonostatici, koji su upisani u Listu aditiva u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno, odredbe glave IV. Zahtevi za stavljanje na tržište i upotreba hrane za životinje ovog zakona ne primenjuje se na vodu koju životinje direktno piju ili vodu ugrađenu u hranu za životinje, ali se primenjuje na hranu za životinje koja se daje kroz vodu.
Cilj zakona
Član 4.
Cilj ovog zakona je postizanje visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite zdravlja životinja i interesa potrošača, uključujući pravednu praksu u poslovanju hranom za životinje, uzimajući u obzir, gde je to moguće, dobrobit životinja, zdravlje bilja i zaštitu životne sredine.
Značenje pojmova
Član 5.
Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) aditiv za upotrebu u hrani za životinje (u daljem tekstu: aditiv) jeste supstanca, mikroorganizam ili preparat, osim hraniva i predsmeše, koji se sa namerom dodaje hrani za životinje ili vodi da bi se ostvarila jedna ili više funkcija aditiva u skladu sa ovim zakonom;
2) aktivna supstanca jeste bilo koja supstanca ili mešavina supstanci namenjenih za upotrebu u proizvodnji veterinarskog medicinskog proizvoda koja, kada se upotrebi u njegovoj proizvodnji, postaje aktivni sastojak tog proizvoda;
3) analiza rizika jeste proces koji se sastoji od tri međusobno povezane komponente: procene rizika, upravljanje rizikom i komunikacije o postojanju rizika;
4) antibiotik jeste supstanca sa direktnim delovanjem na bakterije koja se upotrebljava za lečenje ili sprečavanje infekcije ili zarazne bolesti;
5) antimikrobno sredstvo jeste supstanca sa direktnim delovanjem na mikrorganizme koja se upotrebljava za lečenje ili sprečavanje infekcije ili zarazne bolesti, uključujući antibiotike, antivirusna sredstva, antimikotike i antiprotozoike;
6) antiparazitik jeste supstanca koja ubija parazite ili prekida njihov razvoj, a upotrebljava se radi lečenja ili sprečavanja infekcije, infestacije ili bolesti koju paraziti uzrokuju ili prenose, uključujući supstance sa repelentnim delovanjem;
7) veterinarski recept za mediciniranu hranu jeste dokument koji za mediciniranu hranu izdaje veterinar zaposlen u veterinarskoj organizaciji u skladu sa zakonom;
8) veterinarski medicinski proizvod jeste svaka supstanca ili kombinacija supstanci, koja ispunjava najmanje jedan od sledećih zahteva da:
(1) je predstavljen da ima svojstvo lečenja ili sprečavanja bolesti životinja,
(2) se upotrebljava ili primenjuje na životinjama radi ponovnog uspostavljanja, poboljšanja ili izmene fizioloških funkcija putem farmakološkog, imunološkog ili metaboličkog dejstva,
(3) se upotrebljava kod životinja radi postavljanja medicinske dijagnoze,
(4) se upotrebljava za eutanaziju životinja;
9) deklaracija jeste svaka oznaka, marka, zaštitni znak, žig, slika ili drugi opis, napisana, odštampana, šablonski označena, reljefna, utisnuta ili pričvršćena na pakovanje ili kontejner hrane za životinje;
10) deklarisanje jeste navođenje reči, podataka, trgovačke marke, robne marke, slike ili simbola kao informacije na hrani za životinje ili koje prate hranu za životinje, i to na: pakovanju, kontejneru, obaveštenju, deklaraciji, dokumentu, prstenu, privesku ili putem interneta, uključujući i za namene oglašavanja;
11) dopunska hrana za životinje jeste smeša koja ima visok sadržaj određenih sastojaka, a koja je zbog svog sastava dovoljna za dnevni obrok samo ako se upotrebljava u kombinaciji sa drugom hranom za životinje;
12) dnevni obrok jeste prosek ukupne količine hrane za životinje koji se izračunava u odnosu na sadržaj vlage od 12% i koji je svakodnevno potreban životinji određene vrste, starosne kategorije i prirasta da bi ta životinja zadovoljila sve svoje potrebe;
13) držalac životinja jeste svako fizičko ili pravno lice, odnosno preduzetnik koje je trajno ili privremeno odgovorno za životinje;
14) životinje jesu kičmenjaci i beskičmenjaci;
15) životinja koja se koristi za proizvodnju hrane jeste svaka životinja koja se hrani, uzgaja ili drži za proizvodnju hrane, kao i životinja koja se ne koristi za ishranu ljudi, ali koja pripada vrsti koja se uobičajeno koristi za ishranu ljudi u Republici Srbiji;
16) životinja koja se ne koristi za proizvodnju hrane jeste svaka životinja koja se hrani, uzgaja ili drži, ali se ne koristi za ishranu ljudi, kao što su krznašice, kućni ljubimci i životinje koje se drže u laboratorijama, zoološkim vrtovima ili cirkusima;
17) imunološki veterinarski medicinski proizvod jeste veterinarski medicinski proizvod koji se primenjuje na životinji radi stvaranja aktivnog ili pasivnog imuniteta ili dijagnostikovanja stanja njenog imuniteta;
18) kokcidiostatici i histomonostatici jesu supstance namenjene ubijanju ili inhibiciji protozoa;
19) komunikacija o riziku jeste razmena informacija i mišljenja kroz postupak analize rizika u pogledu opasnosti i rizika, faktora povezanih sa rizikom i identifikacijom rizika, između nadležnih organa za procenu rizika i upravljanje rizikom, potrošača, subjekata u poslovanju hranom za životinje, naučnih i visokoškolskih ustanova, kao i drugih zainteresovanih strana, uključujući tumačenje rezultata procene rizika i osnovu za donošenje odluka o upravljanju rizkom;
20) kućni ljubimac jeste životinja koja se ne koristi za proizvodnju hrane, pripada vrsti koja se hrani, uzgaja ili drži i uobičajeno se ne koristi za ishranu ljudi u Republici Srbiji;
21) medicinirana hrana za životinje (u daljem tekstu: medicinirana hrana) jeste hrana za životinje koja je proizvedena za direktno hranjenje životinja bez dalje prerade, a koja se sastoji od homogene mešavine jednog ili više veterinarskih medicinskih proizvoda ili međuproizvoda, sa hranivom ili smešom;
22) međuproizvod jeste hrana za životinje koja nije proizvedena za direktno hranjenje životinja bez dalje prerade i sastoji se od homogene mešavine jednog ili više veterinarskih medicinskih proizvoda i hraniva ili smeša i namenjen je isključivo za upotrebu u proizvodnji medicinirane hrane;
23) mešaona na gazdinstvu jeste objekat u kojem se proizvodi medicinirana hrana, isključivo za upotrebu na sopstvenom gazdinstvu;
24) mineralna hrana za životinje jeste dopunska hrana za životinje koja sadrži najmanje 40% sirovog pepela;
25) nepoželjna supstanca jeste supstanca ili proizvod, osim patogenih agenasa, koja je prisutna u, odnosno na hrani za životinje i koja predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje životinja, ljudi ili životnu sredinu ili može štetno da utiče na stočarsku proizvodnju;
26) neciljna hrana za životinje jeste hrana za životinje, uključujući i mediciniranu hranu, koja ne sme da sadrži određenu supstancu u skladu sa ovim zakonom;
27) nosač jeste sastojak koji se upotrebljava za rastvaranje, razblaživanje, raspršivanje ili drugu fizičku modifikaciju aditiva kako bi se olakšalo njegovo rukovanje, primena ili upotreba bez menjanja tehnološke funkcije aditiva i bez tehnološkog dejstva;
28) objekat jeste svaka jedinica u poslovanju hranom za životinje;
29) oglašavanje medicinirane hrane jeste predstavljanje u bilo kojem obliku medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda radi podsticanja propisivanja recepta za mediciniranu hranu ili upotrebe medicinirane hrane, uključujući uzorke i sponzorstvo;
30) opasnost (hazard) jeste biološki, hemijski ili fizički faktor u hrani za životinje ili stanje hrane za životinje, koji potencijalno mogu biti štetni po zdravlje;
31) oralno hranjenje životinja jeste unošenje hrane za životinje u digestivni trakt životinje kroz usta radi zadovoljenja nutritivnih potreba životinje, odnosno održavanja produktivnosti zdravih životinja;
32) pokretna mešaona jeste objekat u obliku posebno opremljenog vozila za proizvodnju medicinirane hrane;
33) poslovanje hranom za životinje jeste bilo koja aktivnost, javna ili privatna, koja se obavlja radi sticanja dobiti ili ne, u vezi sa bilo kojom fazom proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje;
34) posebna nutritivna namena jeste zadovoljavanje specifičnih nutritivnih potreba životinja čiji proces asimilacije, apsorpcije ili metabolizma jeste ili bi mogao biti privremeno ili nepovratno oštećen i koje imaju koristi od uzimanja hrane za životinje koja odgovara njihovom stanju;
35) potpuna hrana za životinje jeste smeša koja je zbog svog sastava dovoljna za dnevni obrok;
36) prvo stavljanje na tržište aditiva jeste stavljanje na tržište aditiva posle njegove proizvodnje ili uvoza, a koji prethodno nije stavljen na tržište ili stavljanje na tržište hrane za životinje koja sadrži taj aditiv;
37) primarna proizvodnja hrane za životinje jeste proizvodnja poljoprivrednih proizvoda, uključujući gajenje, žetvu, mužu, uzgoj životinja (pre klanja), ribolov, pri čemu se poljoprivredni proizvodi posle žetve, sakupljanja ili ulova, ne podvrgavaju nijednom drugom postupku osim jednostavnoj fizičkoj obradi;
38) predsmeša jeste mešavina aditiva ili mešavina jednog ili više aditiva sa hranivom ili vodom koji se upotrebljavaju kao nosač, koja nije namenjena za direktno hranjenje životinja;
39) predstavljanje hrane za životinje (u daljem tekstu: predstavljanje) jeste oblik, izgled ili pakovanje i materijali koji se upotrebljavaju za pakovanje hrane za životinje, kao i način na koji je prezentovana i okruženje u kome je izložena;
40) proizvodna partija jeste određena količina hrane za životinje koja ima zajedničko poreklo, vrstu, tip pakovanja, kao i subjekta u poslovanju hranom za životinje odgovornog za pakovanje, isporuku ili deklarisanje, a u slučaju proizvodnog procesa to je jedinica hrane za životinje proizvedena u jednom objektu korišćenjem jednoobraznih proizvodnih parametara ili više takvih jedinica kada su proizvedene u kontinuitetu i skladištene zajedno;
41) procena rizika jeste naučno zasnovan proces koji se sastoji od četiri faze: identifikacije opasnosti, karakterizacije opasnosti, procene izloženosti i karakterizacije rizika;
42) rizik jeste faktor verovatnoće štetnog uticaja na zdravlje i težina takvog uticaja, kao posledica neke opasnosti;
43) sledljivost jeste mogućnost praćenja hrane za životinje ili supstanci za koje se planira da se ugrađuju ili se očekuje da će biti ugrađene u hranu za životinje, u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje;
44) smeša jeste mešavina najmanje dva hraniva, bilo da sadrži aditive ili ne, za oralno hranjenje životinja i može biti potpuna ili dopunska hrana za životinje;
45) subjekt u poslovanju hranom za životinje jeste pravno ili fizičko lice, odnosno preduzetnik koji je odgovoran za ispunjavanje zahteva za poslovanje hranom za životinje pod njegovom kontrolom;
Fizičko lice kao subjekt u poslovanju hranom za životinje obavlja primarnu proizvodnju i poslove povezane sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje, odnosno proizvodi hranu za životinje na sopstvenom gazdinstvu za direktno hranjenje sopstvenih životinja na istom gazdinstvu;
46) stavljanje na tržište jeste držanje hrane za životinje radi prodaje, uključujući ponudu za prodaju ili bilo koji drugi oblik prenosa, bez obzira na to da li je besplatna ili ne, kao i sama prodaja, distribucija i drugi oblici prenosa;
47) upravljanje rizikom jeste proces utvrđivanja politika i mera, odvojeno od procene rizika, koji uključuje razmatranje mogućih alternativa za dalje delovanje, uz konsultacije sa zainteresovanim stranama, kao i sprovođenje mera za smanjenje rizika na osnovu procene rizika i relevantnih podataka;
48) faza proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje jeste uvoz, proizvodnja, uključujući i primarnu proizvodnju, prerada, obrada, skladištenje, transport, distribucija, prodaja i isporuka hrane za životinje;
49) higijena hrane za životinje jesu mere i zahtevi neophodni za kontrolu opasnosti i osiguranje da je hrana za životinje pogodna za ishranu životinja u skladu sa njenom predviđenom namenom;
50) hrana za životinje jeste svaki sastojak ili proizvod, uključujući aditive, koji je prerađen, delimično prerađen ili neprerađen a namenjen je za oralno hranjenje životinja;
51) hrana za životinje za posebne nutritivne namene jeste hrana za životinje koja može da zadovolji posebnu nutritivnu potrebu na osnovu svog posebnog sastava ili načina proizvodnje, što je jasno razlikuje od druge hrane za životinje i ne uključuje mediciniranu hranu za životinje;
52) hranivo jeste proizvod biljnog ili životinjskog porekla, čija je osnovna namena da zadovolji nutritivne potrebe životinja, u prirodnom stanju, svež ili konzerviran ili proizvod dobijen njegovom industrijskom preradom, kao i organska ili neorganska supstanca, bilo da sadrži ili ne sadrži aditive, i namenjeno je za oralno hranjenje životinja, direktno kao takvo ili posle prerade ili se upotrebljava u smeši ili kao nosač u predsmeši.
Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.
1. Opšta načela
Načelo analize rizika
Član 6.
Radi postizanja visokog nivoa zaštite zdravlja i života ljudi i zdravlja životinja mere koje se primenjuju u skladu sa ovim zakonom moraju da se zasnivaju na analizi rizika, osim kada to nije primereno okolnostima ili prirodi mere.
Procena rizika zasniva se na dostupnim naučnim dokazima, a posebno na mišljenju Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, i sprovodi se na nezavisan, objektivan i transparentan način.
Upravljanje rizikom zasniva se na rezultatima procene rizika, a posebno na mišljenjima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drugim faktorima važnim za slučaj koji se razmatra, kao i načelu predostrožnosti.
Komunikacija o riziku mora da ispunjava ciljeve i poštuje opšta načela u skladu sa ovim zakonom.
Načelo predostrožnosti
Član 7.
Kada se posle procene raspoloživih informacija, utvrdi mogućnost štetnog delovanja na zdravlje, a nema dovoljno naučnih podataka i informacija za objektivnu procenu rizika, mogu se preduzeti privremene mere upravljanja rizikom, radi obezbeđenja visokog nivoa zaštite zdravlja u Republici Srbiji, koje se primenjuju do dobijanja novih naučnih informacija neophodnih za objektivnu procenu rizika.
Mere iz stava 1. ovog člana moraju da budu primerene, da ne ograničavaju trgovinu više nego što je to neophodno da se ostvari cilj ovog zakona, kao i da se vodi računa o tehničkoj i ekonomskoj izvodljivosti mera, i drugim faktorima značajnim za slučaj koji se razmatra.
Preduzete mere moraju da se ponovo razmotre u razumnom vremenskom roku, u zavisnosti od prirode identifikovanog rizika po život i zdravlje, vrste naučnih informacija potrebnih za razjašnjenje naučnih nedoumica i za sprovođenje sveobuhvatne procene rizika.
Načelo zaštite interesa potrošača
Član 8.
Interesi potrošača moraju da budu zaštićeni u najvećoj mogućoj meri.
Radi zaštite interesa potrošača, subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da pruži informacije o hrani za životinje radi sprečavanja prevare, obmane ili falsifikovanja hrane za životinje ili bilo koje druge poslovne prakse koje potrošača mogu dovesti u zabludu.
2. Načelo komunikacije o riziku
Ciljevi komunikacije o riziku
Član 9.
Uzimajući u obzir odgovarajuće uloge lica odgovornih za procenu rizika i upravljanje rizikom, komunikacija o riziku ima sledeće ciljeve:
1) podizanje nivoa svesti i razumevanja o određenim pitanjima koja se razmatraju, uključujući i slučajeve razlika u naučnim procenama, tokom celokupnog procesa analize rizika;
2) obezbeđenje doslednosti, transparentnosti i jasnoće u formulisanju preporuka i odluka koje se odnose na upravljanje rizikom;
3) postavljanje razumne osnove, uključujući i naučnu osnovu kad je to primenljivo, radi razumevanja odluka koje se odnose na upravljanje rizikom;
4) unapređenje sveukupne delotvornosti i efikasnosti analize rizika;
5) podsticanje razumevanja analize rizika u javnosti, uključujući i određene zadatke i odgovornosti lica odgovornih za procenu rizika i za upravljanje rizikom, kako bi se jačalo poverenje u njen ishod;
6) obezbeđenje odgovarajućeg učešća potrošača, subjekata u poslovanju hranom za životinje, akademske javnosti i svih ostalih zainteresovanih strana;
7) obezbeđivanje odgovarajuće i transparentne razmene informacija sa zainteresovanim stranama u odnosu na rizike povezane sa lancem hrane i hrane za životinje;
8) obezbeđivanje informacija koje se pružaju potrošačima o strategijama za prevenciju rizika; i
9) doprinos borbi protiv širenja lažnih informacija i protiv njihovih izvora.
