NACRT ZAKONA O SLUŽBENIM KONTROLAMA: Polazne osnove za izradu Nacrta zakona

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede otpočinje izradu Nacrta zakona o službenim kontrolama. U vezi s tim, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istovremeno objavljuje i polazne osnove za izradu Nacrta zakona o službenim kontrolama.

1. Analiza postojećeg stanja

Bezbednost hrane tiče se svih nas. Da bi se osiguralo da hrana koju konzumiramo bude bezbedna i da nije štetna po zdravlje ljudi svi imaju odgovarajuću ulogu, od proizvođača do potrošača.

Osnovno je pravo potrošača da hrana koju kupuje i konzumira ne ugrožava njegovo zdravstveno stanje i ekonomski interes.

Sa stanovišta nadležnog organa, potrebno je uspostaviti sistem službenih kontrola, kako hrane koja se proizvodi u zemlji po principu “od njive do trpeze”, tako i hrane iz uvoza. Bezbedna i kvalitetna hrana, racionalan i efikasan nadzor, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, povećanje izvoza i ekonomična proizvodnja, predstavljaju prioritete Republike Srbije.

Zadatak Republike Srbije je da putem nadležnih institucija i instrumenata zaštiti osnovno pravo potrošača što je moguće više, primenjujući na zakonu zasnovan sistem kontrole hrane, kako domaćeg porekla, tako i hrane iz uvoza. Jedan od osnovnih ciljeva poljoprivredne politike Republike Srbije jeste da potrošačima omogući stabilnu ponudu hrane u skladu sa njihovim zahtevima, u smislu odgovarajuće cene, kvaliteta i bezbednosti.

U Republici Srbiji, službena kontrola u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike je uređena Zakonom o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009 i 17/2019) i Zakonom o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), kao i velikim brojem podzakonskih propisa donetih na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, ali i propisima kojima je uređena oblast veterinarstva, zdravlja bilja, sredstava za zaštitu bilja, kao i drugih propisa koji pokrivaju poljoprivredno-prehrambeni lanac.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru (član 4. stav 4.) propisano je da u postupku vršenja inspekcijskog nadzora, uključujući i službenu kontrolu koju sprovodi inspekcija radi potvrde usaglašenosti i primene propisa u određenoj oblasti, a koji proizlazi iz posebnih zakona, potvrđenih međunarodnih ugovora ili usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, neposredno se primenjuju odredbe posebnog zakona, ako je u određenoj oblasti inspekcijski nadzor tim zakonom uređen drugačije. Međutim, neposredna primena odredaba posebnih zakona ne isključuje ili ograničava neposrednu primenu odredaba Zakona o inspekcijskom nadzoru kojima se uređuju pitanja inspekcijskog nadzora i službene kontrole koja nisu uređena tim posebnim zakonima (član 4. stav 5.).

Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kao i Zakonom o bezbednosti hrane, propisano je da se inspekcijski nadzor zasniva na proceni rizika i da je inspekcijski nadzor srazmeran procenjenom riziku, kao i da se plan inspekcijskog nadzora zasniva na utvrđenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i proceni rizika. Međutim, Zakon o inspekcijskom nadzoru je propisao vrste inspekcijskog nadzora, kao i obaveštavanje nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, u pisanom obliku najkasnije tri dana pre početka nadzora. Navedeno je u suprotnosti sa Uredbom (EU) 2017/625 o službenim kontrolama, sa kojom se Nacrt zakona o službenim kontrolama usklađuje, a koja propisuje da je sprovođenje službenih kontrola redovno nad svim subjektima, na osnovu rizika i sa odgovarajućom učestalošću, kao i da se službene kontrole sprovode bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja same službene kontrole.

Potreba donošenja zakona i podzakonskih propisa prisutna je dugi niz godina, još od donošenja Zakona o bezbednosti hrane 2009. godine i drugih prethodno navedenih propisa, ali se u realizaciju krenulo 2021. godine, u okviru Projekta Evropske unije “Jačanje kapaciteta za usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja, bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike EuropeAid 138038/DH/SER/RS, kada je i pripremljen tekst radne verzije Zakona o službenim kontrolama.

