KRIVIČNI ZAKONIK: Pooštrene kazne za teška dela protiv bezbednosti saobraćaja. Uvedena tri nova krivična dela kojima se sankcionišu napadi na prosvetne, zdravstvene i socijalne radnike. Povodom ostalih izmena u toku su konsultacije s Evropskom komisijom

Narodna skupština usvojila je prošle nedelje samo neke od izmena i dopuna Krivičnog zakonika (KZ), dakle ne i sve izmene o kojima je bilo reči tokom javne rasprave u oktobru. Delimičan tekst izmena i dopuna koji je usvojen ne sadrži predloge o primeni kazne doživotnog zatvora za silovanje, obljubu nad nemoćnim licem i obljubu s detetom, kao i za obično ubistvo.

Na sednici Narodne skupštine usvojen je, bez rasprave, samo deo najavljenih izmena. Kako je objašnjeno u Ministarstvu pravde, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je podnelo 110 narodnih poslanika.

Izmenama su pooštrene kazne zatvora za teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, jer je poslednjih godina, kako se navodi u obrazloženju, znatno povećan broj učinilaca ovog krivičnog dela, a njegovim izvršenjem je u velikom broju slučajeva nastupila smrtna posledica. Pooštravanje kazni zatvora za ovo krivično delo inicirali su predstavnici Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju, a inicijativu je podržao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ističe se u saopštenju Ministarstva pravde.

Umesto od jedne do osam, sada je zaprećena kazna od dve do deset godina zatvora za prvi oblik teškog dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja – ako je nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera. U slučajevima kad nastupi smrt jednog ili više lica usled krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja bila je propisana kazna zatvora od dve do 12 godina, a sada je zaprećena kazna od pet do 15 godina.

U trećem stavu, za dela protiv bezbednosti saobraćaja koja su učinjena iz nehata, kada je došlo do teške telesne povrede ili imovinske štete većih razmera, kazna do četiri godine povećana je na do pet godina zatvora. U četvrtom stavu, za slučajeve kad je došlo do smrtne posledice, raspon kazne povećan je s od jedne do osam na od dve do deset godina zatvora.

Pored toga, usvojene su izmene i dopune KZ kojima su propisana tri nova krivična dela – napad na lice zaposleno u ustanovi u oblasti obrazovanja i vaspitanja, napad na lice zaposleno u zdravstvenoj ustanovi i napad na lice zaposleno u ustanovi socijalne zaštite.

Tri nova krivična dela propisana su, navodi Ministarstvo pravde, kao odgovor na narasli broj slučajeva nasilja prema zaposlenima u obrazovno-vaspitnom i zdravstvenom sektoru, kao i u sektoru socijalne zaštite, u vezi s poslovima koje obavljaju. Ove izmene i dopune inicirali su predstavnici strukovnih sindikata na sastancima s predsednikom vlade Milošem Vučevićem i ministrima u vladi, ističe se u saopštenju.

“Imajući u vidu da su izmenjena ili dopunjena samo četiri člana Krivičnog zakonika, rad na ostalim izmenama i dopunama se nastavlja, kao i sprovođenje rasprave o tome. Povodom ostalih izmena i dopuna Krivičnog zakonika Ministarstvo pravde je u procesu konsultacija s Evropskom komisijom”, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde.

Nove inkriminacije nalaze se u grupi krivičnih dela protiv javnog reda i mira. Za napad na lice zaposleno u ustanovi u oblasti obrazovanja i vaspitanja, ili člana njegove porodice, u vezi s poslovima koji se obavljaju u ustanovi, propisana je kazna zatvora od tri meseca do tri godine. Ako je pritom naneta laka telesna povreda, ili je prećeno upotrebom oružja, propisana je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina. Ako dođe do teške telesne povrede, učiniocu preti kazna zatvora od jedne do osam godina.

Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom stvar u imovini lica zaposlenog u ustanovi u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili člana njegove porodice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Ako je pritom prouzrokovana šteta koja prelazi 450.000 dinara, predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Iste kazne propisane su za napad na lice koje je zaposleno u zdravstvenoj ustanovi, kao i lice zaposleno u ustanovi socijalne zaštite, ili na članove njihove porodice, u vezi s poslovima koji se obavljaju u ustanovama.

Donošenje ovih izmena po hitnom postupku predloženo je kako bi se “sprečile štetne posledice po život i zdravlje ljudi”. Stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Među usvojenim izmenama sada se nije našlo novo krivično delo koje je izazvalo najviše polemike – “objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela”. Ministarka pravde Maja Popović najavila je krajem oktobra da će biti taksativno navedeno da će se ovo krivično delo odnositi na slučajeve pedofilije, ubistva, trgovine drogom, oružjem, kao i na terorizam i falsifikovanje novca.

Za sada nije usvojena ni planirana izmena kojom bi bio promenjen koncept nužne odbrane, a nije došlo ni do brisanja krivičnog dela “iznuđivanje iskaza”. U predlog koji je usvojen nisu ušla ni nova predložena krivična dela “obučavanje maloletnog lica za korišćenje vatrenog oružja”, zatim “nesavesno držanje vatrenog oružja” i “odobravanje, negiranje ili umanjenje krivičnog dela”.

Imajući u vidu predloge domaće stručne javnosti za produžetak javne rasprave o Zakonu o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonu o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku(ZKP), nakon obavljenih konsultacija sa Evropskom komisijom, Ministarstvo pravde obaveštava domaću javnost da će se javna rasprava o predloženom izmenama i dopunama ova dva zakona nastaviti i tokom 2025. godine, saopštila je ministarka pravde Maja Popović.

O svim informacijama i detaljima koji se odnose na javnu raspravu Ministarstvo pravde će blagovremeno obavestiti sve zainteresovane strane nakon usvajanja zaključka o sprovođenju javne rasprave od strane nadležnog odbora Vlade Republike Srbije.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 01.12.2024.
Naslov: Redakcija