NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA - Tekst propisa
NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TRŽIŠTU KAPITALA
Član 1.
U Zakonu o tržištu kapitala (“Službeni glasnik RS”, broj 129/21 i 109/2025), u članu 1. stav 1. tačka 4) reči: “odnosno javnih društava”, brišu se.
U stavu 3. posle tačke 5) dodaju se nove tačke 6) i 7) koje glase:
“6) finansijske druge ugovorne strane i nefinansijske druge ugovorne strane koje podležu obavezi kliringa;
7) centralne druge ugovorne strane i lica koja imaju vlasnička prava na referentne vrednosti. “.
Stavovi 9, 10. i 11. brišu se.
Dosadašnji stav 12. postaje stav 9.
Dosadašnji stav 13. koji postaje stav 10. menja se i glasi:
“Na društvo za upravljanje iz stava 13. ovog člana shodno se primenjuju odredbe člana 2. stav 1. tač. 7) i 12), člana 3. stav 1. tač. 2), 3), 6), 7) i 11), člana 166, čl. 177, 180, 181, 182, 187. i 189. i člana 224. stav 5. ovog zakona.”.
Član 2.
U članu 2. stav 1. posle tačke 12) dodaje se nova tačka 12a) koja glasi:
“12a) zamena finansijskih instrumenata je prodaja finansijskog instrumenta i kupovina drugog finansijskog instrumenta ili korišćenje prava na izmenu postojećeg finansijskog instrumenta; “.
Tačka 16) menja se i glasi:
“16) tržište rasta malih i srednjih preduzeća (u daljem tekstu: tržište rasta MSP) je MTP ili segment MTP-a koje je, u skladu sa članom 197. ovog zakona, registrovano kao tržište rasta MSP na kojem mala i srednja preduzeća čine najmanje 50% izdavalaca čiji su finansijski instrumenti uključeni u trgovanje u vreme registracije MTP-a ili segmenta MTP-a kao tržište rasta MSP-a i u svim narednim kalendarskim godinama;”.
U tački 18) posle reči: “povoljnija” dodaju reči: “i za određenu veličinu”.
U tački 19) posle reči: “finansijski instrumenti su” dodaju se zapeta i reči: “uključujući instrumente izdate tehnologijom distribuiranog zapisa”.
U tački 21) reč: “sertifikati “, zamenjuje se rečju: “certifikati”.
U tački 23) reči: “koje je omogućeno povezivanje ponuda za kupovinu i ponuda za prodaju finansijskih instrumenata više zainteresovanih trećih strana”, zamenjuje se rečima: “kojih više tržišnih interesa trećih strana za kupovinu i prodaju finansijskih instrumenata može međusobno da se uskladi i stupi u interakciju “.
Tačka 24. menja se i glasi:
“24) sistematski internalizator je investiciono društvo koje, bez upravljanja višestranim sistemom, na organizovan način, učestalo i sistematično trguje vlasničkim instrumentima za sopstveni račun, izvršavajući naloge klijenata van regulisanog tržišta, MTP-a ili OTP-a, ili koje izabere status sistematskog internalizatora;”.
Posle tačke 28) dodaje se nova tačka 28a) koja glasi:
“28a) imenovani subjekt za objavljivanje je investiciono društvo odgovorno za objavljivanje transakcija preko apa-e u skladu s članom 235. stav 1. ovog zakona.”.
Tačka 31) menja se i glasi:
“31) likvidno tržište je:
(1) u pogledu finansijskog instrumenta ili razreda finansijskog instrumenta, tržište na kojem kontinuirano postoje spremni i voljni kupci i prodavci, pri čemu se procena tržišta, uzimajući u obzir specifične tržišne strukture pojedinačnog finansijskog instrumenta ili pojedinačnog razreda finansijskog instrumenta, vrši u skladu sa sledećim kriterijumima:
- prosečnom učestalošću i veličinom transakcija pod različitim tržišnim uslovima, uzimajući u obzir prirodu i životni ciklus proizvoda unutar razreda finansijskog instrumenta;
- brojem i vrstom učesnika na tržištu, uključujući odnos između učesnika na tržištu i finansijskih instrumenata kojima se trguje za određeni proizvod;
- prosečnom veličinom raspona cena, ako je dostupna;
(2) u smislu članova 231d, 231f i 231g ovog zakona:
- u pogledu obveznica, tržište na kojem kontinuirano postoje spremni i voljni kupci i prodavci, pri čemu se procena vrši u skladu sa veličinom emisije obveznice;
- u pogledu finansijskog instrumenta ili razreda finansijskog instrumenta koji nije obuhvaćen prethodnom alinejom, tržište na kojem kontinuirano postoje spremni i voljni kupci i prodavci, pri čemu se procena tržišta, uzimajući u obzir specifične tržišne strukture pojedinačnog finansijskog instrumenta ili pojedinačnog razreda finansijskog instrumenta, vrši u skladu sa sledećim kriterijumima:
- prosečnom učestalošću i veličinom transakcija pod različitim tržišnim uslovima, uzimajući u obzir prirodu i životni ciklus proizvoda unutar razreda finansijskog instrumenta;
- brojem i vrstom učesnika na tržištu, uključujući odnos između učesnika na tržištu i finansijskih instrumenata kojima se trguje za određeni proizvod;
- prosečnom veličinom raspona cena, ako je dostupna;
- veličinom emisije, kada je to primenljivo.
(3) u smislu članova 229 i 233. ovog zakona: tržište finansijskog instrumenta kojim se svakodnevno trguje, a koje se ocenjuje u skladu sa sledećim kriterijumima:
- tržišnom kapitalizacijom tog finansijskog instrumenta,
- prosečni dnevni broj transakcija tim finansijskim instrumentima;
- prosečni dnevni promet za te finansijske instrumente; “.
Posle tačke 45) dodaje se nova tačka 45a) koja glasi:
“45a) kontrolisano društvo, u smislu glave v ovog zakona, znači društvo u kome fizičko ili pravno lice:
(1) ima više od polovine prava glasa akcionara ili članova ili;
(2) uključujući svako njegovo kontrolisano društvo i sva fizička ili pravna lica koja deluju u svoje ime, a za njegov ili račun njegovog drugog kontrolisanog društva, ima pravo da kao akcionar ili član imenuje ili razreši većinu članova upravnog ili nadzornog odbora ili;
(3) ima pravo da, kao akcionar ili član, samostalno kontroliše većinu prava glasa saglasno ugovoru koji je zaključilo sa drugim akcionarima ili članovima ili;
(4) vrši odlučujući uticaj ili kontrolu; “.
Posle tačke 54) dodaje se nova tačka 54a) koja glasi:
“54a) klauzula o opozivu “make-whole” je ugovorna odredba kojom se štiti interes investitora, tako što se obezbeđuje da se u slučaju prevremenog otkupa obveznice izdavalac obavezuje da investitoru koji drži obveznicu isplati iznos jednak zbiru neto sadašnje vrednosti preostalih isplata kupona koje bi dospele do dana dospeća, kao i glavnice obveznice koja se prevremeno otkupljuje;”.
Posle tačke 67) dodaje se tačka 67a) koja glasi:
“67a) trgovinski repozitorijum je pravno lice koje je centar za prikupljanje podataka i vođenje evidencija o izvedenim finansijskim instrumentima/derivatima i podacima o transakcijama derivatima;”.
U tački 69) reči: “o ceni i količini u realnom vremenu za svaki finansijski instrument pojedinačno”, zamenjuje se rečima: “obezbeđuju osnovne tržišne i regulatorne podatke “.
Posle tačke 74) dodaje se tačka 74a) koja glasi:
“74a) u smislu glave v ovog zakona, matična država članica uređena je članom 70a ovog zakona; “.
Posle tačke 82) dodaje se nova tačka 82a) koja glasi:
“82a) pretežno komercijalna grupa je grupa čija osnovna delatnost nije pružanje investicionih usluga u smislu ovog zakona niti obavljanje delatnosti u smislu zakona koji uređuje obavljanje delatnosti kreditnih institucija i prudencijani nadzor nad kreditnim institucijama, niti održavanje tržišta za izvedene finansijske instrumente;”.
Tačka 83) menja se i glasi:
“83) obavezujuće iskazano interesovanje je poruka jednog člana ili učesnika u sistemu trgovanja upućenu drugom članu ili učesniku, koja se odnosi na postojanje interesa za trgovanje i koja sadrži sve neophodne informacije za zaključenje transakcije.”.
Posle tačke 83) dodaje se nova tačka 83a) koja glasi:
“83a) formalni sporazum znači sporazum koji je prema važećem pravu obavezujući; “.
Tačka 98) menja se i glasi:
“98) program otkupa je trgovanje sopstvenim akcijama izdavaoca, koje ispunjava uslove za sticanje sopstvenih akcija propisane zakonom koji uređuje poslovanje privrednih društava, izuzev sticanja putem ponude za otkup upućene svim akcionarima;”.
Posle tačke 99) dodaje se tačka 99a) koja glasi:
“99a) u smislu glave V ovog zakona, izdavalac je domaće ili strano fizičko ili pravno lice privatnog ili javnog prava, uključujući i državu, čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, a ukoliko se radi o depozitnim potvrdama, izdavaocem se smatra lice koje izdaje hartije od vrednosti koje predstavljaju te depozitne potvrde, bez obzira da li su te hartije od vrednosti uključene u trgovanje na uređenom tržištu; “.
Tačka 100) briše se.
Tačka 115. menja se i glasi:
“115) propisani podaci, u smislu Glave IV i Glave V ovog zakona, su svi podaci koje izdavalac ili bilo koje drugo lice koje podnosi zahtev za uključivanje hartija od vrednosti na regulisano tržište bez saglasnosti izdavaoca, mora da obelodani javnosti u skladu sa ovim zakonom i aktima donetim na osnovu ovog zakona; “.
Tačka 116. menja se i glasi:
“116) institucija za kolektivno investiranje koja nije zatvorenog tipa u smislu Glave III i Glave V ovog zakona je investicioni fond koji ima sledeće karakteristike:
(1) prikuplja kapital od brojnih investitora s namerom da ga ulaže u skladu s utvrđenom politikom ulaganja u korist tih investitora, i
(2) njegove se jedinice, na zahtev imalaca, otkupljuju ili isplaćuju, posredno ili neposredno, iz njegove imovine; “.
Tačka 137. menja se i glasi:
“137) sistem za kliring i/ili saldiranje hartija od vrednosti (u daljem tekstu: sistem za saldiranje) označava sistem koji ispunjava sve sledeće uslove:
(1) sistem koji ima najmanje tri učesnika, ne računajući organizatora tog sistema, posrednika za saldiranje, CCP, klirinšku kuću i indirektnog učesnika, koji ima zajednička pravila i standardizovane procedure za netiranje, sa ili bez CCP-a ili pravila o izvršavanju naloga za prenos između učesnika;
(2) sistem koji je osnovan zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona, ili posluje na osnovu dozvole za rad koju je izdao nadležni organ, a na osnovu pisanog sporazuma učesnika u sistemu od kojih barem jedan ima sedište u Republici. Kada je organizator sistema za kliring i/ili saldiranje centralni depozitar hartija od vrednosti, na postupak izdavanja, proširenja i oduzimanja dozvole za rad shodno se primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje centralni depozitar hartija od vrednosti;
(3) sistem o kome je ESMA obaveštena od strane Komisije koja je prethodno utvrdila da je taj sistem osnovan u skladu sa ovim zakonom.
Zaključivanjem sporazuma o povezivanju sistema za kliring i/ili saldiranje ne uspostavlja se novi sistem za saldiranje.”.
U tački 140) posle reči: “odobrenje za rad” dodaje se tačka i nova rečenica koja glasi: “U skladu sa pravilima sistema za saldiranje, isti učesnik može, delimično ili u potpunosti, obavljati poslove CCP-a, posrednika za saldiranje ili klirinške kuće”,
U tački 143) podtačka (1) menja se i glasi:
“(1) svaki nalog učesnika da se primaocu stavi na raspolaganje određen iznos novčanih sredstava knjiženjem na obračunskim računima CRHOV-a, kreditne institucije ili centralne banke, posrednika za saldiranje ili centralne druge ugovorne strane ili svaki nalog koji dovodi do preuzimanja ili ispunjavanja obaveze plaćanja prema pravilima sistema za saldiranje;”.
Tačka 162) menja se i glasi:
“162) Jedinstvena evropska pristupna tačka (ESAP) je centralizovana platforma eu za pristup javno dostupnim informacijama relevantnim za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost;”.
Posle tačke 162) dodaju se tač. 163), 164), 165) i 166), koje glase:
163) telo za prikupljanje podataka je Komisija za hartije od vrednosti, kao nacionalni organ nadležan za preuzimanje, obradu i prosleđivanje informacija koje se, u slkladu sa ovim zakonom, javno objavljuju, radi njihove dostupnosti putem Jedinstvene evropske pristupne tačke;
164) metapodaci su strukturisane informacije koje opisuju i omogućavaju lakše pretraživanje, identifikaciju i upotrebu podataka;
165) upakovani investicioni proizvod za male investitore (eng: packaged retail and insurance-based investment products; u daljem tekstu: PRIIPs) - u smislu ovog zakona je investicioni proizvod koji je stavljena na raspolaganje malim investitorima, uključujući otvorene investicione fondove koji su predmet javne ponude, pri čemu je, bez obzira na pravni oblik investicije, iznos koji se može vratiti malom investitoru podložan fluktuacijama zbog izloženosti referentnim vrednostima ili uspešnosti jednog ili više sredstava koja mali investitor ne kupuje neposredno;
166) izveštavanje o održivosti, predstavlja izveštavanje o informacijama povezanim sa pitanjima održivosti u skladu sa zakonom koji uređuje računovodstvo.”.
Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:
“Na centralnu drugu ugovornu stranu i trgovinski repozitorijum primenjuju se propisi EU kojima se uređuju OTC derivati, centralna druga ugovorna strana i trgovinski repozitorijumi.”.
Član 3.
Član 3. menja se i glasi:
“Član 3.
Odredbe Glave VI i Glave VIII ovog zakona ne primenjuju se na:
1) društva za osiguranje i društva za reosiguranje koja vrše aktivnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje;
2) lica koja pružaju investicione usluge isključivo svom matičnom društvu, svojim zavisnim društvima ili drugim zavisnim društvima svog matičnog društva;
3) lica koja pružaju investicione usluge kada se ta usluga pruža povremeno u okviru obavljanja njihove pretežne profesionalne delatnosti, a sama delatnost je uređena zakonskim ili podzakonskim odredbama ili pravilima poslovne etike koji uređuje samu profesiju i kojima se ne zabranjuje pružanje te usluge;
4) lica koja trguju za sopstveni račun finansijskim instrumentima, izuzimajući trgovinu robnim derivatima ili emisionim jedinicama ili derivatima emisionih jedinica, i ne pružaju druge investicione usluge u vezi sa finansijskim instrumentima, izuzev sa robnim derivatima ili emisionim jedinicama ili derivatima emisionih jedinica, osim kada ta lica:
(1) deluju u svojstvu market mejkera,
(2) su članovi ili učesnici regulisanog tržišta ili MTP, izuzev nefinansijskih subjekata koji transakcije izvršavaju na mestu trgovanja kada se te transakcije izvršavaju u svrhu upravljanja likvidnosti ili za koje bi bilo moguće objektivno izmeriti da umanjuju rizik direktno povezan sa poslovnom aktivnošću ili aktivnošću finansiranja trezora tih nefinansijskih subjekta ili njihovih grupa,
(3) primenjuju tehniku visokofrekventnog algoritamskog trgovanja, ili
(4) trguju za vlastiti račun kada izvršavaju naloge klijenata;
4a) operatere koji imaju obavezu usklađivanja sa zakonom kojim se uređuje sistem trgovanja emisijama gasova sa efektom staklene bašte i koji, kada trguju sa emisionim jedinicama, ne izvršavaju naloge klijenata, ne pružaju niti jednu investicionu uslugu i ne obavljaju niti jednu investicionu aktivnost osim trgovanja za sopstveni račun, pod uslovom da ne primenjuju tehniku visokofrekventnog algoritamskog trgovanja;
5) lica koja pružaju investicione usluge koje se isključivo sastoje od upravljanja programima učešća zaposlenih u ulaganju;
6) lica koja pružaju investicione usluge koje se sastoje isključivo od upravljanja programima učešća zaposlenih u ulaganju i pružanja investicionih usluga isključivo za svoja matična društva, svoja zavisna društva ili za druga zavisna društva svojih matičnih društava;
7) članice Evropskog sistema centralnih banaka i druge državne institucije članica EU koje obavljaju slične poslove i državni organi članica EU odgovorni za upravljanje javnim dugom ili koji posreduju pri upravljanju javnim dugom, kao i međunarodne finansijske institucije koje su osnovale dve ili više država članica EU i čija je namena aktiviranje sredstava i pružanje finansijske pomoći za članice EU koje imaju ozbiljne finansijske poteškoće ili im takve poteškoće prete;
8) institucije kolektivnog investiranja i dobrovoljni penzijski fondovi, njihovi depozitari i društva za upravljanje;
9) lica:
(1) koja trguju za sopstveni račun uključujući market mejkere za robne derivate ili emisione jedinice ili derivate emisionih jedinica, izuzev lica koja trguju za sopstveni račun prilikom izvršenja naloga klijenata; ili
(2) koja pružaju investicione usluge, izuzev trgovanja za sopstveni račun, u vezi sa robnim derivatima, emisionim jedinicama ili derivatima emisionih jedinica, strankama ili dobavljačima svoje osnovne delatnosti;
pod uslovom da:
- se za svaki od navedenih slučajeva pojedinačno i ukupno radi o dodatnoj usluzi koja je dopunska njihovoj osnovnoj delatnosti, posmatrano na nivou grupe, a osnovna delatnost, s obzirom na grupu u koju su uključene, nije pružanje investicionih usluga u smislu ovog zakona niti bankarske delatnosti iz zakona kojim se uređuje pristup delatnosti kreditnih institucija i prudencijalni nadzor kreditnih institucija i investicionih društava, niti održavanje tržišta za izvedene finansijske instrumente;
- ova lica ne primenjuju tehniku visokofrekventnog algoritamskog trgovanja; i
- ta lica na zahtev izveštavaju Komisiju na osnovu čega smatraju da je njihova aktivnost koja potpada pod podtač. (1) i (2) ove tačke dopunska delatnost njihovoj osnovnoj delatnosti;
10) lica koja pružaju investicione savete u okviru obavljanja druge delatnosti, na koju se ne primenjuju odredbe ovog zakona, pod uslovom da se za pružanje takvih saveta ne naplaćuje posebna naknada.
11) pružaoce usluga grupnog finansiranja, kako su definisani zakonom kojim se uređuje delatnost grupnog finasiranja projekata privrede.
Lica koja su izuzeta na osnovu stava 1. tač. 1), 9) i 10) ovog člana ne treba da ispunjavaju uslove utvrđene u stavu 1. tački 4) ovog člana da bi bila izuzeta.
Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na pružanje usluga u svojstvu druge ugovorne strane u transakcijama koje obavljaju državni organi koji se bave javnim dugom ili članovi Evropskog sistema centralnih banaka koji obavljaju svoje zadatke predviđene Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) i Statutom Evropskog sistema centralnih banaka i Statutom Evropske banke, ili koji obavljaju ekvivalentne funkcije predviđene nacionalnim propisima.
Komisija bliže uređuje:
1) uslove koji moraju da budu ispunjeni da bi moglo da se smatra da se aktivnost obavlja povremeno u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana;
2) kriterijume za utvrđivanje kada se aktivnost treba smatrati dopunskom osnovnoj delatnosti na nivou grupe u smislu stava 1. tačka 10) ovog člana.
Kriterijumi iz stava 4. tačka 2) ovog člana u obzir uzimaju sledeće elemente:
1) da li je neto preostala zamišljena vrednost u robnim derivatima ili emisionim jedinicama ili njihovim derivatima koji se namiruju u novcu i kojima se trguje u EU, isključujući robne derivate ili emisione jedinice ili njihove derivate kojima se trguje na mestu trgovanja, ispod godišnjeg praga od 3 milijarde evra;
2) da li je kapital koji koristi grupa kojoj pripada lice pretežno dodeljen redovnoj delatnosti grupe; ili
3) da li obim aktivnosti iz stava 1. tačka 10) ovog člana premašuje ukupni obim ostalih aktivnosti trgovanja na nivou grupe.
Aktivnosti iz stava 5. ovog člana posmatraju se na nivou grupe.
Elementi iz stava 5. ovog člana isključuju:
1) transakcije unutar grupe u smislu propisa EU koji uređuju OTC derivate, CCP i trgovinske repozitorijume, koje služe likvidnosti na nivou cele grupe ili za potrebe upravljanja rizikom;
2) transakcije robnim derivatima ili emisionim jedinicama ili njihovim derivatima koje su objektivno merljive i određene kao pozicije koje smanjuju rizike direktno povezane sa poslovnim aktivnostima ili aktivnostima finansiranja Republike;
3) transakcije robnim derivatima ili emisionim jedinicama ili njihovim derivatima zaključene da bi se ispunile obaveze pružanja likvidnosti na mestu trgovanja, kada takve obaveze zahteva Komisija u skladu sa propisima, ili kad ih zahtevaju mesta trgovanja.”.
Član 4.
U članu 4. st. 4. i 5. brišu se.
Član 5.
Član 36. menja se i glasi:
“Odredbe ove glave ne primenjuju se na:
1) jedinice koje izdaju institucije kolektivnog investiranja koje nisu zatvorenog tipa;
2) nevlasničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, međunarodne organizacije čiji je član Republika ili Narodna banka Srbije;
3) udele u kapitalu centralnih banaka država članica EU;
4) hartije od vrednosti za koje bezuslovno i neopozivo garantuje Republika, odnosno njeni organi, organi autonomne pokrajine ili lokalne samouprave;
5) hartije od vrednosti koje u skladu sa zakonom izdaju udruženja koja imaju status pravnog lica ili neprofitne organizacije, radi pribavljanja sredstava potrebnih za postizanje neprofitnih ciljeva;
6) nezamenjive udele u kapitalu, čija je glavna svrha davanje imaocu stanarskog prava na stanu ili drugom obliku nepokretne imovine ili delu te imovine, kada se udeli ne mogu prodati bez odricanja od tog prava, u skladu sa odredbama posebnog zakona.
