ZAKON O RADU: Neprijavljene zarade čine skoro dve trećine sive ekonomije

Blizu dve trećine sive ekonomije dolazi iz domena isplate neprijavljenih zarada, a nešto više od trećine od neprijavljenog profita, pokazala je studija "Siva ekonomija u Srbiji – procena obima i determinante" koju je NALED sproveo 2024. godine.

Značajan deo sive ekonomije uzrokovan je neregistrovanim radom, a ovaj problem našao se u fokusu nove Sive knjige NALED-a, u kojoj se kao preporuke Vladi Srbije za ubrzanje reformi i modernizaciju države nalazi 100 konkretnih predloga za smanjenje nepotrebne birokratije i unapređenje predvidivosti i transparentnosti uslova poslovanja u Srbiji.

Pored poljoprivrede, kao sektori sa značajnim udelom sive ekonomije u domenu neformalnog zapošljavanja ističu se trgovina, ugostiteljstvo, građevinarstvo, ali i kućni i pomoćni poslovi.

Jedan od razloga veće neformalne zaposlenosti jeste privremeni ili sezonski karakter poslova na kojima se radnici angažuju na kraći vremenski rok u većem intenzitetu.

- Angažovanje radnika na ovakvim poslovima je čak i komplikovanije nego angažovanje stalnih radnika (imajući u vidu osnov osiguranja), a činjenica je da radnici često kod poslodavaca rade svega po nekoliko dana. Dodatno, troškovi angažovanja povremenih ili privremenih radnika u smislu poreza i doprinosa su nesrazmerno visoki - navodi se u Sivoj knjizi.

Autori analize ocenjuju da Zakon o radu, koji je suštinski izmenjen 2014. godine, nije u pravoj meri pratio promene na tržištu rada, te je izostalo i adekvatno pravno uređenje pojedinih oblika angažovanja radnika, pre svega u delu van radnog odnosa.

- Zakon propisuje mogućnost ugovaranja privremenih i povremenih poslova, što predstavlja rad van radnog odnosa, u trajanju do 120 radnih dana (blizu polovine kalendarske godine). Međutim, ovakva vrsta radnog angažovanja se često zloupotrebljava, ponovnim angažovanjem istog radnika po isteku zakonskog roka i nije u potpunosti usklađena sa odgovarajućim Direktivama EU - smatraju analitičari.

Oblici rada kao što su rad sa nepunim radnim vremenom (dva do četiri sata dnevno), rad preko portala, deljeni posao, kućni i pomoćni poslovi, poslovi u vezi sa sakupljanjem sekundarnih sirovina, dopunski poslovi u osiguranju i prometu nepokretnosti nisu adekvatno zakonski uređeni, a samim tim ni prava radnika, kao ni obaveze poslodavaca u vezi sa tom vrstom rada.

Prema podacima Eurostata, u 2023. godini je rad sa nepunim radnim vremenom, koji posebno odgovara trudnicama, porodiljama ili majkama sa malom decom, bio široko zastupljen u EU (Holandija 40 odsto, Nemačka i Austrija oko 30 odsto). U Srbiji je iznosio manje od devet odsto.

Jedno od rešenja koje se navodi u NALED-ovoj Sivoj knjizi jeste uvođenje pojednostavljenog elektronskog sistema prijave angažovanja, koji je već primenjen u sektoru poljoprivrede. Naime, ovakav sistem prijave radnika mogao bi da se proširi i na druge poslove koji su po svom karakteru privremeno-povremeni ili sezonski, a u delatnostima građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, i na kućnim i pomoćnim poslovima.

- Takođe, predlažemo da se razmotri radno angažovanje po ovom ili sličnom modelu i za socijalna preduzeća, zanatlije i udruženja koja se bave poslovima dostave. Kako bi se sprečile zloupotrebe sistema potrebno je uvesti dodatna ograničenja u odnosu na postojeći sistem. Na prvom mestu – onemogućiti da poslodavac po ovom sistemu angažuje radnika kojeg je prethodno otpustio sa iste pozicije - navode autori pomenutih preporuka.

Dodatno, oni smatraju da je povremeni karakter rada potrebno definisati uvođenjem ograničenja angažovanja od maksimalno 15 dana mesečno na poslovima u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu i da u ovim delatnostima treba uvesti i kvote za broj angažovanja ovih radnika u odnosu na broj stalno angažovanih.

Autori analize predlažu da se, osim proširenja obuhvata zakona kojim se uređuje sezonski rad, u skladu sa potrebama tržišta rada izmeni i važeći Zakon o radu ili donesu novi propisi koji bi omogućili nove načine ugovaranja kada je u pitanju rad van radnog odnosa.

- Takođe, potrebno je drugačije urediti privremene i povremene poslove, autorske i druge ugovore, kako bi se sprečile zloupotrebe prava radno angažovanih lica. Izmenama treba omogućiti fleksibilno angažovanje, uz poštovanje prava i obaveza radnika i poslodavaca, a u skladu sa odgovarajućim Direktivama EU o pravima radnika - navodi se u preporukama Sive knjige NALED-a.

Kako bi se obezbedio adekvatan poreski tretman novih radnih oblika, autori analize smatraju da bi izmene Zakona o radu i donošenje drugih propisa trebalo da prate i izmene odgovarajućih poreskih propisa, odnosno zakona koji regulišu oporezivanje rada, poput Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Izvor: Izvor: Vebsajt eKapija, 31.05.2025.
Naslov: Redakcija