ZAKON O SUDIJAMA: Pravosuđu nedostaje 500 sudija

Biti sudija nekada je bilo jedno od najprivlačnijih životnih poziva, ali tokom poslednjih nekoliko godina srpsko pravosuđe stalno radi sa oko pet stotina sudija manje nego što je potrebno.

Sudija Nebojša Đuričić, iz Višeg suda u Beogradu, predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije, izneo je podatak da je prošle godine bilo nepopunjeno čak 466 sudijskih mesta od ukupno predviđena 3.102.

– Kada završe Pravni fakultet i polože pravosudni ispit, mladi pravnici treba još tri godine da rade u pravosuđu kako bi ispunili uslov da konkurišu za sudiju, a ako budu izabrani – imaju platu od oko 120.000 dinara u osnovnim i prekršajnim sudovima – kaže sudija Đuričić.

Zato se mladi pravnici radije opredeljuju za druge profesije. Odlaze u kancelarije advokata, javnih beležnika i izvršitelja, a takođe i u banke i velike korporacije.

Predsednica Visokog saveta sudstva, sudija Zorana Delibašić, potvrdila je da sudskom sistemu Republike Srbije već tri godine nedostaje oko 500 sudija na godišnjem nivou i da mladi radije idu u druge pravosudne profesije, gde mogu da ostvare platu koja je znatno veća od sudijske.

Iako VSS bira nove sudije, čak 300 je izabrano tokom ove godine, problem nastaje zato što veliki broj sudija odlazi u penziju, a nema dovoljno mladih koji će doći na njihovo mesto.

– U jednom periodu na snazi je bio zakon koji je zabranjivao zapošljavanje u državnom sektoru, što se u sudstvu odrazilo kroz nemogućnost zasnivanja radnog odnosa pripravnika i sudijskih pomoćnika. Posledice ove zabrane i dalje se osećaju. Sudija se stvara dugi niz godina, tako što svoj karijerni put počinje od sudske pisarnice kao pripravnik do izrade nacrta sudskih odluka u različitim materijama u svojstvu sudijskog pomoćnika. Upravo takav kadar zastupljen je u nedovoljnom broju u sudovima, što usporava i otežava njihov rad, a faktor za mlade pravnike je i visina zarade u sudstvu. Plate sudija prekršajnih i osnovnih sudova neznatno su više u odnosu na prosečnu zaradu u Republici Srbiji, a mora se imati u vidu da su sudije jedina kategorija zaposlenih kojima je Ustavom i Zakonom o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 10/2023) izričito zabranjeno da obavljaju bilo koji drugi posao izuzev da se bave naučnom delatnošću ili umetnošću kako bi ostvarili dopunske prihode za život i ušteđevinu za penzionerske dane – kaže predsednica VSS.

Prema Evropskoj povelji o sudijama, ističe Zorana Delibašić, sudija treba da bude potpuno rasterećen brige za sopstvenu i egzistenciju svoje porodice, a penzija sudija treba da bude približno jednaka njihovoj poslednjoj plati. Postoje predlozi za izmene zakona, prema kojima bi sudijske penzije iznosile oko 80 odsto plate, kao što je slučaj sa pripadnicima policije.

– Od svih zemalja u Evropi, samo Moldavija ima manje sudijske plate nego Republika Srbija. Sve sudije u regionu imaju znatno veća primanja. Tačni su podaci predstavnika Foruma sudija i Društva sudija Srbije o zaradama u sudstvu – kaže predsednica VSS.

Primanja sudija moraju da prate zaradu u drugim državnim organima koji se bave zaštitom javnog poretka, uspostavljanjem vladavine prava i zaštitom ljudskih i manjinskih prava, jer sudije sudova opšte i posebne nadležnosti pružaju građanima Republike Srbije isti vid pravne zaštite kao i pomenute kolege, samo u drugim postupcima, kaže predsednica VSS.

Forum sudija Srbije predložio je da se visina plata sudija veže za neki objektivni kriterijum, na primer za prosečnu republičku platu, kako sudije ne bi zavisile od volje izvršne vlasti koja određuje budžet.

– Naša ideja je bila da se u Zakonu o sudijama jasno predvidi da najniža plata sudije ne može da bude niža od dve prosečne plate u Republici Srbiji. To je nešto što je standard Saveta Evrope. Tako bi se obezbedilo da plata sudije ne zavisi od toga kolika će biti propisana osnovica u Zakonu o budžetu. Takva odredba bila bi garant da će plate stalno biti na određenom nivou – kaže sudija Đuričić.

Ukazao je i na činjenicu da među sudijama ima sve manje i manje predstavnika muškog pola. Pored toga, dolazi i do velike smene generacija i uskoro nam predstoje veliki izbori sudija. Sudija Đuričić predlaže da se, pre svega, konkursi raspisuju na vreme za mesta koja će ostati prazna odlaskom sudija u penziju. Jer upražnjena sudijska mesta sada čekaju proceduru izbora sudija, koja traje mesecima, pa i do godinu dana.

– Imajući u vidu da je u toku smena generacija u sudstvu, povećanje zarade sudija ne bi poboljšalo samo materijalni položaj sudija već bi se direktno odrazilo na brže i efikasnije ostvarenje pravde kroz selekciju najboljih kadrova, što je od koristi za sve građane Srbije – zaključila je sudija Delibašić.

Prema podacima Vrhovnog suda Srbije, prosečna starost sudija u Srbiji je 52 godine, ali je čak 566 sudija starije od 60 godina. Od 2.636 sudija, čak 1.906 su žene, a samo 730 muškarci.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 01.09.2024.
Naslov: Redakcija