Obaveza objavljivanja prospekta iz člana 37. stav 1. ovog zakona ne važi za sledeće vrste javnih ponuda hartija od vrednosti:
1) ponudu hartija od vrednosti upućenu samo kvalifikovanim investitorima;
2) ponudu hartija od vrednosti upućenu manjem broju od 150 fizičkih ili pravnih lica u Republici koji nisu kvalifikovani investitori;
3) ponudu hartija od vrednosti čija je pojedinačna nominalna vrednost najmanje 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije;
4) ponudu koja je upućena investitorima koji stiču hartije od vrednosti u najmanjem iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, po investitoru, za svaku pojedinačnu ponudu;
5) ponudu hartija od vrednosti koje treba da da se uključe u trgovanje na regulisanom tržištu ili tržištu rasta MSP-a, zamenjive za hartije od vrednosti koje su već uključene u trgovanje na istom tržištu, pod uslovom da:
(1) u periodu od 12 meseci predstavljaju manje od 30% hartija od vrednosti koje su već uključene u trgovanje na istom tržištu;
(2) izdavalac hartija od vrednosti nije u postupku restrukturiranja ili stečajnom postupku;
(3) dokument koji sadrži propisane informacije se podnosi Komisiji, u elektronskom obliku, i u isto vreme se stavlja na raspolaganje javnosti u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona. Maksimalna dužina dokumenta je 11 stranica A4 formata i mora biti predstavljen i struktuiran tako da je lako razumljiv i jednostavan za čitanje, sa znakovima čitljive veličine, napisan na srpskom jeziku, na nekom od zvaničnih jezika država članica ili na drugom jeziku koji je prihvaćen od strane ovlašćenog organa matične države članice;
6) ponudu hartija od vrednosti zamenjive za hartije od vrednosti koje su bile neprekidno uključene u trgovanje na regulisanom tržištu ili tržištu rasta MSP-a u poslednjih najmanje 18 meseci pre ponude novih hartija od vrednosti, pod uslovom da:
(1) hartije od vrednosti iz javne ponude nisu izdate u vezi sa preuzimanjem putem zamene, spajanja ili podele;
(2) izdavalac hartija od vrednosti nije u postupku restrukturiranja ili stečajnom postupku;
(3) dokument koji sadrži propisane informacije se podnosi Komisiji, u elektronskom obliku, i u isto vreme se stavlja na raspolaganje javnosti u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona. Maksimalna dužina dokumenta je 11 stranica A4 formata i mora biti predstavljen i struktuiran tako da je lako razumljiv i jednostavan za čitanje, sa znakovima čitljive veličine, napisan na na srpskom jeziku, na nekom od zvaničnih jezika država članica ili na drugom jeziku koji je prihvaćen od strane ovlašćenog organa matične države članice;
7) akcije izdate u zamenu za akcije iste klase koje su već bile izdate, ukoliko se izdavanjem akcija ne povećava osnovni kapital;
8) hartije od vrednosti koje se nude kao način plaćanja u ponudi za preuzimanje, pod uslovom da je dokument koji sadrži informacije o transakciji i njenom uticaju na izdavaoca objavljen u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona;
9) hartije od vrednosti koje se nude, dodeljuju ili koje će biti dodeljene u vezi sa statusnom promenom, pod uslovom da je dokument koji sadrži informacije o transakciji i njenom uticaju na izdavaoca objavljen u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona;
10) dividende isplaćene postojećim akcionarima u akcijama iste klase kao i akcije u vezi sa kojima se te dividende isplaćuju, pod uslovom da je dostupan dokument sa podacima o broju i prirodi akcija, kao i razlozima i detaljima u vezi sa ponudom;
11) hartije od vrednosti koje sadašnjim ili bivšim direktorima ili zaposlenima nudi, dodeljuje ili će dodeliti njihov poslodavac ili povezano društvo, pod uslovom da postoji dostupan dokument sa podacima o broju i karakteristikama hartija od vrednosti, kao i razlozima i detaljima vezanim za ponudu, odnosno dodelu;
12) nevlasničke hartije od vrednosti koje kontinuirano ili periodično izdaju kreditne institucije, ako je ukupna naknada za hartije u ponudi u Republici manja od 150.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, po kreditnoj instituciji, a koja se obračunava za period od 12 meseci, pod uslovom da ove hartije od vrednosti:
(1) ne predstavljaju subordinirane obaveze, niti su konvertibilne ili zamenjive, i
(2) ne daju pravo na upis ili sticanje drugih vrsta hartija od vrednosti i nisu vezane za izvedene instrumente.
Ukupno zbirno razmatranje ponuda hartija od vrednosti iz stava 2. tačka 12) ovog člana uzima u obzir ukupno zbirno razmatranje svih tekućih javnih ponuda i ponuda hartija od vrednosti datih u roku od 12 meseci koji prethode datumu početka nove javne ponude hartija od vrednosti, osim za one javne ponude hartija od vrednosti kojima je prospekt već objavljen ili potpadaju pod neki od izuzetaka od objavljivanja prospekta propisani članom 37. st. 3-6. ovog zakona.
Obaveza objavljivanja prospekta iz člana 37. stav 2. ovog zakona ne važi za uključenje u trgovanje na regulisano tržište sledećih hartija od vrednosti:
1) hartije od vrednosti zamenjive za hartije od vrednosti koje su već uključene u trgovanje na istom regulisanom tržištu, ako u periodu od 12 meseci predstavljaju manje od 30% hartija od vrednosti koje su već uključene u trgovanje na istom regulisanom tržištu;
2) akcije nastale konverzijom ili zamenom drugih hartija od vrednosti ili ostvarivanjem prava iz drugih hartija od vrednosti, ako su iste klase kao i akcije koje su već uključene u trgovanje na istom regulisanom tržištu i ukoliko u periodu od 12 meseci predstavljaju manje od 30% akcija iste klase koje su već uključene u trgovanje na istom regulisanom tržištu;
3) hartije od vrednosti zamenjive za hartije od vrednosti koje su već uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u poslednjih najmanje 18 meseci pre uključenja u trgovanje novih hartija od vrednosti, pod uslovom da:
(1) hartije od vrednosti koje se uključuju u trgovanje na regulisano tržište nisu izdate u vezi sa preuzimanjem putem zamene, spajanja ili podele;
(2) izdavalac hartija od vrednosti nije u postupku restrukturiranja ili stečajnom postupku;
(3) dokument koji sadrži propisane informacije se podnosi Komisiji, u elektronskom obliku, i u isto vreme se stavlja na raspolaganje javnosti u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona. Maksimalna dužina dokumenta je 11 stranica A4 formata i mora biti predstavljen i struktuiran tako da je lako razumljiv i jednostavan za čitanje, sa znakovima čitljive veličine, napisan na na srpskom jeziku, na nekom od zvaničnih jezika država članica ili na drugom jeziku koji je prihvaćen od strane ovlašćenog organa matične države članice;
4) hartije od vrednosti nastale konverzijom ili zamenom drugih hartija od vrednosti, sopstvenih sredstava ili kvalifikovanih obaveza od strane Narodne banke Srbije ili drugog nadležnog organa za restrukturiranje iz zakona kojim se uređuje restrukturiranje banaka, odnosno kreditnih institucija, odnosno zakona kojim se uređuje restrukturiranje investicionih društava;
5) akcije izdate u zamenu za akcije iste klase koje su već uključene u trgovanje na isto regulisano tržište, ukoliko izdavanje takvih akcija ne podrazumeva povećanje osnovnog kapitala;
6) hartije od vrednosti koje se nude kao način plaćanja u ponudi za preuzimanje, pod uslovom da je dokument koji sadrži informacije o transakciji i njenom uticaju na izdavaoca objavljen u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona;
7) hartije od vrednosti koje se nude, dodeljuju ili koje će biti dodeljene u vezi sa statusnom promenom, pod uslovom da je dokument koji sadrži informacije o transakciji i njenom uticaju na izdavaoca objavljen u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona;
8) akcije koje su ponuđene, dodeljene ili će biti dodeljene bez naknade postojećim akcionarima, kao i dividende isplaćene u akcijama iste klase kao i akcije u vezi sa kojima su dividende isplaćene, pod uslovom da su iste klase kao i akcije koje su već uključene u trgovanje na isto regulisano tržište i da postoji dokument sa informacijama o broju i karakteristikama akcija, kao i razlozima i detaljima vezanim za ponudu ili dodelu;
9) hartije od vrednosti koje su ponuđene, dodeljene ili će biti dodeljene sadašnjim ili bivšim direktorima ili zaposlenima od strane njihovog poslodavca ili povezanog društva, pod uslovom da su iste klase kao i akcije koje su već uključene u trgovanje na isto regulisano tržište i da postoji dokument sa informacijama o broju i karakteristikama hartija od vrednosti, kao i razlozima i detaljima vezanim za ponudu ili dodelu;
10) nevlasničke hartije od vrednosti koje kontinuirano ili periodično izdaju kreditne institucije, ako je ukupna naknada za hartije od vrednosti u ponudi, u Republici, manja od 150.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, po kreditnoj instituciji, a koja se obračunava za period od 12 meseci, pod uslovom da ove hartije od vrednosti:
(1) ne predstavljaju podređene obaveze niti su konvertibilne ili zamenjive, i
(2) ne daju pravo na upis ili sticanje drugih vrsta hartija od vrednosti i da nisu vezane za izvedene finansijske instrumente.
Ukupno zbirno razmatranje ponuda hartija od vrednosti iz stava 4. tačka 10) ovog člana uzima u obzir ukupno zbirno razmatranje svih tekućih javnih ponuda i javnih ponuda hartija od vrednosti datih u roku od 12 meseci koji prethode datumu početka nove javne ponude hartija od vrednosti, osim za one javne ponude hartija od vrednosti kojima je prospekt već objavljen ili potpadaju pod neki od izuzetaka od objavljivanja prospekta propisani stavom 4. ovog člana.
Odredba da akcije nastale u periodu od 12 meseci predstavljaju manje od 30% akcija iste klase, koje su već uključene u trgovanje na istom regulisanom tržištu iz stava 4. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u sledećim slučajevima:
1) kada je prospekt za javnu ponudu i/ili uključenje u trgovanje na regulisano tržište hartija od vrednosti koje daju pravo na sticanje akcija, sačinjen u skladu sa zakonom;
2) ako akcije, u skladu sa propisom koji uređuje prudencijalne zahteve za kreditne institucije i propisom koji uređuje prudencijalne zahteve za investiciona društva, ispunjavaju uslove za stavke osnovnog akcijskog kapitala kreditne institucije ili investicionog društva (engl. common equity tier 1) i nastale su konverzijom instrumenata dodatnog osnovnog kapitala prvog reda koji je ta kreditna institucija ili investiciono društvo izdalo u slučaju kada stopa redovnog osnovnog kapitala padne ispod 5,125% ili na nivo više od 5,125% koji kreditna institucija ili investiciono društvo odredi i bliže opiše u odredbama kojima se uređuje instrument;
3) ako akcije, u skladu sa propisom koji uređuje prudencijalne zahteve za društva za osiguranje i reosiguranje, mogu da se koriste za ispunjavanje zahteva u pogledu adekvatnosti kapitala, odnosno solventnosti društva za osiguranje i reosiguranje ili grupe društava za osiguranje i reosiguranje i nastale su konverzijom drugih hartija od vrednosti sa ciljem ispunjenja tih zahteva.
Izuzeci od obaveze objavljivanja prospekta koji su propisani st. 2. i 4 ovog člana mogu se kombinovati.
Izuzetno od stava 7. ovog člana, izuzeci iz stava 4. tač. 1) i 2) ovog člana ne mogu se kombinovati, ukoliko bi njihovo kombinovanje dovelo do trenutnog ili odloženog uključenja u trgovanje na regulisano tržište u periodu od 12 meseci više od 30% akcija iste klase koje su već bile uključene u trgovanje na istom regulisanom tržištu, bez objavljivanja prospekta.
Komisija može bliže urediti uslove za primenu izuzetaka, kao i minimalnu sadržinu informacija u dokumentima iz stava 2. tačka 5) podtačka (3), tačka 6) podtačka (3), tač. 8) i 9) i stava 4. tačka 3) podtačka (3), tač. 6) i 7) ovog člana.”.
Član 6.
U članu 37. posle stava 2. dodaju se novi st. 3-6, koji glase:
“Javna ponuda hartija od vrednosti je izuzeta od obaveze objavljivanja prospekta iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da:
1. takva ponuda ne podleže obavezi obaveštavanja u skladu sa članom članom 68b ovog zakona; i
2. ukupna zbirna cena u Republici za ponuđene hartije od vrednosti u periodu od 12 meseci je manja od 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije po izdavaocu ili ponuđaču.
Komisija će obavestiti Evropsku komisiju i ESMA-u ukoliko odluči da uvede prag za izuzeće od obaveze objavljivanja prospekta u iznosu od 12.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Pri utvrđivanju ukupne zbirne cene javnih ponuda hartija od vrednosti iz stava 3. tačka 2) i stava 4. ovog člana uzima se u obzir ukupna zbirna cena svih tekućih javnih ponuda hartija od vrednosti i javnih ponuda hartija od vrednosti sprovedenih tokom 12 meseci pre datuma početka nove javne ponude hartija od vrednosti, osim onih javnih ponuda hartija od vrednosti za koje je objavljen prospekt ili na koje se primenjivalo bilo koje izuzeće od obaveze objavljivanja prospekta na osnovu člana 36. stav 2. ovog zakona. Ukupna zbirna vrednost javno ponuđenih hartija od vrednosti obuhvata sve vrste i klase ponuđenih hartija od vrednosti.
Ako je javna ponuda hartija od vrednosti izuzeta od obaveze objavljivanja prospekta na osnovu stava 3. tačka 2) ili stava 4. ovog člana, Republika može zahtevati od izdavaoca da, u skladu sa članom 55. stav 3. ovog zakona, dostavi i učini dostupnim javnosti dokument koji sadrži informacije iz skraćenog prospekta, koje su propisane podzakonskim aktom Komisije.”.
Član 7.
U članu 38. stav 1. menja se i glasi:
“Kada je javna ponuda hartija od vrednosti ili uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište izuzeto od obaveze objavljivanja prospekta u skladu sa članom 36. st. 2. ili 4. i članom 37. st. 3. ili 4. ovog zakona, izdavalac, ponuđač ili lice koje zahteva uključenje u trgovanje na regulisano tržište ima pravo da dobrovoljno sačini prospekt u skladu sa ovim zakonom.”.
Član 8.
U članu 39. stav 1. posle reči “javnih ponuda hartija od vrednosti iz člana” reči: “36. stav 3. tač. 1)-4)” zamenjuju se rečima: “36. stav 2. tač. 1)-6)”.
U stavu 2. posle reči “izuzetak iz člana” reči: “36. stav 3. tač. 1)-4)” zamenjuju se rečima: “36. stav 2. tač. 1)-6)”.
Član 9.
U članu 40. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
“Informacije sadržane u univerzalnom dokumentu o registraciji mogu se uključiti bez obzira na standardizovan oblik prospekta, izgled, redosled i dužinu teksta, veličinu fonta i stil.”.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:
“Ukoliko hartije od vrednosti treba da budu uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici i ako se istovremeno ponude ili privatno plasiraju investitorima u stranoj zemlji u kojoj je dokument o ponudi sastavljen u skladu sa zakonom, pravilima ili tržišnom praksom, zahtevi koji se odnose na standardizovani oblik, standardizovani redosled, dužinu, kao i obrazac i izgled prospekta, uključujući zahteve u pogledu veličine slova i stila, neće se primenjivati na prospekt za uključenje tih hartija od vrednosti u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici.”.
Član 10.
U članu 41. posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:
“Izuzetno od stava 6. ovog člana, podaci u skraćenom prospektu mogu biti prikazani u obliku dijagrama, grafikona ili tabele.ˮ.
Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.
Posle stava 9. dodaje se stav 10, koji glasi:
“Kada je potrebno izraditi dokument s ključnim informacijama za javno ponuđene hartije od vrednosti, a matična država članica EU traži od izdavaoca, ponuđača ili lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu da zameni sadržaj dokumenta s ključnim informacijama u skladu sa propisom EU koji uređuje PRIIPs za potrebe lica koja pružaju usluge savetovanja ili prodaje hartija od vrednosti, odnosno posrednika na tržištu u ime izdavaoca, ponuđača ili lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu, smatra se da su tokom trajanja ponude ispunili obavezu dostavljanja dokumenta s ključnim informacijama u skladu sa PRIIPsom, pod uslovom da su investitorima dostavili skraćeni prospekt u skladu s rokovima i uslovima utvrđenim odredbama PRIIPs-a.”.
Član 11.
Posle člana 41. dodaje se novi član 41a, koji glasi:
“Skraćeni prospekt za prospekt EU za naknadna izdanja ili prospekt EU o izdanjima za rast
Član 41a
Prospekt EU za naknadna izdanja ili prospekt EU o izdanjima za rast sadrži skraćeni prospekti sastavljen u skladu s ovim članom.
Skraćeni prospekt prospekta EU za naknadna izdanja ili prospekta EU o izdanjima za rast sastavlja se kao kratak, sažet dokument koji ima najviše sedam stranica A4 formata.
Skraćeni prospekt prospekta EU za naknadna izdanja ili prospekta EU o izdanjima za rast ne sadrži međusobna upućivanja na druge delove prospekta, niti uključuje informacije upućivanjem, i ispunjava sledeće uslove:
1) predstavljen je i strukturiran tako da je lako čitljiv, napisan slovima veličine koja omogućava čitanje;
2) napisan je jezikom koji je jasan, nije tehničke prirode, sažet je i razumljiv za investitore i u stilu kojim se olakšava razumevanje informacija;
3) sadrži informacije navedene sledećim rasporedom:
1. uvod koji sadrži sve informacije iz stava 5. ovog člana, uključujući upozorenja i datum odobrenja prospekta EU za naknadna izdanja ili prospekta EU o izdanjima za rast;
2. ključne informacije o izdavaocu;
3. ključne informacije o hartijama od vrednosti, što uključuje prava povezana sa tim hartijama od vrednosti i bilo kakva ograničenja tih prava;
4. ključne informacije o javnoj ponudi hartija od vrednosti ili o uključenju u trgovanje na regulisanom tržištu, ili oba;
5. ako postoji jemstvo ili zaloga na hartijama od vrednosti, ključne informacije o jemcu ili zalogodavcu i o prirodi i obimu tog jemstva ili zaloge.
U skraćenom prospektu prospekta EU za naknadna izdanja ili prospekta EU o izdanjima za rast, informacije mogu biti prikazane ili sažete u obliku dijagrama, grafikona ili tablica.
Komisija bliže uređuje skraćeni prospekt prospekta EU za naknadna izdanja ili prospekta EU o izdanjima za rast.”.
Član 12.
U članu 43. stav 3. reči: “dve uzastopne poslovne godine” zamenjuju se rečima: “za jednu poslovnu godinuˮ.
U stavu 4. reč: “finansijskuˮ zamenjuje se rečju: “poslovnuˮ.
U stavu 14. reči: “stav 14.” zamenjuju se rečima: “stav 15.ˮ.
U stavu 20. reči: “st. 12. i 13.” zamenjuju se rečima: “st. 13. i 14.ˮ.
Član 13.
U članu 45. stav 4. reči: “ili na osnovu posebnog skraćenog prospekta EU za rastˮ brišu se.
Član 14.
Član 48. menja se i glasi:
“Prospekt EU za naknadna izdanja
Član 48.
U slučaju javne ponude hartija od vrednosti ili uključenja u trgovanje na regulisanom tržištu, sledeća lica mogu da sačine prospekt EU za naknadna izdanja:
1) izdavaoci čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu neprekidno najmanje 18 meseci pre javne ponude novih hartija od vrednosti ili njihovog uključenja u trgovanje na regulisanom tržištu;
2) izdavaoci čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na tržištu rasta MSP-ova neprekidno najmanje 18 meseci pre javne ponude novih hartija od vrednosti;
3) izdavaoci koji traže uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu hartija od vrednosti zamenljivih za hartije od vrednosti koje su uključene u trgovanje na tržištu rasta MSP-ova neprekidno najmanje 18 meseci pre uključenja hartija od vrednosti u trgovanje;
4) ponuđači hartija od vrednosti uključenih u trgovanje na regulisaonm tržištu ili tržištu rasta MSP-ova neprekidno najmanje 18 meseci pre javne ponude hartija od vrednosti.
Izuzetno, izdavalac koji ima samo nevlasničke hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu ili tržištu rasta MSP-ova ne može da sastavi prospekt EU za naknadna izdanja za uključenje vlasničkih hartija od vrednosti u trgovanje na regulisanom tržištu.
Izuzetno od člana 40. stav 1. ovog zakona, a u skladu sa članom 52. stav 1. ovog zakona, prospekt EU za naknadna izdanja sadrži sve informacije potrebne investitorima kako bi razumeli sledeće:
1) očekivanja i finansijsku uspešnost izdavaoca i značajne promene u finansijskom i poslovnom položaju izdavaoca koje su nastale nakon završetka poslednje finansijske godine, ako ih je bilo;
2) ključne informacije o hartijama od vrednosti, koje uključuju prava povezana sa tim hartijama od vrednosti i svako ograničenje tih prava;
3) razloge izdavanja i njegov učinak na izdavaoca, između ostalog na celokupnu strukturu kapitala izdavaoca, i raspolaganje prihodom.
Informacije sadržane u prospektu EU za naknadna izdanja moraju biti napisane i prikazane u razumljivom i sažetom obliku koji omogućava jednostavnu analizu i investitorima omogućava donošenje osnovane odluke o ulaganju.
Prospekt EU za naknadna izdanja može biti sastavljen kao jedinstven dokument ili kao više posebnih dokumenata.
Komisija bliže uređuje maksimalnu dužinu i minimum informacija koje sadrži prospekt EU za naknadna izdanja, u zavisnosti od vrste hartija od vrednosti.ˮ.
Član 15.
Član 49. menja se i glasi:
“Prospekt EU o izdanjima za rast
Član 49.
U slučaju javne ponude hartija od vrednosti, sledeća lica mogu da sačine prospekt EU o izdanjima za rast, pod uslovom da nemaju hartije od vrednosti koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu:
1) MSP-ovi;
2) izdavaoci, osim MSP-ova, čije hartije od vrednosti jesu ili treba da budu uključene u trgovanje na tržištu rasta MSP-ova;
3) izdavaoci, izuzev izdavalaca iz tač. 1) i 2) ovog stava, ako je ukupna zbirna vrednost javno ponuđenih hartija od vrednosti u Republici izračunata tokom perioda od 12 meseci manja od 50.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije i pod uslovom da takvi izdavaoci nemaju hartije od vrednosti kojima se trguje na MTP-u, a prosečan broj njihovih zaposlenih tokom prethodne finansijske godine nije prelazio 499;
4) ponuđači hartija od vrednosti koje su izdali izdavaoci iz tač. 1) i 2) ovog stava.
U ukupnu zbirnu vrednosti javno ponuđenih hartija od vrednosti iz stava 1. tačka 3) ovog člana uzima se u obzir ukupna zbirna vrednost svih tekućih javnih ponuda hartija od vrednosti i javnih ponuda hartija od vrednosti sprovedenih tokom 12 meseci pre datuma početka nove javne ponude hartija od vrednosti, osim za one javne ponude hartija od vrednosti za koju je objavljen prospekt ili na koju se primenjivalo bilo koje drugo izuzeće od obaveze objavljivanja prospekta na osnovu člana 36. stava 2. ovog zakona ili na osnovu člana 37. st. 3. ili 4. ovog zakona. Ukupna zbirna vrednost javno ponuđenih hartija od vrednosti uključuje sve vrste i klase ponuđenih hartija od vrednosti.