Opšta načela komunikacije o riziku
Član 10.
Uzimajući u obzir odgovarajuće uloge lica odgovornih za procenu rizika i upravljanje rizikom, komunikacija o riziku:
1) obezbeđuje razmenu tačnih i svih odgovarajućih informacija sa svim zainteresovanim stranama, na interaktivan i pravovremen način, na osnovu načela transparentnosti, otvorenosti i brzog reagovanja;
2) pruža transparentne informacije u svakoj fazi procesa analize rizika od formulisanja zahteva za naučne savete do davanja procene rizika i donošenja odluka o upravljanju rizikom, uključujući i informacije o tome kako su te odluke donete i koji faktori su uzeti u obzir;
3) uzima u obzir shvatanje rizika svih zainteresovanih strana;
4) olakšava razumevanje i dijalog među svim zainteresovanim stranama; i
5) jasna je i pristupačna, i za one koji nisu neposredno uključeni u proces ili nemaju naučno znanje, a imajući u vidu propise kojima se uređuje poverljivost i zaštita podataka o ličnosti.
Opšti plan za komunikaciju o riziku
Član 11.
Opšti plan za komunikaciju o riziku donosi se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
3. Načelo transparentnosti
Javne informancije
Član 12.
Ako postoje osnovani razlozi za sumnju da hrana za životinje može predstavljati rizik po zdravlje ljudi ili životinja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dužno je da obavesti širu javnost o prirodi rizika po zdravlje.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana sadrži informacije o hrani za životinje, rizicima koje predstavlja, kao i merama koje se primenjuju, ili će se primeniti, radi sprečavanja, smanjenja ili uklanjanja rizika.
Javne rasprave
Član 13.
Prilikom pripreme, ocene i izmene propisa o hrani za životinje, moraju se obavljati javne rasprave u skladu sa propisima, uz neposredno ili posredno učešće svih zainteresovanih strana, osim u hitnim slučajevima kada to nije moguće.
4. Nadležnost
Nadležni organ
Član 14.
U oblasti hrane za životinje na teritoriji Republike Srbije, nadležni organ je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Poslove organa državne uprave, uključujući službene kontrole i druge službene aktivnosti, u smislu ovog zakona u oblasti hrane za životinje obavlja Ministarstvo.
Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem teksu: ministar) propisuje vrstu hrane za životinje i način sprovođenja službene kontrole te hrane.
Referentna laboratorija
Član 15.
Poslove referentne laboratorije u oblasti hrane za životinje obavlja laboratorija određena u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole.
Službene laboratorije
Član 16.
Poslove službene laboratorije, u oblasti hrane za životinje obavlja laboratorija određena u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole.
Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje
Član 17.
Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje obrazuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Pored poslova propisanih zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane, Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje obavlja i sledeće poslove, i to daje:
1) mišljenje u vezi sa odobravanjem aditiva;
2) mišljenje da li određena hrana za životinje ispunjava zahteve za hranu za životinje za posebne nutritivne namene;
3) mišljenje o naučnoj opravdanosti izjave iz člana 51. ovog zakona;
4) mišljenje da li su kodeksi i vodiči izrađeni u skladu sa ovim zakonom;
5) mišljenja i o drugim pitanjima koja se odnose na hranu za životinje.
II. ZAHTEVI ZA BEZBEDNOST HRANE ZA ŽIVOTINjE
Zahtevi za utvrđivanje bezbednosti hrane za životinje
Član 18.
Zabranjeno je stavljanje na tržište hrane za životinje koja nije bezbedna, kao i hranjenje životinja takvom hranom.
Hrana za životinje nije bezbedna za upotrebu za koju je namenjena, ako:
1) ima štetan uticaj na zdravlje ljudi, odnosno životinja;
2) čini hranu dobijenu od životinja koje se koriste za proizvodnju hrane nebezbednom za ishranu ljudi.
U slučaju osnovane sumnje da hrana za životinje nije bezbedna, Ministarstvo preduzima mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane za životinje sa tržišta, do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost.
Kada se utvrdi da hrana za životinje nije bezbedna, Ministarstvo preduzima mere ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane za životinje sa tržišta, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Kada je hrana za životinje iz stava 4. ovog člana deo jedne proizvodne partije ili pošiljke iste hrane za životinje po vrsti, kategoriji ili opisu, smatra se da sva hrana za životinje u toj proizvodnoj partiji ili pošiljci nije bezbedna, osim ako se detaljnom procenom ne utvrdi da ostatak proizvodne partije ili pošiljke ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje.
Ministar bliže propisuje koja hrana za životinje nije bezbedna.
Deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje hrane za životinje
Član 19.
Hrana za životinje koja se stavlja na tržište na teritoriji Republike Srbije mora da bude deklarisana, predstavljena i oglašena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima.
Deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje hrane za životinje, kao i druge informacije koje su o hrani za životinje dostupne ne smeju dovoditi potrošača u zabludu.
Odgovornost
Član 20.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje kojom upravlja dužan je da obezbedi da hrana za životinje ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da dokaže ispunjenost tih zahteva.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima kako bi se izbegao rizik koji predstavlja hrana za životinje koju je stavio ili je stavlja na tržište.
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje smatra ili ima razloga da veruje da hrana za životinje koju je uvezao, proizveo, preradio, obradio ili distribuirao, ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje, dužan je da pokrene postupak povlačenja te hrane za životinje sa tržišta i o tome obavesti Ministarstvo.
U slučaju iz stava 3. ovog člana ili u slučaju kada proizvodna partija ili pošiljka ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje, ta hrana za životinje se uništava, osim ako Ministarstvo ne odluči drugačije.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje je dužan da na efikasan i precizan način informiše lice kome je isporučio hranu za životinje o razlogu njenog povlačenja i, ako je neophodno, zahteva od njih povraćaj isporučene hrane za životinje, ako se drugim merama ne može postići visok nivo zaštite zdravlja ljudi i životinja.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za trgovinu na malo ili distribuciju hrane za životinje čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, deklarisanje, bezbednost ili integritet hrane za životinje, dužan je da pokrene postupak za povlačenje sa tržišta hrane za životinje koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane za životinje.
Subjekt u poslovanju hranom u slučaju iz stava 6. ovog člana dužan je da pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u poslovanju hranom za životinje, kao i Ministarstvo.
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio na tržište ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje dužan je da o tome, kao i o preduzetim merama radi sprečavanja rizika koji proizlazi iz upotrebe te hrane za životinje, odmah obavesti Ministarstvo, kao i da ne sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima, kada to lice može da spreči, smanji ili ukloni rizik čiji je uzrok hrana za životinje.
Sledljivost
Član 21.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti.
U svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje mora da bude uspostavljena sledljivost hrane za životinje i bilo kog drugog sastojka koji je namenjen da bude ugrađen ili se očekuje da će biti ugrađen u hranu za životinje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da identifikuje svakog subjekta u poslovanju hranom za životinje od koga nabavlja i koga snabdeva hranom za životinje ili sastojcima koji su namenjeni da budu ugrađeni ili se očekuje da će biti ugrađeni u tu hranu za životinje.
Hrana za životinje koja se stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena na tržište na teritoriji Republike Srbije mora da bude na odgovarajući način deklarisana i identifikovana, radi praćenja sledljivosti, i to na osnovu odgovarajuće dokumentacije, odnosno podataka.
Međunarodni standardi, smernice i preporuke
Član 22.
Mere zasnovane na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama primenjuju se radi osiguranja bezbednosti hrane za životinje, u obimu koji je neophodan za zaštitu života i zdravlja ljudi i životinja.
Mere bezbednosti hrane za životinje primenjuju se na način da se izbegne proizvoljna i neopravdana diskriminacija između država u kojima prevladavaju isti ili slični uslovi, na način koji ne predstavlja prikriveno ograničavanje spoljne trgovine.
Radi obezbeđenja višeg nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i zdravlja životanja od nivoa koji se postiže merama zasnovanim na međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, mogu se preduzeti i druge mere za bezbednost hrane za životinje, kada postoji naučno opravdanje ili ako bi te mere dovele do nivoa zaštite koji se razlikuje od nivoa koji Republika Srbija smatra da je potreban.
Primena međunarodnih standarda, smernica i preopruka
Član 23.
Ministarstvo primenjuje međunarodne standarde, smernice i preporuke tako da:
1) doprinosi razvoju međunarodnih tehničkih standarda za hranu za životinje, kao i higijenskih i fitosanitarnih standarda;
2) promoviše koordinaciju rada na standardima za hranu za životinje koje preduzimaju međunarodne vladine i nevladine organizacije;
3) doprinosi, tamo gde je to relevantno i prikladno, razvoju sporazuma o priznavanju istovetnosti određenih mera povezanih sa hranom za životinje;
4) posvećuje naročitu pažnju posebnim razvojnim, finansijskim i trgovinskim potrebama zemalja u razvoju, kako bi se osiguralo da međunarodni standardi ne stvaraju nepotrebne prepreke izvozu iz zemalja u razvoju;
5) promoviše doslednost između međunarodnih tehničkih standarda i ovog zakona, istovremeno osiguravajući visok nivo zaštite.
Istovetnost mera
Član 24.
Mere bezbednosti hrane za životinje koje primenjuju druge države smatraju se istovetnim merama propisanim u Republici Srbiji, ako zemlja izvoznica objektivno dokaže da su naučno zasnovane i da njihova primena obezbeđuje odgovarajući nivo zaštite života i zdravlja ljudi i životinja koji je neophodan u Republici Srbiji.
Mere bezbednosti hrane za životinje moraju da budu prilagođene karakteristikama regiona koje bi mogle uticati na bezbednost hrane za životinje, bilo u celoj zemlji ili delu zemlje, nekoliko zemalja ili delovima nekoliko zemalja, iz kojih hrana za životinje potiče ili kojima je ta hrana za životinje namenjena, posebno uzimajući u obzir nivo prevalence određenih bolesti ili štetočina, postojanje programa za njihovo iskorenjivanje ili sprečavanje, kao i relevantne kriterijume i preporuke relevantnih međunarodnih tela.
Primena mera bezbednosti hrane za životinje sprovodi se efikasno i na način koji neće biti manje povoljan za uvoz hrane za životinje od sličnih proizvoda domaćeg porekla.
Uvoz hrane za životinje
Član 25.
Hrana za životinje koja se uvozi u Republiku Srbiju radi stavljanja na tržište mora da ispunjava zahteve propisane ovim zakonom ili zahteve koje je Republika Srbija utvrdila kao istovetne njima ili ako postoji međunarodni sporazum, sa zahtevima sadržanim u tom sporazumu.
Procenu istovetnosti iz stava 1. ovog člana vrši Ministarstvo u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole.
Izvoz hrane za životinje
Član 26.
Hrana za životinje koja se izvozi ili se uvozi radi ponovnog izvoza iz Republike Srbije mora da ispunjava zahteve propisane ovim zakonom, osim ako nadležni organ zemlje uvoznice ne zahteva drugačije ili ako nije drugačije uređeno propisima, standardima i drugim zakonskim postupkom koji su na snazi u zemlji uvoznici.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, u slučaju kada hrana za životinje nije bezbedna u skladu sa ovim zakonom, hrana za životinje može se izvoziti ili uvoziti radi ponovnog izvoza samo ako su nadležni organi zemlje odredišta izričito saglasni, pošto su u potpunosti informisani o razlozima i okolnostima zbog kojih se hrana za životinje ne može staviti na tržište u Republici Srbiji.
Ako se primenjuju odredbe međunarodnog sporazuma između Republike Srbije i zemlje uvoznice, hrana za životinje koja se izvozi iz Republike Srbije u tu zemlju, mora da ispunjava zahteve sadržane u tom međunarodnom sporazumu.
Sistem brzog uzbunjivanja
Član 27.
Sistem brzog uzbunjivanja u oblasti hrane i hrane za životinje uspostavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Hitne mere
Član 28.
Hitne mere u oblasti hrane za životinje uređene su u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Opšti i poseban plan upravljanja kriznim situacijama
Član 29.
Opšti i poseban plan upravljanja kriznim situacijama u oblasti hrane za životinje uređeni su u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
III. ZAHTEVI ZA HIGIJENU HRANE ZA ŽIVOTINjE
Odgovornost
Član 30.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da obezbedi da u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje koja je pod njegovom kontrolom, budu ispunjeni zahtevi higijene hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom.
Držalac životinja dužan je da tokom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane preduzme mere i uspostavi procedure za smanjenje rizika od biološke, hemijske ili fizičke kontaminacije hrane za životinje, životinja i proizvoda životinjskog porekla na najmanju moguću meru.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje i držalac životinja dužni su da nabavljaju, odnosno koriste hranu za životinje iz objekata koji su upisani u Registar objekata za hranu za životinje u skladu sa ovim zakonom.
Higijena hrane za životinje
Član 31.
Zahteve higijene hrane za životinje mora da ispuni subjekt u poslovanju hranom za životinje, uključujući i subjekta u poslovanju hranom za životinje koji obavlja primarnu proizvodnju hrane za životinje i poslove povezane sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje koji obuhvataju:
1) prevoz, skladištenje i rukovanje primarnim proizvodima na mestu proizvodnje;
2) poslove prevoza radi isporuke primarnih proizvoda od mesta proizvodnje do objekta;
3) mešanje hrane za životinje koja se upotrebljava isključivo za potrebe sopstvenog gazdinstva bez upotrebe veterinarskih medicinskih proizvoda, međuproizvoda, aditiva ili predsmeša, osim aditiva za silažu.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje iz stava 1. ovog člana dužan je da obezbedi i ispunjenost mikrobioloških kriterijuma za higijenu hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom.
Držalac životinja koje se koriste za proizvodnju hrane dužan je da postupa u skladu sa dobrom praksom hranjenja životinja.
Ministar bliže propisuje zahteve higijene hrane za životinje i mikrobiološke kriterijume za higijenu hrane za životinje, kao i dobru praksu hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane.
Izuzeci od primene
Član 32.
Izuzetno od odredaba člana 31. ovog zakona, propisani zahtevi za higijenu hrane za životinje ne odnose se na:
1) hranjenje životinja koje se koriste za proizvodnju primarnih proizvoda hrane kojim proizvođač direktno snabdeva u malim količinama krajnjeg potrošača ili lokalni objekat koji obavlja trgovinu na malo;
2) hranjenje životinja koje se ne koriste za proizvodnju hrane;
3) subjekta u poslovanju hranom za životinje koji obavlja primarnu proizvodnju hrane za životinje i poslove povezane sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje i koji direktno snabdeva gazdinstva malim količinama hrane za životinje za upotrebu na tom gazdinstvu;
4) trgovinu na malo hrane za kućne ljubimce, osim za trgovinu na malo medicinirane hrane za kućne ljubimce.
Ministar bliže propisuje zahteve za stavljanje na tržište malih količina hrane za životinje, koje se količine hrane za životinje smatraju malim količinama, vrstu hrane za životinje, mesto, odnosno područje na kome male količine hrane za životinje mogu da se stave na tržište.
Analiza opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP)
Član 33.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje hrane za životinje i poslova povezanih sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje, dužan je da uspostavi, sprovodi i održava pisanu proceduru u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP).
Principi HACCP obuhvataju:
1) identifikaciju svih opasnosti koje se moraju sprečiti, ukloniti ili smanjiti na prihvatljiv nivo;
2) identifikaciju kritičnih kontrolnih tačaka u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje, u kojima je kontrola potrebna kako bi se sprečila, uklonila ili smanjila opasnost na prihvatljiv nivo;
3) utvrđivanje kritičnih granica na kritičnim kontrolnim tačkama koje razgraničavaju prihvatljivo od neprihvatljivog radi sprečavanja, uklanjanja ili smanjenja identifikovanih opasnosti;
4) uspostavljanje i sprovođenje efikasnih procedura praćenja kritičnih kontrolnih tačaka;
5) uspostavljanje korektivnih mera kada praćenje ukazuje da kritična kontrolna tačka nije pod kontrolom;
6) uspostavljanje procedura koje će se redovno sprovoditi radi provere da li su mere iz tač. 1) - 5) ovog stava potpune i efikasne;
7) uspostavljanje dokumentacije i evidencija uzimajući u obzir prirodu i veličinu poslovanja hranom za životinje, kako bi se dokazala efikasna primena principa iz tač. 1) - 6) ovog stava.
Ako se izvrši promena u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje, subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da preispita procedure iz stava 1. ovog člana i uvede neophodne promene.
Subjekti u poslovanju hranom za životinje mogu da koriste vodiče za dobru praksu, kao i vodiče za primenu HACCP, koji su izrađeni u skladu sa ovim zakonom, kao deo procedura iz stava 1. ovog člana.
Registracija, odobravanje i dozvola
Član 34.
