ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA: Refakcija akcize na gorivo prevoznicima povećava na 34,56 dinara po litru dizel goriva

Manja cena, a veći prihodi. Ministarstvo finansija se upravo tome nada izmenama Zakona o akcizama. Prevoznici putnika i robe u Srbiji, kada izmene i zažive, moći će da povrate polovinu iznosa akciza na naftne derivate. Od dogovorene mere, transportne kompanije očekuju mnogo.

Jeftinije gorivo bi najpre moglo da uguši nelojalnu konkurenciju koja radi na crno. Uz optimalan broj polazaka, prevoznici ne odbacuju mogućnost i da karte budu jeftinije.

I pored veće refakcije, država od akciza naredne godine očekuje veći prihod. Kako se vidi iz predloga budžeta, priliv od nameta na naftne derivate u 2025. bi trebalo da bude za 4,2% veći nego u ovoj. Doduše, na početku godine iznosi akciza se koriguju za stopu inflacije.

Promet naftnih derivata je, veruju nadležni, stabilizovan, pa je tekuća potrošnja dobra osnova za planiranje prihoda od akciza u narednom periodu.

“Za budžetsku 2025. projekcija prihoda od akciza na derivate nafte pretpostavlja nepromenjen obim potrošnje u odnosu na tekuću godinu i iznose akciza koje će, u skladu sa važećom regulativom, biti na snazi od početka naredne godine”, stoji u predlogu budžeta. “Pri tome će trenutni iznosi akciza biti uvećani za stopu ostvarene inflaciju u 2024. godini. U 2025. nastavlja se primena mehanizma refakcije akcize na gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, a vrši se i izmena načina refakcije akcize za transportne svrhe u međunarodnom saobraćaju”.

Iako budžet pominje veći povraćaj u međunarodnom saobraćaju, u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama ("Sl. glasnik RS", br. 94/2024) piše drugačije. Nema ograničenja u odnosu na to da li voze samo po Srbiji.

“Predloženim zakonskim rešenjima predlaže se povećanje iznosa akcize u kome se ostvaruje pravo na refakciju plaćene akcize, za derivate nafte i biogoriva koji se koriste u transportne svrhe za privredne subjekte koji obavljaju delatnost drumskog transporta”, navodi se obrazloženju predloženih izmena. “Predlaže se vraćanje plaćene akcize na motorna goriva u procentu od 50% propisanog iznosa akcize počev od 1. jula 2025. godine”.

Država očekuje da će tako porasti prodaja goriva na domaćem tržištu. Prihodi od akciza projektovani su na ukupnom iznosu od 420 milijardi dinara. Akcize na naftne derivate planiraju se u iznosu od 226,1 milijardu dinara. Prevoznici u međunarodnom saobraćaju praktikuju da rezervoare pune u zemljama gde im je uz povraćaje dažbina, cena isplativija.

“Prilikom utvrđivanja iznosa refakcije na gore navedene akcizne proizvode, predložene zakonske izmene su pažljivo odmerene, kako ne bi izazvale neželjene poremećaje na tržištu Republike Srbije. Takođe, unapređenjem sistema eAkciza i uvođenjem produkcionih kodova obezbediće se kontinuirano praćenje akciznih proizvoda u svim fazama prometa što će doneti stabilnost planiranih prihoda u budžetu Republike Srbije od akciza”, stoji još u obrazloženju.

Veći prihod od akciza država očekuje i zbog uvođenja akcize na komprimovani prirodni gas za krajnju potrošnju kada se koristi kao pogonsko gorivo za pogon motornih vozila, akcize na biljne proizvode za pušenje odnosno zagrevanje i akcize na proizvode za vodenu lulu.

Prevoznici su se dugo nadali ovakvoj meri. Uvereni su da će doneti višestruku korist. Ne sumnjaju da će koristi imati i javne finansije.

“Prema našim analizama ova mera je bilansno pozitivna nekih 20 miliona za državni budžet”, kaže Goran Aleksić, predsednik udruženja Srbijatransport. “S druge strane rasterećuje se prevoznik. Imaćemo cene energenta koje će za transportnu privredu biti niže nego u okruženju. Bićemo potpuno konkurentni. Transport će dati važan doprinos za privredu. Očekujemo i da će prihod naftnih kompanija porasti za oko 300 miliona evra, što je prihod od 60 miliona evra za budžet. To je samo deo goriva koje su naši prevoznici do sada sipali u inostranstvu”.