Izuzetno od člana 40. stav 1. ovog zakona, a u skladu sa članom 52. stav 1. ovog zakona, prospekt EU o izdanjima za rast sadrži sve informacije u skraćenom i srazmernom obliku koje su potrebne investitorima kako bi razumeli sledeće:
1) očekivanja i finansijsku uspešnost izdavaoca i značajne promene u finansijskom i poslovnom položaju izdavaoca koje su nastale nakon završetka poslednje finansijske godine, ako ih je bilo;
2) ključne informacije o hartijama od vrednosti, koje uključuju prava povezana s tim hartijama od vrednosti i svako ograničenje tih prava;
3) razloge izdavanja i uticaj na izdavaoca, uključujući uticaj na celokupnu strukturu kapitala izdavaoca, i raspolaganje prihodom.
Informacije sadržane u prospektu EU o izdanjima za rast moraju biti napisane i prikazane u razumljivom i sažetom obliku koji omogućava jednostavnu analizu i investitorima omogućava donošenje osnovane odluke o ulaganju.
Prospekt EU o izdanjima za rast sastavlja se kao jedinstveni dokument.
Komisija bliže uređuje maksimalnu dužinu i minimum informacija koje sadrži prospekt EU o izdanjima za rast, u zavisnosti od vrste hartija od vrednosti.ˮ.
Član 16.
U članu 50. stav 1. reči: “i/iliˮ zamenjuju se rečju: “iˮ, a reči: “dokumenta o registraciji i dokumenta o hartijama od vrednostiˮ zamenjuju se rečju: “prospektaˮ.
Posle stava 1, dodaje se novi stav 2. koji glasi:
“Prospekt ne sadrži faktore rizika koji su opšti, koji služe samo za ograničenje odgovornosti ili koji ne pružaju dovoljno jasan pregled specifičnih faktora rizika sa kojima investitori moraju biti upoznati.ˮ.
Dosadašnji st. 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. postaju st. 3, 4, 5, 6, 7, 8. i 9.
U stavu 4. reči: “Svaki faktor rizika se opisuje na odgovarajući načinˮ zamenjuju se rečima: “Izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište na odgovarajući način opisuje svaki faktor rizikaˮ.
U stavu 5. reči: “stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ.
U stavu 6. reči: “stava 2.ˮ zamenjuju se rečima: “stava 3.ˮ.
Član 17.
U članu 51. stav 1. tačka 1) reč: “dvaˮ zamenjuje se rečju: “triˮ.
Član 18.
U članu 52. posle stava 5. dodaje se član 6, koji glasi:
“Komisija će dostavljati ESMA-i godišnje izveštaje o informacijama čije je izostavljanje odobreno.ˮ.
Član 19.
U članu 53. stav 1. menja se i glasi:
“Informacije mogu da se uključuju u prospekt upućivanjem, ako su prethodno ili istovremeno objavljene elektronskim putem, sastavljene na srpskom jeziku ili na jeziku u skladu sa članom 68g ovog zakona, i ukoliko se nalaze u jednom od sledećih dokumenata:
1) dokumentima koje je odobrila Komisija, odnosno koja su podneta Komisiji, u skladu sa ovim zakonom, uključujući i univerzalni dokument o registraciji;
2) dokumentima iz člana 36. stav 2. tač. 5), 6), 8)-11) i stav 4. tač. 3), 6)-9) ovog zakona;
3) propisanim informacijama;
4) godišnjim finansijskim informacijama i finansijskim informacijama za period kraći od poslovne godine;
5) izveštajima o reviziji i finansijskim izveštajima;
6) izveštajima o poslovanju sačinjenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, uključujući i, ako je primenljivo, izveštaje o održivosti;
7) izveštajima o korporativnom upravljanju sačinjenim u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;
8) izveštajima o određivanju vrednosti imovine ili društva;
9) izveštajima o naknadama;
10) godišnjim izveštajima ili svim informacijama koje se objavljuju u skladu sa zakonom kojim se uređuju društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima;
11) osnivačkom aktu i statutu;
12) dokumentima navedenim u aktu Komisije iz stava 7. ovog člana.ˮ.
Posle stava 3. dodaju se novi st. 4. i 5, koji glase:
“Informacije koje ne treba uključiti u prospekt i dalje se mogu dobrovoljno uključiti upućivanjem ako su prethodno ili istovremeno objavljene u elektronskom obliku, sastavljene na srpskom jeziku ili jeziku u skladu sa članom 68g ovog zakona, i ako su sadržane u jednom od dokumenata iz stava 1. ovog člana.
Izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište nije dužan da objavi dodatak prospekta iz člana 57. stav 1. ovog zakona za nove godišnje finansijske informacije ili finansijske informacije za period kraći od poslovne godine objavljene u trenutku kada je osnovni prospekt još uvek važeći u smislu člana 46. stav 1. ovog zakona. Ukoliko se nove godišnje finansijske informacije ili finansijske informacije za period kraći od poslovne godine objavljuju u elektronskom obliku, mogu se upućivanjem uključiti u osnovni prospekt, u skladu sa stavom 1. tačka 4) ovog člana. Izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište ima pravo da dobrovoljno objavi dodatak prospekta za takve informacije.ˮ.
Dosadašnji st. 4, 5, 6. i 7. postaju st. 6, 7, 8. i 9.
Član 20.
Član 54. menja se i glasi:
“Odobrenje prospekta
Član 54.
Nije dopušteno objaviti prospekt ukoliko prospekt ili svi njegovi sastavni delovi nisu odobreni od strane Komisije.
Zahtev za odobrenje prospekta Komisiji podnosi izdavalac, ponuđač ili lice koje zahteva uključenje na regulisano tržište.
Uz zahtev iz stava 2. ovog člana podnosilac Komisiji dostavlja sledeću dokumentaciju:
1) odluku izdavaoca o izdavanju hartija od vrednosti, odnosno o uključenju u trgovanje, sa svim dodatnim informacijama koje se dostavljaju regulisanom tržištu na koje se zahteva uključenje u trgovanje;
2) primerke prospekta koji može da se sastoji iz jednog ili više dokumenata i skraćenog prospekta;
3) osnivački akt i statut izdavaoca;
4) saglasnost nadležnog organa, ako je ovim ili drugim zakonom određeno da je izdavanje hartija od vrednosti dozvoljeno samo uz prethodnu saglasnost tog organa;
5) akt o ispunjavanju uslova za uključivanje hartija od vrednosti na regulisano tržište, po odobrenju prospekta za uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište;
6) ostalu dokumentaciju propisanu aktom Komisije.
Komisija donosi odluku o odobrenju prospekta i dostavlja je izdavaocu, ponuđaču ili licu koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište, u roku od deset radnih dana od dana podnošenja urednog zahteva za odobrenje prospekta.
Ukoliko Komisija ne donese rešenje o odobrenju prospekta u rokovima utvrđenim u st. 4, 7, 13. i 14. ovog člana, smatraće se da zahtev nije odobren. Komisija je dužna da obavesti izdavaoca, ponuđača ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište o razlozima nedonošenja odluke.
Komisija je dužna da obavesti ESMA-u o razlozima nedonošenja odluke iz stava 5. ovog člana.
Ukoliko se javna ponuda odnosi na hartije od vrednosti izdavaoca koji nema hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisano tržište, niti je ranije upućivao javnu ponudu hartija od vrednosti, rok iz stava 4. ovog člana se produžava na 20 radnih dana od dana prijema urednog zahteva.
Rok od 20 radnih dana iz stava 7. ovog člana se primenjuje samo na prvo podnošenje zahteva za odobrenje prospekta.
Kada je u skladu sa stavom 10. ovog člana potrebno urediti zahtev primenjuje se rok iz stava 4. ovog člana.
Ako Komisija utvrdi da tekst prospekta ne ispunjava standarde potpunosti, razumljivosti i doslednosti, koje mora ispunjavati da bi bio odobren i/ili su potrebne izmene ili dodatne informacije:
1) o tome obaveštava izdavaoca, ponuđača ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište bez odlaganja, a najkasnije u roku iz stava 4. ili stava 7. ovog člana, koji počinje da teče od dana podnošenja zahteva za odobrenje prospekta; i
2) jasno naznačava izmene ili dodatne informacije koje su potrebne.
U slučajevima iz stava 10. ovog člana rok za odlučivanje počinje da teče od dana kada je Komisiji dostavljena uredna dokumentacija.
Ako izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ne postupe po nalogu Komisije za dopunu dokumentacije u skladu sa stavom 10. ovog člana, Komisija postupa u skladu sa članom 59. tačka 1) ovog zakona.
Rokovi iz st. 4. i 7. ovog člana skraćuju se na pet radnih dana za prospekt koji se sastoji od posebnih dokumenata koje sastavljaju redovni izdavaoci iz člana 43. stav 20. ovog zakona.
Redovni izdavalac obaveštava Komisiju o podnošenju zahteva najkraće pet radnih dana pre procenjenog datuma podnošenja zahteva za odobrenje.
Redovni izdavalac podnosi Komisiji zahtev koji sadrži sve potrebne izmene univerzalnog dokumenta o registraciji, dokument o hartijama od vrednosti i skraćeni prospekt na odobrenje.
Izuzetno, rokovi utvrđeni u stavu 4. i stavu 7. ovog člana skraćuju se na sedam radnih dana za prospekt EU za naknadna izdanja.
Skraćeni rok utvrđen u stavu 16. ovog člana ne primenjuje se na prospekt EU za naknadna izdanja koji su sastavili izdavaoci iz člana 48 stav 1. tačka 3) ovog zakona.
Komisija na svojoj internet strani objavljuje smernice o postupku odobrenja prospekta kako bi omogućila efikasno i pravovremeno odobrenje prospekata.
Smernice iz stava 18. ovog člana uključuju podatke za kontakt za potrebe odobrenja prospekta.
Izdavalac, ponuđač, lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili lice odgovorno za pripremu prospekta može tokom postupka odobrenja prospekta neposredno da komunicira ili bude u kontaktu sa zaposlenima Komisije.
Komisija bliže uređuje:
1) sadržinu i formu zahteva iz stava 2. ovog člana;
2) kriterijume za proveru prospekta, naročito njegove potpunosti, razumljivosti i doslednost u pogledu informacija koje sadrži, kao i postupak odobrenja prospekta.
Komisija će obavestiti ESMA-u o odobrenju prospekta i svih njegovih dopuna u najkraćem roku, odnosno najkasnije do kraja prvog radnog dana nakon što je Komisija dostavila odluku o odobrenju prospekta izdavaocu, ponuđaču ili licu koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište.
Na zahtev izdavaoca, ponuđača ili lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište, Komisija može da prenese odobrenje prospekta nadležnom organu druge države članice, pod uslovom da o tome prethodno obavesti ESMA-u i da nadležni organ druge države članice na to pristane. Komisija dostavlja podnetu dokumentaciju, zajedno sa svojom odlukom o odobrenju prenosa, u elektronskom obliku, nadležnom organu druge države članice na dan donošenja odluke. O takvom prenosu potrebno je obavestiti izdavaoca, ponuđača ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu u roku od tri radna dana od dana donošenja odluke Komisije. Rokovi utvrđeni u st. 4. i 7. ovog člana primenjuju se od dana donošenja odluke Komisije. Po okončanju prenosa odobrenja, nadležni organ druge države članice kome je preneto odobrenje prospekta smatra se nadležnim organom matične države članice za taj prospekt, za potrebe ove glave zakona.ˮ.
Član 21.
U članu 55. stav 2. reči: “šest radnihˮ zamenjuju se rečima: “tri radnaˮ.
U stavu 19. reči: “na trajnom medijuˮ zamenjuju se rečima: “u elektronskom oblikuˮ.
Posle stava 22. dodaje se stav 23, koji glasi:
“Komisija će dostaviti ESMA-i primerak prospekta i svih njegovih dopuna u elektronskom obliku u isto vreme kada obavesti ESMA-u o odobrenju prospekta ili svih njegovih dopuna, kao i sve druge podatke neophodne za postupanje ESMA-e u skladu sa odredbama propisa EU kojim se uređuje prospekt.ˮ.
Član 22.
U članu 56. stav 7. tačka 1) reči: “stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 2.ˮ.
Član 23.
Član 57. menja se i glasi:
“Dodatak prospektu
Član 57.
Ukoliko u periodu od odobrenja prospekta do okončanja javne ponude hartija od vrednosti, odnosno do trenutka početka trgovanja na regulisanom tržištu, u zavisnosti od toga šta nastupi kasnije, nastane značajna nova činjenica, utvrdi se postojanje bitne greške ili bitne nepreciznosti u vezi sa informacijama iz prospekta koje mogu uticati na procenu hartija od vrednosti, one se bez nepotrebnog odlaganja navode u dodatku prospektu.
Dodatak prospektu se odobrava na isti način kao i prospekt, u roku koji nije duži od pet radnih dana od dana prijema urednog zahteva za odobrenje dodatka prospektu i objavljuje se u skladu sa odredbama koje su primenjene za objavljivanje prospekta koji se dopunjuje u skladu sa članom 55. ovog zakona.
Skraćeni prospekt mora biti dopunjen, ukoliko je potrebno, uzimajući u obzir sadržinu novih informacija iz dodatka prospektu.
Kada se prospekt odnosi na javnu ponudu hartija od vrednosti, investitori koji su se obavezali da kupe ili upišu hartije od vrednosti pre objavljivanja dodatka prospektu, imaju pravo da u roku od tri radna dana nakon objavljivanja dodatka odustanu od kupovine ili upisa tih hartija od vrednosti, pod uslovom da je nova činjenica, bitna greška ili bitna netačnost iz stava 1. ovog člana nastala ili primećena pre okončanja perioda ponude ili prenosa hartija od vrednosti, u zavisnosti od toga šta nastupi ranije.
Izdavalac, odnosno ponuđač mogu produžiti rok iz stava 4. ovog člana.
Konačan rok u kome investitori imaju pravo da odustanu od kupovine ili upisa hartija od vrednosti navodi se u dodatku prospektu.
Dodatak prospektu sadrži istaknutu izjavu o pravu na odustajanje u kojoj se jasno navodi:
1) da se pravo na odustajanje odobrava samo onim investitorima koji su, pre objavljivanja dodatka, već pristali na kupovinu ili upis hartija od vrednosti, i ako hartije od vrednosti još nisu bile dostavljene i dodeljene investitorima kada je nastala ili kada je primećena značajna nova činjenica, bitna greška ili bitna netačnost;
2) period u kome investitori mogu ostvariti pravo na odustajanje; i
3) sa kim investitori mogu stupiti u kontakt ako žele ostvariti pravo na odustajanje.
Ukoliko investitori, posredstvom finansijskog posrednika, kupuju ili upisuju hartije od vrednosti, u vremenskom periodu od odobrenja prospekta do zaključenja inicijalne ponude, finansijski posrednik:
1) obaveštava investitore o mogućnosti objave dodatka prospektu, o tome gde i kada će biti objavljen, uključujući i na internet stranici, kao i da će im pomoći da ostvare svoje pravo na odustanak;
2) obaveštava investitore o slučajevima u kojima će finansijski posrednik stupiti s njima u kontakt elektronskim putem, kako bi ih obavestio da je dodatak prospektu objavljen, pod uslovom da su pristali na stupanje u kontakt elektronskim putem;
3) investitorima, koji pristanu samo na stupanje u kontakt pisanim putem, nudi mogućnost elektronskog kontakta isključivo u svrhu primanja obaveštenja o objavi dodatka prospekta;
4) upozorava investitore koji ne pristanu na stupanje u kontakt elektronskim putem i odbiju mogućnost elektronskog kontakta kako je navedeno u tački 3) ovog stava, da prate internet stranice investitora ili finansijskog posrednika, kako bi proverili da li je dodatak prospektu objavljen.
Ako investitori iz stava 8. ovog člana imaju pravo na odustanak od kupovine ili upisa hartija od vrednosti iz stava 4. ovog člana, finansijski posrednik elektronskim putem stupa u kontakt sa tim investitorima do kraja prvog radnog dana nakon dana objavljivanja dodatka prospektu.
Finansijski posrednik stupa u kontakt sa investitorima na dan kada je objavljen dodatak prospektu.
Ako se hartije od vrednosti kupuju ili upisuju neposredno od izdavaoca, izdavalac obaveštava investitore o mogućnosti objavljivanja dodatka prospektu, o tome gde i kada će biti objavljen, kao i o njihovom pravu na odustanak.
Kada izdavalac sačinjava dodatak u vezi sa informacijama u osnovnom prospektu koji se odnosi samo na jedno ili više pojedinačnih izdanja, pravo investitora da odustanu, primenjuje se samo na navedena izdanja, a ne i za druga izdanja hartija od vrednosti u okviru osnovnog prospekta.
U dodatku osnovnog prospekta ne uvode se nove vrste hartije od vrednosti za koje potrebne informacije nisu uključene u taj osnovni prospekt, osim ako je to potrebno radi usklađivanja s kapitalnim zahtevima koje propisuje pravo EU ili nacionalnog prava kojim se prenosi pravo EU.
Kada se značajna nova činjenica, bitna greška ili bitna netačnost iz stava 1. ovog člana odnosi samo na podatke sadržane u dokumentu o registraciji ili univerzalnom dokumentu o registraciji i ako se taj dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji koristi istovremeno kao sastavni deo nekoliko prospekata, priprema se i odobrava samo jedan dodatak prospektu.
U slučaju iz stava 14. ovog člana u dodatku prospektu navode se svi prospekti na koje se odnosi.
U postupku odobrenja dodatka prospektu Komisija može da zatraži da dodatak kao prilog sadrži prečišćenu verziju dopunjenog prospekta, dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji, kada je prečišćena verzija neophodna da bi se obezbedila razumljivost informacija navedenih u prospektu.
Zahtev Komisije iz stava 16. ovog člana se smatra zahtevom za dodatne informacije u skladu sa članom 54. stav 10. ovog zakona.
Izdavalac može i dobrovoljno da uključi prečišćenu verziju dopunjenog prospekta, dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji kao prilog dodatku.
Komisija bliže uređuje slučajeve kada je zbog značajne nove činjenice, bitne greške ili bitne netačnosti u vezi sa informacijama uključenim u prospekt potrebno objaviti dodatak prospektu.ˮ.
Član 24.
U članu 63. stav 4. reči: “stav 3. tačka 10)ˮ zamenjuju se rečima: “stav 2. tačka 12)ˮ.
Član 25.
U članu 65. stav 1. reči: “st. 3.ˮ zamenjuju se rečima: “st. 2.ˮ.
U stavu 2. reči: “stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 2.ˮ.
U stavu 4. reči: “stav 3.ˮ zamenjuju se rečima: “stav 2.ˮ.
Član 26.
Član 67. menja se i glasi:
“Javna ponuda hartija od vrednosti ili uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu na osnovu prospekta sastavljenog u skladu sa zakonima strane države
Član 67.
Komisija može da odobri prospekt za ponudu hartija od vrednosti javnosti i/ili uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu sastavljen u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom izdavaoca iz strane zemlje i na koga se primenjuje nacionalno zakonodavstvo izdavaoca iz strane zemlje, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) izavalac iz strane zemlje je dostavio pisanu potvrdu da je prospekt odobrio nadležni organ strane zemlje i dostavio je podatke za kontakt tog organa;
2) svaki vid oglašavanja u vezi sa javnom ponudom hartija od vrednosti ili uključenjem u trgovanje na regulisano tržište koje obavlja izdavalac iz strane zemlje obavlja se u skladu sa članom 56. ovog zakona;
3) Komisija je zaključila sporazum o saradnji sa relevantnim nadzornim organima te strane države u skladu sa članom 68. ovog zakona;
4) prospekt je sačinjen na srpskom jeziku ili na jeziku u skladu sa članom 68g ovog zakona.
Kada izdavalac iz strane zemlje, u skladu sa stavom 1. ovog člana, javno nudi hartije od vrednosti ili zahteva njihovo uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici, primenjuju se čl. 68a, 68b i 68g ovog zakona.
Ako su ispunjeni svi kriterijumi iz stava 1. ovog člana, izdavalac iz strane zemlje ima sva prava i podleže svim obavezama u skladu sa propisom EU kojim se uređuje prospekt, pod nadzorom nadležnog organa matične države članice.
Komisija može bliže propisati postupak i kriterijume za ustanovljavanje ekvivalentnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana.ˮ.
Član 27.
U članu 68. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:
“Pre zaključenja sporazuma o saradnji, Komisija će obavestiti ESMA-u i druga nadležna tela.
Komisija će obavestiti ESMA-u i druga nadležna tela o svakom zaključenom sporazumu o saradnji.ˮ.
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 5. i 6.
Član 28.
Posle člana 68. dodaju se čl. 68a-68g, koji glase:
“Područje primene odobrenje prospekata u EU
Član 68a
Kada se javna ponuda hartija od vrednosti ili uključenje u trgovanje na reglisanom tržištu sprovodi u Republici, koja nije matična država članica, prospekt koji je odobrila matična država članica i sve njegove dopune važe za javnu ponudu ili uključenje u trgovanje u Republici, pod uslovom da su ESMA i Komisija o tome obavešteni u skladu sa članom 68b ovog zakona.
Komisija ne može da sprovodi nikakve postupke odobrenja niti upravne postupke u vezi sa prospektima i dopunama koje su odobrili nadležni organi matičnih država članica, kao ni u vezi sa konačnim uslovima.
ESMA i Komisija mogu obavestiti nadležni organ matične države članice o potrebi za novim informacijama.
Ukoliko izdavalac iz Republike namerava da sprovede javnu ponudu hartija od vrednosti ili uključenje u trgovanje na reglisanom tržištu u jednoj ili više država članica, koje nisu matične države članice, prospekt mora ispunjavati uslove iz propisa EU koji uređuju javnu ponudu ili uključenje u trgovanje.
Obaveštavanje o prospektima i dopunama i dostavljanje konačnih uslova
Član 68b
Na zahtev izdavaoca, ponuđača, lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu druge države članice ili lica odgovornog za sastavljanje prospekta, Komisija će u roku od jednog radnog dana od prijema takvog zahteva ili, ako je zahtev podnet zajedno sa nacrtom prospekta, u roku od jednog radnog dana od odobrenja prospekta, obavestiti nadležni organ države članice domaćina dostavljanjem potvrde o odobrenju kojom se potvrđuje da je prospekt sastavljen u skladu uredbom EU kojom se uređuje prospekt, zajedno sa elektronskim primerkom tog prospekta.
Obaveštenju iz stava 1. ovog člana prilaže se prevod prospekta i skraćenog prospekta, za koji je odgovoran izdavalac, ponuđač, lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili lice odgovorno za sastavljanje prospekta. Isti postupak primenjuje se i na svaku dopunu prospekta.
