KRIVIČNI ZAKONIK: Doživotni zatvor nije smanjio broj najtežih zločina

Uvođenje kazne doživotnog zatvora nije doprinelo smanjenju broja teških ubistava u Srbiji. Štaviše, taj broj se iz godine u godinu povećava, rečeno je na savetovanju krivičara koje je održano na Zlatiboru u organizaciji Srpskog udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.

Od 2019. godine, kada je kazna doživotnog zatvora uvedena za teška ubistva i najteže oblike seksualnih krivičnih dela, statistika beleži porast prijava za teško ubistvo, sa 60 na čak 106 u 2023. godini. Tokom prethodne tri godine, broj prijava je svake godine bio veći - 78 u 2020, 89 u 2021. i 94 u 2022. godini. Ove podatke iznela je dr Dragana Kolarić, sudija Ustavnog suda Srbije i redovni profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta.

- Propisane kazne i stalno podizanje posebnog minimuma za pojedina krivična dela, uvođenje kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust za pojedine kategorije učinilaca, kao i izmene u oblasti odmeravanja kazne, ukazuju na pojačanu krivičnopravnu represiju. Sudska praksa, sa druge strane, predstavlja korektiv strogosti zakonodavca jer su postavljeni pravni okviri široki, što omogućava sudovima da vode određenu kaznenu politiku - ukazala je prof. dr Dragana Kolarić.

Povodom najavljenih izmena Krivičnog zakonika (KZ), kojima se predlaže uvođenje kazne doživotnog zatvora za “obično” ubistvo, kao i za osnovne oblike silovanja, obljube nad nemoćnim licem i obljube sa detetom, profesorka je ukazala da kazna doživotnog zatvora, kao i zabrana ublažavanja kazne, nisu preventivno uticali na izvršioce teških zločina i istakla da se pooštravanjem kazni u zakoniku ne može kupiti društveni mir.

- Trend pretnji strogim kaznama postaje suštinska komponenta tranzicione pravde gde kazna predstavlja pružanje satisfakcije žrtvama, ili čak postaje pravo žrtve, kupuje društveni mir i predstavlja glavno sredstvo za izgradnju novog društvenog poretka. Takvo gledište krivično pravo opterećuje i dovodi do nerealnih očekivanja - ističe dr Kolarić.

Podsetimo, doživotni zatvor propisan je kao najteža krivična sankcija u našoj zemlji izmenama KZ-a iz 2019. godine. Pored specijalne i generalne prevencije, ističe profesorka, kazna se ne sme izricati samo da bi se učiniocu vratilo za učinjeno zlo, već da je neophodno da dominirajuća bude prevencija jer kazna ne sme biti stroža od one koja je srazmerna težini učinjenog dela i stepenu krivice učinioca.

- Danas, da bi se zadovoljilo javno mnjenje i žrtve gladne pravde, dolazi do uzdizanja gledišta koje kao svrhu kazne vide vraćanje zla zbog učinjenog zla, odmazdu, osvetu, pa kazna postaje javno demonstriranje pretrpljene nepravde, kao da društvo kaže da će se zaprećenim strogim kaznama pružiti garancija da se krivična dela neće ponoviti i da će se tako vratiti poverenje u pravni sistem - navela je prof. dr Dragana Kolarić.

Istakla je da država, svojim aparatom državne prinude, mora da kontroliše instinkte i želje javnosti i žrtava i da postavi racionalna ograničenja.

- U interesu je društva u celini da krivični postupak bude efikasan, da se pokrene, vodi i okonča i da se omogući izvršenje kazne. Na taj način se vraća poverenje u zakonodavni sistem, sprečava vršenje krivičnih dela u budućnosti i obezbeđuje stabilnost. Bolje je i efektnije da primena kazne bude izvesna nego da zaprećene kazne budu stroge. Potrebno je skrenuti pažnju sa nerealnih očekivanja od krivičnog prava na druge instrumente i sredstva koja stoje na raspolaganju društvu u suprotstavljanju kriminalitetu - naglašava dr Kolarić.

Smatra da čestim izmenama krivičnog zakonodavstva i konstantno represivnim novelama “ostavljamo utisak da se radi o slaboj i loše organizovanoj državi koja ne raspolaže drugim oblicima reakcije i socijalne kontrole”.

- Društveni konflikti, događaji u kojima je došlo do lišavanja života većeg broja ljudi, stavljaju aparat državne prinude na iskušenje. Burno, učestalo i senzacionalističko diskutovanje u medijima vodi trendu širenja krivičnopravne represije. Time se utiče na javno mnjenje, izazivaju se emotivne reakcije, posebno kada su žrtve deca, i traži se retribucija. Tragični događaji masovnih ubistava su kod nas izazvali novi talas penalnog populizma - ukazala je dr Kolarić.

Osim toga, postao je manir da se rad sudova prikazuje u lošem svetlu, u vidu jednoobraznog izražavanja negativnih stavova svih struktura vlasti o sudskim postupcima, što “dovodi do novih, novih i novih izmena koje se pravdaju blagom sudskom kaznenom politikom”.

- Važno je da skrenemo pažnju i na fame, medijski naduvane priče koje prelaze granice objektivnog izveštavanja o učinjenim krivičnim delima i samo odmažu pravosudnom sistemu. To ne znači da ne treba uzeti u obzir i stavove javnog mnjenja prilikom reforme zakonodavstva, ali stavovi nauke i javnog mnjenja su često suprotstavljeni. Pojava kaznenog populizma, koji konstantno izlazi u susret represivnim težnjama javnosti, u interakciji je sa političkim zloupotrebama. Sve to zajedno dovodi do još jedne, već lako prepoznatljive, negativne tendencije, a to je hipertrofija inkriminacija, što se odražava na kvalitet norme, što dalje utiče na sudsku praksu koja, kod inkriminacija čija je legitimnost sporna, nalazi kompromis u izricanju blagih sankcija - zaključila je prof. dr Dragana Kolarić.

Upozorila je da su česte i parcijalne izmene KZ-a dovele do “disproporcija” i nelogičnosti u zaprećenim kaznama. Na primer, za ubistvo i za silovanje zakonom je propisan isti posebni minimum, s tim što se za ubistvo može kazna ublažiti a za silovanje ne može. Novim izmenama, koje proširuju mogućnost izricanja kazne doživotnog zatvora, došlo bi do izjednačavanja “običnog” i teškog ubistva. Time se stvaraju veliki problemi za sudsku praksu.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 29.09.2024.
Naslov: Redakcija