Prema važećim iznosima akciza, kako objašnjavaju prevoznici, sada na svaki litar nasutog goriva akciza iznosi oko 50 dinara. Kada građani pune rezervoar, plaćaju 69 dinara za litar. Da uvećana refakcija sada važi, prevoznicima bi akciza pala na 34,56 dinara.

Mirko Vučinić, predsednik udruženja Panona transport, pojašnjava da prevoznici u Srbiji rade sa ukupno oko 11.000 autobusa. Kroz komunalnu delatnost je angažovano 5.000 vozila. To su vozila u gradskom i prigradskom prevozu. Samo u Beogradu ih je 1.200, još 220 u Novom Sadu. U komercijalnom saobraćaju je samo 6.000 autobusa. Ni svi oni ne funkcionišu baš po isključivo komercijalnim principima.

“Nepovoljan je trend u međumesnom linijskom prevozu”, objašnjava nam Vučinić. “Slobodna procena je da 80 odsto puntika u ovom prevozu čine dnevni migranti. Radnici, đaci i studenti. Putuju iz Stare Pazove u Beograd, iz Bačke Palanke u Novi Sad. I tu postoji i socijalna i komunalna komponenta. Formalno su međumesni i pravno su izjednačeni sa turistima koji jednom godišnje putuju u Vrnjačku Banju. Ali su oni mahom neprofitni, jer ako 200 evra košta mesečna karta, četvoročlana porodica će inzajmiti stan u gradu i preseliti se”.

S obzirom na to da ovakve linije, iako neophodne, često ne donose očekivanu zaradu - autobusi prelaze na druge.

“Posao beži tamo gde je novac. Ima stranih kompanija koje su spremne i plaćaju posebne linije za svoje radnike. Zato se smenjuje broj polazak u međumesnom saobraćaju”, kaže Vučinić. “To nije dobro jer gubimo linije i polaske. Evropa je to prepoznala kao vid komunalne delatnosti. Slovenija na celoj teritoriji, a u Hrvatskoj se to rešava na nivou županija. Ovo pitanje je važno za očuvanje mobilnosti i ruralnog razvoja”.

Manji trošak i veća zarada bi delom mogli da utiču i na rešavanje ovog problema. Samo delom.

“Kao posledicu povećanja refakcije akcize mi očekujemo i rešavanje problema sive ekonomije. Kada prevoznik bude mogao da vrati više od plaćene litre goriva, neće mu se ispaltiti da radi nelegalno. Mi smo pre nekoliko godina uveli fiskalne kase u autobuse i efekat se vidi. Godišnji promet je sa 650 miliona evra povećan na 850 miliona evra”, dodaje Vučinić.

Ali ni to ni pun krug koji vodi do manjih cena karata i eventualno jeftinijeg prevoza.

“Kada imate putnike i benefite države, onda mogu da se očekuju i bolje cene. Krajnji korak je da se napravi strategija broja polazaka, njihova frekvencija i u skladu sa tim će se formirati i cena. Tu očekujemo učešće države. Zato je ova mera strateška i sveobuhvatna”, zaključuje Vučinić.

Nimalo iznenađujuće, drumski prevoz dominira kopnenim saobraćajem. Kako pokazuju podaci statistike, prošle godine je u drumskom, bez gradskog, prevoza bilo 162.000 putničkih mesta. Gradski i prigradski prevoznici imaju kapacitet od 382.000 mesta.

U drumskom saobraćaju je “pregaženo” lane 4.770 miliona putničkih kilometara, a u gradskom 6.041 milion putničkih kilometara. Statistika daje podatak i koliko su prevoznici potrošili goriva. U drumskom saobraćaju je potrošeno čak 267.000 tona, a u gradskom - 75.000 tona.

Izvor: Vebsajt Forbes, Aleksandra Bulatović, 27.11.2024.
Naslov: Redakcija