Poslovanje hranom za životinje može da obavlja subjekt u poslovanju hranom za životinje kao pravno lice ili preduzetnik registrovan u Registar privrednih subjekata, odnosno kao fizičko lice upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisom kojim se uređuje poljoprivreda i ruralni razvoj.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje može da započne poslovanje, odnosno aktivnosti u objektu koji je registrovan ili odobren za poslovanje hranom za životinje i koji ispunjava zahteve higijene hrane za životinje i druge propisane zahteve u skladu sa ovim zakonom u zavisnosti od vrste poslovanja hranom za životinje.
U slučaju upotrebe određenih hraniva životinjskog porekla u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju transmisivne spongiformne encefalopatije, subjekt u poslovanju hranom za životinje mora da ima i dozvolu za upotrebu tih hraniva životinjskog porekla u svom poslovanju, a držalac životinja mora da ima dozvolu za upotrebu hrane za životinje koja sadrži ta hraniva životinjskog porekla.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da obavesti Ministarstvo o svakoj promeni podataka za sve objekte pod njegovom kontrolom, uključujući i prestanak rada objekata i o tome dostavi potrebnu dokumentaciju, u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Držalac životinja dužan je da obavesti Ministarstvo o svakoj promeni u pogledu upotrebe određenih hraniva životinjskog porekla u hranjenju životinja za koju ima dozvolu, u roku od 15 dana od dana nastale promene.
Ministar bliže propisuje vrste objekata hrane za životinje za koje je obavezna registracija ili odobravanje, kao i vrstu objekata za koje se izdaje dozvola za upotrebu određenih hraniva životinjskog porekla i hrane za životinje koja sadrži ta hraniva životinjskog porekla.
Registracija objekata
Član 35.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da podnese zahtev za registraciju objekta za koje je propisana registracija u skladu sa ovim zakonom.
Ministar bliže propisuje način registracije objekata hrane za životinje, obrazac zahteva za registraciju i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev.
Odobravanje objekata
Član 36.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da podnese zahtev za odobravanje objekta za koji je propisano odobravanje u skladu sa ovim zakonom.
Ministar obrazuje komisiju koja utvrđuje, na licu mesta, ispunjenost zahteva radi odobravanja objekta.
Ako se utvrdi da objekat ispunjava propisane zahteve, ministar rešenjem, na predlog komisije, odobrava objekat i objektu se dodeljuje broj odobrenja.
Ako se utvrdi da su ispunjeni zahtevi u pogledu objekta i opreme, kao i pisane procedure u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP, koja je odgovarajuća za poslovanje za koje je podnet zahtev za odobrenje i ne narušava se bezbednost hrane za životinje, ministar, na predlog komisije, izdaje rešenje kojim se objekat uslovno odobrava, na period ne duži od tri meseca i objektu se dodeljuje broj odobrenja.
Ako se u roku iz stava 4. ovog člana, u objektu utvrdi da su ispunjeni svi propisani zahtevi, ministar, na predlog komisije, izdaje rešenje kojim se objekat odobrava i zadržava se dodeljeni broj odobrenja.
Ako se u roku iz stava 4. ovog člana, u objektu utvrdi napredak u odnosu na prethodno utvrđeno činjenično stanje, ali objekat ne ispunjava sve propisane zahteve u skladu sa ovim zakonom, ministar, na predlog komisije, može produžiti uslovno odobravanje, pri čemu ukupan period na koji se odnosi uslovno odobravanje ne može biti duže od šest meseci.
Subjektu u poslovanju hranom za životinje, koji isključivo stavlja na tržište hranu za životinje i koji tu hranu za životinje ne drži u svojim objektima, ministar rešenjem odobrava objekat i objektu se dodeljuje broj odobrenja na osnovu dostavljene izjave o usklađenosti, kojom se tvrdi da hrana za životinje koju stavlja na tržište ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom.
Rešenje ministra iz st. 3 - 7. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar bliže propisuje način podnošenja zahteva za odobravanje objekta hrane za životinje, obrazac zahteva za odobravanje objekta i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev, kao i obrazac izjave o uklađenosti.
Dozvola
Član 37.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje, odnosno držalac životinja dužni su da podnesu zahtev za izdavanje dozvole za upotrebu određenih hraniva životinjskog porekla i hrane za životinje koja sadrži ta hraniva životinjskog porekla za objekte za koje je propisano izdavanje dozvole u skladu sa ovim zakonom.
Ministar rešenjem izdaje dozvolu.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar bliže propisuje način izdavanja dozvole za upotrebu određenih hraniva životinjskog porekla i hrane za životinje koja sadrži ta hraniva životinjskog porekla, obrazac zahteva za izdavanje dozvole i dokumentaciju koja se dostavlja uz zahtev.
Registar objekata za hranu za životinje
Član 38.
Registrovani i odobreni objekti upisuju se u Registar objekata za hranu za životinje koji vodi Ministarstvo, radi evidentiranja i praćenja subjekta u poslovanju hranom za životinje.
Registrovani i odobreni objekti iz stava 1. ovog člana upisuju se u Registar objekata za hranu za životinje pod jedinstvenim registracionim brojem ili brojem odobrenja, koji im je dodeljen u postupku registracije ili odobravanja.
Registar objekata za hranu za životinje naročito sadrži podatke o nazivu i sedištu subjekta u poslovanju hranom za životinje, jedinstvenom broju registracije ili broju odobrenja, adresi objekta, kao i podatke o dozvoli.
Registar objekata za hranu za životinje vodi se u elektronskoj formi i može se povezivati sa drugim bazama podataka Ministarstva.
Podaci iz Registra objekata za hranu za životinje su javni.
U Registar objekata za hranu za životinje upisuju se i promene podataka.
Objekat za hranu za životinje namenjene životinjama koje se koriste za proizvodnju hrane, koji je upisan u Registar objekata za hranu za životinje smatra se objektom koji je upisan u Centralni registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.
Odredbe zakona kojim se uređuje bezbednost hrane koje se odnose na Centralni registar shodno se primenjuju i na subjekte u poslovanju hranom za životinje.
Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja Registra objekata za hranu za životinje, kao i sastav jedinstvenog registracionog broja ili broja odobrenja.
Privremena zabrana obavljanja poslovanja hranom za životinje
Član 39.
U objektu koji je registrovan ili odobren, kao i u objektu za koji je izdata dozvola privremeno se zabranjuje obavljanje poslovanja hranom za životinje ako taj objekat ne ispunjava zahteve u skladu sa zakonom.
Privremena zabrana iz stava 1. ovog člana traje dok objekat ponovo ne ispuni zahteve, a najduže godinu dana od dana određivanja privremene zabrane.
Izmena registracije, odobrenja ili dozvole
Član 40.
Subjektu u poslovanju hranom za životinje ili držaocu životinja koji ispunjava zahteve za obavljanje dodatnog poslovanja hranom za životinje pored onog za koje je već registrovan, odobren i za koje je dobio dozvolu ili drugog poslovanja hranom za životinje kojim zamenjuje postojeće poslovanje, može se izmeniti registracija, odobrenje ili dozvola.
Subjekat u poslovanju hranom za životinje ili držalac životinja za izmenu registracije, odobrenja ili dozvole podnosi zahtev na način i po postupku propisanom ovim zakonom za registraciju, odobravanje ili izdavanje dozvole.
Ukidanje registracije, odobrenja ili dozvole
Član 41.
Registracija, odobrenje i dozvola ukidaju se ako:
1) subjekt u poslovanju hranom za životinje više ne obavlja poslovanje hranom za životinje za koje je objekat registrovan, odobren, odnosno za koji mu je izdata dozvola;
2) se utvrdi da objekat u periodu dužem od jedne godine ne ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom;
3) se utvrde ozbiljni nedostaci ili kada se zbog ponovljenih neusaglašenosti proizvodnja u objektu obustavlja, a subjekt u poslovanju hranom za životinje ne može da dokaže ispunjenost propisanih zahteva za buduću proizvodnju;
4) ako držalac životinja više ne upotrebljava hranu za životinje za koju mu je izdata dozvola ili ne ispunjava zahteve za upotrebu te hrane za životinje.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, ministar donosi rešenje o brisanju objekta, odnosno dozvole iz Registra objekata za hranu za životinje.
Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Izvozni objekti
Član 42.
Zabranjen je izvoz iz objekata koji nisu odobreni za izvoz hrane za životinje, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Zahtev za utvrđivanje ispunjenosti zahteva zemlje uvoznice podnosi se Ministarstvu ako je objekat registrovan ili odobren u skladu sa ovim zakonom.
Ministar obrazuje komisiju koja utvrđuje ispunjenost zahteva zemlje uvoznice.
Ako komisija utvrdi da objekat ispunjava zahteve zemlje uvoznice, ministar donosi rešenje o odobravanju objekta za izvoz hrane za životinje i kao takav se upisuje u Registar objekata za hranu za životinje.
Ako komisija utvrdi da objekat ne ispunjava zahteve zemlje uvoznice, ministar donosi rešenje da objekat ne ispunjava zahteve za izvoz.
Rešenje ministra iz st. 4. i 5. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.
Ministar bliže propisuje način upisa objekta u Registar objekata za hranu za životinje koji se odobravaju za izvoz hrane za životinje, kao i vrste objekata koji se ne odobravaju za izvoz hrane za životinje.
Vodiči za dobru praksu
Član 43.
Ministarstvo daje saglasnost na vodiče za dobru praksu i primenu HACCP u oblasti hrane za životinje.
Vodiče izrađuju i distribuiraju odgovarajući sektori u poslovanju hranom za životinje, i to:
1) uz konsultacije sa predstavnicima zainteresovanih strana na čije interese mogu imati uticaj;
2) uzimajući u obzir relevantnu poslovnu praksu navedenu u Codex Alimentarius;
3) uzimajući u obzir zahteve za higijenu hrane koji se odnose na primarnu proizvodnju hrane za životinje i poslove povezane sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje, kada se vodiči odnose na primarnu proizvodnju hrane za životinje.
Ministarstvo daje saglasnost na vodiče ako:
1) su izrađeni u skladu sa stavom 2. ovog člana;
2) se njihov sadržaj može sprovesti u sektorima na koje se odnose;
3) su odgovarajući kao vodiči za primenu odredaba ovog zakona kojim se uređuju zahtevi higijene hrane za životinje za određeni sektor, odnosno za određenu hranu za životinje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje vodiče iz stava 1. ovog člana koristi dobrovoljno.
Vodiči se objavljuju i dostupni su na internet stranici Ministarstva.
IV. ZAHTEVI ZA STAVLjANjE NA TRŽIŠTE I UPOTREBA HRANE ZA ŽIVOTINjE
Stavljanje na tržište i upotreba hrane za životinje
Član 44.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje može da stavlja na tržište hranu za životinje i može da je upotrebljava za životinje ako ta hrana ispunjava zahteve za bezbednost hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom i ako:
1) nema direktan nepoželjan efekat na životnu sredinu i dobrobit životinja;
2) je ispravna, poznatog porekla, prirodna, primerena svojoj nameni i odgovarajućeg kvaliteta.
Hrana za životinje mora da ispunjava i zahteve u pogledu hemijskih kriterijuma i nečistoća.
Ministar bliže propisuje zahteve za hranu za životinje u pogledu hemijskih kriterijuma i nečistoća.
Odgovornosti u poslovanju hranom za životinje
Član 45.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da Ministarstvu stavi na raspolaganje sve podatke u vezi sa sastavom hrane za životinje ili izjavama o svojstvu hrane za životinje koju je stavio na tržište, a koji omogućavaju proveru tačnosti podataka navedenih na deklaraciji.
U slučaju preduzimanja hitnih mera, Ministarstvo može kupcu da dostavi informacije iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da se, posle procene opravdanih interesa subjekta u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi hranu za životinje i kupca, utvrdi da je davanje takvih informacija opravdano.
Informacije iz stava 2. ovog člana Ministarstvo dostavlja pod uslovom da kupac potpiše izjavu o poverljivosti.
Ograničenja i zabrane
Član 46.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje ne sme da stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje koja sadrži i koja se sastoji od materijala čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena za ishranu životinja.
Ministar utvrđuje listu materijala čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena za ishranu životinja.
Stavljanje na tržište hrane za životinje za posebne nutritivne namene
Član 47.
Subjekat u poslovanju hranom za životinje stavlja na tržište hranu za životinje za posebne nutritivne namene samo ako je njena namena utvrđena na listi namena upotrebe i ako ispunjava osnovna nutritivna svojstva u skladu sa tom listom.
Ministar utvrđuje listu posebnih nutritivnih namena i osnovnih nutritivnih svojstava hrane za životinje za posebne nutritivne namene.
Količina aditiva u hrani za životinje
Član 48.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje ne sme da stavlja na tržište hranivo i dopunsku hranu za životinje ako sadrže aditive u količini koja je više od 100 puta veća, a u slučaju kokcidiostatika i histomonostatika pet puta većA, od najviše utvrđene količine u potpunoj hrani za životinje, koja je za taj aditiv navedena u Listi aditiva u skladu sa ovim zakonom.
Ako je količina aditiva više od 100 puta veća od najviše utvrđene količine u potpunoj hrani za životinje iz stava 1. ovog člana, to prekoračenje je dozvoljeno samo ako je hrana za životinje proizvedena za posebne nutritivne namene u skladu sa ovim zakonom.
Zahtevi deklarisanja i predstavljanja
Član 49.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji je odgovoran za deklarisanje dužan je da deklariše i predstavlja hranu za životinje tako što ne sme da dovede kupca u zabludu, a posebno:
1) u odnosu na namenu upotrebe ili svojstva hrane za životinje, a naročito u pogledu prirode, načina izrade ili proizvodnje, svojstva, sastava, količine, roka trajanja, vrste ili kategorije životinja kojima je namenjena;
2) pripisivanjem nepostojećih dejstava ili svojstava hrani za životinje ili isticanjem pojedinih svojstava kao posebnih, kada ta ista svojstva poseduje sva istovrsna hrana za životinje;
3) u pogledu usklađenosti deklarisanja sa katalogom hraniva i kodeksima za dobru praksu deklarisanja u skladu sa ovim zakonom.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji stavlja na tržište hranu za životinje putem daljinske trgovine dužan je da deklariše tu hranu za životinje navođenjem obaveznih podataka za deklarisanje takve hrane za životinje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji je odgovoran za deklarisanje hraniva i smeša dužan je da deklariše ta hraniva i smeše navođenjem obaveznih opštih i posebnih podataka za deklarisanje hraniva i smeša.
Pored podatka koji su obavezni za deklarisanje hraniva i smeša, deklaracija može da sadrži i dobrovoljne podatke za deklarisanje, ako nije u suprotnosti sa odredbama koje se odnose na deklarisanje i predstavljanje hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji je odgovoran za deklarisanje, dužan je da sve obavezne podatke o deklarisanju hraniva i smeša u rasutom stanju ili u nezatvorenim pakovanjima ili kontejnerima navede u dokumentu koji prati ta hraniva i smeše.
Ministar bliže propisuje obavezne podatke za deklarisanje hrane za životinje koja se prodaje putem daljinske trgovine i obavezne opšte i posebne podatke za deklarisanje hraniva i smeša, kao i dozvoljena odstupanja između deklarisanog sastava hraniva i smeša i vrednosti koje su dobijene laboratorijskim ispitivanjem u postupku službene kontrole.
Odgovornost za deklarisanje hrane za životinje
Član 50.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za deklarisanje dužan je da obezbedi da informacije u vezi sa deklarisanjem hrane za životinje budu dostupne i tačne.
Subjekat u poslovanju hranom za životinje odgovoran je za deklarisanje ako prvi stavlja hranu za životinje na tržište ili ako se hrana za životinje stavlja na tržište pod njegovim nazivom ili poslovnim imenom.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje, srazmerno uticaju koji njegove aktivnosti imaju na deklarisanje u okviru poslovanja kojim upravlja, mora da obezbedi da podaci koji se odnose na deklarisanje ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za trgovinu na malo, odnosno distribuciju, čije aktivnosti ne utiču na deklarisanje, dužan je da obezbedi usklađenost sa zahtevima za deklarisanje, kao i da ne vrši snabdevanje hranom za životinje za koju zna ili je mogao da pretpostavi, na osnovu informacija koje poseduje i stručnog znanja, da nije u skladu sa zahtevima za deklarisanje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje u okviru poslovanja kojim upravlja, mora da obezbedi da se obavezni podaci za deklarisanje prenose kroz lanac hrane za životinje, kako bi se omogućilo da informacija bude dostupna kupcu hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom.
Izjave
Član 51.
Deklarisanje i predstavljanje hraniva i smeša može da sadrži izjave koje ukazuju na prisustvo ili odsustvo neke supstance u hrani za životinje, posebna nutritivna svojstva, delovanje ili određenu funkciju hrane za životinje.
Izjava mora da bude objektivna, tako da Ministarstvo može da je proveri, naučno opravdana na osnovu javno dostupnih naučnih dokaza ili sopstvenog dokumentovanog istraživanja, koji moraju da budu dostupni u trenutku stavljanja na tržište hrane za životinje, kao i razumljiva kupcu.
