U PRIPREMI ZAKON O SPREČAVANJU NEPOŠTENIH TRGOVAČKIH PRAKSI: Pored mera usmerenih na ograničenje marži, najavljuje se uvođenje obaveze objavljivanja cenovnika

Trgovačke marže u Srbiji u periodu od 2021. do 2024. godine pokazale su trend rasta, a tokom prošle godine realno su u trgovini na malo porasle za 9,2 odsto, izjavila je ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević. Poručuje da država priprema dugoročne i čvršće korake da stanje u trgovini dovede i vrati u razumne okvire, ističući da je očuvanje profitabilnosti srpske privrede takođe cilj. Da prostora za sniženje marži ima, saglasni su ekonomisti.

Na cene na rafovima utiču brojni faktori, od proizvođača, preko logističkih posrednika, uključujući skladišta i distributere, do lanaca veleprodaje i maloprodaje, objašnjavaju ekonomisti. Međutim, prst sumnje potrošači su uperili na trgovce. Pod znak pitanja akcijska sniženja stavila su marže.

"To je, sa jedne strane, indikator da prostor za sniženje tih marži svakako postoji, ali ne mora direktno da bude pokazatelj da su one visoke. On se može vezivati za posebne kategorije artikala. Primera radi, robu koja se nalazi blizu isteka svog roka, pa hoćete da liferujete određenu količinu robe, ili situaciju kada raspolažete sopstvenom robnom markom", objašnjava prof. dr Veljko Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Prosečna marža u trgovini prethodne godine iznosila je oko 21 odsto, a u prehrambenoj industriji više od 40 procenata, izjavila je resorna ministarka Jagoda Lazarević. Ističe da marže nisu vraćene u prihvatljive okvire, a da je 18 najvećih kompanija u oblasti trgovine ostvarilo i najveći obim marže - ukupno u vrednosti većoj od 5 milijardi dinara.

"Njihova stopa marže je nekada dvostruko, a nekada i stostruko veća od proseka u trgovini. To su ozbiljne indikativne vrednosti, koje ukazuju da imamo - šta je zapravo uzrok i kako se došlo do tih finalnih cena koje naši potrošači plaćaju na kraju, u onom krajnjem delu trgovine na malo, odnosno trgovinskim lancima", kaže Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.

Da su četiri najveća igrača u maloprodaji, dogovaranjem suprotno zakonu, nastojali da ostvare veći profit, u oktobru je posumnjala i Komisija za zaštitu konkurencije, koja i dalje vodi postupak.

"Tada smo videli da se bruto iznos nekih marži kretao i do 38 odsto, za uporedive proizvode, gde je ta marža bila u Evropi od 2 do 10 odsto", navodi prof. dr Veljko Mijušković, sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Država je odlučna da stavi tačku, kako cene srpskih proizvoda u samoj Srbiji ne bi bile više nego u drugim zemljama, poručuje ministarka Lazarević. Nove mere najavljuje već krajem avgusta.

"Nećemo uticati na cene direktno njihovim ograničavanjem, ali ćemo, svakako, ono što planiramo, da ograničimo marže i da se fokusiramo na ceo lanac od proizvodnje, preko trgovine na veliko, do trgovine na malo, upravo da ne bismo imali efekat prelivanja, da ograničimo marže u segmentu trgovine na malo, a da se ne bi onda u toj kompenzaciji nedostajućeg dela te ekstradobiti to prelilo na ostale učesnike", ističe Jagoda Lazarević, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine.

Pored mera usmerenih na ograničenje marži, ministarka unutrašnje i spoljne trgovine najavljuje uvođenje obaveze objavljivanja cenovnika, ali i donošenja zakona, koji do sada u Srbiji nije postojao - o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi.

Izvor: Vebsajt RTV, Vladimir Radojković, 31.07.2025.
Naslov: Redakcija