TRIJADA ZAŠTITE POVERLJIVOSTI

Trijada zaštite poverljivosti:

Prednosti i mane NDA ugovora, klauzula o zabrani konkurencije i zaštite poslovnih tajni kao intelektualne svojine

U poslovnom svetu, posebno među startapima, postoji zajednička potreba za zaštitom osetljivih poslovnih informacija od neovlašćenog pristupa i zloupotrebe. Tri ključna elementa koja omogućavaju ovu zaštitu su:

• Ugovor o poverljivosti (NDA),
• Klauzula o zabrani konkurencije i
• Zaštita poslovnih tajni kao intelektualne svojine.

I Ugovor o poverljivosti (NDA):

NDA (Non-Disclosure Agreement) je ugovor koji uspostavlja obavezu poverljivosti između dve ili više strana koje dele poverljive informacije. Ovaj ugovor štiti poverljivost informacija i sprečava strane da ih otkriju trećim licima. Startapi često koriste NDA kako bi zaštitili svoje poslovne ideje, tehnologije ili strategije prilikom pregovora s potencijalnim investitorima, partnerima ili zaposlenima. Važno je napomenuti da se NDA može zaključiti i pre početka pregovora, te da njega ne mora nužno da prati zaključen pravni posao. Dakle, čim postane izvesno da se u nekoj komunikaciji razmenjuju poverljive poslovne informacije, NDA na Sunce!

Primer: Startap A pregovara s investitorom o novoj inovativnoj tehnologiji koju su razvili. Pre nego što otkriju sve detalje, potpisuju NDA kako bi osigurali da investitor neće otkriti te informacije konkurenciji.

Prednosti NDA ugovora:

Jasan pravni okvir: NDA postavlja jasne obaveze i odgovornosti svih strana uključenih u razmenu poverljivih informacija.

Prilagodljivost: Moguće je prilagoditi NDA svakoj specifičnoj situaciji i njenim potrebama.

Pravno sredstvo: U slučaju kršenja NDA, klijent može pokrenuti sudske postupke za naknadu štete i aktivirati kaznene odredbe ukoliko ih je ugovorio.

Mane NDA ugovora:

Ograničena pokrivenost: NDA štiti samo informacije koje su izričito navedene u ugovoru, a neke osetljive informacije mogu ostati nezaštićene. Takođe, činjenica je da se NDA vrlo često zaključuje “po šablonu” koji ima jedna ili druga ugovorna strana, što je ogromna greška! Nisu sve informacije jednako bitne niti je njihova zaštita podjednako važna.

Težak nadzor: Pratiti i dokazati kršenje NDA može biti izazovno, posebno u globalnom okruženju.

II Klauzula o zabrani konkurencije:

Klauzula o zabrani konkurencije (takođe poznata kao konkurencijska klauzula ili konkurencijski sporazum) je pravna odredba koja se obično nalazi u ugovoru između poslodavca i radnika ili između dve kompanije. Njen osnovni cilj je zaštita poslovnih interesa poslodavca ili kompanije od konkurencije koja bi mogla nastati nakon što radnik ili druga strana napuste njihovu organizaciju.

Kroz ovu klauzulu, strana koja je obuhvaćena zabranom se obavezuje da u određenom periodu i u određenom geografskom području neće obavljati istu ili sličnu delatnost kao poslodavac ili kompanija s kojom je potpisala ugovor. Ova klauzula ima za cilj sprečiti bivšeg radnika ili partnera da postane konkurencija, te da ne iskoristi poverljive informacije ili veštine koje je stekao tokom radnog odnosa ili saradnje u cilju štetnog uticaja na poslovanje prvobitnog poslodavca ili kompanije.

Primer: Startap B zaposli vrhunskog programera koji ima pristup ključnim delovima izvornog koda njihovog softvera. U ugovoru s programerom postoji klauzula o zabrani konkurencije koja sprečava programera da radi za konkurente naredne dve godine nakon što napusti startap.

Takođe, primera radi, da su Mattel i Brajant imali ugovorenu klauzulu zabrane konkurencije, Brajant ne bi mogao odmah iz Mattela da pređe u MGA. Bratz ne bi postala hit 2001. godine.

Prednosti klauzule o zabrani konkurencije:

Zaštita tržišnog udela: Ograničavanje mogućnosti konkurencije da angažuje bivše zaposlene može zaštititi tržišni položaj startapa.

Očuvanje tajni: Sprečavanje bivših zaposlenih da rade za konkurenciju smanjuje rizik od otkrivanja poslovnih tajni.

Mane klauzule o zabrani konkurencije:

Pravna ograničenja: U nekim jurisdikcijama, klauzule o zabrani konkurencije mogu biti ograničene zakonima koji štite prava radnika. Klauzula o zabrani konkurencije sprečava odliv znanja i poslovnih tajni, ali je ograničena uslovima koje propisuje Zakon o radu, da bi klauzula o zabrani konkurencija bila uopšte važeća. Glavni uslov jeste da je poslodavac dužan da zaposlenom plaća određenu naknadu za vreme za koje je zaposleni sprečen da radi kod konkurenata. Ova naknada mora biti ugovorena sporazumom između poslodavca i zaposlenog. Ovo je logično, imajući u vidu da ova klauzula predstavlja svojevrsno ograničenje prava na rad. Takođe, klauzula može važiti najduže dve godine nakon prestanka radnog odnosa. Obim klauzule mora biti razuman i takav da štiti interese poslodavca a istovremeno ne sme biti preterano opterećujuć za radnika.

Nedostatak fleksibilnosti: Previše restriktivne klauzule mogu otežati zaposlenima da pronađu nove poslovne prilike nakon što napuste startap. Shodno tome, zaposleni mogu da odbiju potpisivanje ovakve klauzule ukoliko naknada za to ne bude odgovarajuća.