Kupac može da se obrati Ministarstvu kada sumnja u istinitost izjave.
Ako Ministarstvo utvrdi da izjava nije istinita, smatra se da takva izjava dovodi u zabludu kupca u skladu sa članom 49. ovog zakona.
Deklarisanje i predstavljanje hraniva i smeša ne sme da sadrži izjave o:
1) sprečavanju, tretiranju ili lečenju bolesti, osim za kokcidiostatike i histomonostatike koji su navedeni u Listi aditiva kao i za nutritivne disbalanse, koji nisu povezani sa patološkim simptomima;
2) posebnim nutritivnim namenama, osim ako ta hraniva i smeše ispunjavaju zahteve u skladu sa ovim zakonom.
Izjave koje se odnose na optimizaciju ishrane i podršku ili zaštitu fiziološkog stanja životinja su dozvoljene ako ne sadrže izjave iz stava 5. tač. 1) ovog člana.
Način deklarisanja
Član 52.
Obavezni podaci koji se deklarišu navode se na pakovanju, kontejneru, deklaraciji koja je na njega pričvršćena ili na pratećem dokumentu u skladu sa članom 49. stav 5. ovog zakona, na vidljiv, jasno čitljiv i neizbrisiv način, na srpskom jeziku.
Podaci iz stava 1. ovog člana moraju da budu lako uočljivi, ne smeju da budu prikriveni bilo kojim drugim podacima i navode se u boji, tipu i veličini slova koja ne prikrivaju ili ne naglašavaju bilo koji deo podataka, osim ako ukazuju na određena upozorenja.
Pakovanje
Član 53.
Hraniva i smeše stavljaju se na tržište samo u zatvorenim pakovanjima ili kontejnerima koji moraju da budu zatvoreni na takav način da se prilikom otvaranja zatvarač ošteti tako da se ne može ponovo koristiti.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, hraniva i smeše u rasutom stanju ili u nezatvorenim pakovanjima ili kontejnerima, mogu da se stave na tržište kao:
1) hranivo;
2) smeša dobijena isključivo mešanjem zrna ili celih plodova;
3) pošiljka između proizvođača smeša;
4) pošiljka smeša upućena direktno od subjekta u poslovanju hranom za životinje koji obavlja proizvodnju korisniku hrane za životinje;
5) pošiljka smeša upućena od subjekta u poslovanju hranom za životinje koji obavlja proizvodnju smeša do subjekta u poslovanju hranom za životinje koji vrši pakovanje;
6) smeša u količini do 50 kilograma težine, koja je namenjena korisniku i uzima se direktno iz zatvorenog pakovanja ili kontejnera;
7) blokovi ili kamen za lizanje.
Katalog hraniva
Član 54.
Katalog hraniva sadrži hraniva i služi da unapredi razmenu informacija o svojstvima hraniva.
Katalog hraniva naročito sadrži: naziv, identifikacioni broj, opis, uključujući i podatke o proizvodnom postupku, ako je primenljivo.
Pored hraniva navedenih u Katalogu hraniva, u ishrani životinja mogu da se upotrebe i hraniva koja se nalaze na Listi hraniva koju vodi Privredna komora Srbije.
Lista hraniva sastoji se iz dva dela, i to: podataka o hranivima koji se nalaze na Listi hraniva Evropske unije koju vodi evropski sektor u poslovanju hranom za životinje, kao i podataka koje prijavljuju subjekti u poslovanju hranom za životinje za hraniva koja prvi put stavljaju na tržište Republike Srbije i koje se ne nalaze na Listi hraniva Evropske unije.
Privredna komora Srbije ima pravo na naknadu za stavljanje na Listu hraniva prilikom podnošenja prijave iz stava 4. ovog člana.
Visina naknade iz stava 5. ovog člana utvrđuje se posebnim aktom Privredne komore Srbije, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Lista hraniva objavljuje se na zvaničnom sajtu Privredne komore Srbije.
Ministar bliže propisuje Katalog hraniva.
Kodeksi dobre prakse za deklarisanje
Član 55.
Kodekse dobre prakse za deklarisanje, koji obuhvata i podatke za dobrovoljno deklarisanje (u daljem tekstu: kodeksi), radi unapređenja deklarisanja hrane za životinje, donose predstavnici sektora poslovanja hranom za životinje uz konsultacije sa drugim zainteresovanim stranama.
Ministarstvo, na osnovu mišljenja Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, daje saglasnost na kodekse ako su u skladu sa ovim zakonom i ako se mogu primeniti na hranu za životinje na koju se odnose.
Upotreba kodeksa od strane subjekta u poslovanju hranom za životinje je dobrovoljna.
Ako subjekt u poslovanju hranom za životinje deklariše hranu za životinje u skladu sa kodeksom dužan je da to navede na deklaraciji.
Kodeksi se objavljuju i dostupni su na internet stranici Ministarstva.
V. ZAHTEVI ZA ADITIVE ZA UPOTREBU U HRANI ZA ŽIVOTINjE
Zahtevi za stavljanje na tržište, proizvodnju i upotrebu aditiva
Član 56.
Aditivi se stavljaju na tržište, proizvode i upotrebljavaju ako:
1) se nalaze na Listi aditiva;
2) su deklarisani u skladu sa ovim zakonom.
Na Listi aditiva nalaze se aditivi odobreni u Evropskoj uniji i aditivi odobreni u skladu sa ovim zakonom.
Aditivi odobreni u Evropskoj uniji smatraju se aditivima odobrenim u skladu sa ovim zakonom.
Ministar utvrđuje Listu aditiva.
Upotreba aditiva
Član 57.
Aditiv ne sme da:
1) ima štetan uticaj na zdravlje ljudi i životinja i životnu sredinu;
2) bude predstavljen na način da može dovesti korisnika u zabludu;
3) nanosi štetu korisniku smanjivanjem specifičnih karakteristika proizvoda životinjskog porekla ili dovodi korisnika u zabludu u vezi sa specifičnim karakteristikama proizvoda životinjskog porekla.
Aditiv mora da ispuni najmanje jednu od sledećih funkcija:
1) povoljno utiče na svojstva hrane za životinje;
2) povoljno utiče na svojstva proizvoda životinjskog porekla;
3) povoljno utiče na boju ukrasnih riba i ptica;
4) zadovolji nutritivne potrebe životinja;
5) povoljno utiče na životnu sredinu prilikom uzgoja životinja;
6) povoljno utiče na uzgoj životinja, proizvodne karakteristike ili dobrobit životinja, a posebno na želudačno-crevnu floru ili svarljivost hrane za životinje;
7) ima kokcidiostatsko ili histomonostatsko dejstvo.
Zabranjeno je direktno hranjenje životinja aditivima i predsmešama.
Antibiotici, osim kokcidiostatika i histomonostatika, ne mogu biti odobreni kao aditivi.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje, pored zahteva iz st. 1. i 2. ovog člana, mora da ispuni i posebne zahteve za upotrebu aditiva.
Ministar bliže propisuje posebne zahteve za upotrebu aditiva.
Odobravanje aditiva
Član 58.
Odobravanje aditiva vrši se za aditive koji se ne nalaze na Listi aditiva, kao i u slučaju nove upotrebe već odobrenog aditiva.
Odobravanje aditiva iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu zahteva koji subjekt u poslovanju hranom za životinje podnosi Ministarstvu.
Aditiv se odobrava za period od 10 godina ako ispunjava zahteve iz člana 57. stav 1. ovog zakona i najmanje jednu funkciju iz člana 57. stav 2. ovog zakona.
Odobrenje iz stava 3. ovog člana može se obnoviti na zahtev subjekta u poslovanju hranom za životinje za svaki naredni period od 10 godina u skladu sa ovim zakonom.
Podnosilac zahteva za odobravanje aditiva mora da bude upisan u Registar privrednih subjekata.
Mešanje aditiva, radi prodaje direktno korisniku, dozvoljeno je u skladu sa zahtevima za upotrebu utvrđenim u Listi aditiva za svaki pojedinačni aditiv i ne podleže posebnom odobravanju.
Ministar bliže propisuje zahteve za odobravanje aditiva i način odobravanja, ukidanja i obnavljanja odobrenja aditiva, kao i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.
Kategorije i funkcionalne grupe aditiva
Član 59.
U zavisnosti od funkcija i svojstava, aditivi se u postupku odobravanja razvrstavaju u jednu ili više sledećih kategorija:
1) tehnološki aditivi - svaka supstanca koja se dodaje hrani za životinje u tehnološke svrhe;
2) senzorski aditivi - svaka supstanca čije dodavanje hrani za životinje poboljšava ili menja senzorička svojstva hrane za životinje ili vizuelne osobine hrane životinjskog porekla;
3) nutritivni aditivi;
4) zootehnički aditivi - svaki aditiv koji povoljno deluje na performanse životinja u dobrom zdravstvenom stanju ili koji povoljno deluje na životnu sredinu;
5) kokcidiostatici i histomonostatici.
Prvo stavljanje na tržište aditiva koji pripadaju kategorijama iz stava 1. tač. 4) i 5) ovog člana ne sme da izvrši nijedno lice osim subjekta u poslovanju hranom za životinje navedenog u Listi aditiva, njegovih pravnih sledbenika ili ovlašćenog lica (u daljem tekstu: nosilac odobrenja).
Pored kategorija iz stava 1. ovog člana, aditivi se u postupku odobravanja u okviru kategorije razvrstavaju u jednu ili više funkcionalnih grupa.
Ministar bliže propisuje funkcionalne grupe aditiva prema njihovoj glavnoj funkciji ili funkcijama u okviru kategorije.
Monitoring aditiva
Član 60.
Svako lice koje upotrebljava ili stavlja na tržište aditiv ili hranu za životinje koja sadrži aditiv, dužno je da se pridržava svih zahteva i ograničenja koji su navedeni u Listi aditiva u vezi sa stavljanjem na tržište, upotrebom i rukovanjem aditivom ili hranom za životinje koja sadrži aditiv.
Ako je u Listi aditiva navedena obaveza monitoringa aditiva posle stavljanja na tržište, nosilac odobrenja dužan je da sprovodi monitoring i podnosi izveštaj Ministarstvu.
Nosilac odobrenja dužan je i da Ministarstvu dostavlja informacije:
1) koje bi mogle uticati na procenu bezbednosti upotrebe aditiva, a posebno o zdravstvenoj osetljivosti pojedinih kategorija korisnika;
2) o zabrani ili ograničenju koje je doneo nadležni organ zemlje u kojoj je taj aditiv stavljen na tržište.
Upotreba aditiva za eksperimente u naučne i istraživačke svrhe
Član 61.
Za eksperimente u naučne i istraživačke svrhe, Ministarstvo može da odobri da se kao aditiv upotrebljava supstanca koja se ne nalazi na Listi aditiva u skladu sa ovim zakonom, osim antibiotika, pod uslovom da Ministarstvo vrši nadzor nad eksperimentom.
Životinje koje su korišćene za eksperiment u naučne i istraživačke svrhe iz stava 1. ovog člana, mogu da se koriste za proizvodnju hrane samo ako Ministarstvo utvrdi da to neće imati negativan uticaj na zdravlje ljudi i životinja i životnu sredinu.
Ministar bliže propisuje način odobravanja upotrebe supstance kao aditiva za eksperimente u naučne i istraživačke svrhe, kao i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev za odobravanje.
Hitno odobravanje aditiva
Član 62.
Kada je potrebno hitno odobravanje aditiva da bi se obezbedila zaštita dobrobiti životinja, Ministarstvo može, na osnovu mišljenja Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, privremeno da odobri upotrebu aditiva do najviše pet godina.
Ministar bliže propisuje zahteve za hitno odobravanje aditiva i način odobravanja, ukidanja i obnavljanja hitnog odobrenja aditiva, kao i dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev.
Deklarisanje i pakovanje aditiva i predsmeša
Član 63.
Aditive i predsmeše može da stavlja na tržište subjekt u poslovanju hranom za životinje ako je njihovo pakovanje ili kontejner deklarisao subjekt u poslovanju hranom za životinje koji je odgovoran za deklarisanje.
Aditivi i predsmeše stavljaju se na tržište u zatvorenim pakovanjima ili kontejnerima koji moraju da budu zatvoreni na takav način da se prilikom otvaranja zatvarač ošteti tako da se ne može ponovo koristiti.
Ministar bliže propisuje zahteve deklarisanja i pakovanja aditiva i predsmeša i način deklarisanja aditiva i predsmeša.
Zahtevi za uvoz
Član 64.
Uvoz aditiva koji se nalaze na Listi aditiva, kao i predsmeša i smeša koje sadrže te aditive može da se vrši ako potiču iz objekta koji ima predstavnika sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koji je registrovan ili odobren u skladu sa ovim zakonom.
Ministar bliže propisuje vrste aditiva, kao i predsmeša i smeša koje sadrže te aditive koji se uvoze, a za koje je obavezan predstavnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije.
Transparentnost i zaštita poslovne tajne
Član 65.
Zahtev za odobravanje aditiva, relevantni podaci koje je podnosilac zahteva dostavio uz zahtev, kao i mišljenje Stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, objavljuju se na internet stranici Ministarstva.
Podnosilac zahteva za odobravanje aditiva, prilikom podnošenja zahteva, može da zahteva da se sa određenim podacima postupa kao sa poslovnom tajnom u skladu sa posebnim propisom, ako uz taj zahtev dostavi odgovarajuće obrazloženje.
Ako podnosilac zahteva dokaže da bi se objavljivanjem podataka u velikoj meri nanela šteta njegovim interesima, poslovnom tajnom smatraju se i podaci o:
1) postupku izrade ili proizvodnje, uključujući metodu i njene inovativne aspekte, kao i druge tehničke i industrijske specifikacije nerazdvojive od tog postupka ili metode, osim relevantnih za procenu bezbednosti;
2) poslovnim vezama između proizvođača ili uvoznika i podnosioca zahteva ili nosioca odobrenja;
3) nabavci, udelu na tržištu ili poslovnoj strategiji podnosioca zahteva;
4) kvantitativnom sastavu aditiva koji je predmet zahteva, osim relevantnih za procenu bezbednosti;
5) planu studije kojom se dokazuje efikasnost aditiva u smislu njegove nameravane upotrebe u pogledu kategorije i funkcionalne grupe;
6) specifikaciji nečistoća u aktivnoj supstanci aditiva, kao i relevantnim metodama analize koje je podnosilac zahteva interno razvio, osim nečistoća koje mogu imati štetan uticaj na zdravlje ljudi i životinja, odnosno životnu sredinu.
Minstarstvo i Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje procenjuju opravdanost zahteva za postupanje sa određenim podacima kao sa poslovnom tajnom.
U slučaju preduzimanja hitnih mera, Ministarstvo može objaviti i podatke iz stava 3. tač. 1) - 4) ovog člana.
Podaci koji su deo zaključaka naučnih rezultata, a koji se odnose na predvidive uticaje na zdravlje ljudi i životinja, odnosno životnu sredinu moraju da budu javni.
Zaštita podataka
Član 66.
Naučne i druge podatke priložene uz zahtev za odobravanje aditiva, drugi podnosilac zahteva ne sme koristiti 10 godina od dana odobrenja aditiva, osim ako ne dostavi saglasnost prethodnog podnosioca zahteva da te podatke sme da koristi.
Za dobijanje odobrenja za upotrebu aditiva za manje zastupljene vrste životinja, a koji su odobreni za upotrebu kod drugih vrsta životinja, desetogodišnji period zaštite podataka produžava se za jednu godinu za svaku manje zastupljenu vrstu za koju je odobrena upotreba aditiva.
Drugi podnosilac zahteva za odobrenje aditiva i prethodni podnosilac dužni su da postignu dogovor o zajedničkom korišćenju informacija, kako se ne bi ponavljala toksikološka ispitivanja na kičmenjacima.
Ako ne dođe do postizanja dogovora o zajedničkom korišćenju informacija, Ministarstvo može da odluči da informacije, neophodne da bi se izbeglo ponavljanje toksikoloških ispitivanja na kičmenjacima, učini dostupne javnosti, obezbeđujući razumnu ravnotežu interesa zainteresovanih strana.
Po isteku perioda od 10 godina iz stava 1. ovog člana, Ministarstvo i Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje mogu da upotrebe rezultate celokupne ili delimične procene sprovedene na osnovu naučnih podataka i informacija sadržanih u dokumentaciji zahteva za odobravanje aditiva prvog podnosioca zahteva u korist drugog podnosioca zahteva.
VI. ZAHTEVI ZA MEDICINIRANU HRANU ZA ŽIVOTINjE
Opšte obaveze
Član 67.
Mediciniranu hranu može da stavi na tržište subjekt u poslovanju hranom za životinje čiji je objekat u skladu sa ovim zakonom registrovan ili odobren za proizvodnju, trgovinu na veliko ili trgovinu na malo.
Međuproizvode može da stavi na tržište subjekt u poslovanju hranom za životinje čiji je objekat odobren za proizvodnju međuproizvoda ili je nosilac dozvole za trgovinu na veliko veterinarskim medicinskim proizvodima u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarski medicinski proizvodi, a čiji je objekat u skladu sa ovim zakonom registrovan ili odobren za trgovinu na veliko.