Komisija istovremeno obaveštava nadležni organ države članice domaćina i izdavaoca, ponuđača, lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili lice odgovorno za sastavljanje prospekta o potvrdi o odobrenju iz stava 1. ovog člana.
Izostavljanja podataka iz člana 52. ovog zakona i obrazloženje za izostavljanja podataka će se navesti u potvrdi o odobrenju iz stava 1. ovog člana.
Komisija istovremeno obaveštava ESMA-u i nadležni organ države članice domaćina o potvrdi o odobrenju prospekta ili svake njegove dopune.
Ukoliko konačni uslovi osnovnog prospekta o kojima je prethodno dostavljeno obaveštenje nisu uključeni u osnovni prospekt ili njegovu dopunu, Komisija ih elektronskim putem dostavlja nadležnom organu jedne ili više država članica domaćina i ESMA-i u što kraćem roku.
Komisija ne sme da naplaćuje naknade za dostavljanje ili prijem obaveštenja o prospektima i njihovim dopunama, niti za bilo koju povezanu nadzornu aktivnost u Republici ili u jednoj ili više država članica domaćina.
Obaveštavanje o dokumentu o registraciji ili univerzalnom dokumentu o registraciji
Član 68v
Ovaj član primenjuje se samo na izdanja nevlasničkih hartija od vrednosti iz člana 2. stav 1. tačka 74) podtačka (4) alineja druga i na izdavaoce osnovane u trećoj zemlji iz člana 2. stav 1. tačka 74) podtačka (4) alineja treća, ako matična država članica izabrana na osnovu tih odredaba za odobrenje prospekta nije Republika, u kojoj Komisija odobrava dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji koji je sastavio izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu.
Komisija, kao nadležni organ koji je odobrio dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji i bilo koju njihovu izmenu, na zahtev izdavaoca, ponuđača, lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili lica odgovornog za sastavljanje takvog dokumenta, obavestiće nadležni organ matične države članice za odobrenje prospekata putem potvrde o odobrenju kojom potvrđuje da su dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji i sve njihove izmene sastavljeni u skladu sa uredbom EU kojom se uređuje prospekt, uz elektronski primerak tog dokumenta. Obaveštenje se dostavlja u roku od jednog radnog dana od prijema zahteva ili, ako je zahtev podnet zajedno sa nacrtom dokumenta o registraciji ili nacrtom univerzalnog dokumenta o registraciji, u roku od jednog radnog dana od odobrenja tog dokumenta.
Ukoliko postoji, obaveštenju iz stava 2. ovog člana se prilaže prevod dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji i svaka njihova izmena, za koje je odgovoran izdavalac, ponuđač, lice koje zahteva uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili lice odgovorno za njihovo sastavljanje.
Izdavalac, ponuđač, lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu ili lice odgovorno za sastavljanje dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji i bilo koje njihove izmene istovremeno se obaveštava o potvrdi o odobrenju, kao i nadležni organ matične države članice za odobrenje prospekata.
Izostavljanja podataka iz člana 52. ovog zakona i obrazloženje za izostavljanja podataka će se navesti u potvrdi o odobrenju iz stava 1. ovog člana.
Komisija, nakon što odobri dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji, kao i bilo koju njihovu izmenu, istovremeno dostavlja ESMA-i i nadležnom organu matične države članice za odobrenje prospekata obaveštenje o potvrdi o odobrenju.
Komisija ne sme naplaćivati naknade za dostavljanje ili prijem obaveštenja o dokumentima o registraciji ili univerzalnim dokumentima o registraciji i njihovim dopunama, niti za bilo koju povezanu nadzornu aktivnost.
Dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji o kojem je dostavljeno obaveštenje u skladu sa stavom 3. ovog člana, može se koristiti kao sastavni deo prospekta podnetog na odobrenje nadležnom organu matične države članice za odobrenje prospekata.
Nadležni organ matične države članice za odobrenje prospekata ne proverava, niti odobrava dokument o registraciji ili univerzalni dokument o kojem je obavešten, i odobrava isključivo obaveštenje o hartijama od vrednosti i skraćeni prospekt, i to tek nakon prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana.
Dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji o kojima je dostavljeno obaveštenje, u skladu sa stavom 2. ovog člana, sadrži dodatak u kojem su navedene ključne informacije o izdavaocu, koje su propisane podzakonskim aktima Komisije. Taj dodatak obuhvaćen je odobrenjem dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji
Obaveštenju se prilaže prevod dodatka dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji, za koji je odgovoran izdavalac, ponuđač ili lice odgovorno za njihovo sastavljanje, a koji se sastavlja u skladu sa članom 68g stav 2. ovog zakona.
Pri sastavljanju skraćenog prospekta, izdavalac, ponuđač ili lice odgovorno za sastavljanje prospekta preuzimaju sadržaj dodatka, pri čemu deo u kojem su navedene ključne informacije o izdavaocu ostaje nepromenjen. Nadležni organ matične države članice za odobrenje prospekata ne preispituje taj deo skraćenog prospekta.
Ako u roku iz člana 57. stav 2. ovog zakona nastane ili se uoči značajna nova činjenica, utvrdi se postojanje bitne greške ili bitne nepreciznosti, a koji se odnose na informacije iz dokumenta o registraciji ili univerzalnog dokumenta o registraciji, dopuna u skladu sa članom 57. ovog zakona se podnosi Komisiji na odobrenje.
Komisija će obavestiti nadležni organ matične države članice za odobrenje prospekata o toj dopuni, u roku od jednog radnog dana od njenog odobrenja, u skladu sa postupkom iz st. 2-9. ovog člana.
Ako se dokument o registraciji ili univerzalni dokument o registraciji istovremeno koriste kao sastavni deo više prospekata, u skladu sa članom 57. stav 12. ovog zakona, obaveštenje o dopuni dostavlja se svakom nadležnom organu koji je odobrio te prospekte.
Upotreba jezika
Član 68g
Ako je javna ponuda hartija od vrednosti je izvršena u Republici ili se traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici, prospekt mora da se sastavi na srpskom jeziku i na jeziku koji se uobičajeno koristi u oblasti međunarodnih finansija.
Ako je Republika matična država članica, a javna ponuda hartija od vrednosti je izvršena u jednoj ili više država članica, ili se traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu u državi članici, prospekt mora da se sastavi na srpskom jeziku i na jeziku koji odredi nadležni organ države članice ili jeziku se uobičajeno koristi u oblasti međunarodnih finansija, prema izboru izdavaoca, ponuđača ili lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu.
Komisija obaveštava Evropsku komisiju u ESMA-u o odluci izbora jezika.
Ako je Republika matična država izdavaoca, a hartije od vrednosti su javno ponuđene ili se zahtev za uključivanje u trgovanje na regulisanom tržištu odnosi na regulisano tržište u Republici i u državi članici, izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisano tržište dužan je da sastavi i objavi prospekt na srpskom jeziku, kao i na jeziku koji odredi nadležni organ države članice ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u oblasti međunarodnih finansija, prema izboru izdavaoca, ponuđača ili lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu
Skraćeni prospekt iz člana 41. ovog zakona se sastavlja na srpskom jeziku, kao i na službenom jeziku koji odrede nadležni organi država članica.Konačni uslovi sastavljaju se na srpskom jeziku i jeziku na kojem je sastavljen odobreni osnovni prospekt. Skraćeni prospekt pojedinačnog izdanja sastavlja se na srpskom jeziku, kao i na službenom jeziku država članica, ili na barem jednom od njenih službenih jezika, ili na drugom jeziku koji je prihvatio nadležni organ te države članice.
Kada se, u skladu sa članom 68b stav 6. ovog zakona, konačni uslovi dostavljaju nadležnom organu države članice domaćina, ili ako postoji više država članica domaćina, nadležnim organima tih država članica se dostavljaju konačni uslovi, uz koje je priložen skraćeni prospekt pojedinačnog izdanja, na službenom jeziku ili na najmanje jednom od službenih jezika države članice domaćina, ili na drugom jeziku koji je prihvatio nadležni organ države članice domaćina.
Ako se prospekt odnosi na uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu nevlasničkih hartija od vrednosti i ako se traži uključenje u trgovanje u jednoj ili više država članica, prospekt se sastavlja ili na jeziku koji su prihvatili nadležni organi matične države članice i države članice domaćina ili na jeziku koji se uobičajeno koristi u oblasti međunarodnih finansija, po izboru izdavaoca, ponuđača ili lica koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu, pod uslovom da:
1) se tim hartijama od vrednosti trguje isključivo na regulisanom tržištu, ili na njegovom posebnom segmentu, na kome radi trgovanja takvim hartijama mogu pristupiti samo kvalifikovani investitori; ili
2) pojedinačna nominalna vrednost takvih hartija od vrednosti iznosi najmanje 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.
Ukoliko prospekt iz stava 7. ovog člana nije sastavljen na srpskom jeziku, izdavalac, ponuđač ili lice koje traži uključenje u trgovanje na regulisanom tržištu u Republici dužan je da sastavi skraćeni prospekt na srpskom jeziku.ˮ.
Član 29.
U članu 69. posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:
“U slučaju da je odobrenje prospekta odbijeno Komisija o tome obaveštava ESMA-u koja potom obaveštava nadležna tela drugih država članica.ˮ.
Član 30.
U članu 70. posle stava 4. dodaje se stav 5, koji glasi:
“ Odredbe ove Glave usklađene su sa evropskim propisom koji uređuje transparentnost u vezi sa informacijama o izdavaocima čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu. ˮ.
Član 31.
Posle člana 70. dodaje se novi član 70a, koji glasi:
“ Matična država članica, u smislu glave V ovog zakona, je:
1) u slučaju izdavaoca dužničkih hartija od vrednosti čija je pojedinačna nominalna vrednost manja od 1.000 eura ili izdavaoca akcija, ako je osnovan:
(1) u EU, država članica u kojoj izdavalac ima registrovano sedište;
(2) u trećoj državi, država članica koju je izdavalac izabrao među državama članicama u kojima su njegove hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu i izbor matične države članice je važeći, osim ako izdavalac nije izabrao novu matičnu državu članicu iz tačke 3) ovog stava i o tome obavestio nadležni organ države članice u skladu sa stavom 4. ovog člana;
2) za izdavaoce koji nisu obuhvaćeni tačkom 1) ovog stava, država članica koju je izdavalac izabrao između države članice u kojoj ima sedište i država članica u kojima su hartije od vrednosti izdavaoca uključene u trgovanje na regulisanom tržištu, pri čemu izdavalac može da izabere samo jednu državu članicu kao svoju matičnu državu članicu;
3) za izdavaoca čije hartije od vrednosti nisu više uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u matičnoj državi članici iz tačke 1) podtačka (2) ili tačke 2) ovog stava, već su uključene u trgovanje u jednoj ili više država članica, ona nova matična država članica koju izdavalac izabere između država članica u kojima su njegove hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu ili, kada je to primenjivo, država članica u kojoj izdavalac ima sedište.
Izbor matične države članice iz stava 1. tačka 2) ovog člana, vrši se za najmanje tri godine, osim ako hartije od vrednosti više ne budu uključene u trgovanje ni na jednom regulisanom tržištu u eu ili ako izdavalac postane izdavalac iz stava 1. tačka 1) ili 3) ovog člana, u toku perioda od tri godine, od izbora matične države članice.
Izdavalac obaveštava nadležni organ države članice u kojoj ima sedište ili nadležni organ matične države članice, a po potrebi, sve države članice domaćina, o izboru matične države.
Ukoliko izdavalac ne izabere matičnu državu članicu u skladu sa stavom 1. ovog člana, u roku od tri meseca od datuma prvog uključivanja hartija od vrednosti izdavaoca na regulisano tržište, matičnom državom članicom smatra se država članica u kojoj su hartije od vrednosti uključene u trgovanje.
Ukoliko su hartije od vrednosti izdavaoca uključene u trgovanje na regulisanom tržištu u više država članica, te države članice smatraju se matičnim državama članicama izdavaoca, do izbora matične države u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Odredba stava 1. ovog člana, primenjuje se na sve dužničke hartije od vrednosti u valuti koja nije euro, pod uslovom da je nominalna vrednost po jedinici na dan emitovanja manja od 1.000 eura, ili približno jednaka 1.000 eura.”.
Član 32.
U članu 71. stav 1. reči: “ do 30. aprila tekuće godineˮ zamenjuju se rečima: “ četiri meseca nakon isteka poslovne godineˮ.
U stavu 3. tačka 3) posle reči: “izloženi” dodaju se zapeta i reči: “i kada je primenjivo, u skladu sa standardima izveštavanja o održivosti.ˮ.
Stav 6. menja se i glasi: “ Revizija finansijskih izveštaja se obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje revizija, a izveštaj o reviziji koje je potpisalo lice odgovorno za reviziju finansijskih izveštaja, i kada je primenjivo mišljenje o proveri izveštavanja o održivosti, objavljuje se u celosti zajedno sa godišnjim izveštajem mišljenje o proveri izveštavanja o održivosti daje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.ˮ.
Član 33.
U članu 74. stav 7. posle reči: “izveštaj” dodaju se reči: “bio predmet revizije ili revizorskog pregleda, ˮ.
Stav 8. menja se i glasi: “Ukoliko polugodišnji finansijski izveštaj iz stava 3. ovog člana nije bio predmet revizije ili revizorskog pregleda, polugodišnji izveštaj obavezno sadrži napomenu o tome. ˮ.
Član 34.
U članu 76. stav 3. briše se.
Dosadašnji stav. 4. postaje stav 3. i menja se i glasi: “ Komisija propisuje sadržinu i način sastavljanja i objavljivanja izveštaja iz stava 1. ovog člana. ˮ.
Član 35.
U članu 79. posle reči: “76” briše se tačka i dodaju se reči: “i 93. ˮ.
Član 36.
U članu 83. posle stava 3. dodaju se novi st. 4, 5. i 6, koji glase:
“ U obaveštenju iz člana 80. ovog zakona, navode se vrste finansijskih instrumenata koji se drže u skladu sa stavom 1. ovog člana, praveći pritom razliku između finansijskih instrumenata sa pravom na fizičko namirenje i finansijskih instrumenata koji imaocu daju pravo na namirenje u novcu.
Pravo glasa računa se uzimajući u obzir puni nominalni iznos akcija obuhvaćenih finansijskim instrumentom iz stava 1. ovog člana, osim ako se finansijski instrument odnosi isključivo na namirenje u novcu, kada se pravo glasa računa množenjem nominalnog iznosa predmetnih akcija deltom instrumenta, i u tu svrhu imalac sabira sve finansijske instrumente koji se odnose na istog izdavaoca.
Za računanje prava glasa iz stava 4. ovog člana, uzimaju se u obzir isključivo duge pozicije koje ne netiraju sa kratkim pozicijama koje se odnose na istog izdavaoca. ˮ.
Član 37.
U članu 88. stav 2. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi:
“4) investiciono društvo ima dozvolu nadležnog tela države članice ili strane zemlje za pružanje usluga upravljanja portfoliom. ˮ.
Član 38.
U članu 97. stav 12. reči: “ javno društvoˮ zamenjuju se rečima: “izdavalacˮ.
Posle stava 12. dodaje se novi stav 13. koji glasi:
“ Izdavalac iz stava 12. ovog člana ili lice koje je podnelo zahtev za uključenje hartija od vrednosti na regulisano tržište bez saglasnosti izdavaoca, dužno je da podatke i informacije iz ovog člana objavi u najmanje jednom mediju koji se distribuira na celoj teritoriji EU.ˮ.
Dosadašnji st. 13, 14. i 15. postaju st. 14, 15. i 16.
Član 39.
Član 98. menja se i glasi:
“Službeni registar informacija je sistem za prikupljanje, čuvanje, obradu i objavljivanje propisanih podataka.
Komisija vodi Službeni registar informacija koji ispunjava osnovne standarde kvaliteta, bezbednosti, pouzdanosti izvora informacija, beleženja vremena i lakog pristupa krajnjih korisnika.
Komisija propisuje tehničke, sigurnosne, organizacione i druge uslove za vođenje Službenog registra informacija kao i bližu sadržinu, način dostavljanja i objavljivanja informacija u Službenom registru informacija.
Komisija bliže uređuje format u kome se informacije dostavljaju i objavljuju u Službenom registru informacija, u skladu sa evropskom uredbom koja uređuje uspostavljanje jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizirani pristup javno dostupnim informacijama koje su od važnosti za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost.
Uz informacije iz stava 4. ovog člana prilažu se i metapodaci:
1) sva imena i nazivi izdavaoca na koga se informacije odnose;
2) identifikaciona oznaka, kada je izdavalac pravno lice, veličina izdavaoca po kategorijama, privredna delatnost izdavaoca u industrijskom sektoru i vrste informacija klasifikovane u skaldu sa evropskom uredbom koja uređuje uspostavljanje jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizirani pristup javno dostupnim informacijama koje su od važnosti za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost;
3) Naznaka da li informacije sadrže lične podatke.
Kada je izdavalac pravno lice, za potrebe dostavljanja informacija i metapodataka iz stava 5. ovog člana, dužno je da pribavi identifikacionu oznaku pravnog lica.
Komisija objavljuje podatke o značajnim učešćima iz člana 80. stav 1. ovog zakona u Službenom registru informacija odmah po prijemu obaveštenja a najkasnije u roku od tri trgovačka dana od dana prijema obaveštenja.
Informacije iz člana 103. stav 1. ovog zakona dostavljaju se u formatu u skladu sa evropskom uredbom koja uređuje uspostavljanje jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizirani pristup javno dostupnim informacijama koje su od važnosti za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost.
Uz informacije iz stava 8. ovog člana prilažu se i metapodaci:
1) sva imena i nazivi fizičkog ili pravnog lica na koje se informacije odnose;
2) identifikaciona oznaka pravnog lica, ako je primenjivo, i vrsta informacija klasifikovana u skladu sa evropskom uredbom koja uređuje uspostavljanje jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizirani pristup javno dostupnim informacijama koje su od važnosti za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost;
3) naznaku da li informacije sadrže lične podatke.
Službeni registar informacija Komisije omogućava pristup registrovanim podacima na jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački. ˮ.
Član 40.
U članu 99. posle stava 10. dodaje se novi stav 11. koji glasi:
“ Ako akcionar, fizičko ili pravno lice iz čl. 80 - 85. ovog zakona obaveste izdavaoca o podacima i informacijama u skladu sa članom 80. ovog zakona, samo na jeziku koji se uobičajeno koristi u međunarodnim finansijama, izdavalac nije dužan da obezbedi prevod na srpski jezik. ˮ.
Dosadašnji st. 11. i 12. postaju st. 12. i 13.
Član 41.
U članu 100. stav 1. tačka 4) reči: “javnog društva” zamenjuju se rečima: “izdavaoca akcija koje su uključene u trgovanje na regulisanom tržištu”.
Član 42.
U članu 103. stav 1. reč: “obaveštenje “ zamenjuju se rečju: “informacije”.
Član 43.
U članu 104. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Izuzetno od stava 1. i 2. ovog člana ukoliko se visina prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini ne može utvrditi, Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu pravnom licu u visini do 600.000.000 dinara.”.
Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:
“Izuzetno od stava 4. ovog člana, ukoliko se visina zarade ne može utvrditi ili fizičko lice nije primilo zaradu u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se izriče kazna, Komisija rešenjem može izreći novčanu kaznu fizičkom licu u visini do dvanaest minimalnih zarada u relevantnom periodu, a u skladu sa odlukom Vlade o visini minimalne cene rada.”.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 6. i 7.
Član 44.
U članu 126. stav 1. tačka 2) posle reči: “izložen” dodaju se zapeta i reči: “uključujući upravljanje rizicima iz oblasti informaciono komunikacione tehnologije u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora”.
Posle tačke 6) dodaju se tačke 7) i 8), koje glase:
“7) obezbeđuje mehanizme kojima se garantuje ispunjavanje propisanog standarda kvaliteta podataka koji se prenose CTP-u i podataka koje CTP čini dostupnim javnosti;
8) ima najmanje tri značajno aktivna člana ili korisnika, od kojih svaki ima mogućnost interakcije s ostalima u vezi s formiranjem cena. “.
Član 45.
U članu 127. stav 1. posle reči: “mehanizme” dodaju se zapeta i reči: “u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora”.
Stav 6. menja se i glasi:
“Organizator tržišta mora imati mogućnost da privremeno obustavi ili ograniči trgovanje u vanrednoj situaciji ili ako u kratkom roku dođe do značajne promene cene finansijskog instrumenta na tom regulisanom tržištu ili na povezanim tržištima. Organizator tržišta mora da obezbedi da su svi parametri za obustavu ili ograničenje trgovanja adekvatno podešeni tako da u obzir uzimaju likvidnost različitih klasa i potklasa imovine, kao i prirodu tržišnog modela i vrstu korisnika, kao i da su dovoljni da spreče značajne poremećaje u trgovanju.”.
Posle stava 10. dodaju se novi stavovi 11. i 12, koji glase:
“Organizator tržišta je dužan da na svojoj internet stranici javno objavi informacije o okolnostima koje dovode do obustave ili ograničenja trgovanja, kao i načela za utvrđivanje glavnih tehničkih parametara koji se u te svrhe koriste.
Ukoliko organizator tržišta ne obustavi ili ne ograniči trgovanje u slučaju nastupanja okolnosti iz stava 6. ovog člana, Komisija može da preduzme odgovarajuće mere radi ponovnog uspostavljanja normalnog funkcionisanja tržišta, uključujući primenu mera iz člana 374. stava 1. tačaka 13) do 16) ovog zakona.”.
U dosadašnjem stavu 11. koji postaje stav 13, u tački 1) posle reči: “ta testiranja” dodaju se zapeta i reči: “u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora”.
Dosadašnji st. 12, 13, 14, 15,16,17,18,19. i 20. postaju st. 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21. i 22.
Član 46.
Član 128. menja se i glasi:
“Član 128.
Organizator tržišta uspostavlja režime za vrednosti minimalnog cenovnog inkrementa za akcije, depozitne potvrde, investicione fondove kojima se trguje na berzi, certifikate i druge slične finansijske instrumente koje bliže uređuje Komisija u skladu sa članom 130. ovog zakona. Primena minimalnog cenovnog inkrementa ne sprečava organizatore tržišta da upare naloge koji prelaze uobičajenu veličinu po srednjem kursu između tekuće kupovne i prodajne cene.
Režimi za vrednosti minimalnog cenovnog inkrementa iz stava 1. ovog člana moraju:
1) biti kalibrirani tako da odražavaju profil likvidnosti finansijskog instrumenta na različitim tržištima i prosečni raspon cena između ponude i potražnje, uzimajući u obzir poželjnost pružanja razumno stabilnih cena bez nepotrebnog ometanja/sprečavanja daljeg ograničavanja raspona;
2) na odgovarajući način prilagoditi vrednost minimalnog cenovnog inkrementa za svaki finansijski instrument.
