ODLUKA O OLAKŠICAMA U OTPLATI KREDITA: Zašto su banke odbile neke zahteve dužnika za olakšice u vraćanju kredita?

U prva tri meseca ove godine građani su bankama podneli zahteve za olakšice za ukupno 2.321 kredit ukupne vrednosti 2,3 milijarde dinara. Banke su prihvatile 79 odsto ovih zahteva, a ukupan dug po tim kreditima iznosio je 1,9 milijardi dinara. Iz kojih razloga je odbijeno 21 odsto preostalih zahteva?

Pre nego što pokrenu postupak prinudne naplate, banke u Srbiji moraju kreditnim dužnicima u problemima da ponude olakšice - koje tačno, predviđeno je odlukom Narodne banke Srbije.

Dužnik u problemu sa otplatom duga po kreditu, dozvoljenom minusu ili kreditnim karticama, može i sam banci da podnese zahtev za odobravanje olakšica, među kojima su i niža kamatna stopa, moratorijum u otplati, produžetak roka otplate, pa i delimičan oprost duga.

Prema podacima Narodne banke Srbije, olakšice su u prvom tromesečju 2026. godine primenjene na 1.825 partija kredita. Od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79 odsto zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara.

Preostalih 21 odsto zahteva je - odbijeno.

Razlog odbijanja zahteva za olakšice u otplati kredita nije neposredno povezan sa razlogom podnošenja tog zahteva, odnosno sa vrstom okolnosti koja je, u skladu sa Odlukom o olakšicama u otplati kredita("Sl. glasnik RS", br. 78/2025), osnov za podnošenje zahteva za olakšice, već zavisi od procene svih okolnosti konkretnog slučaja, rečeno je u Narodnoj banci Srbije.

"Najveći broj zahteva za olakšice u prvom tromesečju 2026. godine podnet je iz razloga gubitka posla, te je posledično i najveći broj odbijenih zahteva po tom osnovu - što ne znači da su ovi zahtevi zbog toga odbijeni", ukazuje NBS.

Međutim, kako se objašnjava, na osnovu dosadašnje prakse u postupcima po pritužbama pred Narodnom bankom Srbije može se uočiti da je jedan od češćih razloga za odbijanje zahteva za olakšice činjenica da je konkretnom korisniku olakšica po istoj kreditnoj partiji već bila odobrena i primenjena u ranijem periodu.

"Takođe, u određenom broju slučajeva davalac kredita ponudio je korisniku drugu vrstu olakšice, ali korisnik nije prihvatio ponuđenu olakšicu, već je ostao pri zahtevu za drugom vrstom olakšice (npr. potpuni ili delimični otpis duga)", navodi centralna banka.

Na pitanje da li je bilo slučajeva da su neke banke prekršile Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga("Sl. glasnik RS", br. 19/2025) u ovom delu - da su uskratile odobrenje olakšica u otplati iako je korisnik na to imao pravo u NBS kažu da Narodna banka Srbije "u skladu sa propisima, u postupku po pritužbi ispituje isključivo da li se davalac kredita pridržavao odredaba propisa kojima se reguliše postupanje davaoca kredita po zahtevu i u tom postupku ne ceni pravilnost odluke tog davaoca da ne odobri olakšicu, da ne odobri zahtevanu olakšicu, odnosno da odobri određenu olakšicu".

"Ukupnost postupanja davalaca kredita Narodna banka Srbije ceniće u kontrolnim postupcima, te će, ako utvrdi da neka banka neosnovano odbija da odobrava olakšice korisnicima, preduzeti mere iz svoje nadležnosti", upozorava NBS.

Od ukupno 496 partija kredita kod kojih su odbijeni zahtevi za olakšice, banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile.

Podsetimo, donošenjem novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, u martu 2025. godine, banke su obavezane da korisnicima kredita koji se nađu u određenim teškim životnim okolnostima ponude određene olakšice kako bi tim korisnicima omogućili da nastave redovnu otplatu kredita, odnosno kako bi im tu otplatu olakšali.

U septembru iste godine NBS je donela Odluku o olakšicama u otplati kredita, kojom se precizno uređuju obaveze banaka i prava korisnika u vezi s tim olakšicama.