Trgovina na veliko međuproizvodima obavlja se u skladu sa zahtevima propisanim posebnim propisom kojim se uređuje trgovina na veliko veterinarskim medicinskim proizvodima.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji posluje mediciniranom hranom, odnosno međuproizvodima mora da ispuni i posebne zahteve za proizvodnju, skladištenje, prevoz i stavljanje na tržište medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda.
Ministar bliže propisuje posebne zahteve za proizvodnju, skladištenje, prevoz i stavljanje na tržište medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda.
Sastav
Član 68.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod proizvodi od veterinarskih medicinskih proizvoda koji imaju dozvolu za lek, u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarski medicinski proizvodi, u kojoj je navedeno da mogu da se upotrebavaju za proizvodnju medicinirane hrane, uključujući i veterinarsko medicinske proizvode koji se upotrebavaju za druge namene u odnosu na uslove navedene u dozvoli za lek u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarsko medicinski proizvodi.
Član 69.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod dužan je da obezbedi da:
1) se medicinirana hrana, odnosno međuproizvod proizvode u skladu sa zahtevima utvrđenim u veterinarskom receptu za mediciniranu hranu, a kod proizvodnje unapred u skladu sa odgovarajućim zahtevima navedenim u sažetku karakteristika veterinarskog medicinskog proizvoda, kao i da se proizvode uzimajući u obzir javno dostupne informacije o interakciji između veterinarskih medicinskih proizvoda i hrane za životinje koje mogu da smanje bezbednost ili efikasnost medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda;
2) se aditiv, odobren kao kokcidiostatik ili histomonostatik, za koji je određena najveća dozvoljena količina u skladu sa ovim zakonom, ne sme dodavati mediciniranoj hrani, odnosno međuproizvodu ako se ista aktivna supstanca već nalazi u veterinarsko medicinskom proizvodu;
3) kada se ista aktivna supstanca nalazi u veterinarskom medicinskom proizvodu i u aditivu, ukupna količina te aktivne supstance u mediciniranoj hrani ne prelazi najveću dozvoljenu količinu utvrđenu u veterinarskom receptu za mediciniranu hranu, a kod proizvodnje unapred u sažetku karakteristika veterinarskog medicinskog proizvoda;
4) se veterinarski medicinski proizvod koji je dodat u hranu za životinje kombinuje sa njim tako da čine stabilnu smešu tokom celog roka trajanja medicinirane hrane, a uzimajući u obzir rok trajanja veterinarskog medicinskog proizvoda u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarski medicinski proizvodi pod uslovom da se medicinirana hrana, odnosno međuproizvod pravilno skladište i sa njima se pravilno rukuje.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji držaoce životinja snabdeva mediciniranom hranom dužan je da obezbedi da je ta medicinirana hrana u skladu sa veterinarskim receptom za mediciniranu hranu.
Homogenost
Član 70.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod dužan je da obezbedi homogenu umešanost veterinarskog medicinskog proizvoda u mediciniranoj hrani, odnosno u međuproizvodu.
Ministar bliže propisuje zahteve za obezbeđenje homogene umešanosti veterinarskog medicinskog proizvoda u mediciniranoj hrani, odnosno međuproizvodu.
Unakrsna kontaminacija
Član 71.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod dužan je da izbegne unakrsnu kontaminaciju, odnosno kontaminaciju neciljne hrane za životinje aktivnom supstancom koja potiče iz prethodne upotrebe objekata ili opreme.
Za aktivnu supstancu, koja je ista kao supstanca u aditivu, najviši dozvoljeni nivo unakrsne kontaminacije u neciljnoj hrani za životinje jeste najveća dozvoljena količina aditiva u potpunoj hrani za životinje utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Ministar bliže propisuje najveće dozvoljene nivoe unakrsne kontaminacije za aktivne supstance u neciljnoj hrani za životinje i metode analiza za aktivne supstance u hrani za životinje.
Proizvodnja unapred
Član 72.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje može da proizvodi i stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod pre izdavanja veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, osim proizvodnje u mešaoni na gazdinstvu i pokretnoj mešaoni, kao i osim proizvodnje za vrste životinja koje se ne koriste za proizvodnju hrane i kopnene vrste koje se koriste za proizvodnju hrane od veterinarsko medicinskih proizvoda koji se upotrebavaju za druge namene u odnosu na uslove navedene u dozvoli za lek u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarsko medicinski proizvodi.
Zahtevi za deklarisanje i dozvoljena odstupanja
Član 73.
Medicinirana hrana, odnosno međuproizvod moraju da budu deklarisani u skladu sa zahtevima za deklarisanje medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda i u skladu sa zahtevima za deklarisanje hraniva i smeša propisanim ovim zakonom.
Dozvoljena su odstupanja između deklarisane količine aktivne supstance u mediciniranoj hrani, odnosno međuproizvodu i količine utvrđene laboratorijskim ispitivanjem u postupku službene kontrole.
Ministar bliže propisuje zahteve deklarisanja, kao i način deklarisanja medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda.
Ministar bliže propisuje dozvoljena odstupanja deklarisane količine aktivne supstance u mediciniranoj hrani, odnosno međuproizvodu.
Pakovanje
Član 74.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod stavlja na tržište samo u zatvorenom pakovanju ili kontejneru, osim u slučaju pokretne mešaone koja mediciniranom hranom snabdeva direktno držaoca životinja.
Pakovanje i kontejner mora da bude zatvoren na takav način da se prilikom otvaranja zatvarač ošteti tako da ne može ponovo da se koristi.
Zabranjena je upotreba korišćenog pakovanja.
Oglašavanje medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda
Član 75.
Zabranjeno je oglašavanje medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda, osim ako je namenjeno isključivo veterinarima.
Zabranjeno je oglašavanje medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda u bilo kom obliku koje bi moglo da dovede do zablude ili do nepravilne upotrebe.
Zabranjeno je davanje u promotivne svrhe medicinirane hrane, osim u malim količinama u obliku uzoraka.
Zabranjeno je davanje u promotivne svrhe medicinirane hrane koja sadrži antimikrobne veterinarske medicinske proizvode, u obliku uzorka ili bilo kom drugom obliku.
Uzorci iz stava 3. ovog člana moraju da budu označeni na način da je jasno da je reč o uzorcima i mogu da se daju samo direktno veterinarima tokom sponzorisanih događaja ili poseta trgovačkih zastupnika.
Uvoz medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda
Član 76.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje može da uveze mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod ako sadrže veterinarske medicinske proizvode koji imaju dozvolu za lek u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarski medicinski proizvodi.
Obaveze u pogledu odobravanja objekata
Član 77.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje može da proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod u objektima koji su pod njegovom kontrolom i koji su odobreni u skladu sa ovim zakonom.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, subjekt u poslovanju hranom za životinje može da proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod u objektima koji nisu odobreni ako:
1) kupuje, skladišti ili prevozi mediciniranu hranu za upotrebu na svom gazdinstvu;
2) je trgovac koji ne drži mediciranu hranu, odnosno međuproizvod u svom objektu;
3) prevozi ili skladišti medicinaranu hranu, odnosno međuproizvod u zatvorenim pakovanjima ili kontejnerima;
4) se bavi trgovinom na malo medicinirane hrane za kućne ljubimce;
5) drži krznašice i hrani ih mediciniranom hranom.
Veterinarski recept za mediciniranu hranu
Član 78.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje dužan je da držaoca životinja snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, a u slučaju da je subjekat u poslovanju hranom za životinje proizvođač medicinirane hrane u mešaoni na gazdinstvu dužan je da za proizvodnju medicinarne hrane poseduje veterinarski recept za mediciniranu hranu.
Držalac životinja dužan je da se snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu.
Veterinarski recept za mediciniranu hranu može da izda veterinarska organizacija u kojoj se leči životinja po izvršenom kliničkom pregledu, odnosno drugoj odgovarajućoj proceni zdravstvenog stanja životinje ili grupe životinja i samo za dijagnostikovanu bolest.
Ako bolest nije dijagnostikovana, veterinarski recept za mediciniranu hranu veterinarska organizacija u kojoj se leči životinja može da izda za mediciniranu hranu koja sadrži:
1) imunološke veterinarske medicinske proizvode;
2) antiparazitike, bez antimikrobnog dejstva, na osnovu saznanja da je životinja ili grupa životinja zaražena parazitima.
Original veterinarskog recepta za mediciniranu hranu dužan je da čuva subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi, odnosno stavlja na tržište mediciniranu hranu, a kopiju recepta veterinarska organizacija u okviru koje je izdat recept i držalac životinja koje se koriste za proizvodnju hrane ili držalac krznašica, u roku od pet godina od datuma izdavanja.
Medicinirana hrana za životinje koje se koriste za proizvodnju hrane i za krznašice može da se izda za jedno lečenje na osnovu jednog veterinarskog recepta za mediciniranu hranu.
Trajanje lečenja mediciniranom hranom mora da bude u skladu sa sažetkom karakteristike veterinarsko medicinskog proizvoda, a ako nije precizirano sažetkom trajanje lečenja ne sme da bude duže od mesec dana, dok u slučaju medicinirane hrane za životinje koja sadrži antibiotske veterinarsko medicinske proizvode trajanje lečenja ne sme da bude duže od dve nedelje.
Veterinarski recept za mediciniranu hranu važi najduže šest meseci od datuma izdavanja za životinje koje se ne koriste za proizvodnju hrane, a tri nedelje za životinje koje se koriste za proizvodnju hrane i za krznašice.
U slučaju medicinirane hrane koja sadrži antimikrobne veterinarsko medicinske proizvode, veterinarski recept za mediciniranu hranu važi najduže pet dana od datuma izdavanja.
Veterinarska organizacija izdaje veterinarski recept za mediciniranu hranu kada utvrdi da je lečenje opravdano za ciljane životinje i:
1) dužna je da obezbedi da primena veterinarsko medicinskog proizvoda nije nekompatibilna sa nekim drugim lečenjem ili upotrebom i da nema kontraindikacija ni međusobnog delovanja u slučaju da se upotrebljava nekoliko veterinarsko medicinskih proizvoda;
2) ne sme da propiše mediciniranu hranu koja ima više od jednog veterinarsko medicinskog proizvoda koji sadrži antimikrobna sredstva.
Veterinarski recept za mediciniranu hranu mora:
1) da bude u skladu sa sažetkom karakteristike veterinarsko medicinskog proizvoda, osim u slučaju kada se veterinarski medicinski proizvod upotrebljava za druge namene u odnosu na uslove navedene u dozvoli za lek u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinatsko medicinski proizvodi;
2) da ima naznačenu dnevnu dozu veterinarsko medicinskog proizvoda koju treba umešati u određenoj količini medicinirane hrane kako bi ciljana životinja dobila potrebnu dozu, uzimajući u obzir da se unos hrane za životinje kod obolele životinje može razlikovati od uobičajenog dnevnog obroka;
3) da obezbedi da medicinirana hrana koja sadrži predviđenu dozu veterinarsko medicinskog proizvoda odgovara količini od najmanje 50% dnevnog obroka hrane za životinje na osnovu suve materije, kao i da se, u slučaju preživara, dnevna doza veterinarsko medicinskog proizvoda dodaje u najmanje 50% dopunske hrane za životinje, osim mineralne hrane za životinje;
4) da ima naveden udeo aktivne supstance koji se izračunava na osnovu relevantnih parametara.
Ministar bliže propisuje način izdavanja veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, kao i obrazac veterinarskog recepta za mediciniranu hranu.
Upotreba medicinirane hrane
Član 79.
Medicinirana hrana propisana veterinarskim receptom za mediciniranu hranu može da se upotrebi samo za životinje za koje je izdat taj veterinarski recept za mediciniranu hranu u skladu sa ovim zakonom.
Medicinirana hrana koja sadrži antimikrobne veterinarske medicinske proizvode ne sme se upotrebljavati za profilaksu.
Držalac životinja dužan je da upotrebljava mediciniranu hranu u skladu sa veterinarskim receptom za mediciniranu hranu, preduzme mere kojima se sprečava unakrsna kontaminacija i obezbedi da medicinarnu hranu dobijaju samo životinje navedene u veterinarskom receptu za mediciniranu hranu, kao i da ne upotrebljava mediciniranu hranu kojoj je istekao rok trajanja.
Držalac životinja dužan je da poštuje karencu koja je navedna u veterinarskom receptu za mediciniranu hranu kada upotrebljava mediciniranu hranu za životinje koje se koriste za proizvodnju hrane.
Prikupljanje ili uklanjanje neupotrebljene medicinirane hrane i međuproizvoda
Član 80.
Subjekt u poslovanju hranom za životinje i držalac životinja dužni su da obezbede da se neupotrebljena medicinirana hrana, odnosno međuproizvodi, kao i medicinirana hrana, odnosno međuproizvodi kojima je istakao rok trajanja, prikupljaju i uklanjaju kao farmaceutski otpad u skladu sa zakonom kojim se uređuje otpad.
VII. NEPOŽELjNE SUPSTANCE U HRANI ZA ŽIVOTINjE
Nepoželjne supstance
Član 81.
Zabranjena je proizvodnja, stavljanje na tržište i upotreba hrane za životinje ako nivo nepoželjnih supstanci koje ta hrana za životinje sadrži nije u skladu sa maksimalno dozvoljenim nivoima nepoželjnih supstanci.
Ministar bliže propisuje maksimalno dozvoljene nivoe nepoželjnih supstanci u hrani za životinje.
Smanjenje ili uklanjanje izvora nepoželjnih supstanci u hrani za životinje
Član 82.
Radi smanjenja ili uklanjanja izvora nepoželjnih supstanci u hrani za životinje, Ministarstvo preduzima mere radi utvrđivanja izvora nepoželjnih supstanci kada su prekoračeni maksimalno dozvoljeni nivoi nepoželjnih supstanci i kada je otkriven povećan nivo takvih supstanci, uzimajući u obzir prirodne količine tih supstanci u hrani za životinje.
Ministar bliže propisuje nivoe nepoželjnih supstanci za pokretanje postupka za preduzimanje mera radi utvrđivanja izvora nepoželjnih supstanci u hrani za životinje, kao i mere koje se preduzimaju radi njihovog smanjenja ili uklanjanja.
Mešanje hrane za životinje koja sadrži nepoželjne supstance
Član 83.
Zabranjeno je mešanje hrane za životinje koja sadrži nepoželjne supstance koje prekoračuju maksimalno dozvoljene nivoe nepoženjnih supstanci u hrani za životinje, radi razređivanja istom ili drugom hranom za životinje.
Preporučene vrednosti za nepoželjne supstance
Član 84.
Za nepoželjne supstance za koje nije poropisan najveći dozvoljeni nivo, Ministarstvo utvrđuje preporučen najveći dozvoljen nivo nepoželjnih supstanci i objavljuje na svojoj internet stranici.
VIII. SLUŽBENE KONTROLE
Član 85.
Službene kontrole i druge službene aktivnosti za utvrđivanje usklađenosti sa odredbama ovog zakona sprovode se i u skladu sa zakonom kojim se uređuju službene kontrole.
IX. PODACI I INFORMACIJE
Prikupljanje i upotreba podataka
Član 86.
Radi analize i praćenja hrane za životinje Ministarstvo uspostavlja i održava baze podataka u oblasti hrane za životinje koje se povezuju sa drugim bazama podataka Ministarstva.
Baze podataka koje se odnose na hranu za životinje moraju biti povezane sa Registrom poljoprivrednih gazdinstava koji vodi Ministarstvo.
Ministar bliže propisuje način povezivanja baza podataka koje se odnose na hranu za životinje, kao i način prikupljanja i korišćenja podataka iz drugih baza podataka.
Prosleđivanje podataka
Član 87.
Ministarstvo može proslediti podatke iz svojih baza podataka drugim državnim organima i lokalnim samoupravama, ako je to neophodno za postizanje zakonom utvrđenih ciljeva, kao i nosiocima javnih ovlašćenja.
Podatke iz baza podataka koji se odnose na hranu za životinje mogu koristiti lica sa pravnim interesom u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, a mogu se koristiti isključivo u svrhu za koju su dati i ne mogu se ustupati trećim licima.
Informacioni sistemi
Član 88.
Ministarstvo uspostavlja i održava informacione sisteme u oblasti hrane za životinje.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije i Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje dužni su da vode, čuvaju i ažuriraju evidenciju, spiskove i baze podataka usklađene i povezane sa informacionim sistemom Ministarstva.
Ministarstvo obezbeđuje usklađivanje i povezivanje informacionog sistema iz stava 1. ovog člana sa drugim informacionim sistemima Ministarstva, kao i međunarodnim informacionim sistemima u oblasti hrane za životinje.
Ministar propisuje način povezivanja informacionih sistema u oblasti hrane za životinje i uslove za čuvanje evidencija, spiskova i baza podataka.
X. TAKSE
Član 89.