Regulisana tržišta mogu da predvide istu vrednost minimalnog cenovnog inkrementa (eng. tick size) koja se primenjuje na tom mestu trgovanja u pogledu akcija sa međunarodnim identifikacionim brojem hartija od vrednosti (eng. International Securities Identification Number, u daljem tekstu: ISIN) izdatim u stranoj državi, ili akcija koje imaju ISIN izdat u Republici i kojima se trguje na mestu trgovanja u stranoj državi u lokalnoj valuti ili u valuti koja nije valuta Republike, kako je navedeno u članu 237. stav 1, tačka 1. ovog zakona, a za koje je mesto trgovanja koje predstavlja najrelevantnije tržište u pogledu likvidnosti locirano u stranoj državi.”.
Član 47.
Član 129. briše se.
Član 48.
U članu 130. stav 2. tačka 3) reči: “stav 11.”, zamenjuje se rečima: “stav 13.”.
Tačka 9. briše se.
U tački 10) reč: “sertifikate”, zamenjuje se rečju: “certifikate”.
Posle tačke 10) dodaju se tačke 11) i 12) koje glase:
“11) principe koje organizatori tržišta moraju da uzmu u obzir kada uspostavljaju mehanizme za obustavu ili ograničenje trgovanja u skladu sa članom 127. stav 6. ovog zakona, tako da u obzir uzimaju likvidnost različitih klasa i potklasa imovine, kao i prirodu tržišnog modela i vrstu korisnika;
12) informacije koje ogranizatori tržišta moraju da javno objave u skladu sa članom 127. stav 11. ovog zakona, kao i parametre za obustavu trgovanja koje moraju dostaviti komisiji, u skladu sa članom 127. stav. 8. ovog zakona.”.
Član 49.
Posle člana 131. dodaje se naziv člana i član 131a, koji glase:
“Posebni uslovi za uključenje akcija u trgovanje
član 131a
“Organizator tržišta u svojim pravilima propisuje minimalni iznos predvidive tržišne kapitalizacije društava čije se akcije uključuju u trgovanje na regulisano tržište, ili ako se to ne može proceniti, minimalni iznos kapitala i rezervi tog društva, uključujući dobitak i gubitak iz prethodne finansijske godine.
Stav 1. ovog člana ne primenjuje se na uključenje u trgovanje na regulisano tržište akcija koje su zamenljive sa akcijama koje su već uključene u trgovanje.
Organizator tržišta u svojim pravilima propisuje minimalni procenat upisanog kapitala koji predstavlja klasu akcija na koju se odnosi zahtev za uključenje u trgovanje na regulisano tržište koji mora da bude u vlasništvu javnosti u trenutku uključenja u trgovanje.
Ako se uključenje u trgovanje na regulisano tržište traži za akcije koje su zamenljive sa akcijama koje su već uključene u trgovanje, organizator tržišta je dužan, radi ispunjenja zahteva iz stava 3. ovog člana, da proceni da li je javnosti distribuiran dovoljan broj akcija u odnosu na sve izdate akcije, a ne samo na one koje su zamenljive sa akcijama koje su već uključene u trgovanje.
Komisija podzakonskim aktom utvrđuje najniže pragove iz stavova 1. i 3. ovog člana, vodeći računa o likvidnosti na javnim tržištima u skladu sa finansijskim kretanjima.”.
Član 50.
U članu 133. stav. 1. posle reči: “Skupština izdavaoca” zapeta i reči: “odnosno javnog društva”, brišu se.
U stavu 2. reči: “javno društvo”, zamenjuju se rečima: “izdavalac čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisanom tržištu”, a u tački 1) ovog stava reči: “javno društvo “, zamenjuje se rečju: “izdavalac”.
U stavu 4. reči: “prestaje da bude javno društvo i dužno je “, zamenjuju se rečima: “je dužno”.
Član 51.
Član 140. menja se i glasi:
“Član 140.
Za obavljanje usluga dostave podataka kao redovne delatnosti ili posla prethodno je potrebna dozvola koju izdaje Komisija u skladu sa ovim zakonom.
Pružalac usluge dostave podataka iz stava 1. ovog člana je pravno lice na koje se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Pružanje usluga dostave podataka iz stava 1. ovog člana je:
1) upravljanje sistemom APA;
2) upravljanje ARM-om.
Stav 1. ovog člana primenjuje se na one APA-e i ARM-ove za koje je ESMA utvrdila da zbog njihove ograničene važnosti za unutrašnje tržište, podležu izdavanju dozvole za rad i nadzoru od strane Komisije.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, investicionom društvu ili organizatoru tržišta koji upravlja mestom trgovanja dozvoljeno je da pružaju usluge dostave podataka kao APA ili ARM, pri čemu je neophodna prethodna provera njihove usklađenosti sa ovom glavom. Te usluge se navode u njihovoj dozvoli za rad.
Komisija vodi i redovno ažurira registar svih APA i ARM-ova iz stava 1. ovog člana koji je javno dostupan na internet stranici Komisije i sadrži informacije o uslugama za koje je pružalac usluga dostave podataka dobio dozvolu.
Kada Komisija oduzme dozvolu u skladu sa članom 143. ovog zakona taj podatak se objavljuje u Registru narednih pet godina.
Komisija vrši nadzor nad APA-MA i ARM-ovima iz stava 1. ovog člana, redovno proverava njihovu usklađenost sa ovom glavom i da li ispunjavaju uslove navedene u izdatoj dozvoli.”.
Član 52.
Član 141. menja se i glasi:
“Član 141.
U dozvoli iz člana 140. stav 1. ovog zakona navodi se koju uslugu dostave podataka je APA ili ARM ovlašćen da pruža.
Pružalac usluge dostave podataka koji želi da proširi poslovanje i da pruža dodatne usluge dostave podataka podnosi zahtev za proširenje dozvole.
APA ili ARM mora u svakom trenutku da ispunjava uslove iz dozvole za rad propisane u ovoj glavi zakona i bez nepotrebnog odlaganja da obavesti Komisiju o svim značajnim promenama uslova iz dozvole za rad.
Dozvola važi na teritoriji cele EU i daje ovlašćenje pružaocu usluga dostave podataka da pruža usluge za koje je ovlašćen, na teritoriji cele EU. “.
Član 53.
Član 142. menja se i glasi:
“Član 142.
Uz zahtev za izdavanje dozvole, APA ili ARM prilaže sve neophodne informacije, uključujući i poslovni plan u kome se navode predviđene vrste poslovanja i organizaciona struktura, na osnovu kojih Komisija može da proceni da je, u vreme dobijanja prve dozvole, preduzeo sve što je potrebno za ispunjenje svojih obaveza propisanih ovim zakonom i aktima Komisije.
Komisija ocenjuje potpunost zahteva u roku od 20 radnih dana od njegovog prijema. Ako zahtev nije potpun, Komisija određuje rok do kojeg APA ili ARM mora dostaviti dodatne informacije. Komisija izdaje dozvolu u roku od šest meseca od dana podnošenja urednog zahteva, pošto utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava sve kriterijume propisane ovim zakonom i aktima Komisije, i o tome obaveštava podnosioca zahteva.
Komisija bliže uređuje:
1) informacije koje APA ili ARM je dužan da dostavi Komisiji u skladu sa stavom 1. ovog člana, uključujući poslovni plan;
2) informacije koje APA ili ARM uključuje u obaveštenje iz člana 144. ovog zakona;
3) standardne obrasce, formulare i postupke za obaveštenja ili informacije koje APA ili ARM dostavljaju skladu sa stavom 1. ovog člana i članom 144. ovog zakona.”.
Član 54.
Član 143. menja se i glasi:
“Član 143.
Komisija može da oduzme dozvolu izdatu APA-i ili ARM-u ako APA ili ARM:
1) nije započeo sa radom u roku od 12 meseci nakon izdavanja dozvole za rad, otvoreno se odriče dozvole ili nije pružao usluge dostave podataka tokom prethodnih šest meseci;
2) dobije dozvolu na osnovu neistinitih podataka ili na neki drugi nepravilan način;
3) više ne ispunjava uslove pod kojima je data dozvola;
4) ozbiljno i sistematski krši odredbe ovog zakona.
APA ili ARM kome treba da bude oduzeta dozvola za rad obezbeđuje adekvatnu zamenu, uključujući prenos podataka na druge pružaoce usluga dostave podataka, blagovremeno obaveštava svoje klijenate i preusmerava tokove izveštavanja na druge pružaoce usluga dostave podataka pre oduzimanja dozvole za rad.”.
Član 55.
Naziv iznad člana 144. menja se i glasi:
“Uslovi za organ uprave APA-e ili ARM-a”
U članu 144. stav 2. reč: “opšteg”, zamenjuje se rečju: “kolektivnog”.
Stav 3. menja se i glasi:
“Kada organizator tržišta zatraži dozvolu da upravlja APA-om ili ARM-om i članovi organa uprave APA-e ili ARM-a su istovremeno i članovi organa uprave regulisanog tržišta, smatra se da ta lica ispunjavaju uslove iz st. 1. i 2. ovog člana.”.
U stavu 6. posle reči: “odobrenja”, dodaju se reči: “ili oduzima dozvolu za rad”.
U stavu 7. na oba mesta posle reči: “APA-e”, dodaju se reči: “i ARM-a”.
Član 56.
U članu 145. stav 3. posle tačke 4) dodaju se tačke 5) i 6), koje glase:
“5) objektivne, nediskriminatorne i javno objavljene zahteve za pristup svojim uslugama za lica koja podležu zahtevima u pogledu transparentnosti utvrđenim u članu 235. stav 1. ovog zakona;
6) evidenciju koja se odnosi na njegovo poslovanje na raspolaganju Komisiji najmanje pet godina.”.
U stavu 4. tačka 2) briše se.
Član 57.
Naziv, podnaziv i član 146. briše se.
Član 58.
U članu 147. stav 2. dodaju se tačke 6), 7), 8) i 9), koje glase:
“6) objektivne, nediskriminatorne i javno objavljene zahteve za pristup svojim uslugama za lica koja podležu obavezi izveštavanja utvrđenoj u članu 239. ovog zakona;
7) objavljivanje cena i naknada povezanih sa uslugama dostave podataka koje pruža, za svaku pruženu uslugu posebno, uključujući popuste i rabate, kao i uslove pod kojima se oni ostvaruju;
8) mogućnost posebnog pristupa pojedinačnim uslugama;
9) evidenciju koja se odnosi na njegovo poslovanje na raspolaganju Komisiji najmanje pet godina. “.
Dodaje se stav 3, koji glasi:
“Komisija bliže uređuje:
1) načine na koje ARM može da ispunjava obaveze u pogledu podataka iz stava 1. ovog člana;
2) konkretne organizacione uslove iz stava 2. ovog člana.”.
Član 59.
Član 165. menja se i glasi:
“Član 165.
Minimalni kapital investicionog društva se određuje i izračunava u skladu sa aktom Komisije i ne može biti manji od:
1) 75.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za pružanje usluga iz odredaba člana 2. stav 1. tačka 2) podtač. (1), (2), (4), (5) i (7) ovog zakona;
2) 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za pružanje usluga i obavljanje aktivnosti iz odredaba člana 2. stav 1. tačka 2) podtač. (3) i (6) ovog zakona;
3) 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za pružanje usluga i obavljanje aktivnosti investicionih društava koja nisu investiciona društva iz tač. 1), 2) i 4) ovog stava;
4) 750.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije za pružanje usluga i obavljanje aktivnosti iz odredaba člana 2. stav 1. tačka 2) podtačka (9) ovog zakona.
Kapital iz stava 1. ovog člana uplaćuje se u celosti u novcu.”.
Član 60.
U članu 167. dodaje se stav 7, koji glasi:
“Investiciono društvo se izuzima od zahteva iz st. 2. do 5. ovog člana i člana 177. stav 2. ovog zakona, ako se investiciona usluga koju pruža odnosi na obveznice koje nemaju ugrađen nikakav drugi derivat osim klauzule o opozivu “make-whole” ili ako se finansijskim instrumentima trguje ili se distribuiraju isključivo određenim profesionalnim investitorima iz člana 194. ovog zakona.”.
Član 61.
U članu 168. stav 1. menja se i glasi:
“Investiciono društvo preduzima sve razumne mere kako bi obezbedilo kontinuitet i pravilnost u pružanju investicionih usluga i obavljanju investicionih aktivnosti. U tu svrhu, investiciono društvo koristi primerene i proporcionalne sisteme, uključujući i sisteme informacione i komunikacione tehnologije (IKT), koji su uspostavljeni i kojima se upravlja u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora, kao i primerene i proporcionalne resurse i postupke.”.
U stavu 4. tačka 3) posle reči: “kojima se” dodaju se zapeta i reči: “u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora,”.
Član 62.
U članu 172. stav 1. tačka 1) posle reči: “kapaciteta” dodaju se zapeta i reči: “u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora”.
Tačka 5) menja se i glasi:
“obezbeđuju efikasne mehanizme kontinuiteta poslovanja radi suočavanja sa svakim prekidom u radu svojih sistema trgovanja, uključujući politike i planove kontinuiteta poslovanja u oblasti IKT, kao i planove odgovora i oporavka u oblasti IKT, koji su uspostavljeni u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora;”.
U tački 6) reči: “zahtevima iz ovog stava” zamenjuju se rečima: “ovim zakonom i propisima kojima se uređuje digitalna operativna otpornost finansijskog sektora”.
Član 63.
U članu 174. stav 4. reči: “st. 1-3, st. 6. i 12.” zamenjuju se rečima: “st. 1-3. i 5.”.
Član 64.
Član 179. menja se i glasi:
“Član 179.
Sve informacije, uključujući i marketinške, koje investiciono društvo upućuje svojim klijentima ili potencijalnim klijentima, moraju biti istinite, jasne i da ne dovode u zabludu, a marketinški materijal mora biti jasno označen kao takav.
Istraživanja koja pripremaju investiciona društva ili treća lica, a koja investiciona društva, njihovi klijenti ili potencijalni klijenti koriste ili im se distribuiraju, moraju biti istinita, jasna i ne smeju dovoditi u zabludu. Istraživanje mora biti jasno prepoznatljivo kao takvo ili opisano sličnim izrazima.
Investiciona društva koja pružaju usluge upravljanja portfoliom ili druge investicione ili dodatne usluge i koja distribuiraju klijentima ili potencijalnim klijentima istraživanje koje u celosti ili delimično finansira izdavalac, obezbeđuju:
1) da je istraživanje iz ovog stava označeno kao “istraživanje koje finansira izdavalac” jedino ako je pripremljeno u skladu sa kodeksom ponašanja za istraživanje koje finansira izdavalac;
2) organizacione aranžmane koji garantuju da su istraživanja iz ovog stava pripremljena u skladu sa kodeksom iz tačke 1) ovog stava kao i sa st. 2. i 6. ovog člana.
Istraživanje koje je finansirao, izdavalac dostavlja nadležnom telu za prikupljanje iz člana 398a stav 1. ovog zakona.
Istraživanje koje u celosti ili delimično finansira izdavalac ne smatra se objavom redovnih ili povremenih informacija iz Glave V ovog zakona, niti investicionim istraživanjem iz člana 2. stav 1. tačka 3) podtačka (5) ovog zakona.
Na prvoj strani istraživanja koje je označeno kao “istraživanje koje finansira izdavalac” mora biti jasno i vidljivo naznačeno da je ono pripremljeno u skladu sa kodeksom ponašanja iz stava 3. tačka 1) ovog člana. Svi drugi istraživački materijali koje je u celini ili delimično finansirao izdavalac, ali koji nisu pripremljeni u skladu sa navedenim kodeksom ponašanja, moraju biti označeni kao promotivni materijal.
Klijentima ili potencijalnim klijentima se pravovremeno pružaju relevantne informacije o investicionom društvu i njegovim uslugama, finansijskim instrumentima i predlaganim investicionim strategijama, mestima izvršenja i svim troškovima i povezanim naknadama. Relevantne informacije uključuju da:
1) prilikom pružanja usluge investicionog savetovanja, investiciono društvo mora pravovremeno i pre investicionog savetovanja obavestiti klijenta:
(1) da li savet pruža nezavisno;
(2) da li se savet zasniva na širokoj ili uskoj analizi različitih vrsta finansijskih instrumenata, a posebno da li je ograničen na finansijske instrumente koje izdaju ili predlažu blisko povezana lica, ili koji su u pravnom ili ekonomskom odnosu sa investicionim društvom, kao što je ugovorni odnos, koji bi mogao ugroziti nezavisnost saveta;
(3) da li će investiciono društvo klijentu pružati redovnu procenu adekvatnosti finansijskih instrumenata koje preporučuje tom klijentu;
2) informacije o finansijskim instrumentima i predloženim investicionim strategijama treba da sadrže odgovarajuće smernice i upozorenja o rizicima koji su povezani sa takvim ulaganjem, kao i da li je finansijski instrument namenjen malim ili profesionalnim investitorima, uzimajući u obzir određeno ciljno tržište u skladu sa članom 177. st. 2. ovog zakona;
3) informacije o svim troškovima i povezanim naknadama treba da sadrže informacije koje se odnose na investicione i dodatne usluge, uključujući troškove savetovanja, ako je potrebno, troškove finansijskog instrumenta koji se preporučuje ili prodaje klijentu, i informacije o mogućim načinima plaćanja od strane klijenta, uključujući plaćanja trećem licu.
Informacije o svim troškovima i naknadama, uključujući one koji se odnose na investicionu uslugu i finansijski instrument koji nisu posledica pojave povezanih tržišnih rizika, predstavljaju se zbirno tako da klijent može da razume puni trošak, kao i kumulativni efekat na prinos od ulaganja, a na zahtev klijenta pruža se pregled raščlanjen po stavkama. Po potrebi, takve informacije se pružaju klijentu redovno, najmanje jednom godišnje, tokom trajanja ulaganja.
Kada je ugovor o kupovini ili prodaji zaključen korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kojima se onemogućava prethodno dostavljanje informacija o troškovima i naknadama, investiciono društvo može dostaviti informacije o troškovima i naknadama bilo u elektronskom obliku, bilo u papirnom obliku, ako to zatraži mali investitor, bez nepotrebnog odlaganja nakon zaključenja transakcije, pod uslovom da su ispunjena oba sledeća uslova:
1) klijent je pristao da primi informacije bez nepotrebnog odlaganja nakon izvršenja transakcije;
2) investiciono društvo je klijentu pružilo mogućnost da odloži transakciju do trenutka kada primi informacije.
Informacije iz st. 7. i 8. i st. 17 do 19. ovog člana moraju biti lako razumljive kako bi klijenti ili potencijalni klijenti u razumnoj meri mogli da shvate prirodu i rizike investicionih usluga i određenu vrstu finansijskog instrumenta koji se nudi, i shodno tome, da donesu utemeljenu odluku o ulaganju. Ove informacije se mogu davati u standardizovanom obliku.
Investiciona društva dužna su da klijentima ili potencijalnim klijentima dostavljaju sve informacije koje se zahtevaju ovim zakonom u elektronskom obliku, osim u slučajevima kada je klijent ili potencijalni klijent mali investitor ili potencijalni mali investitor koji je zatražio da informacije prima u papirnom obliku, u kom slučaju se informacije dostavljaju na papiru, bez naknade.
Investiciona društva dužna su da obaveste male investitore ili potencijalne male investitore da imaju mogućnost da informacije primaju u papirnom obliku.
Investiciona društva dužna su da obaveste postojeće male investitore, koji trenutno primaju informacije koje se zahtevaju ovim zakonom u papirnom obliku, o činjenici da će ubuduće te informacije da primaju u elektronskom obliku, najmanje 60 dana pre nego što se te informacije počnu dostavljati u elektronskom obliku. Investiciona društva dužna su da obaveste te postojeće male investitore da imaju mogućnost da nastave da primaju informacije u papirnom obliku ili da pređu na elektronski oblik. Investiciona društva takođe su dužna da obaveste postojeće male investitore da će prelazak na elektronski oblik biti izvršen automatski ukoliko oni u roku od osam nedelja ne zatraže nastavak dostavljanja informacija u papirnom obliku. Postojeći mali investitori koji već primaju informacije zahtevane ovim zakonom u elektronskom obliku ne moraju biti dodatno obaveštavani.
Ako se investiciona usluga nudi kao deo finansijskog proizvoda koji je već uređen odredbama zakona koji uređuje banke, na tu uslugu se ne primenjuju dodatne obaveze iz st. 1 do 10. ovog člana.
Kada investiciono društvo obavesti klijenta da je investicioni savet pružen nezavisno, to investiciono društvo:
1) procenjuje dovoljno veliki skup finansijskih instrumenata dostupnih na tržištu koji moraju biti dovoljno diversifikovani u pogledu vrste i izdavaoca ili ponuđača proizvoda tako da se klijentov investicioni cilj može postići na odgovarajući način i ne sme se ograničiti na finansijske instrumente koje izdaju ili nude:
(1) samo investiciono društvo ili lica koja imaju bliske veze sa investicionim društvom; ili
(2) druga lica sa kojima je investiciono društvo u pravnom ili ekonomskom odnosu, poput ugovornog odnosa koji je toliko blizak da može ugroziti nezavisnost datog saveta;
2) ne prihvata i ne zadržava naknade, provizije niti druge novčane ili nenovčane koristi koje plaća ili pruža treće lice ili lice koje u vezi sa pružanjem usluge klijentima deluje za račun trećeg lica. Izuzetak su manje nenovčane koristi koje mogu poboljšati kvalitet usluge pružene klijentu, koje svojom veličinom i prirodom ne bi ugrozile obavezu investicionog društva da deluje u najboljem interesu klijenta i koje moraju biti jasno obelodanjene.
Prilikom pružanja usluge upravljanja portfoliom, investiciono društvo je dužno da postupa u skladu stavom 15. tačka 2) ovog člana.
Smatra se da investiciono društvo ne ispunjava svoje obaveze iz člana 176. ovog zakona ili stava 1. ovog člana kada plaća ili prima naknade, provizije, odnosno pruža ili dobija novčane ili nenovčane koristi u vezi sa pružanjem investicione usluge ili dodatne usluge, licu ili od strane lica koje nije klijent ili lice koje deluje za račun klijenta, izuzev kada je plaćanje ili korist:
1) namenjeno poboljšanju kvaliteta relevantne usluge koja se pruža klijentu; i
2) ne utiče na obavezu investicionog društva da deluje pravično, pošteno, u skladu s pravilima struke i u najboljem interesu klijenata.
Klijentu mora biti jasno obelodanjeno na iscrpan, tačan i razumljiv način, a pre početka pružanja investicione odnosno dodatne usluge, postojanje, priroda i iznos plaćanja ili koristi iz stava 17. ovog člana, ili ako se iznos ne može odrediti, način izračunavanja tog iznosa. Investiciono društvo, gde je to potrebno, obaveštava klijenta o mehanizmima za prenos na klijenta naknade ili provizije, novčane ili nenovčane koristi primljene u vezi sa pružanjem investicione ili dodatne usluge.