III Zaštita poslovnih tajni kao intelektualne svojine:

Ovo podrazumeva postupak pred Zavodom za intelektualnu svojinu ali i zaštitu kroz ugovorne odredbe sa poslovnim partnerima i zaposlenima, kako bi se zaštitila inovativna tehnologija, softveri i druge kreacije koje čine osnovu poslovanja startapa.

Primer: Startap C razvio je revolucionarni softver koji rešava ključne probleme u industriji. Kako bi zaštitili svoju intelektualnu svojinu, podneli su zahtev za zaštitu patenta pred Zavodom, kako bi ekskluzivno imali prava na ovu tehnologiju i mogli da dokažu prvenstvo zaštite u slučaju spora.

Prednosti zaštite inovacija kao intelektualne svojine:

Ekskluzivnost: Kompanija može zaštititi svoju tehnologiju ili inovaciju od neovlašćenog kopiranja.

Kompetitivna prednost: Imajući prava na intelektualnu svojinu, startap može iskoristiti svoje inovacije kao prednost nad konkurencijom. Činjenica da je određeni proizvod zaštićen predstavlja snažan dokaz u slučaju eventualnog spora.

Mane zaštite inovacija kao intelektualne svojine:

Troškovi i vreme: Postupak zaštite intelektualne svojine može biti dug i skup, potrebno je angažovanje pravnih stručnjaka, ali i pored toga znatno je jeftinije od vođenja eventualnog spora oko povrede prava.

IV Zašto je važno da IT startapi zaštite osetljive poslovne informacije

Za mnoge kompanije, a posebno za IT startape, osetljive poslovne informacije često čine srž njihovog poslovanja. Ako te informacije dospeju u ruke konkurencije ili neovlašćenih osoba, startap može izgubiti svoju konkurentske prednosti. Osim toga, izgubljene osetljive informacije mogu biti iskorišćene protiv startapa, što može prouzrokovati ozbiljne pravne i finansijske posledice, ali može i ozbiljno i trajno narušiti ugled kompanije.

V Razlike između ova tri vida zaštite poslovnih informacija:

NDA se uglavnom koristi za zaštitu poverljivih informacija pre sklapanja osnovnog pravnog posla, dakle još tokom razgovora i pregovora s drugim stranama, dok klauzula o zabrani konkurencije sprečava zaposlene i partnere da rade za konkurente nakon prestanka saradnje.

Zaštita poslovnih tajni kao intelektualne svojine, poput patenata ili autorskih prava, daje ekskluzivna prava startapu na korišćenje i prodaju svoje tehnologije ili inovacije.

Najbolji pristup je kombinovati više mehanizama zaštite kako bi se maksimalno osigurala poverljivost poslovnih informacija.

Važno je razumeti da ovi vidovi zaštite nisu zamena jedan za drugi, odnosno vrlo često štite različite vrste informacija. Nisu sve poverljive informacije intelektualna svojina, odnosno autorska dela koja je potrebno zaštiti kao takva, ali uprkos tome njihovo otkrivanje može ugroziti poslovanje kompanije. Shodno tome, za njihovu zaštitu dovoljno je zaključiti precizno definisan NDA.

Zatim, ne možemo sve poslovne saradnje usloviti klauzulom zabrane konkurencije, niti za to ima potrebe, jer ova klauzula iziskuje određenu naknadu, koju je potrebno plaćati određeni vremenski period.

Važno je prepoznati koju je saradnju potrebno na koji način zaštiti i u zavisnosti od toga kombinovati ove vidove zaštite.

VI Pravna sredstva koja su klijentu na raspolaganju ako neko zloupotrebi osetljive poslovne informacije

Bolje sprečiti nego lečiti - stara je narodna izreka.

Ali kad zakaže preventiva, a svedoci smo da kod nas često zakaže, i za to ima (pravnog) leka.

Ako se osetljive poslovne informacije zloupotrebe, klijent ima pravo na pravna sredstva za zaštitu svojih prava i interesa. To je najčešće pisani zahtev za prekid kršenja ugovora upućen strani koja ga krši, primena kaznenih odredbi iz NDA ugovora ili klauzula o zabrani konkurencije (naravno ako su kaznene odredbe ugovorene - zato je potrebno svaku saradnju proceniti i formulisati ugovor koji će definisati upravo tu saradnju, umesto šablonskih NDA) i na kraju naravno - tužba za naknadu štete.

Ukoliko je reč o povredi prava intelektualne svojine, klijent može pokrenuti sudski postupak za povredu autorskog ili srodnog prava pred Višim sudom u Beogradu i to bez obzira da li je određeno pravo zaštićeno pred Zavodom za intelektualnu svojinu ili ne. Autorsko pravo se stiče trenutkom nastanka autorskog dela i to je vrlo važno uvek imati u vidu. Naravno od dokaznih sredstava koje ima u svom posedu, zavisiće i uspeh u sporu.

U zaključku, ako ne želite da brinete da li će vaše poslovanje biti ugroženo odavanjem osetljivih poslovnih informacija: precizno definišite svaku saradnju kroz ugovore koje zaključujete sa poslovnim partnerima i zaposlenima, predvidite kaznene odredbe za narušavanje poverljivosti, odredite unapred iznos naknade štete ako je to moguće, registrujte i zaštitite svoju intelektualnu svojinu, ili jednostavno angažujte advokata da na sve ovo misli umesto vas! A do tada - čuvajte svoje tajne.

Izvor: Vebsajt Lawlife, Irina Krezović, advokat - partner u Advokatskoj kancelariji Tomić - Krezović, 04.02.2025.