Subjekti u poslovanju hranom plaćaju taksu za:
1) izvršene službene kontrole i druge službene aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju službene kontrole;
2) službene kontrole radi odobravanja objekta za poslovanje hranom za životinje;
3) službene kontrole radi izdavanja dozvole za upotrebu određenih hraniva životinjskog porekla i hrane za životinje koja sadrži ta hraniva životinjskog porekla;
4) službene kontrole objekta radi izdavanja odobrenja za izvoz hrane za životinje;
5) odobravanje aditiva.
Visina takse utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.
Sredstva ostvarena od taksi uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.
XI. NADZOR
Nadzor nad primenom zakona
Član 90.
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora.
Prava i dužnosti nadležnog inspektora
Član 91.
U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, pored ovlašćenja datih zakonom kojim se uređuju službene kontrole, nadležni inspektor Ministarstva ima pravo i dužnost da:
1) kontroliše da li svi subjekti i lica na koje se ovaj zakon odnosi ispunjavaju zahteve u skladu sa ovim zakonom;
2) kontroliše stavljanje na tržište i bezbednost hrane za životinje na tržištu, kao i hranjenje životinja takvom hranom (član 18. st. 1. i 2);
3) kontroliše preduzimanje naloženih mera u slučaju osnovane sumnje da hrana za životinje nije bezbedna, radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane za životinje sa tržišta do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 18. stav 3);
4) kontroliše preduzimanje naloženih mera kada se utvrdi da hrana za životinje nije bezbedna, radi ograničenja ili zabrane i povlačenja takve hrane sa tržišta u skladu sa zakonom i drugim posebnim propisima (član 18. stav 4);
5) kontroliše da li je hrana za životinje koja je stavljena na tržište na teritoriji Republike Srbije deklarisana, predstavljena i oglašena u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 19. stav 1);
6) kontroliše da li deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje hrane za životinje i informacije koje su o hrani za životinje dostupne ne dovode potrošače u zabludu (član 19. stav 2);
7) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje, kojom upravlja, obezbedio da hrana za životinje ispunjava zahteve u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima, kao i da li subjekt u poslovanju hranom za životinje može da dokaže ispunjenost tih zahteva (član 20. stav 1);
8) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje postupio u skladu sa članom 20. stav 2. ovog zakona;
9) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje postupio u skladu sa članom 20. stav 3. ovog zakona i da li je o tome obavestio Ministarstvo;
10) kontroliše da li je proizvodna partija ili pošiljka hrane za životinje koja ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje uništena, odnosno da li je sa tom hranom za životinje postupljeno u skladu sa članom 20. stav 4. ovog zakona;
11) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje na efikasan i precizan način informisao lice kome je isporučio hranu za životinje o razlogu njenog povlačenja i ako je to neophodno zahtevao od njih povraćaj hrane za životinje koju im je isporučio (član 20. stav 5);
12) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za trgovinu na malo ili distribuciju hrane za životinje, a čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, deklarisanje, bezbednost ili integritet hrane za životinje, pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane sa tržišta koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane za životinje (član 20. stav 6);
13) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za trgovinu na malo ili distribuciju hrane za životinje, a čije aktivnosti ne utiču na pakovanje, deklarisanje, bezbednost ili integritet hrane za životinje, pružio informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u poslovanju hranom za životinje, kao i Ministarstvo (član 20. stav 7);
14) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje postupio u skladu sa članom 20. stav 8. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo;
15) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 21. stav 1);
16) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje identifikovao svakog subjekta od koga nabavlja i koga snabdeva hranom za životinje ili sastojcima koji su namenjeni da budu ugrađeni ili se očekuje da će biti ugrađeni u tu hranu za životinje (član 21. stav 3);
17) kontroliše da li je hrana za životinje koja se stavlja na tržište ili za koju postoji verovatnoća da će biti stavljena na tržište na teritoriji Republike Srbije na odgovarajući način deklarisana i identifikovana, radi praćenja sledljivosti (član 21. stav 4);
18) kontroliše da li hrana za životinje koja se uvozi u Republiku Srbiju radi stavljanja na tržište ispunjava zahteve propisane ovim zakonom, zakonom kojim se uređuju službene kontrole ili zahteve koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima ili ako postoji međunarodni sporazum, sa zahtevima sadržanim u tom sporazumu (član 25. stav 1);
19) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje pod njegovom kontrolom ispunjenost propisanih zahteva higijene hrane (član 30. stav 1);
20) kontroliše da li držalac životinja postupa u skladu sa članom 30. stav 2. ovog zakona;
21) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje i držalac životinja nabavljaju, odnosno koriste hranu za životinje iz objekata koji su upisani u Registar objekata za hranu za životinje u skladu sa ovim zakonom (član 30. stav 3);
22) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje, uključujući i subjekta u poslovanju hranom za životinje koji obavlja primarnu proizvodnju hrane za životinje i poslove povezane sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje ispunjava zahteve higijene hrane za životinje, kao i da li je obezbedio ispunjenost mikrobioloških kriterijuma za higijenu hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom (član 31. st. 1. i 2);
23) kontroliše da li držalac životinja koje se koriste za proizvodnju hrane postupa u skladu sa dobrom praksom hranjenja životinja (član 31. stav 3);
24) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje hrane za životinje i poslova povezanim sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje, uspostavio, kao i da li sprovodi i održava pisanu proceduru u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 33. stav 1);
25) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje u slučaju promene u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje preispitao procedure u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP, odnosno uveo neophodne promene (član 33. stav 3);
26) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje započeo poslovanje, odnosno aktivnosti u objektu koji je registrovan ili odobren za poslovanje hranom za životinje i koji ispunjava zahteve higijene hrane za životinje i druge propisane zahteve u skladu sa ovim zakonom u zavisnosti od vrste poslovanja hranom za životinje (član 34. stav 2);
27) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje ima i dozvolu za upotrebu određenih hraniva životinjskog porekla u ishrani životinja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju transmisivne spongiformne encefalopatije, kao i da li držalac životinja ima dozvolu za upotrebu hrane za životinje koja sadrži ta hraniva životinjskog porekla (član 34. stav 3);
28) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skladu sa članom 34. stav 4. ovog zakona;
29) kontroliše da li držalac životinja postupa u skladu sa članom 34. stav 5. ovog zakona;
30) proverava da li su registrovani i odobreni objekti u skladu sa ovim zakonom upisani u Registar objekata za hranu za životinje, kao i promene podataka (član 38. st. 1. i 6);
31) proverava da li su objekti za hranu za životinje namenjeni životinjama koje se koriste za proizvodnju hrane upisani u Centralni registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane (član 38. stav 7);
32) kontroliše da li se izvoz hrane za životinje vrši iz objekata koji nisu odobreni za izvoz hrane za životinje, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 42. stav 1);
33) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje stavlja na tržište hranu za životinje i upotrebljava je za životinje u skladu sa članom 44. st. 1. i 2. ovog zakona;
34) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje stavio na raspolaganje Ministarstvu sve podatke u vezi sa sastavom hrane za životinje ili izjavama o svojstvu hrane za životinje koju je stavio na tržište, a koji omogućavaju proveru tačnosti podataka navedenih na deklaraciji (član 45. stav 1);
35) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje koja sadrži i koja se sastoji od materijala čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena za ishranu životinja (član 46. stav 1);
36) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje stavlja na tržište hranu za životinje za posebne nutritivne namene samo ako je njena namena utvrđena na listi namena upotrebe i ako ispunjava osnovna nutritivna svojstva u skladu sa tom listom (član 47. stav 1);
37) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skladu sa članom 48. ovog zakona;
38) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skladu sa članom 49. st. 1 - 5. ovog zakona;
39) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio da su informacije u vezi sa deklarisanjem hrane za životinje dostupne i tačne (član 50. stav 1);
40) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje, srazmerno uticaju koji njegove aktivnosti imaju na deklarisanje u okviru poslovanja kojim upravlja, obezbedio da podaci koji se odnose na deklarisanje ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom (član 50. stav 3);
41) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za trgovinu na malo, odnosno distribuciju, čije aktivnosti ne utiču na deklarisanje postupio u skladu sa članom 50. stav 4. ovog zakona;
42) kotroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje u okviru poslovanja kojim upravlja obezbedio da se obavezni podaci za deklarisanje prenose kroz lanac hrane za životinje (član 50. stav 5);
43) kontroliše da li se hraniva i smeše stavljaju na tržište u skladu sa članom 53. ovog zakona;
44) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje koji deklariše hranu za životinje u skladu sa kodeksom to naveo na deklaraciji (član 55. stav 4);
45) kontroliše da li se aditivi koji se stavljaju na tržište, proizvode i upotrebljavaju nalaze na Listi aditiva i da li su deklarisani u skladu sa ovim zakonom (član 56. stav 1);
46) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje ispunio zahteve iz člana 57. st. 1. i 2. ovog zakona, kao i posebne zahteve za upotrebu aditiva iz člana 57. stav 5. ovog zakona;
47) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje direktno hrani životinje aditivima i predsmešama (član 57. stav 3);
48) kontroliše da li je aditiv stavljen na tržište u skladu sa članom 59. stav 2. ovog zakona;
49) kontroliše da li se lice koje upotrebljava ili stavlja na tržište aditiv ili hranu za životinje koja sadrži aditiv pridržava svih zahteva i ograničenja koji su navedeni u Listi aditiva u vezi sa stavljanjem na tržište, upotrebom i rukovanjem aditivom ili hranom za životinje koja sadrži aditiv (član 60. stav 1);
50) kontroliše da li nosilac odobrenja sprovodi monitoring i podnosi izveštaj Ministarstvu ako je to navedeno u Listi aditiva (član 60. stav 2);
51) kontroliše da li nosilac odobrenja postupa u skladu sa članom 60. stav 3. ovog zakona;
52) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skladu sa članom 63. st. 1. i 2. ovog zakona;
53) kontroliše da li se uvoz aditiva koji se nalaze na Listi aditiva, kao i predsmeša i smeša koje sadrže te aditive vrši iz objekta koji ima predstavnika sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koji je registrovan ili odobren u skladu sa ovim zakonom (član 64. stav 1);
54) kontroliše da li mediciniranu hranu stavlja na tržište subjekt u poslovanju hranom za životinje čiji je objekat u skladu sa ovim zakonom registrovan ili odobren za proizvodnju, trgovinu na veliko ili trgovinu na malo (član 67. stav 1);
55) kontroliše da li međuproizvode stavlja na tržište subjekt u poslovanju hranom za životinje čiji je objekat odobren za proizvodnju međuproizvoda ili nosilac dozvole za trgovinu na veliko veterinarskim medicinskim proizvodima čiji je objekat u skladu sa ovim zakonom registrovan ili odobren za trgovinu na veliko (član 67. stav 2);
56) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje koji posluje mediciniranom hranom, odnosno međuproizvodima ispunio i posebne zahteve za proizvodnju, skladištenje, prevoz i stavljanje na tržište medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda (član 67. stav 4);
57) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skadu sa članom 68. ovog zakona;
58) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode postupa u skladu sa članom 69. stav 1. ovog zakona;
59) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koji držaoce životinja snabdeva mediciniranom hranom postupa u skladu sa članom 69. stav 2. ovog zakona;
60) kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi mediciniranu hranu, odnosno međuproizvod obezbedio homogenu umešanost veterinarskog medicinskog proizvoda u mediciniranoj hrani, odnosno u međuproizvodu (član 70. stav 1);
61) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode postupa u skladu sa članom 71. st. 1. i 2. ovog zakona;
62) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skladu sa članom 72. ovog zakona;
63) kontroliše da li su medicinirana hrana, odnosno međuproizvodi deklarisani u skladu sa odredbama člana 73. st.1. i 2. ovog zakona;
64) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje postupa u skladu sa članom 74. ovog zakona;
65) kontroliše da li se medicinirana hrana, odnosno međuproizvodi oglašavaju suprotno odredbama člana 75. ovog zakona;
66) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koji uvozi mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode sadrže veterinarske medicinske proizvode koji imaju dozvolu za lek u skladu sa zakonom kojim se uređuju veterinarski medicinski proizvodi (član 76);
67) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode postupa u skladu sa članom 77. stav 1. ovog zakona;
68) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje držaoca životinja snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, a u slučaju da je subjekat u poslovanju hranom za životinje proizvođač medicinirane hrane u mešaoni na gazdinstvu kontroliše da li za proizvodnju medicinarne hrane poseduje veterinarski recept za mediciniranu hranu (član 78. stav 1);
69) kontroliše da li se držalac životinja snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu (član 78. stav 2);
70) kontroliše da li veterinarska organizacija postupa u skladu sa članom 78. st. 3, 4. i 6 - 11. ovog zakona;
71) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koji proizvodi, odnosno stavlja na tržište mediciniranu hranu čuva original veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, kao i da li veterinarska organizacija u okviru koje je izdat recept i držalac životinja koje se koriste za proizvodnju hrane ili držalac krznašica čuva kopiju recepta u roku od pet godina od datuma izdavanja (član 78. stav 5);
72) kontroliše da li držalac životinja postupa u skladu sa članom 79. st. 3. i 4. ovog zakona;
73) kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje i držalac životinja postupa u skladu sa članom 80. ovog zakona;
74) kontroliše da li je hrana za životinje koja se proizvodi, stavlja na tržište i koja se upotrebljava sadrži nivo nepoželjnih supstanci koji nije u skladu sa maksimalno dozvoljenim nivoima nepoželjnih supstanci (član 81. stav 1);
75) kontroliše da li se hrana za životinje koja sadrži nepoželjne supstance koje prekoračuju maksimalno dozvoljene nivoe nepoženjnih supstanci u hrani za životinje meša sa istom ili drugom hranom za životinje (član 83).
Mere koje nalaže nadležni inspektor Ministarstva
Član 92.
U vršenju poslova iz člana 91. ovog zakona, nadležni inspektor Ministarstva je ovlašćen i dužan da:
1) naredi povlačenje sa tržišta hrane za životinje koja nije bezbedna;
2) naredi ograničenje ili zabrani stavljanje na tržište hrane za životinje, odnosno povlačenje hrane za životinje sa tržišta do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnji u njenu bezbednost;
3) naredi uništavanje hrane za životinje koja nije bezbedna na propisan način;
4) naredi obradu, odnosno osposobljavanje hrane za životinje na propisan način;
5) zabrani predstavljanje i oglašavanje hrane za životinje na način koji može da dovede potrošača u zabludu;
6) zabrani upotrebu objekta, prostorije, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane zahteve;
7) privremeno zabrani obavljanje poslovanja hranom za životinje dok objekat ponovo ne ispuni zahteve, a najduže godinu dana od dana određivanja privremene zabrane;
8) zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom za životinje koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi i životinja i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane za životinje ili do promena senzornih svojstava pod uobičajenim i predviđenim uslovima upotrebe;
9) zabrani upotrebu materijala za ishranu životinja čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena;
10) zabrani stavljanje na tržište hrane za životinje za posebne nutritivne namene ako se namena ne nalazi na listi propisanih namena upotrebe i ako ne ispunjava osnovna nutritivna svojstva u skladu sa tom listom;
11) zabrani stavljanje na tržište hrane za životinje ako subjekt u poslovanju hranom postupi suprotno odredbama člana 48. ovog zakona;
12) zabrani stavljanje na tržište do otklanjanja nedostataka, ako hrana za životinje nije deklarisana i predstavljena u skladu sa odredbama ovog zakona;
13) podnosi zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
14) naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.
Mere iz stava 1. tač. 1) - 12) i tačke 14) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog inspektora.
Pored upravnih mera i radnji iz stava 1. ovog člana, nadležni granični inspektor koji sprovodi službenu kontrolu na graničnom kontrolnom mestu ili u carinskom skladištu ili na mestu carinjenja obavezan je da preduzima i sledeće mere i radnje:
1) zabrani uvoz ili tranzit pošiljki hrane za životinje ako:
(1) pošiljka ili prevozno sredstvo ne ispunjava propisane zahteve,
(2) pošiljka hrane za životinje nije bezbedna,
(3) pošiljku ne prati propisana dokumentacija i sertifikat na osnovu kojeg se može utvrditi identitet pošiljke;
2) privremeno zabrani uvoz ili tranzit pošiljke hrane za životinje ako treba otkloniti nedostatke na pošiljci i u pratećoj dokumentaciji ili ako posumnja u bezbednost pošiljke, u skladu s analizom rizika;
3) zabrani upotrebu i korišćenje objekata za skladištenje hrane za životinje na graničnim kontrolnim mestima i na mestima carinjenja, ako ne ispunjavaju propisane zahteve;
4) zabrani upotrebu hrane za životinje ako ne ispunjava propisane zahteve u pogledu bezbednosti;
5) naredi uništavanje pošiljke hrane za životinje za koju se utvrdi da nije bezbedna, odnosno naredi vraćanje pošiljke isporučiocu na zahtev uvoznika;
6) podnosi zahtev za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
7) naredi preduzimanje i drugih mera, u skladu sa ovim zakonom i obavezama po međunarodnim sporazumima.