Stav 17. ovog člana ne primenjuje se na troškove koji su vezani za pružanje investicionih usluga, poput troškova držanja ili saldiranja, naknade regulatora ili pravnih troškova, a koji po svojoj prirodi ne mogu dovesti do sukoba sa obavezama investicionog društva da postupa pravično, pošteno i profesionalno u skladu sa najboljim interesima svojih klijenata.
Obezbeđivanje istraživanja od strane trećih lica investicionim društvima koja pružaju usluge upravljanja portfoliom ili druge investicione ili pomoćne usluge klijentima smatra se ispunjenjem obaveza iz člana 177. stav 1. ovog zakona, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) investiciono društvo i pružalac usluga izvršenja naloga i istraživanja, zaključili su sporazum kojim se utvrđuje metodologija za naknade, uključujući način na koji se ukupan trošak istraživanja uzima u obzir prilikom određivanja ukupnih naknada za investicione usluge;
2) investiciono društvo obaveštava klijente o svojoj odluci da usluge izvršenja naloga i istraživanja plaća zajednički ili odvojeno, kao i o svojoj politici plaćanja za usluge izvršenja naloga i istraživanja, što uključuje vrstu informacija koje se mogu pružiti u zavisnosti od načina plaćanja društva i, prema potrebi, objašnjenje načina na koji investiciono društvo sprečava sukobe interesa ili upravlja sukobima interesa u skladu sa članom 176. ovog zakona kada primenjuje zajedničko plaćanje za usluge izvršenja naloga i istraživanja;
3) investiciono društvo na godišnjem nivou procenjuje kvalitet, upotrebljivost i vrednost korišćenog istraživanja, kao i mogućnost da takvo istraživanje doprinese donošenju boljih investicionih odluka; i
4) u slučaju da investiciono društvo odluči da odvojeno plaća usluge izvršenja naloga i istraživanja koje sprovodi treće lice, treće lice pruža to istraživanje investicionom društvu u zamenu za jedno od sledećeg:
(1) neposredna plaćanja koja investiciono društvo vrši iz sopstvenih sredstava;
(2) plaćanja sa posebnog računa za istraživanje kojim upravlja investiciono društvo
U smislu ovog člana, pojam “istraživanje” obuhvata istraživački materijal ili usluge koje se odnose na jedan ili više finansijskih instrumenata ili drugu imovinu, na izdavaoce ili potencijalne izdavaoce finansijskih instrumenata, kao i istraživački materijal ili usluge koje su usko povezane sa određenom industrijom ili tržištem, tako da doprinose formiranju stavova o finansijskim instrumentima, imovini ili izdavaocima u okviru te industrije ili tržišta.
Istraživanje takođe obuhvata materijal ili usluge koje izričito ili prećutno preporučuju ili sugerišu investicionu strategiju i pružaju potkrepljeno mišljenje o sadašnjoj ili budućoj vrednosti ili ceni finansijskih instrumenata ili imovine, ili koje na drugi način sadrže analize i originalne uvide i zaključke zasnovane na novim ili postojećim informacijama koje bi se mogle koristiti za oblikovanje investicione strategije i koje bi mogle biti relevantne i sposobne da doprinesu donošenju odluka investicionog društva u korist klijenata kojima se to istraživanje naplaćuje.
Za potrebe ovog člana, izveštaj o trgovanju i druge ciljane savetodavne usluge u vezi sa trgovanjem koje su neodvojivo povezane sa izvršenjem transakcije finansijskim instrumentima ne smatraju se istraživanjem.
Ako investiciono društvo primi istraživanje od pružaoca istraživanja koji se ne bavi uslugama izvršenja naloga i nije deo grupe za pružanje finansijskih usluga koja uključuje investiciono društvo koje nudi usluge izvršenja ili posredovanja, smatra se da se pružanjem takvog istraživanja investicionom društvu ispunjavaju obaveze iz stava 1. ovog člana kao i stava 20. tačka 3) ovog člana.
Ako su im poznati, investiciona društva vode evidenciju o ukupnim troškovima koji se mogu pripisati istraživanju koje je za njih sprovelo treće lice. Takve informacije se, na zahtev, stavljaju na raspolaganje klijentima investicionog društva na godišnjem nivou.
Investiciono društvo koje pruža investicione usluge klijentima ne sme da nagrađuje i ocenjuje učinak zaposlenih na način koji je u suprotnosti sa njegovom obavezom da deluje u najboljem interesu klijenata. Naročito, ne sme imati mehanizme u obliku nagrade, prodajnih ciljeva ili drugih aranžmana koji podstiču zaposlene da preporuče određeni finansijski instrument malom investitoru ako investiciono društvo može da ponudi drugi finansijski instrument koji bi bolje ispunio potrebe klijenta.
Kada se investiciona usluga nudi zajedno sa drugom uslugom ili proizvodom kao delom paketa ili kao uslov istog paketa, investiciono društvo obaveštava klijenta da li je moguće zasebno kupiti pojedinačne komponente i za svaku komponentu priprema posebno evidenciju troškova i naknada.
Kada postoji verovatnoća da su rizici koji proizlaze iz takvog paketa ponuđenih malom investitoru drugačiji od rizika povezanih sa pojedinačnim komponentama, investiciono društvo pruža adekvatan opis različitih komponenti paketa, kao i promena u rizicima koji nastaju iz njihovog uzajamnog delovanja.
Izuzetno, u cilju zaštite investitora i integriteta tržišta, Komisija može propisati dodatne zahteve za investiciona društva koji moraju biti objektivno utemeljeni i srazmerni potencijalnim rizicima tržišta u Republici.
Komisija bez nepotrebnog odlaganja obaveštava Evropsku komisiju o svim zahtevima koje namerava da uvede u skladu sa stavom 29. ovog člana, a najmanje dva meseca pre datuma njihovog planiranog stupanja na snagu. U obaveštenju navodi i razloge za uvođenje zahteva. Svi takvi dodatni zahtevi ne ograničavaju, niti na drugi način utiču na prava investicionih društava iz propisa EU koji uređuju tržište finansijskih instrumenata. U roku od dva meseca od obaveštenja iz ovog stava, Evropska komisija donosi mišljenje o proporcionalnosti i opravdanosti dodatnih zahteva.
Komisija podzakonskim aktom bliže uređuje:
1) uslove koje informacije i istraživanja moraju ispunjavati da bi bili pošteni, jasni i da ne dovode u zabludu;
2) pojedinosti o sadržaju i formatu informacija za klijente u vezi sa kategorizacijom klijenata, investicionim društvima i njihovim uslugama, finansijskim instrumentima, troškovima i naknadama;
3) kriterijume za procenu skupa finansijskih instrumenata dostupnih na tržištu;
4) kriterijume za procenu ispunjavanja obaveza poštenog, pravičnog i profesionalnog ponašanja u najboljem interesu klijenata, za investiciona društva koja primaju podsticaje;
5) smernice za procenu i nadzor praksi unakrsne prodaje.
6) standarde za uspostavljanje kodeksa ponašanja za istraživanje koje finansira izdavalac;
7) smernice za sprovođenje procene kvaliteta, upotrebljivosti i vrednosti istraživanja trećeg lica.
Akt Komisije iz stava 31. ovog člana naročito uzima u obzir:
1) prirodu usluga ponuđenih ili pruženih klijentu odnosno potencijalnom klijentu, uzimajući u obzir vrstu, predmet, veličinu i učestalost transakcija;
2) prirodu i obim ponuđenih ili razmatranih proizvoda, uključujući različite vrste finansijskih instrumenata;
3) da li je klijent ili potencijalni klijent mali ili profesionalni investitor ili, u slučaju iz st. 7, 8. i 10. ovog člana, određeni profesionalni investitor iz člana 194. ovog zakona.”.
Član 65.
U članu 180. stav 2. reči: “st. 12. i 13” zamenjuju se rečima: “st. 27. i 28.”.
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
“Prilikom pružanja usluge davanja investicionog saveta ili usluge upravljanja portfoliom koja podrazumeva zamenu finansijskih instrumenata, investiciono društvo je dužno da prikupi potrebne informacije o investiciji klijenta i da analizira troškove i koristi koji proističu iz te zamene finansijskih instrumenata. Prilikom pružanja usluge davanja investicionoga saveta, investiciono društvo je dužno da obavesti klijenta o tome jesu li koristi od zamene finansijskih instrumenata veće od troškova povezanih sa tom zamenom.”.
U stavu 4. koji je postao stav 5. reči: “stava 3.” zamenjuju se rečima: “stava 4.”, a reči: “st. 12. i 13” zamenjuju se rečima: “st. 27. i 28.”..
U stavu 5. koji je postao stav 6. reči: “stavom 3.” zamenjuju se rečima: “stavom 4.”.
U stavu 6. koji je postao stav 7. reči: “stava 3.” zamenjuju se rečima: “stava 4.”.
U stavu 7. koji je postao stav 8. reči: “stava 3.” zamenjuju se rečima: “stava 4.”.
U stavu 8 koji je postao stav 9. reči: “stava 7.” zamenjuju se rečima: “stava 8.”.
Član 66.
U članu 182. stav 1. tačka 3) reči: “stav 7.” zamenjuju se rečima: “stav 8.”.
U tački 4) podtač. (1) i (2) reči: “stav 7.” zamenjuju se rečima: “stav 8.”.
Član 67.
Član 186. menja se i glasi:
“ Član 186.
Investiciono društvo je dužno da preduzme sve neophodne aktivnosti kako bi pri izvršenju naloga postiglo najbolji mogući efekat po klijenta s obzirom na cenu, troškove, brzinu, mogućnost izvršenja, saldiranje, veličinu, prirodu i sve ostale činioce u vezi sa izvršenjem naloga, s tim što kada klijent izda posebna uputstva u vezi sa transakcijom, investiciono društvo izvršava nalog prema tim uputstvima.
Kada investiciono društvo izvrši nalog u ime malog investitora, najbolji mogući efekat se utvrđuje na osnovu ukupne naknade, uzimajući u obzir cenu finansijskog instrumenta i troškove povezane sa izvršenjem, uključujući naknade mesta za izvršenje, troškove kliringa i saldiranja i sve druge naknade plaćene trećim licima koja su uključena u izvršenje naloga.
Kada postoji više mogućih mesta za izvršenje naloga za finansijski instrument, u svrhe procene i postizanja najboljeg efekata za klijenta, koji bi bili ostvareni izvršenjem naloga na svakom od mesta izvršenja na kojem se može izvršiti nalog, a koja su navedena u politici za izvršavanje naloga investicionog društva, u obzir se uzimaju provizije i troškovi investicionog društva za izvršenje naloga na svakom od tih mesta izvršenja.
Nakon izvršenja naloga za račun klijenta, za finansijske instrumente na koje se odnosi obaveza trgovanja utvrđena članom 237. ovog zakona, investiciono društvo obaveštava klijenta o mestu izvršenja naloga.
Investiciono društvo je dužno da ustanovi i sprovede efikasne mehanizme i procedure za izvršavanje naloga klijenata i postizanje najboljih efekata u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Procedure izvršavanja naloga iz stava 5. ovog člana za svaku klasu finansijskog instrumenta sadrže podatke o različitim mestima za izvršenje naloga klijenata i činiocima koji utiču na izbor odgovarajućeg mesta izvršenja naloga, a obuhvataju najmanje ona mesta koja investicionom društvu omogućavaju da postigne najbolje moguće rezultate prilikom izvršenja naloga klijenata.
Investiciona društva klijentima pružaju odgovarajuće informacije o svojim procedurama izvršenja naloga, kojima se jasno, dovoljno detaljno i na način koji klijenti mogu lako razumeti, objašnjava kako će i gde investiciono društvo izvršavati naloge za klijenta.
Investiciona društva su dužna da dobiju prethodnu pisanu saglasnost klijenata za njihove procedure izvršenja naloga.
Kada procedure izvršenja naloga predviđaju mogućnost izvršenja naloga van mesta trgovanja, investiciono društvo je dužno da pre izvršenja naloga van mesta trgovanja dobije prethodnu izričitu saglasnost klijenta.
Investiciono društvo može saglasnost da dobije bilo u vidu uopštenog ugovora ili saglasnost može biti data za svaku pojedinačnu transakciju.
Investiciono društvo je dužno da:
1) prati efikasnost mera i politika izvršavanja naloga kako bi na vreme identifikovalo i otklonilo nedostatke ukoliko ih ima;
2) redovno procenjuje da li se na mestima izvršenja naloga navedenim u politici izvršavanja naloga postižu najbolji rezultati za klijente i da li je potrebno izvršiti izmene u merama izvršavanja naloga;
3) obaveštava klijente s kojima ima kontinuiran odnos o svim značajnim promenama u vezi sa merama ili politikom izvršavanja naloga;
4) dokaže klijentima, na njihov zahtev, da su izvršili njihove naloge u skladu s procedurama investicionog društva o izvršenju naloga i da Komisiji na njen zahtev dokažu usklađenost sa ovim članom.
Komisija podzakonskim aktom bliže uređuje:
1) kriterijume za utvrđivanje značaja različitih činilaca koji se, u skladu sa st. 1-3. ovog člana, mogu uzimati u obzir pri utvrđivanju najboljeg ishoda, s obzirom na veličinu i vrstu naloga i kategoriju klijenta (profesionalni ili mali investitor);
2) sadržaj, oblik i učestalost objavljivanja podataka o kvalitetu izvršenja, u skladu sa stavom 4. ovog člana, uzimajući u obzir vrstu mesta izvršenja i vrstu finansijskog instrumenta;
3) činioce koje investiciono društvo može uzimati u obzir kada preispituje svoje načine izvršenja naloga i okolnosti u kojima izmene tih načina mogu biti izvršene;
4) činioce za određivanje koja mesta omogućavaju investicionim društvima da dosledno postignu najbolji mogući rezultat za izvršavanje naloga klijenata;
5) činioce koji određuju odabir mesta izvršenja iz politike izvršavanja naloga;
6) frekvenciju procene i ažuriranja politike izvršavanja naloga;
7) način na koji se utvrđuju kategorije finansijskih instrumenata iz stava 6. ovog člana;
8) sadržinu i oblik informacija koje investiciona društva objavljuju u skladu sa stavom 4. ovog člana.”.
Član 68.
Posle člana 193. dodaje se naziv člana i član 193a, koji glase:
“Usluge koje se pružaju profesionalnim investitorima
Član 193a
Zahtevi utvrđeni u članu 179. stav 7. tačka 3) ovog zakona ne primenjuju se na druge usluge koje se pružaju profesionalnim investitorima, osim usluge davanja investicionog saveta i usluge upravljanja portfoliom.
Zahtevi utvrđeni u članu 180. stav 3. i članu 181. st. 2 - 5. Ne primenjuju se na usluge koje se pružaju profesionalnim investitorima, osim ako ti klijenti, bilo u elektronskom ili u pisanom obliku, ne obaveste investiciono društvo da žele sa iskoriste prava predviđena tim odredbama.
Investiciona društva dužna su da vode evidenciju o komunikaciji sa klijentom iz stava 2. ovog člana.”.
Član 69.
U članu 194. reči: “člana 177, člana 179. stav 1. i st. 5-17, člana 180, člana 181. st. 1. i 6, člana 186. i člana 187. st. 3-5. “ zamenjuju se rečima: “člana 179. st. 11. i 32, člana 180, člana 181, člana 186. i člana 187. stav 1. i 2.”.
U stavu 8. reči: “st. 3. i 4.” zamenjuju se rečima: “stava 1.”.
Član 70.
Posle člana 194. dodaje se naziv člana i član 194a, koji glase:
“Zabrana primanja naknade za usmeravanje naloga klijenata
Član 194a.
Investiciona društva koja postupaju za račun malih ili profesionalnih investitora ne smeju od treće strane primati nikakvu naknadu, proviziju ili nenovčanu korist za izvršenje naloga tih klijenata na određenom mestu trgovanja ili za prosleđivanje naloga tih klijenata bilo kojoj trećoj strani radi njihovog izvršenja na određenom mestu trgovanja (“plaćanje za tokove naloga”).
Stav 1. ovog člana ne primenjuje se na rabate ili popuste na naknade za izvršenje transakcija mesta trgovanja, ukoliko su dozvoljeni prema odobrenoj i javno objavljenoj tarifi mesta trgovanja u republici ili stranoj zemlji, i ukoliko koriste isključivo klijentu. Takvi popusti ili rabati ne smeju stvarati novčanu korist za investiciono društvo.”.
Član 71.
U članu 195. stav 1. tačka 1) menja se i glasi “ustanove i održavaju efikasne sisteme, postupke i mehanizme relevantne za MTP ili OTP, za redovno praćenje usklađenosti svojih članova ili učesnika sa pravilima MTP-a ili OTP-a, kao i za osiguravanje propisanog standarda kvaliteta podataka u skladu sa članom 126. stav 1. tačka 7) ovog zakona;”.
Član 72.
Član 197. menja se i glasi:
“Član 197.
Organizator MTP-a može podneti zahtev Komisiji za registrovanje MTP-a ili segmenta MTP-a kao tržišta rasta MSP-a.
Komisija može registrovati MTP ili segment MTP-a kao tržište rasta MSP-a ukoliko primi zahtev iz stava 1. Ovog člana i ukoliko se uveri da su uslovi iz stava 3. ovog člana ispunjeni u vezi sa MTP-om ili da su uslovi iz stava 4. ovog člana ispunjeni u vezi sa segmentom MTP-a.
Organizator MTP-a posluje u skladu sa efikasnim pravilima, sistemima i postupcima, koji osiguravaju da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) najmanje 50% izdavalaca čiji su finansijski instrumenti uključeni u trgovanje na MTP-u ili segmentu MTP-a su mala i srednja preduzeća u vreme registracije MTP-a kao tržište rasta MSP-a i u svim narednim kalendarskim godinama;
2) utvrđeni su odgovarajući kriterijumi za prvo i svako sledeće uključivanje finansijskih instrumenata izdavaoca u trgovanje;
3) kada se finansijski instrumenti prvi put uključe u trgovanje, na raspolaganju je dovoljno informacija koje će omogućiti investitorima da donesu utemeljenu odluku o ulaganju u finansijske instrumente. Informacije su dostupne ili u relevantnom dokumentu o uključenju ili prospektu ukoliko se primenjuju zahtevi o javnoj ponudi u vezi s prvim uključenjem finansijskog instrumenta na MTP iz ovog zakona;
4) izdavalac ili neko drugo lice u njegovo ime obezbeđuje odgovarajuće redovno finansijsko izveštavanje, kao što su revidirani godišnji izveštaji;
5) izdavaoci na tržištu, lica koja obavljaju dužnosti rukovodioca i sa njima blisko povezana lica ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom;
6) propisane informacije koje se odnose na izdavaoce na tržištu čuvaju se i stavljaju na raspolaganje javnosti;
7) postoje efikasni sistemi i kontrole za sprečavanje i otkrivanje zloupotreba na tržištu u skladu sa odredbama ovog zakona.
Organizator MTP-a na segment MTP-a primenjuje efikasna pravila, sisteme i postupke koji osiguravaju da su ispunjeni sledeći uslovi:
1) segment MTP-a koji je registrovan kao “tržište rasta malih i srednjih preduzeća” jasno je odvojen od ostalih tržišnih segmenata kojima upravlja investiciono društvo ili organizator tržišta koji upravlja MTP-om, što se, između ostalog, dokazuje različitim nazivom, posebnim pravilnikom, različitom strategijom trgovanja i različitim načinom javne promocije, kao i posebnom identifikacionom oznakom tržišta dodeljenom segmentu koji je registrovan kao segment tržišta rasta malih i srednjih preduzeća;
2) transakcije izvršene na segmentu tržišta rasta malih i srednjih preduzeća jasno se razlikuju od drugih tržišnih aktivnosti na drugim segmentima MTP-a;
3) na zahtev Komisije, MTP dostavlja detaljan spisak instrumenata uvrštenih na segment tržišta rasta malih i srednjih preduzeća, kao i sve druge informacije o poslovanju tog segmenta koje Komisija zatraži.
Kriterijumi iz stava 3. ovog člana ne sprečavaju investiciono društvo ili organizatora tržišta koji upravljaju MTP-om da uvedu dodatne uslove.
Komisija može izbrisati tržište rasta MSP-a iz registra MTP-ova u jednom od sledećih slučajeva:
1) na zahtev investicionog društva ili organizatora tržišta koji upravlja MTP-om;
2) u slučaju neispunjenja uslova koji se odnose na MTP-ove iz stava 3. ili stava 4. ovog člana.
Komisija u najkraćem roku obaveštava ESMA-u o svakom upisu tržišta rasta MSP-a u registar MTP-a ili segmenta MTP, kao i isključenju iz registra MTP-a ili segmenta MTP-a.
Kada je finansijski instrument izdavaoca uključen u trgovanje na jednom tržištu rasta MSP-a, tim finansijskim instrumentom se može trgovati i na drugim mestima trgovanja samo ako je izdavalac informisan i nije se tome usprotivio. Ako je to drugo mesto trgovanja drugo tržište rasta MSP-a ili segment tržišta rasta MSP-a, izdavalac ne podleže nikakvim obavezama koje se odnose na korporativno upravljanje ili na početno, stalno ili ad hoc objavljivanje u vezi sa tim drugim tržištem rasta MSP-a.
Ako to drugo mesto trgovanja nije tržište rasta MSP-a, izdavalac se obaveštava o svim obavezama koje su u vezi sa tim mestom trgovanja, a koje se odnose na korporativno upravljanje ili na početno, stalno ili ad hoc objavljivanje u vezi sa tim drugim mestom trgovanja.
Komisija podzakonskim aktom bliže uređuje:
1) uslove navedene u stavovima 3. i 4. ovog člana;
2) smernice u vezi sa postupcima obaveštavanja izdavalaca, procesom podnošenja prigovora i relevantnim rokovima u slučaju kada se finansijskim instrumentom uključenim u trgovanje na jednom tržištu rasta MSP-a trguje i na drugim mestima trgovanja.
Prilikom uređivanja uslova iz stava 10. tačka 1. ovog člana, Komisija posebno uzima u obzir:
1) potrebu za očuvanjem visokog nivoa zaštite investitora radi podsticanja investitora u ta tržišta;
2) potrebu da se administrativno opterećenje za izdavaoce na tržištu svede na najmanju moguću meru; i
3) izbegavanje brisanja iz registra ili odbijanja registracije samo zbog privremenog neispunjenja uslova iz stava 3. tačka 1. ovog člana.”.
Član 73.
Posle člana 202. dodaju se nazivi članova i čl. 202a - 202g. koji glase:
“Nediskriminatoran pristup CCP-u
Član 202a.
CCP prihvata kliring finansijskih instrumenata na nediskriminatornoj i transparentnoj osnovi, uključujući i zahteve za instrumentima obezbeđenja i naknade u vezi sa pristupom, bez obzira na mesto trgovanja na kojem se transakcija izvršava. Ovaj se zahtev ne primenjuje na derivate kojima se trguje na berzi.
