EVROPSKO JAVNO TUŽILAŠTVO: Iako je tužilaštvo zajedničko, optužnica se može podneti isključivo nadležnom krivičnom sudu konkretne države članice EU

Budžet Evropske unije svake godine bude oštećen za više stotina miliona evra, ali EU nema zajednički krivični sud koji bi sudio na osnovu optužnica Evropskog javnog tužilaštva, već se suđenja mogu odvijati samo pred nadležnim nacionalnim sudom konkretne države članice EU.

U poslednje vreme sve više se govori o Evropskom javnom tužilaštvu, koje je nadležno za pronevere finansijskih sredstava EU. Međutim, u javnosti je manje poznato kako je ono osnovano i na koji način funkcioniše.

– Evropsko javno tužilaštvo je u junu 2021. godine započelo efektivno delovanje u 22 države članice EU, kao prvo “nezavisno i decentralizovano državno tužilaštvo kojim raspolaže Evropska unija. Njegov zadatak je da istražuje krivična dela protiv budžeta EU, a to su prevare, korupcija i teške prekogranične poreske prevare, da se bavi istragom i krivičnim gonjenjem, čime omogućava da se takvi slučajevi rešavaju pred nadležnim sudovima zemalja koje učestvuju u radu ovog tužilaštva – kaže dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

Države EU koje učestvuju u radu Evropskog javnog tužilaštva su Belgija, Bugarska, Nemačka, Estonija, Finska, Francuska, Grčka, Italija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Austrija, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Španija, Slovenija, Češka i Kipar.

– Određene odluke koje su u isključivoj sudskoj nadležnosti, kao što je određivanje pritvora ili na primer odluke o određenim posebnim dokaznim radnjama i specijalnim istražnim metodama, donose nadležni sudovi konkretnih država članica EU. Dakle, ni sada ne postoji neki zajednički ili supranacionalni krivični sud na nivou Evropske unije, već su krivični sudovi u EU još uvek isključivo nacionalnog karaktera. Stoga, i onda kada je konkretnu istragu vodilo Evropsko javno tužilaštvo, ako smatra da su ispunjeni uslovi za optuženje – optužnicu može podneti isključivo nadležnom krivičnom sudu konkretne države članice EU, te potom zastupati optužbu pred tim nacionalnim sudom – objašnjava dr Škulić.

Po logici stvari, kaže profesor, jedan od važnih “poverljivih i privilegovanih partnera” Evropskog javnog tužilaštva jeste i OLAF – Evropski biro za suzbijanje prevara, koji ima zadatak da suzbija prevare, korupciju i ostale protivpravne radnje kojima se ostvaruje velika finansijska šteta EU.

– OLAF se ne bavi sitnijim slučajevima prevara i korupcija, već je orijentisan na one “najkrupnije” delikte te vrste i samo ako su oni usmereni protiv finansijskih interesa EU, a posebno u vezi sa korišćenjem predpristupnih fondova i raznih beneficija koje Evropska unija na privrednom planu omogućava svojim manje razvijenim članicama i državama kandidatima za ulazak u EU. Na primer, OLAF je bio ključni faktor otkrivanja velike evropske “šećerne afere”, kada je jedan broj privrednih subjekata iz zemalja našeg regiona prevarno postupao i time naneo štetu finansijskim interesima EU, ali dugoročno i sopstvenim državama, koje su nakon što je afera otkrivena izgubile određene preferencijalne statuse, a u velikoj je meri stradao i njihov ugled na planu pravne uređenosti – podseća profesor Škulić.

Za razliku od Evropola i Evrodžasta, OLAF ne raspolaže sopstvenim pravnim subjektivitetom, već je organizovan kao odeljak Komisije EU, ali i pored toga poseduje potpunu nezavisnost. Na njegovom čelu je direktor, koga imenuju Evropski parlament i Savet Evrope, a nezavisnost se obezbeđuje i postojanjem petočlanog nadzornog odbora. Direktor ima pravo da se direktno obrati žalbom Sudu pravde EU, ako smatra da je ugrožena nezavisnost ove organizacije.