Mere iz stava 3. tač. 1) - 5) i tačka 7) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog graničnog inspektora.
Troškovi nastali sprovođenjem mera uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljake hrane za životinje padaju na teret subjekta u poslovanju hranom za životinje, odnosno uvoznika.
Odluka po žalbi
Član 93.
Na rešenje nadležnog inspektora može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
XII. KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 94.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:
1) stavi na tržište hranu za životinje koja nije bezbedna, kao i ako hrani životinju tom hranom (član 18. st. 1. i 2);
2) ne obezbedi da hrana za životinje kojom upravlja u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima i ne dokaže ispunjenost tih zahteva (član 20. stav 1);
3) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 21. stav 1);
4) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje koja je pod njegovom kontrolom ne obezbedi ispunjenost propisanih zahteva higijene hrane za životinje (član 30. stav 1);
5) tokom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane ne preduzme mere i ne uspostavi procedure za smanjenje rizika od biološke, hemijske ili fizičke kontaminacije hrane za životinje, životinja i proizvoda životinjskog porekla na najmanju moguću meru (član 30. stav 2);
6) ne uspostavi, ne sprovodi i ne održava pisanu proceduru, osim na nivou primarne proizvodnje hrane za životinje i poslova povezanim sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 33. stav 1);
7) poslovanje hranom za životinje ne započne kao pravno lice registrovano u Registar privrednih subjekata (član 34. stav 1);
8) započne poslovanje, odnosno aktivnosti u objektu koji nije registrovan ili nije odobren za poslovanje hranom za životinje i koji ne ispunjava zahteve higijene hrane za životinje i druge propisane zahteve u zavisnosti od vrste poslovanja hranom za životinje (član 34. stav 2);
9) ne postupa u skladu sa odredbom člana 34. stav 3. ovog zakona;
10) nije upisao objekte u Registar objekata za hranu za životinje (član 38. stav 1);
11) izvozi iz objekata koji nisu odobreni za izvoz hrane za životinje, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 42. stav 1);
12) mediciniranu hranu stavi na tržište iz objekta koji nije registrovan ili nije odobren za proizvodnju, trgovinu na veliko ili trgovinu na malo (član 67. stav 1);
13) međuproizvode stavi na tržište iz objekta koji nije odobren za proizvodnju međuproizvoda ili ako nije nosilac dozvole za trgovinu na veliko veterinarskim medicinskim proizvodima i objekat nije registrovan ili nije odobren za trgovinu na veliko u skladu sa ovim zakonom (član 67. stav 2);
14) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog člana pored novčane kazne može se izreći i zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti, u trajanju od šest meseci do sedam godina.
Prekršaj pravnog lica
Član 95.
Novčanom kaznom od 150.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) stavlja na tržište hranu za životinje koja nije deklarisana, predstavljena i oglašena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 19. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa odredbom člana 19. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima kako bi se izbegao rizik koji predstavlja hrana za životinje kojom on snabdeva ili je snabdevao tržište (član 20. stav 2);
4) ne pokrene postupak povlačenja hrane za životinje sa tržišta i o tome ne obavesti Ministarstvo ako smatra ili ima razloga da veruje da hrana za životinje koju je uvezao, proizveo, preradio, obradio ili distribuirao ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje (član 20. stav 3);
5) ne postupi u skladu sa odredbom člana 20. stav 4. ovog zakona;
6) na efikasan i precizan način ne informiše lice kome je isporučio hranu za životinje o razlogu njenog povlačenja i ako ne zahteva od njih povraćaj hrane za životinje koju im je isporučio, ako je to neophodno (član 20. stav 5);
7) ne pokrene postupak za povlačenje sa tržišta hrane za životinje koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane za životinje (član 20. stav 6);
8) ne pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u poslovanju hranom za životinje, kao i Ministarstvo (član 20. stav 7);
9) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio na tržište ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje, a o tome, kao i o preduzetim merama odmah ne obavesti Ministarstvo i sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima (član 20. stav 8);
10) ne postupi u skladu sa odredbom člana 21. stav 3. ovog zakona;
11) nabavlja, odnosno koristi hranu za životinje iz objekata koji nisu upisani u Registar objekata za hranu za životinje (član 30. stav 3);
12) ne postupi u skladu sa članom 31. st. 1. i 2. ovog zakona;
13) ne postupa u skladu sa dobrom praksom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane (član 31. stav 3);
14) ne postupi u skladu sa odredbom člana 33. stav 3. ovog zakona;
15) ne obavesti Ministarstvo o svakoj promeni podataka za sve objekte pod njegovom kontrolom, uključujući i prestanak rada objekata i o tome ne dostavi potrebnu dokumentaciju, u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 34. stav 4);
16) ne obavesti Ministarstvo o svakoj promeni u pogledu upotrebe određenih hraniva životinjskog porekla u hranjenju životinja za koju ima dozvolu, u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 34. stav 5);
17) ne postupa u skladu sa odredbom člana 38. stav 6. ovog zakona;
18) stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje suprotno odredbama člana 44. st. 1. i 2. ovog zakona;
19) ne stavi Ministarstvu na raspolaganje sve podatke u vezi sa sastavom hrane za životinje ili izjavama o svojstvu hrane za životinje koju je stavio na tržište, a koji omogućavaju proveru tačnosti podataka navedenih na deklaraciji (člana 45. stav 1);
20) stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje koja sadrži i koja se sastoji od materijala za ishranu životinja čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena za ishranu životinja (46. stav 1);
21) ne postupa u skladu sa odredbom člana 47. stav 1. ovog zakona;
22) ne postupa u skladu sa odredbom člana 48. stav 1. ovog zakona;
23) ne postupa u skladu sa odredbama člana 49. st. 1 - 5. ovog zakona;
24) ne obezbedi da informacije u vezi sa deklarisanjem hrane za životinje budu dostupne i tačne (član 50. stav 1);
25) ne obezbedi da podaci koji se odnose na deklarisanje ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom, srazmerno uticaju koji njegove aktivnosti imaju na deklarisanje u okviru poslovanja kojim upravlja (član 50. stav 3);
26) ne obezbedi usklađenost sa zahtevima za deklarisanje i vrši snabdevanje hranom za životinje za koju zna ili je mogao da pretpostavi, na osnovu informacija koje poseduje i stručnog znanja, da nije u skladu sa zahtevima za deklarisanje (član 50. stav 4);
27) ne obezbedi da se obavezni podaci za deklarisanje prenose kroz lanac hrane za životinje (član 50. stav 5);
28) ne postupa u skladu sa odredbama člana 53. ovog zakona;
29) ako deklariše hranu za životinje u skladu sa kodeksom a to ne navede na deklaraciji (član 55. stav 4);
30) ako stavlja na tržište, proizvodi i upotrebljava aditive suprotno odredbi člana 56. stav 1. ovog zakona;
31) ne postupa u skladu sa odredbama člana 57. st. 1. i 2. i stav 5. ovog zakona;
32) direktno hrani životinje aditivima i predsmešama (član 57. stav 3);
33) pri prvom stavljanju na tržište aditiva koji pripada kategorijama zootehnički aditivi, kokcidiostatici i histomonostatici postupa suprotno odredbi člana 59. stav 2. ovog zakona;
34) upotrebljava ili stavlja na tržište aditiv ili hranu za životinje koja sadrži aditiv, a ne pridržava se svih zahteva i ograničenja koji su navedeni u Listi aditiva u vezi sa stavljanjem na tržište, upotrebom i rukovanjem aditivom ili hranom za životinje koja sadrži aditiv (član 60. stav 1);
35) ne sprovodi monitoring i ne podnosi izveštaj Ministarstvu, a to je navedeno kao obaveza u Listi aditiva (član 60. stav 2);
36) ne dostavlja informacije Ministarstvu u skladu sa odredbom člana 60. stav 3. ovog zakona;
37) ne postupa u skladu sa odredbama člana 63. st. 1. i 2. ovog zakona;
38) ne ispuni i posebne zahteve za proizvodnju, skladištenje, prevoz i stavljanje na tržište medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda (član 67. stav 4);
39) ne postupa u skladu sa odredbom člana 68. ovog zakona;
40) ne postupa u skladu sa odredbom člana 69. stav 1. ovog zakona;
41) ne obezbedi da je medicinirana hrana u skladu sa veterinarskim receptom za mediciniranu hranu u slučaju kada snabdeva mediciniranom hranom držaoce životinja (član 69. stav 2);
42) ne obezbedi homogenu umešanost veterinarskog medicinskog proizvoda u mediciniranoj hrani, odnosno u međuproizvodu (70. stav 1);
43) ne postupa u skladu sa odredbama člana 71. st. 1. i 2. ovog zakona;
44) ne postupa u skladu sa odredbom člana 72. ovog zakona;
45) deklariše mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode suprotno odredbama člana 73. st. 1. i 2. ovog zakona;
46) ne postupa u skladu sa odredbama člana 74. ovog zakona;
47) oglašava mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode suprotno odredbama člana 75. ovog zakona;
48) proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode u objektima koji nisu pod njegovom kontrolom i koji nisu odobreni u skladu sa ovim zakonom (član 77. stav 1);
49) držaoca životinja ne snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, a u slučaju da je istovremeno i držalac životinja ne poseduje veterinarski recept za mediciniranu hranu za proizvodnju medicinarne hrane (član 78. stav 1);
50) se ne snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu (član 78. stav 2);
51) ne postupa u skladu sa odredbama člana 78. st. 3, 4. i 6 - 11. ovog zakona;
52) ne čuva veterinarski recept za mediciniranu hranu u roku od pet godina od datuma izdavanja, odnosno u skladu sa odredbom člana 78. stav 5. ovog zakona;
53) ne postupa u skladu sa odredbama člana 79. st. 3. i 4. ovog zakona;
54) ne postupa u skladu sa odredbom člana 80. ovog zakona;
55) proizvodi, stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje ako nivo nepoželjnih supstanci koju ta hrana za životinje sadrži nije u skladu sa maksimalno dozvoljenim nivoima nepoželjnih supstanci (član 81. stav 1);
56) meša hranu za životinje koja sadrži nepoželjne supstance, a koje prekoračuju maksimalno dozvoljene nivoe nepoženjnih supstanci u hrani za životinje, radi razređivanja istom ili drugom hranom za životinje (član 83).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.
Prekršaj preduzetnika
Član 96.
Novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) stavi na tržište hranu za životinje koja nije bezbedna, kao i ako hrani životinju tom hranom (član 18. st. 1. i 2);
2) ne obezbedi da hrana za životinje kojom upravlja u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima i ne dokaže ispunjenost tih zahteva (član 20. stav 1);
3) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 21. stav 1);
4) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje koja je pod njegovom kontrolom ne obezbedi ispunjenost propisanih zahteva higijene hrane za životinje (član 30. stav 1);
5) tokom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane ne preduzme mere i ne uspostavi procedure za smanjenje, na najmanju moguću meru, rizika od biološke, hemijske ili fizičke kontaminacije hrane za životinje, životinja i proizvoda životinjskog porekla (član 30. stav 2);
6) ne uspostavi, ne sprovodi i ne održava pisanu proceduru, osim na nivou primarne proizvodnje hrane za životinje i poslova povezanim sa primarnom proizvodnjom hrane za životinje, u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 33. stav 1);
7) poslovanje hranom za životinje ne započne kao preduzetnik registrovan u Registar privrednih subjekata (član 34. stav 1);
8) započne poslovanje, odnosno aktivnosti u objektu koji nije registrovan ili nije odobren za poslovanje hranom za životinje i koji ne ispunjava zahteve higijene hrane za životinje i druge propisane zahteve u zavisnosti od vrste poslovanja hranom za životinje (član 34. stav 2);
9) ne postupa u skladu sa odredbom člana 34. stav 3. ovog zakona;
10) nije upisao objekte u Registar objekata za hranu za životinje (član 38. stav 1);
11) izvozi iz objekata koji nisu odobreni za izvoz hrane za životinje, osim ako ovim zakonom nije drugačije propisano (član 42. stav 1);
12) mediciniranu hranu stavi na tržište iz objekta koji nije registrovan ili nije odobren za proizvodnju, trgovinu na veliko ili trgovinu na malo (član 67. stav 1);
13) međuproizvode stavi na tržište iz objekta koji nije odobren za proizvodnju međuproizvoda ili ako nije nosilac dozvole za trgovinu na veliko veterinarskim medicinskim proizvodima i objekat nije registrovan ili nije odobren za trgovinu na veliko (član 67. stav 2);
14) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Član 97.
Novčanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:
1) stavlja na tržište hranu za životinje koja nije deklarisana, predstavljena i oglašena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 19. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa odredbom člana 19. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima kako bi se izbegao rizik koji predstavlja hrana za životinje kojom on snabdeva ili je snabdevao tržište (član 20. stav 2);
4) ne pokrene postupak povlačenja hrane za životinje sa tržišta i o tome ne obavesti Ministarstvo ako smatra ili ima razloga da veruje da hrana za životinje koju je uvezao, proizveo, preradio, obradio ili distribuirao ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje (član 20. stav 3);
5) ne postupi u skladu sa odredbom člana 20. stav 4. ovog zakona;
6) na efikasan i precizan način ne informiše lice kome je isporučio hranu za životinje o razlogu njenog povlačenja i ako ne zahteva od njih povraćaj hrane za životinje koju im je isporučio, ako je to neophodno (član 20. stav 5);
7) ne pokrene postupak za povlačenje sa tržišta hrane za životinje koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane za životinje (član 20. stav 6);
8) ne pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u poslovanju hranom za životinje, kao i Ministarstvo (član 20. stav 7);
9) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio na tržište ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje, a o tome, kao i o preduzetim merama odmah ne obavesti Ministarstvo i sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima (član 20. stav 8);
10) ne postupi u skladu sa odredbom člana 21. stav 3. ovog zakona;
11) nabavlja, odnosno koristi hranu za životinje iz objekata koji nisu upisani u Registar objekata za hranu za životinje (član 30. stav 3);
12) ne postupi u skladu sa odredbom člana 31. st. 1. i 2. ovog zakona;
13) ne postupa u skladu sa dobrom praksom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane (član 31. stav 3);
14) ne postupi u skladu sa odredbom člana 33. stav 3. ovog zakona;
15) ne obavesti Ministarstvo o svakoj promeni podataka za sve objekte pod njegovom kontrolom, uključujući i prestanak rada objekata i o tome ne dostavi potrebnu dokumentaciju, u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 34. stav 4);
16) ne obavesti Ministarstvo o svakoj promeni u pogledu upotrebe određenih hraniva životinjskog porekla u hranjenju životinja za koju ima dozvolu, u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 34. stav 5);
17) ne postupa u skladu sa odredbom člana 38. stav 6. ovog zakona;
18) stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje suprotno odredbama člana 44. st. 1. i 2. ovog zakona;
19) ne stavi Ministarstvu na raspolaganje sve podatke u vezi sa sastavom hrane za životinje ili izjavama o svojstvu hrane za životinje koju je stavio na tržište, a koji omogućavaju proveru tačnosti podataka navedenih na deklaraciji (člana 45. stav 1);
20) stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje koja sadrži i koja se sastoji od materijala za ishranu životinja čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena za ishranu životinja (46. stav 1);
21) ne postupa u skladu sa odredbom člana 47. stav 1. ovog zakona;
22) ne postupa u skladu sa odredbom člana 48. stav 1. ovog zakona;
23) ne postupa u skladu sa odredbom člana 49. st. 1 - 5. ovog zakona;
24) ne obezbedi da informacije u vezi sa deklarisanjem hrane za životinje budu dostupne i tačne (član 50. stav 1);
25) ne obezbedi da podaci koji se odnose na deklarisanje ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom, srazmerno uticaju koji njegove aktivnosti imaju na deklarisanje u okviru poslovanja kojim upravlja (član 50. stav 3);
26) ne obezbedi usklađenost sa zahtevima za deklarisanje i vrši snabdevanje hranom za životinje za koju zna ili je mogao da pretpostavi, na osnovu informacija koje poseduje i stručnog znanja, da nije u skladu sa zahtevima za deklarisanje (član 50. stav 4);
27) ne obezbedi da se obavezni podaci za deklarisanje prenose kroz lanac hrane za životinje (član 50. stav 5);
28) ne postupa u skladu sa odredbama člana 53. ovog zakona;
29) ako deklariše hranu za životinje u skladu sa kodeksom, a to ne navede na deklaraciji (član 55. stav 4);
30) ako stavlja na tržište, proizvodi i upotrebljava aditive suprotno odredbi člana 56. stav 1. ovog zakona;
31) postupa suprotno odredbama člana 57. st. 1. i 2. i stav 5. ovog zakona;
32) direktno hrani životinje aditivima i predsmešama (član 57. stav 3);
33) pri prvom stavljanju na tržište aditiva koji pripada kategorijama zootehnički aditivi, kokcidiostatici i histomonostatici postupa suprotno odredbi člana 59. stav 2. ovog zakona;
34) upotrebljava ili stavlja na tržište aditiv ili hranu za životinje koja sadrži aditiv, a ne pridržava se svih zahteva i ograničenja koji su navedeni u Listi aditiva u vezi sa stavljanjem na tržište, upotrebom i rukovanjem aditivom ili hranom za životinje koja sadrži aditiv (član 60. stav 1);
35) ne sprovodi monitoring i ne podnosi izveštaj Ministarstvu, a to je navedeno kao obaveza u Listi aditiva (član 60. stav 2);
36) ne dostavlja informacije Ministarstvu u skladu sa odredbom člana 60. stav 3. ovog zakona;
37) ne postupa u skladu sa odredbama člana 63. st. 1. i 2. ovog zakona;
38) ne ispuni i posebne zahteve za proizvodnju, skladištenje, prevoz i stavljanje na tržište medicinirane hrane, odnosno međuproizvoda (član 67. stav 4);
39) ne postupa u skladu sa odredbom člana 68. ovog zakona;
40) ne postupa u skladu sa odredbom člana 69. stav 1. ovog zakona;
41) ne obezbedi da je medicinirana hrana u skladu sa veterinarskim receptom za mediciniranu hranu u slučaju kada snabdeva mediciniranom hranom držaoce životinja (član 69. stav 2);
42) ne obezbedi homogenu umešanost veterinarskog medicinskog proizvoda u mediciniranoj hrani, odnosno u međuproizvodu (70. stav 1);
43) ne postupa u skladu sa odredbama člana 71. st. 1. i 2. ovog zakona;
44) ne postupa u skladu sa odredbom člana 72. ovog zakona;
45) deklariše mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode suprotno odredbama člana 73. st. 1. i 2. ovog zakona;
46) ne postupa u skladu sa odredbama člana 74. ovog zakona;
47) oglašava mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode suprotno odredbama člana 75. ovog zakona;
48) proizvodi, skladišti, prevozi ili stavlja na tržište mediciniranu hranu, odnosno međuproizvode u objektima koji nisu pod njegovom kontrolom i koji nisu odobreni u skladu sa ovim zakonom (član 77. stav 1);
49) držaoca životinja ne snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu, a u slučaju da je istovremeno i držalac životinja ne poseduje veterinarski recept za mediciniranu hranu za proizvodnju medicinarne hrane (član 78. stav 1);
50) se ne snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu (član 78. stav 2);
51) ne postupa u skladu sa odredbama člana 78. st. 3, 4. i 6 - 11. ovog zakona;
52) ne čuva veterinarski recept za mediciniranu hranu u roku od pet godina od datuma izdavanja, odnosno u skladu sa odredbom člana 78. stav 5. ovog zakona;
53) ne postupa u skladu sa odredbama člana 79. st. 3. i 4. ovog zakona;
54) ne postupa u skladu sa odredbom člana 80. ovog zakona;
55) proizvodi, stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje ako nivo nepoželjnih supstanci koju ta hrana za životinje sadrži nije u skladu sa maksimalno dozvoljenim nivoima nepoželjnih supstanci (član 81. stav 1);
56) meša hranu za životinje koja sadrži nepoželjne supstance koje prekoračuju maksimalno dozvoljene nivoe nepoženjnih supstanci u hrani za životinje, radi razređivanja istom ili drugom hranom za životinje (član 83).