Zajedno sa ekspertima Evropske unije preneta je Uredba (EU) 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. marta 2017. godine o službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima kojima se osigurava primena propisa o hrani i hrani za životinje, pravila o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja i sredstvima za zaštitu bilja, i o izmeni uredaba (EZ) br. 999/2001, (EZ) br. 396/2005, (EZ) br. 1069/2009, (EZ) br. 1107/2009, (EU) br. 1151/2012, (EU) br. 652/2014, (EU) 2016/429 i (EU) 2016/2031 Evropskog parlamenta i Saveta, uredaba Saveta (EZ) br. 1/2005 i (EZ) br. 1099/2009 i direktiva Saveta 98/58/EZ, 1999/74/EZ, 2007/43/EZ, 2008/119/EZ i 2008/120/EZ te o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 854/2004 i (EZ) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, direktiva Saveta 89/608/EEZ, 89/662/EEZ, 90/425/EEZ, 91/496/EEZ, 96/23/EZ, 96/93/EZ i 97/78/EZ te Odluke saveta 92/438/EEZ (Uredba o službenim kontrolama) (SL L 95, 7. 4. 2017, str. 1).

Takođe, prenete su i sledeće uredbe:

1) Sprovedbena uredba Komisije (EU) 2019/1013 od 16. april 2019. godine o prethodnoj najavi pošiljaka određenih kategorija životinja i robe koje ulaze u Uniju (SL L 165, 21.6.2019, str. 8);

2) Delegirana uredba Komisije (EU) broj 2019/2125 od 10. oktobra 2019. godine koja dopunjava Uredbu (EU) broj 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu pravila o sprovođenju posebnih službenih kontrola drvene ambalaže, obaveštavanju o određenim pošiljkama i merama koje treba preduzeti u slučajevima neusaglašenosti (SL L 321, 12.12.2019, str. 99);

3) Delegirana uredba Komisije (EU) broj 2019/1666 od 24. juna 2019. godine koja dopunjava Uredbu (EU) broj 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu uslova za praćenje prevoza pošiljki određene robe od graničnog kontrolnog mesta prispeća do objekta u mestu odredišta u Uniji i za praćenje njihovog prispeća u taj objekat (SL L 255, 4.10.2019, str. 1);

4) Delegirana uredba Komisije (EU) 2021/1353 od 17. maja 2021. godine kojom se dopunjava Uredba (EU) 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta o slučajevima i uslovima pod kojim nadležni organi mogu da imenuju službene laboratorije koje ne ispunjavaju uslove u pogledu svih metoda koje koriste za službene kontrole ili druge službene aktivnosti (SL L 291, 13.8.2021, str. 20).

Uredba (EU) 2017/625 je stupila na snagu 27. aprila 2017. godine, sa početkom primene od 14. decembra 2019. godine i ima proširen obim primene. Ona se odnosi kako na službene kontrole, tako i druge službene aktivnosti koje se sprovode radi osiguranja primene zakona o hrani i hrani za životinje, zahteva o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja, sredstvima za zaštitu bilja, ali i zahtevima o sporednim proizvodima životinjskog porekla, organskim proizvodima, genetički modifikovanim organizmima, upotrebi i označavanju proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina.

2. Razlozi za donošenje Zakona

Inspekcijski pregled koji se sprovodi radi provere da li objekat poštuje zakonske propise je službene kontrola. Administrativni aspekti izdavanja zvaničnog sertifikata su druga službena aktivnost. Razlika između službene kontrole i druge službene aktivnosti je i u tome što se na druge službene aktivnosti ne primenjuju sve odredbe Uredbe (EU) 2017/625.

Uredba ne obuhvata proveru usklađenosti sa pravilima o organizaciji zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda za koje su uspostavljeni posebni sistemi kontrole. Međutim, Uredba (EU) 2017/625 se primenjuje na provere koje se sprovode u skladu sa pravilima o tržišnim standardima sa ciljem da se identifikuju mogući slučajevi prevarnih ili obmanjujućih praksi koje uključuju marketinške standarde poljoprivrednih proizvoda (prevare u vezi sa hranom).

Pored principa na kojima je počivala Uredba o službenim kontrolama broj 882/2004, tj. da se službene kontrole sprovode korišćenjem odgovarajućih tehnika i na osnovu dokumentovanih procedura, da nadležni organi donose odluke na jedinstven način, osiguranje koordinacije ako su u službene kontrole uključene različite kontrolne jedinice, odgovornosti subjekata, uslove za delegiranje kontrolnih zadataka, izrada višegodišnjeg nacionalnog plana kontrola, principi Uredbe (EU) 2017/625, koji su i glavni razlozi za donošenje Zakona, jesu sledeći:

1) uvođenje pravila kontrole specifična za različite sektore, tj. uvođenje odredbi o kontroli i pravila kontrole za: životinje, proizvode životinjskog porekla, rezidue supstanci u hrani i hrani za životinje, sporedne proizvode životinjskog porekla, zahteve za dobrobit životinja, zdravlje bilja, sredstva za zaštitu bilja, genetički modifikovane organizme, organske proizvode, upotrebu i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina;

