FOND ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE: Tumori i dalje najčešći razlog za invalidsku penziju. Drugi uzrok su bolesti sistema krvotoka, dok su bolesti mišićno-koštanog sistema na trećem mestu

Najčešći razlog za odlazak u invalidsku penziju za koju su uslovi poslednjih godina značajno pooštreni nisu povrede na radu, nego, bolesti. I to u najvećem procentu tumori. Čak 30 odsto svih penzionera u strukturi novih korisnika prošle godine je penzionisano iz ovog razloga. Drugi uzrok su bolesti sistema krvotoka - 26,4 odsto, dok su bolesti mišićno-koštanog sistema na trećem mestu sa - 11,7 odsto. Ostale bolesti za dobijanju invalidske penzije učestvuju sa 11,1 odsto, nakon čega slede duševni poremećaji - sa oko osam odsto.

Zbog bolesti nervnog sistema u invalidsku penziju je zaključno s decembrom 2024. godine otišlo oko 5,3 odsto ukupnog broja penzionera, dok su povrede na radu zastupljene u 3,2 odsto slučajeva, pokazuje godišnja statistika Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Loša vest je što učešće tumora u dobijanju invalidskih penzija raste pa je 2012. godine taj procenat bio manji -26,3 odsto dok je danas 30 procenata. U padu je broj onih koji imaju problem s krvotokom i tu je 2012. godine invalidsku penziju dobilo 30,4 a sada je 26,4 procenta.

Ako se pogleda statistika invalidskih penzija samo za penzionere Fonda zaposlenih situacija je gotovo identična i kod njih najveći broj njih ovu penziju dobija zbog tumora, a na drugom mestu su bolesti sistema krvotoka koji su i u padu.

Kod samostalnih delatnosti je situacija malo drugačija pa u ovoj kategoriji najviše njih u invalidsku penziju ide zbog bolesti sistema krvotoka - 32,2 odsto, a manje zbog tumora 29,9 procenta. Kod poljoprivrednih penzija najčešći razlog odlaska u invalidsku penziju su takođe bolesti krvotoka - 29,5 odsto, a znatno manje zbog tumora.

Prema podacima Fonda PIO prosečan staž svih korisnika starosne penzije za žene je 30, a za muškarce 34, dok je za invalidske penzionere kod muškaraca 25, a kod žena 22 godine.

Prosečne godine svih korisnika starosnih penzija i za muškarce i za žene je 73, a za invalidske 69 za muškarce i 68 za žene. Ako se pogledaju navršene godine života korisnika starosne penzije kojima je prestala isplata zbog smrti to je 78 za muškarce i 80 za žene, dok je kod invalidskih penzionera 73 za muškarce i 74 za žene.

Istovremeno prosečan broj godina korišćenja starosne penzije za one kojima je isplata prestala zbog smrti iznosio je za muškarce je 17, za žene 21 godina, uzimajući u obzir sve kategorije penzionera. Kod invalidskih penzionera ta granica je za muškarce 20, a za žene 23 godina.

Inače lane je u Srbiji bilo ukupno 1.657.549 penzionera od čega su zaposleni 1.40.793, poljoprivrednici 129.7983 i samostalci 116.783. Odnos broja zaposlenih i penzionera je na kraju 2024. bio jedan prema 1,7 odnosno na 1,6 miliona penzionera ima 2,832 osiguranika njih koji plaćaju doprinose.

Katarina Stančić, ekonomista i koautor časopisa MAT ističe da je već izvesno da će u budućnosti sve veći broj ljudi starijih od 65 godina zavisiti od sve manjeg broja zaposlenih. Prema procenama MMF-a, izdaci za penzije i u razvijenim zemljama Evrope i u CESEE (Centralne, istočne i jugoistočne Evrope) u proseku će da se povećavaju za 0,75 procenta BDP-a godišnje do 2030. godine. Nakon toga, u razvijenim ekonomijama počeće njihovo usporavanje, a u CESEE ekonomijama ubrzanje na oko 1,25 odsto BDP-a godišnje.

Naime, ove razlike između razvijenih i CESEE zemalja su rezultat očekivanog bržeg rasta stanovništva starijeg od 65 godina u odnosu na radno sposobno stanovništvo (starosti od 15 do 64 godine) u CESEE zemljama, nego u razvijenim ekonomijama, gde se očekuje blagi rast populacije, izazvan prilivom migranata.

- Ako se projekcije realizuju, CESEE zemlje će u narednih 25 godina imati pad populacije od 10 odsto i izdatke za penzije u visini od tri odsto BDP-a. Uz to, i visina penzijskih primanja predstavlja problem, budući da je u ovoj grupi zemalja prosečna stopa zamene 10 (replacement rate) tek 33 odsto, što može zahtevati dodatne reforme javnog penzijskog sistema radi zaštite standarda stanovništva, navodi ona u časopisu Makroekonomske analize i trendovi.

Izvor: Vebsajt Politika, Jasna Petrović Stojanović, 02.08.2025.
Naslov: Redakcija