Prekršaj fizičkog lica
Član 98.
Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
1) stavi na tržište hranu za životinje koja nije bezbedna, kao i ako hrani životinju tom hranom (član 18. st. 1. i 2);
2) ne obezbedi da hrana za životinje kojom upravlja u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i drugim posebnim propisima i ne dokaže ispunjenost tih zahteva (član 20. stav 1);
3) nema uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 21. stav 1);
4) u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije hrane za životinje koja je pod njegovom kontrolom ne obezbedi ispunjenost propisanih zahteva higijene hrane za životinje (član 30. stav 1);
5) tokom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane ne preduzme mere i ne uspostavi procedure za smanjenje, na najmanju moguću meru, rizika od biološke, hemijske ili fizičke kontaminacije hrane za životinje, životinja i proizvoda životinjskog porekla (član 30. stav 2);
6) započne poslovanje, odnosno aktivnosti u objektu koji nije registrovan ili nije odobren za poslovanje hranom za životinje i koji ne ispunjava zahteve higijene hrane za životinje i druge propisane zahteve u zavisnosti od vrste poslovanja hranom za životinje (član 34. stav 2);
7) ne postupa u skladu sa odredbom člana 34. stav 3. ovog zakona;
8) nije upisao objekte u Registar objekata za hranu za životinje (član 38. stav 1);
9) mediciniranu hranu stavi na tržište iz objekta koji nije registrovan ili nije odobren za proizvodnju, trgovinu na veliko ili trgovinu na malo (član 67. stav 1);
10) međuproizvode stavi na tržište iz objekta koji nije odobren za proizvodnju međuproizvoda ili ako nije nosilac dozvole za trgovinu na veliko veterinarskim medicinskim proizvodima i objekat nije registrovan ili nije odobren za trgovinu na veliko (član 67. stav 2);
11) ne postupi po rešenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.
Član 99.
Novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice, ako:
1) stavlja na tržište hranu za životinje koja nije deklarisana, predstavljena i oglašena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 19. stav 1);
2) ne postupi u skladu sa odredbom člana 19. stav 2. ovog zakona čime dovodi potrošača u zabludu;
3) ne sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima kako bi se izbegao rizik koji predstavlja hrana za životinje kojom on snabdeva ili je snabdevao tržište (član 20. stav 2);
4) ne pokrene postupak povlačenja hrane za životinje sa tržišta i o tome ne obavesti Ministarstvo ako smatra ili ima razloga da veruje da hrana za životinje koju je uvezao, proizveo, preradio, obradio ili distribuirao ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje (član 20. stav 3);
5) ne postupi u skladu sa odredbom člana 20. stav 4. ovog zakona;
6) na efikasan i precizan način ne informiše lice kome je isporučio hranu za životinje o razlogu njenog povlačenja i ako ne zahteva od njih povraćaj hrane za životinje koju im je isporučio, ako je to neophodno (član 20. stav 5);
7) ne pokrene postupak za povlačenje sa tržišta hrane za životinje koja nije u skladu sa zahtevima za bezbednost hrane za životinje (član 20. stav 6);
8) ne pruži informacije koje se odnose na sledljivost hrane za životinje i ne sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju drugi subjekti u poslovanju hranom za životinje, kao i Ministarstvo (član 20. stav 7);
9) osnovano sumnja ili utvrdi da hrana za životinje koju je stavio na tržište ne ispunjava zahteve bezbednosti hrane za životinje, a o tome, kao i o preduzetim merama odmah ne obavesti Ministarstvo i sprečava bilo koje lice da sarađuje sa Ministarstvom i drugim organima (član 20. stav 8);
10) ne postupi u skladu sa odredbom člana 21. stav 3. ovog zakona;
11) nabavlja, odnosno koristi hranu za životinje iz objekata koji nisu upisani u Registar objekata za hranu za životinje (član 30. stav 3);
12) ne postupi u skladu sa odredbom člana 31. st. 1. i 2. ovog zakona;
13) ne postupa u skladu sa dobrom praksom hranjenja životinja koje se koriste za proizvodnju hrane (član 31. stav 3);
14) ne obavesti Ministarstvo o svakoj promeni podataka za sve objekte pod njegovom kontrolom, uključujući i prestanak rada objekata i o tome ne dostavi potrebnu dokumentaciju, u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 34. stav 4);
15) ne obavesti Ministarstvo o svakoj promeni u pogledu upotrebe određenih hraniva životinjskog porekla u hranjenju životinja za koju ima dozvolu, u roku od 15 dana od dana nastale promene (član 34. stav 5);
16) ne postupa u skladu sa odredbom člana 38. stav 6. ovog zakona;
17) stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje suprotno odredbama člana 44. st. 1. i 2. ovog zakona;
18) ne stavi Ministarstvu na raspolaganje sve podatke u vezi sa sastavom hrane za životinje ili izjavama o svojstvu hrane za životinje koju je stavio na tržište, a koji omogućavaju proveru tačnosti podataka navedenih na deklaraciji (člana 45. stav 1);
19) stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje koja sadrži i koja se sastoji od materijala za ishranu životinja čije je stavljanje na tržište ili upotreba ograničena ili zabranjena za ishranu životinja (46. stav 1);
20) ne obezbedi da informacije u vezi sa deklarisanjem hrane za životinje budu dostupne i tačne (član 50. stav 1);
21) ne obezbedi da podaci koji se odnose na deklarisanje ispunjavaju zahteve propisane ovim zakonom, srazmerno uticaju koji njegove aktivnosti imaju na deklarisanje u okviru poslovanja kojim upravlja (član 50. stav 3);
22) ne obezbedi usklađenost sa zahtevima za deklarisanje i vrši snabdevanje hranom za životinje za koju zna ili je mogao da pretpostavi, na osnovu informacija koje poseduje i stručnog znanja, da nije u skladu sa zahtevima za deklarisanje (član 50. stav 4);
23) ne obezbedi da se obavezni podaci za deklarisanje prenose kroz lanac hrane za životinje (član 50. stav 5);
24) ne postupa u skladu sa odredbama člana 53. ovog zakona;
25) ako deklariše hranu za životinje u skladu sa kodeksom, a to ne navede na deklaraciji (član 55. stav 4);
26) ako stavlja na tržište, proizvodi i upotrebljava aditive suprotno odredbi člana 56. stav 1. ovog zakona;
27) postupa suprotno odredbama člana 57. st. 1. i 2. i stav 5. ovog zakona;
28) direktno hrani životinje aditivima i predsmešama (član 57. stav 3);
29) upotrebljava ili stavlja na tržište aditiv ili hranu za životinje koja sadrži aditiv, a ne pridržava se svih zahteva i ograničenja koji su navedeni u Listi aditiva u vezi sa stavljanjem na tržište, upotrebom i rukovanjem aditivom ili hranom za životinje koja sadrži aditiv (član 60. stav 1);
30) ne postupa u skladu sa odredbama člana 63. st. 1. i 2. ovog zakona;
31) se ne snabdeva mediciniranom hranom na osnovu veterinarskog recepta za mediciniranu hranu (član 78. stav 2);
32) ne čuva veterinarski recept za mediciniranu hranu u roku od pet godina od datuma izdavanja, odnosno u skladu sa odredbom člana 78. stav 5. ovog zakona;
33) ne postupa u skladu sa odredbama člana 79. st. 3. i 4. ovog zakona;
34) proizvodi, stavlja na tržište i upotrebljava hranu za životinje ako nivo nepoželjnih supstanci koju ta hrana za životinje sadrži nije u skladu sa maksimalno dozvoljenim nivoima nepoželjnih supstanci (član 81. stav 1);
35) meša hranu za životinje koja sadrži nepoželjne supstance koje prekoračuju maksimalno dozvoljene nivoe nepoženjnih supstanci u hrani za životinje, radi razređivanja istom ili drugom hranom za životinje (član 83).
XIII. USKLAĐIVANjE SA PRAVNIM TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE
Član 100.
Ovaj zakon je usklađen sa svim načelima iz:
1) Uredbe (EZ) 178/2002 Evropskog parlamenta i Saveta od 28. januara 2002. godine, kojom se utvrđuju opšta načela i zahtevi zakona o hrani, osniva Evropska agencija za bezbednost hrane i utvrđuju postupci iz oblasti bezbednosti hrane (SL L 31, 1. 2. 2002, str. 1);
2) Uredbe (EZ) br. 183/2005 Evropskog parlamenta i Saveta od 12. januara 2005. godine o utvrđivanju zahteva u pogledu higijene hrane za životinje (SL L 35, 8. 2. 2005, str. 1);
3) Uredbe (EZ) br. 767/2009 Evropskog parlamenta i Saveta od 13. jula 2009. godine o stavljanju na tržište i upotrebi hrane za životinje, izmeni Uredbe (EZ) br. 1831/2003 Evropskog parlamenta i Saveta i stavljanju van snage Direktive Saveta 79/373/EEZ, Direktive Komisije 80/511/EEZ, direktiva Saveta 82/471/EEZ, 83/228/EEZ, 93/74/EEZ, 93/113/EZ i 96/25/EZ te Odluke Komisije 2004/217/EZ (SL L 229, 1. 9. 2009, str. 1);
4) Uredbe (EZ) br. 1831/2003 Evropskog parlamenta i Saveta od 22. septembra 2003. godine o aditivima za hranu za životinje (SL L 268, 18. 10. 2003, str. 29);
5) Uredbe (EU) 2019/4 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. decembra 2018. godine o proizvodnji, stavljanju na tržište i upotrebi medicinirane hrane za životinje, o izmeni Uredbe (EZ) br. 183/2005 Evropskog parlamenta i Saveta i o stavljanju van snage Direktive Saveta 90/167/EEZ (SL L 4, 7. 1. 2019, str. 1);
6) Uredbe Komisije (EU) br. 68/2013 od 16. januara 2013. godine o Katalogu hraniva (SL L 29, 30. 1. 2013, str. 1);
7) Uredba Komisije (EZ) br. 141/2007 o uslovima za odobrenje u skladu s Uredbom (EZ) br. 183/2005 od 14. februara 2007. godine Evropskog parlamenta i Saveta objekata u poslovanju hranom za životinje koji proizvode ili stavljaju na tržište aditive za upotrebu u hrani za životinje kategorije “kokcidiostatici i histomonostatici (SL L 43 15. 2. 2007, str. 9);
8) Uredbe Komisije (EU) 2020/354 od 4. marta 2020. godine o utvrđivanju popisa predviđenih namena hrane za životinje za posebne nutritivne svrhe i stavljanju van snage Direktive 2008/38/EZ (SL L 67, 5. 3. 2020, str. 1);
9) Uredbe Komisije (EU) 2015/786 od 19. maja 2015. godine o utvrđivanju kriterijuma prihvatljivosti za postupke detoksifikacije koji se primenjuju na proizvode namenjene hrani za životinje, u skladu sa Direktivom 2002/32/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (SL L 125, 21. 5. 2015, str. 10);
10) Direktive Komisije broj 475/1982 od 23. jun 1982. godine o utvrđivanju kategorija sastojaka koji se smeju koristiti u svrhu označavanja smeša za kućne ljubimce (SL L 213, 21. 7. 1982, str. 27);
11) Direktive 2002/32/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 7. maja 2002. godine o nepoželjnim supstancama u hrani za životinje (SL L 140, 30. 5. 2002, str. 10).
XIV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za usklađivanje pravnog lica, preduzetnika, odnosno fizičkog lica
Član 101.
Pravno lice i preduzetnik koji posluju hranom za životinje dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Fizičko lice koje se bavi proizvodnjom hrane za životinje, a koja je namenjena stavljanju na tržište, odnosno hrani životinje koje se koriste za proizvodnju hrane dužno je da se uskladi sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Povezivanje podataka iz registara u Ministarstvu
Član 102.
Ministarstvo, kontrolom na licu mesta u postupku, koji pokreće subjekt u poslovanju hranom, utvrđuje da li objekat za proizvodnju, preradu i distribuciju hrane za životinje koji je registrovan, odnosno odobren u skladu sa Zakonom o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19-dr. zakon) ispunjava propisane zahteve u skladu sa ovim zakonom.
Postupak iz stava 1. ovog člana pokreće se dostavljanjem izjave za kontrolu.
Obrazac izjave za kontrolu iz stava 2. ovog člana objavljuje se i dostupan je na internet stranici Ministarstva.
Ako u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona subjekt u poslovanju hranom za životinje ne podnese izjavu iz stava 2. ovog člana, objektima koji su pod kotrolom tog subjekta, za koje nije podneta izjava, ukida se registracija ili odobrenje.
Nastavak obavljanja aktivnosti laboratorija
Član 103.
Laboratorije koje su na osnovu Zakona o bezbednosti hrane (“Službeni glanik RS”, br. 41/09 i 17/19), putem konkursa, izabrane za obavljanje poslova laboratorijskih ispitivanja u oblasti hrane za životinje u postupku službene kontrole nastavljaju da obavljaju te poslove do isteka perioda na koji su izabrane.
Primena podzakonskih akata
Član 104.
Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane (,,Službeni glanik RSˮ, br. 41/09 i 17/19) i Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12 i 17/19 - dr. zakon), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Obaveze od dana pristupanja Evropskoj uniji
Član 105.
Od dana pristupanja Evropskoj uniji samo aditivi upisani u Registar aditiva za upotrbu u hrani za životinje Evropske unije mogu se proizvoditi, unositi i stavljati na tržište na teritoriji Republike Srbije.
Prestanak važenja
Član 106.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:
1) odredbe Zakona o bezbednosti hrane (“Službeni glasnik RS”, br. 41/09 i 17/19) u delu koje se odnose na hranu za životinje;
2) Zakona o veterinarstvu (“Službeni glasnik RS”, br. 91/05, 30/10, 93/12, 17/19 - dr. zakon) u delu koje se odnose na hranu za životinje.
Stupanje na snagu
Član 107.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u,,Službenom glasniku Republike Srbijeˮ, a primenjuje se od 1. marta 2026. godine.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 05.08.2025.