KRIVIČNI ZAKONIK: Granica između prekoračenja nužne odbrane i zločina

Ne može se govoriti o prekoračenju nužne odbrane ako je okrivljeni za ubistvo jurio lopova koji je bežao, pa mu naneo telesne povrede od kojih je kasnije preminuo. Može se samo govoriti o kvalifikaciji krivičnog dela – da li je reč o ubistvu ili nanošenju teških telesnih povreda kvalifikovanih smrću, kažu krivičari.

Osumnjičeni I. J. (36) usmrtio je jednog od dvojice provalnika 23. jula u Vrčinu, nakon što ih je zatekao u kući svoje tašte. Međutim, kako kažu komšije, I. J. je prethodno “dobio dojavu” da je neko upao u taštinu kuću, pa te tamo otišao.

Istraga će tek utvrditi kakav je bio sled događaja, ali prema raspoloživim informacijama – osumnjičeni je u kući jurio provalnike H. B. i B. R., udarao ih rukama i drvenim palicama, zaključao ih u jednu od soba, a zatim uzeo kuhinjski nož i njime ubo H. B. u leđa i naneo mu više udaraca bejzbol palicom po glavi i telu.

Za to vreme B. R. je uspeo da otvori prozor i oba provalnika su uspela da iskoče napolje i da se odvezu automobilom, ali je H. B. od povreda preminuo.

Iako se kontranapadom može, po zakonu, pored života braniti i imovina, ovde se ne može govoriti o nužnoj odbrani, pa ni o njenom prekoračenju, jer je napad na imovinu prestao pojavom osumnjičenog u kući, kada su se provalnici dali u bekstvo.

“Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremeni protivpravni napad. Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne”, kaže član 19 Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024 -dalje: KZ).

Dakle, protivravni napad mora biti istovremen sa odbranom. U praksi je sud uvek smatrao da je prekoračenje nužne odbrane ako je onaj ko je napadnut nastavio odbranu i posle pokušaja bekstva napadača, kada je on praktično odustao od napada, jer to tada više i nije odbrana. Ipak, može se u takvim situacijama kao olakšavajuća okolnost uzeti “jaka razdraženost i prepast” koje su bile izazvane napadom.

Teško je reći kada je pravi trenutak za prestanak odbrane da bi nanošenje teških telesnih povreda moglo biti osnov za odluku suda da je reč o prekoračenju nužne odbrane. Granicu između odbijanja napada i ubistva često nije lako odrediti.

U tragičnom slučaju u Vrčinu, ukoliko I. J. bude optužen za ubistvo, biće potrebno dokazati da li je postojao njegov umišljaj da liši života provalnika ili je smrtna posledica nastupila iz nehata. Umišljaj je očigledan kada je reč o krivičnom delu “teška telesna povreda” iz člana 121 KZ. Kada usled povreda nastupi smrt – reč je o težem obliku za koji je propisana kazna zatvora od dve do 12 godina.

Osumnjičeni je saslušan u nedelju u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Izjasnio se da nije kriv za ubistvo, ali nije želeo da iznosi odbranu i da odgovara na pitanja javnog tužioca u ovoj fazi postupka.

Izvor: Vebsajt Politika, A. Petrović, 30.07.2025.
Naslov: Redakcija