Tom Odlukom, čija je primena počela 15. oktobra 2025, NBS je propisala kriterijume za primenu "razumnih mera" koje korisnicima kredita, dozvoljenih minusa i kreditnih kartica treba da olakšaju otplatu duga.

Ove olakšice banka je "dužna da primeni pre pokretanja izvršnog postupka ako u toku trajanja ugovornog odnosa nastupe okolnosti koje korisnika dovode u teško imovinsko stanje, odnosno ako nastupe druge bitne okolnosti na koje korisnik ne može da utiče, pri čemu se posebno uzimaju u obzir lične okolnosti korisnika", predviđeno je tim propisom.

NBS je nedavno saopštila da podaci za prvo tromesečje 2026. godine pokazuju da se mere propisane Odlukom o olakšicama uspešno primenjuju u praksi i da korisnicima koji se nađu u teškim životnim okolnostima omogućavaju da, u saradnji s davaocima kredita, pronađu održivo rešenje za nastavak uredne otplate svojih obaveza.

"U posmatranom periodu rešeni su zahtevi za olakšice koje su korisnici podneli za ukupno 2.321 partiju kredita, pri čemu je ukupan dug po tim kreditima iznosio oko 2,3 milijarde dinara. Olakšice su primenjene na 1.825 partija kredita. Drugim rečima, od ukupno obrađenih zahteva za olakšice, banke su prihvatile 79% zahteva, a ukupan dug po tim kreditima u trenutku primene olakšica iznosio je 1,9 milijardi dinara", navela je nedavno NBS.

Pored olakšica odobrenih na zahtev korisnika, davaoci kredita su na svoju inicijativu primenili olakšice na dodatnih 913 partija kredita.

"Reč je o situaciji kada davalac kredita, na osnovu uspostavljenog mehanizma praćenja pojedinačnih kredita, prepozna rane znakove poteškoća u otplati kod pojedinačnog korisnika i ponudi mu primenu olakšica kako bi prebrodio okolnosti u kojima mu je otežana otplata kredita. Kod ovih kredita ugovoreni iznos iznosio je oko 968 miliona dinara, dok je dug u trenutku podnošenja zahteva na inicijativu davaoca kredita iznosio skoro 874 miliona dinara. Ovo potvrđuje značaj preventivnog postupanja banaka i njihove proaktivne uloge u takvim slučajevima", ukazala je tada centralna banka.

Od ukupno 496 partija kredita kod kojih su odbijeni zahtevi za olakšice, banke su odbile 310 zahteva, dok korisnici u 186 slučajeva nisu prihvatili mere koje su im banke ponudile.

Posmatrano po vrstama kredita, najveći broj rešenih zahteva koje su podneli korisnici odnosio se na gotovinske kredite, koji su činili 76% svih rešenih zahteva, odnosno 1.761 partiju kredita.

Na dozvoljeno prekoračenje odnosilo se 7% rešenih zahteva, po 6% na kredite za obrtna sredstva i kreditne kartice, a na stambene kredite odnosilo se 3% rešenih zahteva (65 partija kredita, pri čemu su olakšice primenjene u 81,5% slučajeva).

Najčešća okolnost navedena u zahtevima za olakšice jeste gubitak posla i takvi zahtevi čine 53,7%, dok se na značajno smanjenje prihoda odnosi 19,2%, na ostale okolnosti 14,6%, na tešku bolest 8,7%, na teške porodične prilike 2,3%, na teške povrede 1% i na razvod braka 0,6%.

Kada je reč o vrstama primenjenih olakšica, najčešće su odobravane mere koje podrazumevaju produženje roka otplate kredita, samostalno ili u kombinaciji s drugim olakšicama, kao što su smanjenje kamatne stope, odloženo plaćanje ili promena vrste ugovora.

"Značajan broj korisnika koristio je i odobrenje da ne vrše otplatu kredita u određenom periodu (bez obračuna kamate na dospela, a neizmirena dugovanja), kao i odloženo plaćanje celokupnog iznosa duga", navela je NBS.

Izvor: Vebsajt N1, Daniela Ilić Krasić, 02.08.2026.
Naslov: Redakcija