CCP posebno obezbeđuje da mesto trgovanja ima pravo na nediskriminatoran tretman u pogledu ugovora kojima se trguje na tom mestu trgovanja, u smislu:
1) zahteva za instrumente obezbeđenja i netiranja ekonomski ekvivalentnih ugovora, pod uslovom da uključenje takvih ugovora u postupke konačnog netiranja i druge postupke netiranja CCP-a koji su zasnovani na merodavnom pravu o insolventnosti, ne bi ugrozilo nesmetan rad, valjanost ili izvršivost tih postupaka; i
2) unakrsnog obračuna margine sa povezanim ugovorima čiji se kliring vrši kod istog CCP-a prema usvojenom modelu rizika.
CCP može zahtevati da mesto trgovanja ispunjava operativne i tehničke zahteve koje odredi CCP, uključujući zahteve koji se odnose na upravljanje rizicima.
Zahtev mesta trgovanja za pristup CCP-u podnosi se CCP-u i Komisiji. U zahtevu se navodi vrsta finansijskih instrumenata za koje se traži pristup.
Komisija odobrava pristup CCP-u ako takav pristup ne ugrožava nesmetano i uredno funkcionisanje tržišta (naročito zbog fragmentacije likvidnosti), niti štetno utiče na sistemski rizik.
Komisija bliže propisuje:
1) posebne uslove pod kojima CCP može uskratiti pristup, uključujući predviđeni obim transakcija, broj i vrste korisnika, režime upravljanja operativnim rizikom, složenost ili druge faktore koji stvaraju prekomeran rizik;
2) uslove pod kojima CCP mora odobriti pristup, uključujući poverljivost informacija u vezi sa finansijskim instrumentima u razvojnoj fazi, nediskriminatornu i transparentnu osnovu naknada za poravnanje, zahteve za instrumente obezbeđenja i operativne zahteve u vezi sa marginama;
3) uslove pod kojima bi odobravanje pristupa ugrozilo nesmetano i uredno funkcionisanje tržišta ili štetno uticalo na sistemski rizik;
4) postupak i uslove podnošenja i razmatranja zahteva za pristup iz stava 4. ovog člana;
5) uslove za nediskriminatoran tretman ugovora kojima se trguje na mestu trgovanja u pogledu zahteva za instrumente obezbeđenja, netiranje ekonomski ekvivalentnih ugovora i unakrsnog obračuna margine sa povezanim ugovorima čiji se kliring vrši kod istog CCP-a.
Nediskriminatoran pristup CCP-a mestu trgovanja
Član 202b.
CCP ima pravo da, na osnovu zahteva, na nediskriminatornoj i transparentnoj osnovi dobije pristup podacima o trgovanju kojima raspolaže mesto trgovanja, uključujući i podatke o naknadama za pristup, ako želi da vrši kliring transakcije finansijskim instrumentima izvršene na tom mestu trgovanja. Ovaj zahtev se ne primenjuje na derivate kojima se trguje na berzi.
Zahtev za pristup mestu trgovanja CCP podnosi mestu trgovanja i Komisiji.
Komisija odobrava pristup mestu trgovanja pod uslovom da takav pristup:
1) ne ugrožava nesmetano i uredno funkcionisanje tržišta, naročito zbog fragmentacije likvidnosti,
2) mesto trgovanja je uspostavilo odgovarajuće mehanizme za sprečavanje takve fragmentacije,
3) ne utiče štetno na sistemski rizik.
Komisija bliže propisuje:
1) posebne uslove pod kojima mesto trgovanja može uskratiti pristup, uključujući predviđeni obim transakcija, broj korisnika, režime upravljanja operativnim rizikom, složenost ili druge faktore koji stvaraju značajan prekomeran rizik;
2) uslove pod kojima se pristup odobrava, uključujući poverljivost informacija stavljenih na raspolaganje u vezi sa finansijskim instrumentima tokom razvojne faze, kao i nediskriminatornu i transparentnu osnovu naknada koje se odnose na pristup;
3) uslove pod kojima bi odobravanje pristupa ugrozilo nesmetano i uredno funkcionisanje tržišta ili štetno uticalo na sistemski rizik;
4) postupak i uslove podnošenja i razmatranja zahteva za pristup iz stava 2. ovog člana.
Nediskriminatoran pristup licenciranju referentnih vrednosti i obaveza licenciranja
Član 202v.
Ako se vrednost bilo kog finansijskog instrumenta izračunava prema referentnoj vrednosti, lice koje ima vlasnička prava na referentnu vrednost obezbeđuje da CCP-ovi i mesta trgovanja, u svrhe trgovanja i kliringa, imaju dozvolu za nediskriminatoran pristup:
1) relevantnim izvorima cena i podataka, kao i informacijama o sastavu, metodologiji i obračunu cene te referentne vrednosti za potrebe kliringa i trgovanja; i
2) licencama za korišćenje predmeta prava intelektualne svojine.
Licenca iz stava 1. tačka 2) ovog člana koja obuhvata pristup informacijama odobrava se na korektnoj, razumnoj i nediskriminatornoj osnovi, u roku od tri meseca od zahteva CCP-a ili mesta trgovanja.
Pristup se odobrava po razumnoj komercijalnoj ceni, uzimajući u obzir cenu po kojoj je odobren pristup referentnoj vrednosti ili su prava intelektualne svojine pod jednakim uslovima licencirana drugom CCP-u, mestu trgovanja ili bilo kom povezanom licu za potrebe kliringa ili trgovanja. Različite cene mogu se naplatiti različitim CCP-ovima, mestima trgovanja ili povezanim licima samo ako postoji objektivno opravdanje zasnovano na legitimnim komercijalnim razlozima, kao što su obim, područje primene ili svrha korišćenja.
Ako se uspostavi nova referentna vrednost, obaveza licenciranja počinje najkasnije 30 meseci nakon početka trgovanja finansijskim instrumentom koji se poziva na tu referentnu vrednost ili nakon njegovog uključivanja u trgovanje. Ako lice koje ima vlasnička prava na novu referentnu vrednost poseduje postojeću referentnu vrednost, ono mora dokazati da nova referentna vrednost, u poređenju sa bilo kojom takvom postojećom referentnom vrednošću, ispunjava sledeće kumulativne kriterijume:
1) nova referentna vrednost nije kopija ili prilagođavanje nijedne postojeće referentne vrednosti i njena metodologija, uključujući pripadajuće podatke, značajno se razlikuje od bilo koje postojeće referentne vrednosti; i
2) nova referentna vrednost ne predstavlja zamenu ni za jednu takvu postojeću referentnu vrednost.
CCP-ovi, mesta trgovanja i povezana lica ne smeju zaključivati sporazume sa ponuđačima referentnih vrednosti čiji bi efekat bio:
1) sprečavanje drugog CCP-a ili mesta trgovanja da ostvari pristup informacijama ili pravima navedenim u stavu 1. ovog člana; ili
2) sprečavanje drugog CCP-a ili mesta trgovanja da dobije pristup licenci iz stava 1. tačka 2) ovog člana ovog člana.
Komisija bliže uređuje:
1) uslove kojima se obezbeđuje da informacije dostupne putem licenciranja u skladu sa stavom 1. tačka 1. ovog člana budu dostupne isključivo za korišćenje CCP-a ili mesta trgovanja;
2) druge uslove pod kojima se odobrava pristup, uključujući poverljivost dostavljenih informacija;
3) standarde kojima se dokazuje da je referentna vrednost nova u smislu stava 4. tač.1. i 2. ovog člana.
Pristup za CCP-ove i mesta trgovanja iz stranih država
Član 202g.
CCP-ovi i mesta trgovanja osnovanim u stranoj državi mogu koristiti prava pristupa u Republici u skladu sa članovima 202a i 202b ovog zakona, samo za finansijske instrumente obuhvaćene tim članovima, i pod uslovom da Komisija utvrdi da pravni i nadzorni okvir te strane države omogućava efikasan i ekvivalentan pristup CCP-ovima i mestima trgovanja osnovanim u toj stranoj državi.
CCP-ovi i mesta trgovanja osnovana u stranim državama mogu zahtevati licencu iz člana 202v stav 1. tačka 2) ovog zakona i prava pristupa u skladu sa članom 202v ovog člana samo ako je Komisija donela odluku u skladu sa stavom 3. ovog člana, da pravni i nadzorni okvir te strane države, na korektnoj, razumnoj i nediskriminatornoj osnovi omogućava pristup:
1) relevantnoj ceni i izvorima podataka, kao i informacijama o sastavu, metodologiji i ceni referentnih vrednosti za potrebe poravnanja i trgovanja; i
2) licencama iz člana 202v stav 1. tačka 2) ovog zakona,
od lica koja imaju vlasnička prava na referentne vrednosti u toj stranoj državi.
Komisija može doneti odluku kojom se utvrđuje da pravni i nadzorni okvir strane države obezbeđuje da mesto trgovanja ili CCP koji ima odobrenje za rad u toj stranoj državi ispunjava pravno obavezujuće zahteve koji su ekvivalentni zahtevima iz stava 2. ovog člana, a koji se u toj stranoj državi delotvorno nadziru i sprovode.
Pravni i nadzorni okvir treće zemlje smatra se ekvivalentnim ako taj okvir ispunjava sledeće uslove:
1) mesta trgovanja u toj stranoj državi podložna su odobrenju za rad i kontinuiranom, efikasnom nadzoru i sprovođenju propisa;
2) obezbeđuje efikasan istovetni sistem kojim se CCP-ovima i mestima trgovanja, koja su odobrenje za rad dobila od stranih pravnih sistema, omogućava pristup CCP-ovima i mestima trgovanja osnovanim u toj stranoj državi;
3) pravni i nadzorni okvir te strane države obezbeđuje delotvoran i istovetan sistem koji CCP-ovima i mestima trgovanja, koja su odobrenje za rad dobila u stranoj državi, na korektnoj, razumnoj i nediskriminatornoj osnovi, omogućava pristup:
(1) relevantnoj ceni i izvorima podataka, kao i informacijama o sastavu, metodologiji i ceni referentnih vrednosti za potrebe poravnanja i trgovanja; i
(2) licencama iz člana 202v stav 1. tačka 2) ovog zakona, od lica koja imaju vlasnička prava na referentne vrednosti u toj stranoj državi.”.
Član 74.
U članu 206. dodaju se st. 4 - 7, koji glase:
“Komisija jednom godišnje obaveštava ESMA-u o svim ograncima investicionih društava iz trećih država koji su aktivni na teritoriji Republike.
Ogranak investicionog društva iz treće države koji je dozvolu dobio u skladu sa stavom 1. ovog člana, najmanje jednom godišnje obaveštava Komisiju o sledećem:
1) informacije o vrsti i obimu usluga i aktivnosti koje ogranak obavlja u Republici;
2) za investiciona društva iz trećih zemalja koja obavljaju aktivnost navedenu u članu 2. stav 1. tačka 2. podtačka (3) ovog zakona, informaciju o njihovoj mesečnoj minimalnoj, prosečnoj i maksimalnoj izloženosti drugim ugovornim stranama u EU-u;
3) za investiciona društva iz trećih zemalja koja obavljaju aktivnost navedenu u članu 2. stav 1. tačka 2. podtačka (6) ovog zakona, informacije o ukupnoj vrednosti finansijskih instrumenata koje su obezbedile druge ugovorne strane iz EU-a za koje je u prethodnih 12 meseci sprovedena ponuda odnosno prodaja uz obavezu otkupa;
4) informacije o prometu i ukupnoj vrednosti imovine koja odgovara uslugama i aktivnostima iz tačke 1) ovog stava;
5) detaljan opis mehanizama za zaštitu investitora dostupnih klijentima ogranka, uključujući prava tih klijenata koja proizlaze iz sistema zaštite investitora iz člana 204. stav 2. tačka (6) ovog zakona;
6) informacija o politici i mehanizmima upravljanja rizicima koje ogranak primenjuje za usluge i aktivnosti iz tačke 1) ovog stava;
7) informacije o sistemima upravljanja, uključujući nosioce ključnih funkcija za delatnosti ogranka;
8) sve druge informacije koje Komisija smatra neophodnim za sveobuhvatno praćenje aktivnosti ogranka.
Komisija na zahtev dostavlja sledeće informacije ESMA-i u formatu koji propisuje ESMA:
1) sve dozvole za rad izdate ograncima u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i sve naknadne izmene u izdatim dozvolama;
2) informacije o vrsti i obimu usluga i aktivnosti koje ogranak sa dozvolom za rad obavlja u Republici;
3) informacije o prometu i ukupnoj imovini koja odgovara uslugama i aktivnostima iz tačke 2) ovog stava;
4) informacije o nazivu grupe iz treće države kojoj pripada ogranak sa dozvolom za rad.
Komisija i nadležni organi subjekata koji su deo iste grupe kojoj pripada ogranak investicionog društva iz treće države koje je dobilo dozvolu za rad u skladu sa stavom 1. ovog člana, blisko sarađuju međusobno, sa ESMA-om i sa EBA-om, kako bi se obezbedilo da sve aktivnosti te grupe podležu sveobuhvatnom, doslednom i efikasnom nadzoru.”.
Član 75.
U članu 207. dodaje se stav 2, koji glasi:
“Ne dovodeći u pitanje odnose unutar grupe, ako društvo iz treće države, između ostalog putem subjekta koji deluje u njegovo ime ili koji je u bliskoj vezi sa takvim društvom iz treće države, ili bilo kog drugog lica koje deluje u ime tog subjekta, na bilo koji način podstiče klijente ili potencijalne klijente u EU, takvo postupanje se ne smatra pružanjem usluga na isključivu inicijativu klijenta.”.
Član 76.
U članu 225. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
“investiciono društvo je prestalo da ispunjava uslove propisane ovim zakonom za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti;”.
Član 77.
U nazivu člana 229. posle reči: “trgovanjaˮ dodaju se reči: “za akcije, depozitne potvrde, investicione fondove kojima se trguje na berzi, certifikate i druge slične finansijske instrumenteˮ.
U članu 229. stav 2. reči: “ponude za zaključenje ugovoraˮ zamenjuje se rečima: “obavezujuće iskazano interesovanjeˮ.
U stavu 4. posle reči: “člana” dodaju se zapeta i reči: “kao i propisati, obavezu organizatora tržišta i investicionog društva da uspostave odgovarajuće sisteme i postupke koji omogućavaju identifikaciju svih transakcija obavljenih na njihovom mestu trgovanja na osnovu nekog izuzeća”.
Član 78.
U nazivu člana 230. posle reči: “trgovanjaˮ dodaju se reči: “za akcije, depozitne potvrde, investicione fondove kojima se trguje na berzi, certifikate i druge slične finansijske instrumenteˮ.
Član 79.
U nazivu člana 231. posle reči: “objavljivanjaˮ dodaju se reči: “za akcije, depozitne potvrde, investicione fondove kojima se trguje na berzi, certifikate i druge slične finansijske instrumenteˮ.
U članu 231. stav 1. menja se i glasi:
“Komisija može da dozvoli organizatoru tržišta i investicionom društvu koji upravljaju mestom trgovanja odloženo objavljivanje podataka o transakcijama sa akcijama, depozitnim potvrdama, investicionim fondovima kojima se trguje na berzi, certifikatima i drugim sličnim finansijskim instrumentima u zavisnosti od njihove vrste i veličine.ˮ.
Član 80.
Posle člana 231. dodaju se nazivi članova i čl. 231a - 231e, koji glase:
“Transparentnost pre transakcije za mesta trgovanja za obveznice, strukturirane finansijske proizvode i emisione jedinice
Član 231a
Prilikom korišćenja centralne knjige limitiranih naloga ili sistema trgovanja zasnovanog na periodičnim aukcijama, organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja, objavljuju svoje trenutne kupovne i prodajne cene, kao i dubinu tržišta pri tim cenama koje su putem njihovih sistema objavljene za obveznice, strukturirane finansijske proizvode i emisione jedinice.
Organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana čine stalno raspoloživim javnosti u toku uobičajenog vremena trgovanja.
Transparentnost pre transakcije za mesta trgovanja za derivate
Član 231b
Prilikom korišćenja centralne knjige limitiranih naloga ili sistema trgovanja zasnovanog na periodičnim aukcijama, organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju organizovanim tržištem, objavljuju svoje trenutne kupovne i prodajne cene, kao i dubinu tržišta pri tim cenama koje su putem njihovih sistema objavljene za derivate kojima se trguje na berzi.
Prilikom korišćenja centralne knjige limitiranih naloga ili sistema trgovanja zasnovanog na periodičnim aukcijama, organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju MTP-om ili OTP-om, objavljuju svoje trenutne kupovne i prodajne cene, kao i dubinu tržišta pri tim cenama, koje su putem njihovih sistema objavljene za OTC derivate.
Organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja dužni su da podatke iz st. 1. i 2. ovog člana čine stalno raspoloživim javnosti u toku uobičajenog vremena trgovanja.
Imajući u vidu kretanja na tržištu, Komisija može bliže propisati koji OTC derivati podležu zahtevima transparentnosti utvrđenim u stavu 2. ovog člana.
Transparentnost pre transakcije za mesta trgovanja za trgovanje paketima naloga
Član 231v
Prilikom korišćenja centralne knjige limitiranih naloga ili sistema trgovanja zasnovanog na periodičnim aukcijama, organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja, objavljuju svoje trenutne kupovne i prodajne cene, kao i dubinu tržišta pri tim cenama koje su putem njihovih sistema objavljene za pakete naloga koji se sastoje od obveznica, strukturiranih finansijskih proizvoda, emisionih jedinica ili derivata.
Organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja dužni su da podatke iz stava 1. ovog člana čine stalno raspoloživim javnosti u toku uobičajenog vremena trgovanja.
Izuzeća za obveznice, strukturirane finansijske proizvode, emisione jedinice i pakete naloga
Član 231g
Komisija može organizatora tržišta i investiciono društvo koji upravljaju mestom trgovanja izuzeti od obaveze da objavljuju podatke iz člana 231a stav 1, člana 231b st. 1. i 2. i člana 231v stav 1. ovog zakona u slučaju:
1) naloga koji su veliki u poređenju sa uobičajenom veličinom tržišta, kao i naloga koji su primljeni u sistem za upravljanje nalozima pre njihovog objavljivanja na tržištu;
2) OTC derivata koji ne podležu obavezi trgovanja iz člana 240a ovog zakona i za koje ne postoji likvidno tržište, kao i drugih finansijskih instrumenata za koje ne postoji likvidno tržište;
3) naloga za izvršenje koji se namiruju fizički;
4) paketa naloga koji ispunjava jedan od sledećih uslova:
(1) najmanje jedan njegov element predstavlja finansijski instrument za koji ne postoji likvidno tržište, osim ako postoji likvidno tržište za paket naloga u celini;
(2) najmanje jedan njegov element je veliki u poređenju sa uobičajenom veličinom tržišta, osim ako postoji likvidno tržište za paket naloga u celini.
Komisija može ukinuti obavezu iz člana 231v stav 1. ovog zakona za svaki pojedini element paketa naloga.
Komisija može da povuče izuzeće koje je dozvolila u skladu sa stavom 1. ovog člana ukoliko primeti da se izuzeće koristi na način koji odstupa od njegove prvobitne namene ili ukoliko smatra da se izuzeće koristi za izbegavanje obaveza utvrđenih ovim zakonom.
Komisija može bliže propisati:
1) okolnosti u kojima može dati ili uskratiti izuzeće iz st. 1 - 3. ovog člana;
2) raspon cena za kupovinu i prodaju i dubinu tržišta po tim cenama, koji se objavljuju za svaki razred odgovarajućeg finansijskog instrumenta u skladu sa članom 231a stav 1, članom 231b st. 1. i 2. i članom 231v stav 1, uzimajući u obzir neophodna prilagođavanja za različite vrste trgovinskih sistema;
3) veličinu naloga koji premašuju uobičajenu veličinu tržišta, kao i vrstu i minimalnu veličinu neizvršenih naloga koji su primljeni u sistem za upravljanje nalozima pre objavljivanja, a koji mogu biti izuzeti od obaveze objavljivanja pre trgovanja u skladu sa stavom 1. ovog člana za svaki odgovarajući razred finansijskog instrumenta;
4) finansijske instrumente ili razrede finansijskih instrumenata za koje ne postoji likvidno tržište, a kod kojih je moguće odobriti izuzeće od obaveze objavljivanja pre trgovanja u skladu sa stavom 1. ovog člana;
5) karakteristike centralnih knjiga limitiranih naloga i sistema trgovanja zasnovanih na periodičnim aukcijama;
6) metodologiju za određivanje onih paketa naloga za koje postoji likvidno tržište.
Zahtevi koje moraju ispuniti mesta trgovanja u pogledu transparentnosti posle transakcije obveznicama, strukturiranim finansijskim proizvodima, emisionim jedinicama i derivatima
Član 231d
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja objavljuju cenu, obim i vreme izvršenih transakcija obveznicama, strukturiranim finansijskim proizvodima i emisionim jedinicama kojima se trguje na mestu trgovanja. Ovi se zahtevi primenjuju na transakcije derivatima kojima se trguje na berzi, kao i OTC derivatima iz člana 231b stav 2. ovog zakona.
Organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja su dužni da te podatke o transakcijama objave što bliže realnom vremenu, koliko to tehnički uslovi dopuštaju.
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja dužni su da investicionim društvima koja su, na osnovu člana 235. ovog zakona, u obavezi da objavljuju podatke o svojim transakcijama obveznicama, strukturiranim finansijskim proizvodima, emisionim jedinicama i OTC derivatima iz člana 231b stav 2. ovog zakona, po razumnim poslovnim uslovima i na nediskriminatoran način, obezbeđuju pristup sistemima koje koriste za objavljivanje informacija iz stava 1. ovog člana.
Informacije koje se odnose na paketne transakcije stavljaju se na raspolaganje za svaki pojedinačni element najbliže stvarnom vremenu koliko to tehnički uslovi dopuštaju, uzimajući u obzir potrebu da se odrede cene odgovarajućim finansijskim instrumentima. Te informacije uključuju i oznaku kojom se utvrđuje da li određeni element pripada paketu.
Ako je pojedini element paketne transakcije prihvatljiv za odloženo objavljivanje u skladu sa članom 231đ ili članom 231e. ovog zakona, informacije o tim elementima objavljuju se po isteku relevantnog perioda odlaganja.
Odloženo objavljivanje za obveznice, strukturirane finansijske proizvode ili emisione jedinice
Član 231đ
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja mogu odložiti objavljivanje podataka o transakcijama sa obveznicama, strukturiranim finansijskim proizvodima ili emisionim jedinicama kojima se trguje na mestu trgovanja, uključujući cenu i obim, u skladu sa ovim članom.
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja dužni su da na jasan način obaveste učesnike na tržištu i javnost o bitnim elementima odluke za odloženo objavljivanje.
Po isteku perioda odlaganja iz stava 1. ovog člana, objavljuju se svi podaci o transakcijama na pojedinačnoj osnovi.