2) kontrole srazmerne riziku, tj. pristup zasnovan na potpunom riziku, sa učestalošću i na način koji minimizira opterećenja subjekta;

3) uvođenje prevara u vezi sa hranom kao novi ključni element službene kontrole, pri čemu nadležni organ uzima u obzir verovatnoću prevarnog i obmanjujućeg ponašanja u vezi sa svojstvima, kvalitetom, sastavom ili zemljom porekla hrane prilikom odlučivanja o odgovarajućoj učestalosti tih kontrola;

4) službene kontrole procesa i aktivnosti subjekta, tj. kontrole se sprovode nad svim subjektima u svim fazama proizvodnje, prerade, distribucije i upotrebe životinja, robe, supstanci, materijala ili predmeta koji su regulisani pravilima poljoprivredno-prehrambenog lanca, a radi maksimiziranja efikasnosti kontrola nadležni organi uspostavljaju i vode ažuran registar subjekata koji podležu službenim kontrolama, odnosno koriste podatke o subjektima i objektima iz evidencija, odnosno registara propisanih u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

5) veća transparentnost službenih kontrola čime se povećava odgovornost nadležnog organa prema potrošačima i subjektima, jer je obaveza nadležnog organa da objavljuje relevantne informacije o organizaciji i sprovođenju službenih kontrola najmanje jednom godišnje;

6) uslove za trajna i privremena odstupanja od obavezne akreditacije službenih laboratorija (npr. trihinela u mesu, kao trajno ili npr. vanredne situacije ili nova metoda kao privremeno odstupanje);

7) kaskadni izbor metoda koje se koriste za uzorkovanje, ispitivanje i dijagnostiku;

8) sistem kontrole uvoza je više zasnovan na riziku i ciljan, stoga je manje opterećujući i za nadležne organe i za subjekte. Sve pošiljke na granici moraju proći proveru dokumenata, a provera identiteta i fizičke provere se sprovode učestalošću koja zavisi od rizika povezanog sa određenim životinjama ili robom, pri čemu je utvrđena i lista životinja i robe koja podleže sistematskim kontrolama na granici;

9) jedinstven i harmonizovan okvir za službenu sertifikaciju koji se primenjuje i na sertifikaciju za izvoz – nadležni organi izdaju službene sertifikate i imenuju službenike za sertifikaciju koji moraju biti nepristrasni, bez sukoba interesa i adekvatno edukovani.

3. Ciljevi koji treba da se postignu donošenjem Zakona

Širom sveta priznat kao primer najbolje prakse, pravila Evropske unije o službenim kontrolama predstavljaju i ključni element upravljanja poljoprivredno-prehrambenim lancem u Evropi.

Zbog toga, cilj donošenja Zakona o službenim kontrolama nije samo usaglašavanje sa pravnim tekovinama Evropske unije, već i uspostavljanje usklađene organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u poljoprivredno-prehrambenom lancu u Republici Srbiji, kao prepoznatljivog sistema kontrole čime se omogućava proširenje liste proizvoda koji se mogu plasirati i na tržište ne samo zemalja Evropske unije, već i širom sveta.

4. Efekti donošenja Zakona

Donošenjem zakona i podzakonskih akata, domaće pravo će se u oblastima na koje se primenjuje ovaj zakon usaglasiti sa relevantnim propisima Evropske unije, čime će se omogućiti brži prekogranični promet životinja i roba.

Donošenje zakona doprineće i ispunjavanju Merila 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika i ispunjavanju uslova za otvaranje Klastera 5 – Resursi, poljoprivreda i kohezija. Merilo 1 za otvaranje pregovora u Poglavlju 12 predstavlja i deo Reformske agende koja se priprema na osnovu Plana rasta za Zapadni Balkan (Stub 3 – Ubrzanje fundamentalnih reformi).

5. Troškovi koje će primena Zakona izazvati građanima i privredi

Donošenje ovog zakona neće izazvati nove troškove subjektima u oblastima na koje se primenjuje ovaj zakon, jer su svi troškovi već prisutni.

U skladu sa odredbama novog zakona svi troškovi će se kanalisati i kontrolisati preko budžeta Republike Srbije, kroz uplate republičke administrativne takse, za određene aktivnosti, a istovremeno propisani poslovi će se realizovati kroz ugovore za izvršenu vrstu usluge.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 29.05.2025.
Naslov: Redakcija