– OLAF je posebno orijentisan na suzbijanje krijumčarenja cigareta, alkohola i maslinovog ulja, kao i drugih teških prevarnih i koruptivnih krivičnih dela na štetu finansijskih interesa EU, a u tom pogledu on poseduje i mogućnost angažovanja sopstvenih samostalnih kapaciteta, te raspolaže i odgovarajućim istražnim mogućnostima, koje na primer, obuhvataju pristup svim relevantnim informacijama u zemljama EU i državama koje imaju odgovarajuće sporazume sa EU, pribavljanje i obezbeđenje dokumenata i računovodstvenih podataka – kaže prof. dr Milan Škulić.

Kada je reč o Evropskom javnom tužilaštvu, ono je osnovano 2017. godine, sa sedištem u Luksemburgu i njegova struktura je dvostepena. Na čelu je Generalni evropski javni tužilac, koji tužilaštvom rukovodi i predstavlja ga. Uz njega postoje još dva tužioca, koji zajedno čine Kolegijum Evropskog javnog tužilaštva. Pored toga, u svakoj od država članica EU koja je pristupila radu Evropskog javnog tužilaštva, Evropsko javno tužilaštvo ima svoje predstavnike.

U januaru 2019. godine nadležni odbor Evropskog parlamenta i Evropski savet, objavili su spisak kandidata koji su u užem izboru za funkciju Glavnog evropskog javnog tužioca, a u septembru 2019. godine je za glavnu tužiteljku EU imenovana Laura Koveši iz Rumunije. Generalni evropski javni tužilac se bira na mandat od sedam godina i nakon isteka tog perioda ne može biti ponovo biran na tu funkciju.

Stručnjaci su do sada već govorili o tome da evropska tužiteljka Laura Koveši nema nadležnost da postupa u našoj zemlji, budući da Srbija nije članica EU. Ukoliko bi se neka istraga odnosila na fondove EU, evropska tužiteljka i OLAF bi mogli da prikupljaju podatke putem međunarodne pravne pomoći i da o svojim saznanjima obaveste nadležne javne tužioce u Srbiji.

– Smatra se da će efektivno delovanje Evropskog javnog tužilaštva, koje pri tome neće biti omeđeno granicama pojedinih država članica EU, omogućiti brže i uspešnije krivično gonjenje u odnosu na teška krivična dela protiv finansijskih interesa EU i da će stvoriti potrebne, ne samo formalne već i faktičke, uslove za uspešnije oduzimanje finansijskih sredstava, koja su protivpravno stečena takvim krivičnim delima. Ovo je od posebnog značaja, jer se procenjuje da su štete od krivičnih dela koja se organizovano vrše na štetu budžeta EU enormne. Na temelju izveštaja nacionalnih organa država članica EU, tokom 2018. godine je prijavljeno da je samo prevarama u sferi poreza na dodatu vrednosti, na nivou celokupne EU, budžet EU oštećen za više od milijardu evra, čime su učinioci konkretnih krivičnih dela protivpravno stekli enormnu finansijsku korist – kaže profesor Škulić.

Reč je pre svega o velikim poreskim prevarama, primarno u domenu poreza na dodatu vrednost, kao i teškim oblicima korupcije.

– Evropsko javno tužilaštvo ima u svom delovanju primat u odnosu na nacionalne istražne organe država članica EU, koje su pristupile radu tog tužilaštva, tako da ukoliko Evropsko javno tužilaštvo preuzme konkretan slučaj u pogledu kojeg se već vodi istraga od strane nacionalnog istražnog organa države članice, tada je nacionalni istražni organ dužan da istragu prepusti Evropskom tužilaštvu, kojem se istovremeno prosleđuju i svi do tada prikupljeni dokazi koji se tiču krivičnog dela koje je bilo predmet istrage na nacionalnom nivou – pojasnio je dr Škulić.

U praksi svojevrsno jezgro istražnog delovanja Evropskog javnog tužilaštva čine delegirani evropski javni tužioci. To su, kaže profesor, nosioci javnotužilačkih funkcija u državama članicama EU koje učestvuju u radu Evropskog javnog tužilaštva, ali se ne nalaze u Luksemburgu, već u svojim državama gde vode istrage koje su u domenu delovanja Evropskog javnog tužilaštva i zastupaju optužbe pred nacionalnim krivičnim sudovima.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 02.03.2025.
Naslov: Redakcija