Komisija može privremeno da suspenduje obaveze iz člana 231d ovog člana za pojedinu klasu finansijskog instrumenta, na osnovu objektivnih kriterijuma koji su specifični za tržište određenog finansijskog instrumenta, kada likvidnost te klase finansijskog instrumenta padne ispod praga utvrđenog u skladu sa metodologijom iz člana 231g stav 4. ovog zakona.
Privremena suspenzija iz stava 4. ovog člana objavljuje se na internet stranici komisije.
Privremena suspenzija iz stava 4. ovog člana ne sme biti duža od tri meseca od dana njezine objave na internet stranici Komisije, a može se obnoviti za dalja razdoblja koja ne mogu biti duža od tri meseca, ukoliko osnova za suspenziju ili produženje i dalje postoji.
U slučaju državnih dužničkih hartija od vrednosti koje je izdala Republika, uz odloženu objavu iz stava 1. ovog člana, Komisija može dozvoliti:
1) neobjavljivanje obima pojedinačne transakcije tokom produženog perioda od najviše šest meseci; ili
2) objavljivanje podataka o različitim transakcijama u zbirnom obliku tokom produženog perioda od najviše šest meseci.
Komisija može bliže propisati:
1) bitne elemente odluke iz stava 2. ovog člana;
2) uslove za privremenu suspenziju iz stava 4. ovog člana.
Odloženo objavljivanje za derivate
Član 231e
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja mogu odložiti objavljivanje podataka o transakcijama sa derivatima kojima se trguje na berzi i OTC derivatima iz člana 231b stav 2. ovog zakona, uključujući cenu i obim, u skladu sa ovim članom.
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja dužni su da na jasan način obaveste učesnike na tržištu i javnost o bitnim elementima odluke za odloženo objavljivanje.
Po isteku perioda odlaganja iz stava 1. ovog člana, objavljuju se svi podaci o transakcijama na pojedinačnoj osnovi.
Komisija može privremeno suspendovati obaveze iz člana 231d ovog zakona za derivate kojima se trguje na berzi i OTC derivate iz člana 231b stav 2. ovog zakona, na osnovu objektivnih kriterijuma koji su specifični za tržište određenog finansijskog instrumenta, kada likvidnost te klase finansijskog instrumenta padne ispod praga utvrđenog u skladu sa metodologijom iz člana 231g stav 4. ovog zakona.
Privremena suspenzija iz stava 4. ovog člana objavljuje se na internet stranici Komisije.
Privremena suspenzija iz stava 4. ovog člana ne sme biti duža od tri meseca od dana njene objave na internet stranici Komisije, a može se obnoviti za dalja razdoblja koja ne mogu biti duža od tri meseca, ukoliko osnova za suspenziju ili produženje i dalje postoji.
Komisija može bliže propisati:
1) bitne elemente odluke iz stava 2. ovog člana;
2) uslove za privremenu suspenziju iz stava 4. ovog člana.ˮ.
Član 81.
Član 232. menja se i glasi:
“Član 232.
Organizatori tržišta i investiciona društva koji upravljaju mestom trgovanja su dužni da podatke pre trgovanja i podatke posle trgovanja, koji se objavljuju u skladu sa čl. 229 - 231e ovog zakona, objavljuju odvojeno.
Komisija bliže uređuje objavljivanje podataka pre i posle trgovanja, uključujući nivo razdvajanja podataka za objavljivanje u skladu sa stavom 1. ovog člana.”.
Član 82.
Posle člana 232. dodaje se naziv člana i član 232a, koji glase:
“Obaveza objavljivanja podataka pre i posle trgovanja po razumnim poslovnim uslovima
Član 232a.
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja, APA-e, CTP-ovi i sistemski internalizatori objavljuju informacije u skladu sa članom 145, čl. 229 - 231e, članom 233. i članom 235. ovog zakona po razumnim poslovnim uslovima, uključujući nepristrasne i pravične ugovorne uslove.
Lica iz stava 1. ovog člana obezbeđuju nediskriminatoran pristup takvim informacijama i objavljuju svoje politike podataka bez naknade, na način koji je jednostavan za pristup i razumevanje.
Organizatori tržišta i investiciona društva koja upravljaju mestom trgovanja, APA-e i sistemski internalizatori besplatno objavljuju informacije iz stava 1. ovog člana petnaest minuta nakon inicijalne objave, u formatu koji je mašinski čitljiv i upotrebljiv za sve korisnike, uključujući male investitore.
Razumni poslovni uslovi obuhvataju visinu naknada i druge ugovorne uslove. Visina naknada određuje se troškovima pripreme i distribucije informacija iz stava 1. ovog člana, kao i razumnom maržom.
Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da, na zahtev, Komisiji dostave informacije o stvarnim troškovima pripreme i distribucije informacija iz stava 1. ovog člana, uključujući razumne marže.
Komisija bliže uređuje:
1) šta predstavlja nepristrasne i pravične ugovorne uslove iz stava 1. ovog člana;
2) šta predstavlja nediskriminatoran pristup informacijama iz stava 2. ovog člana;
3) jedinstveni sadržaj, format i terminologiju politike podataka koja se objavljuje u skladu sa stavom 2. ovog člana;
4) pristup podacima, kao i sadržaj i oblik informacija koje se objavljuju u skladu sa stavom 2. ovog člana;
5) elemente koje treba uključiti u obračun troškova i razumne marže iz stava 4. ovog člana;
6) sadržaj, format i terminologiju informacija koje se dostavljaju Komisiji u skladu sa stavom 5. ovog člana.”.
Član 83.
Naziv člana i član 233. menja se i glasi:
“Obaveza sistematskih internalizatora da objavljuju obavezujuće ponude u vezi sa akcijama, depozitnim potvrdama, investicionim fondovima kojima se trguje na berzi, certifikatima i drugim sličnim finansijskim instrumentima
Član 233.
Investiciona društva objavljuju obavezujuće ponude u vezi sa akcijama, depozitnim potvrdama, investicionim fondovima kojima se trguje na berzi, certifikatima i drugim sličnim finansijskim instrumentima kojima se trguje na mestu trgovanja, a za koje su ona sistematski internalizatori i za koje postoji likvidno tržište.
Ako ne postoji likvidno tržište za finansijske instrumente iz stava 1. ovog člana, sistematski internalizatori svojim klijentima ponude čine dostupnim na njihov zahtev.
Ovaj član i čl. 233. i 234. ovog zakona primenjuju se na sistematske internalizatore kada trguju količinama do praga koji je utvrđen aktom Komisije.
Svaka ponuda obuhvata obavezujuću ponudu za kupovinu ili prodaju, a minimalna veličina ponude sistematskih internalizatora utvrđuje se aktom Komisije.
Cena odražava preovlađujuće tržišne uslove za pojedini finansijski instrument.
Akcije, depozitne potvrde, investicioni fondovi kojima se trguje na berzi, certifikati i drugi slični finansijski instrumenti grupišu se u razrede na osnovu aritmetičke sredine vrednosti naloga izvršenih na tržištu za taj finansijski instrument. Standardna veličina tržišta za svaki razred akcija, depozitnih potvrda, investicionih fondova kojima se trguje na berzi i drugih sličnih finansijskih instrumenata jeste veličina koja predstavlja aritmetičku sredinu vrednosti naloga izvršenih na tržištu za finansijske instrumente u svakom razredu.
Sistematski internalizatori objavljuju svoje ponude redovno i kontinuirano tokom uobičajenog vremena trgovanja.
Sistematski internalizatori imaju pravo da u svakom trenutku ažuriraju svoje ponude, a u izuzetnim tržišnim okolnostima, da povuku svoje ponude.
Sistematski internalizatori uspostavljaju i primenjuju transparentna i nediskriminatorna pravila i objektivne kriterijume za efikasno izvršavanje naloga. Oni moraju imati mehanizme za pravilno vođenje svog tehničkog poslovanja, uključujući uspostavljanje delotvornih bezbednosnih mera za postupanje u slučaju mogućih poremećaja u sistemu.
Sistematski internalizatori, uz poštovanje člana 186. ovog zakona, izvršavaju naloge svojih klijenata za akcije, depozitne potvrde, investicione fondove kojima se trguje na berzi, certifikate i druge slične finansijske instrumente za koje su oni sistemski internalizatori, po cenama istaknutim u trenutku prijema naloga.
Izuzetno od stava 10. ovog člana, Komisija može da propiše uslove pod kojima sistematski internalizatori mogu izvršavati naloge i po cenama koje se razlikuju od objavljenih.
Ponude sistematskih internalizatora, poboljšanja cena tih ponuda i cene izvršenja moraju biti usklađeni s minimalnim cenovnim inkrementima iz člana 128. ovog zakona. Primena minimalnog cenovnog inkrementa ne sprečava organizatore tržišta da upare naloge koji prelaze uobičajenu veličinu po srednjm kursu između tekuće kupovne i prodajne cene.
Investiciona društva koja ispunjavaju potrebne uslove za sistematskog internalizatora o tome obaveštavaju Komisiju.
Komisija može bliže propisati:
1) različite uslove koji se primenjuju na sistematske internalizatore, a pod kojima se objavljuju obavezujuće ponude;
2) načine objavljivanja obavezujućih ponuda;
3) uslove pod kojima sistematski internalizatori mogu da povuku svoje ponude;
4) uslove pod kojima sistematski internalizatori izvršavaju naloge koje dobijaju od svojih klijenata;
5) metodologiju za izračunavanje praga iz stava 3. ovog člana;
6) metodologiju za utvrđivanje minimalne veličine ponude iz stava 4. ovog člana;
7) metodologiju za utvrđivanje da li cena iz stava 5. ovog člana odražava preovlađujuće tržišne uslove;
8) metodologiju za utvrđivanje standardne veličine tržišta iz stava 6. ovog člana;
9) uslove iz stava 11. ovog člana.”.
Član 84.
Član 235. menja se i glasi:
“Član 235.
Investiciona društva koja za svoj račun ili u ime klijenata zaključuju transakcije finansijskim instrumentima kojima se trguje na mestu trgovanja, objavljuju obim i cenu tih transakcija, kao i vreme njihovog zaključenja.
Ovi podaci se objavljuju posredstvom APA-e na način da se svaka pojedinačna transakcija objavljuje jednom preko jednog APA-e.
Podaci koji se objavljuju u skladu sa stavom 1. ovog člana, i rokovi u kojima se objavljuju, ispunjavaju uslove iz čl. 230, 231, 231d, 231đ I 231e ovog zakona.
Ako mere usvojene u skladu sa čl. 231, 231đ i 231e ovog zakona predviđaju odloženu objavu za određene kategorije transakcija finansijskim instrumentima kojima se trguje na mestu trgovanja, ta mogućnost se takođe primenjuje na one transakcije koje se obavljaju van mesta trgovanja.
Komisija bliže uređuje:
1) kriterijume za određivanje identifikatora različitih vrsta transakcija objavljenih u skladu sa ovim članom, pri čemu se pravi razlika između identifikatora utvrđenih na osnovu činilaca koji su prvenstveno povezani sa vrednovanjem finansijskih instrumenata i onih utvrđenih na osnovu drugih činilaca;
2) primenu obaveza iz stava 1. ovog člana na transakcije u kojima se navedeni finansijski instrumenti koriste kao sredstvo obezbeđenja, za pozajmljivanje ili u druge svrhe, pri čemu se razmena finansijskih instrumenata utvrđuje na osnovu drugih činilaca, a ne na osnovu trenutne tržišne vrednosti finansijskog instrumenta. “.
Član 85.
Posle člana 235. dodaje se naziv člana i član 235a, koji glase:
“Imenovani subjekti za objavljivanje
Član 235a
Investicionim društvima, na njihov zahtev, Komisija odobrava status imenovanog subjekta za objavljivanje za određene razrede finansijskih instrumenata.
Ako je samo jedna strana u transakciji imenovani subjekt za objavljivanje na osnovu stava 1. ovog člana, ta strana je odgovorna za objavljivanje transakcija preko APA-e u skladu sa članom 235. stav 1. ovog zakona.
Ako nijedna strana u transakciji nije imenovani subjekt za objavljivanje ili ako su obe strane u transakciji imenovani subjekti za objavljivanje na osnovu stava 1. ovog člana, transakciju preko APA-e objavljuje samo subjekt koji prodaje taj finansijski instrument, u skladu sa članom 235. stavom 1. ovog zakona
Komisija vodi i redovno ažurira registar svih imenovanih subjekata za objavljivanje, navodeći njihov identitet i razrede finansijskih instrumenata za koje su imenovani kao subjekti za objavljivanje. Komisija taj registar objavljuje na svojoj internet stranici.”.
Član 86.
Posle člana 236. dodaje se naziv člana i član 236a, koji glase:
“Usklađivanje poslovnih satova
Član 236a.
Mesta trgovanja i njihovi članovi, učesnici ili korisnici, sistematski internalizatori, imenovani subjekti za objavljivanje i APA-e usklađuju satove poslovanja koje koriste za evidentiranje datuma i vremena svakog događaja o kome se izveštava.
Komisija, u skladu sa međunarodnim standardima, svojim aktom propisuje pravila radi određivanja nivoa tačnosti do kojeg se satovi poslovanja moraju uskladiti.”.
Član 87.
Član 237. menja se i glasi:
“Investiciono društvo obezbeđuje da se trgovina akcijama koje imaju međunarodni identifikacioni broj hartije od vrednosti (ISIN) izdat u Republici i koje su uključene u trgovanje na mestu trgovanja, obavlja na regulisanom tržištu, MTP-u, posredstvom sistematskog internalizatora ili na mestu trgovanja u stranoj državi, koje je ocenjeno kao ekvivalentno, osim u sledećim situacijama:
1) tim akcijama se trguje na mestu trgovanja u stranoj državi u lokalnoj valuti ili u valuti koja nije dinar; ili
2) te transakcije se izvršavaju između kvalifikovanih investitora, između profesionalnih investitora ili između profesionalnih i kvalifikovanih investitora i ne doprinose procesu utvrđivanja cena.
Investiciono društvo koje upravlja internim sistemom uparivanja naloga, koji izvršava naloge klijenata u vezi sa akcijama, depozitnim potvrdama, etf-ovima, certifikatima i drugim sličnim finansijskim instrumentima na multilateralnoj osnovi, mora imati dozvolu za obavljanje aktivnosti mtp-a u skladu sa ovim zakonom i mora da ispunjava sve relevantne odredbe u vezi sa takvom dozvolom.
Komisija može da usvoji akt u kome uređuje posebne karakteristike tih transakcija akcijama koje ne doprinose utvrđivanju cena iz stava 1. Ovog člana, uzimajući u obzir:
1) transakcije koje ne obezbeđuju likvidnost; ili
2) trgovanje ovim finansijskim instrumentima je određeno drugim faktorima, a ne njihovom trenutnom tržišnom vrednošću.”.
Član 88.
U članu 238. st. 3. i 4. menjaju se i glase:
“Organizator mesta trgovanja je dužan da najmanje pet godina Komisiji stavlja na raspolaganje relevantne podatke koji se odnose na sve naloge u vezi sa finansijskim instrumentima koji se objavljuju putem njegovog sistema, u mašinski čitljivom formatu i prema zajedničkom obrascu. Komisija može zahtevati da se ti podaci redovno dostavljaju.
Komisija bliže propisuje:
1) pojedinosti o relevantnim podacima o nalozima koji se čuvaju u skladu sa stavom 2. ovog člana;
2) sadržinu i format relevantnih podataka o nalozima koje treba čuvati na osnovu stava 3. ovog člana.”.
Član 89.
Član 239. menja se i glasi:
“Investiciono društvo koje izvršava transakcije finansijskim instrumentima dužno je da Komisiji podnese izveštaj sa potpunim i tačnim pojedinostima u vezi sa tim transakcijama u što kraćem roku, a najkasnije do kraja sledećeg radnog dana u skladu sa vremenskim rasporedom, tehničkim uslovima, sadržajem i formom utvrđenim aktom Komisije iz stava 16. ovog člana.
Obaveza iz stava 1. ovog člana se primenjuje na:
1) finansijske instrumente koji su uključeni u trgovanje ili kojima se trguje na mestu trgovanja, ili za koje je podnet zahtev za uključenje u trgovanje;
2) finansijske instrumente koji u osnovi imaju finansijski instrument kojim se trguje na mestu trgovanja;
3) finansijske instrumente čija je osnova indeks ili korpa finansijskih instrumenata kojima se trguje na mestu trgovanja; i
4) OTC derivate pod uslovima koje aktom određuje Komisija.
Obaveza se primenjuje na transakcije finansijskim instrumentima iz stava 2. tač. 1) - 4) ovog člana bez obzira na to da li su te transakcije izvršene na mestu trgovanja ili ne.
Investiciona društva koja vrše prenose naloga, tom prilikom uključuju sve pojedinosti navedene u aktu Komisije iz stava 16. ovog člana.
Umesto da investiciono društvo navodi pojedinosti prilikom prenosa naloga, može da odluči da nalog, ukoliko se izvrši, prijavi kao transakciju u skladu sa zahtevima iz stava 1. ovog člana. U tom slučaju, izveštaj o transakciji investicionog društva navodi da se odnosi na prenesen nalog.
Organizator mesta trgovanja izveštava o pojedinostima transakcija finansijskim instrumentima kojima se trguje na njegovoj platformi i koje preko njegovih sistema izvršava član, učesnik ili korisnik koji nije predmet ovog zakona, u skladu sa aktom Komisije iz stava 16. ovog člana.
Prilikom izveštavanja o oznakama kojima se identifikuju klijenti u skladu sa st. 3. i 4. Ovog člana investiciona društva koriste identifikator pravnih lica koji je namenjen identifikaciji klijenata koji su pravna lica.
Izveštaje Komisiji podnosi investiciono društvo, ovlašćeni mehanizam izveštavanja koji deluje u njegovo ime ili mesto trgovanja na kojem je transakcija izvršena.
Investiciona društva su odgovorna za potpunost i tačnost izveštaja i njihovo blagovremeno dostavljanje Komisiji.
Odstupajući od ove obaveze, investiciono društvo ne snosi odgovornost za potpunost, tačnost i blagovremeno podnošenje izveštaja ukoliko se pojedinosti o transakcijama prenose putem ovlašćenog mehanizma izveštavanja koji deluje u njegovo ime ili putem mesta trgovanja.
U tim slučajevima, za te nedostatke odgovorno je mesto trgovanja.
Međutim, investiciona društva moraju preduzeti razumne mere da provere potpunost, tačnost i blagovremenost izveštaja o transakcijama koji su dostavljeni u njihovo ime.
Organizator tržišta, kada sastavlja izveštaje u ime investicionog društva, dužan je da uspostavi adekvatne bezbednosne mehanizme kojima se obezbeđuje sigurnost i verodostojnost prenosa podataka, smanjuje rizik od netačnosti podataka i neovlašćenog pristupa, kao i sprečavanje otkrivanja informacija uz stalno očuvanje poverljivosti podataka. Organizator tržišta obezbeđuje odgovarajuće resurse i poseduje bezbednosne sisteme kako bi neprekidno pružao i održavao svoje usluge.
Investiciono društvo, ovlašćeni mehanizam izveštavanja koji deluje u njegovo ime ili mesto trgovanja koji izveštavaju o transakciji dužni su da isprave eventualne greške ili propuste i da revidirani izveštaj podnesu Komisiji.
Obaveze iz ovog člana koje se odnose na investiciono društvo, na odgovarajući način se primenjuju i na ogranak investicionog društva iz strane zemlje.
Komisija bliže propisuje:
1) standarde podataka i format informacija iz izveštaja u skladu sa st. 1, 3, 5. i 6. ovog člana, uključujući metode i načine izveštavanja o finansijskim transakcijama i format i sadržaj tih izveštaja i ispravljenih izveštaja;
2) referentne podatke o kupljenim ili prodatim finansijskim instrumentima: količine, datumi i vreme izvršenja transakcija, datumi stupanja na snagu, cene transakcija, informacije i podaci o klijentu, oznaka klijenata u ime kojih je investiciono društvo izvršilo predmetnu transakciju, oznake za lica i kompjuterske algoritme u investicionom društvu koji su odgovorni za odluke o ulaganju i izvršenje transakcija, oznake subjekta koji podleže obavezi izveštavanja, načini identifikacije investicionih društava, način na koji je transakcija izvršena i polja potrebna za obradu i analizu izveštaja o transakcijama u skladu sa ovim članom;
4) relevantne kategorije finansijskih instrumenata o kojima je potrebno da se izveštava u skladu sa ovim članom;
5) uslove pod kojima se razvijaju, dodeljuju i održavaju identifikatori pravnih lica i uslove pod kojima investiciona društva koriste te identifikatore kako bi pružile podatke o klijentima, u skladu sa ovim članom, u izveštajima o transakcijama koje su dužni da sastavljaju;
6) primena obaveza izveštavanja o transakcijama na ogranke investicionih društava;
7) šta čini transakciju i izvršenje transakcije u smislu ovog člana;
8) kada se smatra da je investiciono društvo izvršilo prenos naloga u smislu ovog člana;
9) uslove za povezivanje pojedinih transakcija i način utvrđivanja zbirnih naloga koji rezultiraju izvršenjem transakcije;
10) datum do kojeg je potrebno dostaviti izveštaj o transakcijama.”.
Član 90.
Član 240. menja se i glasi:
“U vezi sa finansijskim instrumentima uključenim u trgovanje na mestu trgovanja ili kojima se trguje na mestu trgovanja, ili ako je izdavalac odobrio trgovanje izdatim instrumentom ili ako je podnet zahtev za uključenje u trgovanje, mesta trgovanja dostavljaju Komisiji referentne podatke za identifikaciju u svrhu izveštavanja o transakcijama u skladu sa članom 239. ovog zakona, kao i zahteva transparentnosti u skladu sa čl. 229, 230, 231a, 231b, 231v, 231d, 233. i 235. ovog zakona.
Za OTC derivate, utvrđivanje referentnih podataka zasniva se na globalno dogovorenoj jedinstvenoj identifikacionoj oznaci proizvoda i svim drugim relevantnim identifikacionim referentnim podacima.
Za OTC derivate koji nisu obuhvaćeni stavom 2. ovog člana, svaki imenovani subjekt za objavljivanje Komisiji dostavlja referentne podatke za identifikaciju.
Referentni podaci za identifikaciju se pripremaju za dostavljanje Komisiji u elektronskom i standardizovanom obliku, pre početka trgovanja finansijskim instrumentom, na koji se odnose.
Referentni podaci o finansijskom instrumentu se ažuriraju pri svakoj promeni podatka u vezi sa finansijskim instrumentom.
Uzimajući u obzir uticaj na praćenje aktivnosti investicionih društava radi obezbeđivanja da posluju pošteno, korektno, u skladu s pravilima struke i na način koji promoviše integritet tržišta, Komisija može suspendovati obaveze dostavljanja podataka utvrđene u stavu 1. ovog člana za određene ili sve finansijske instrumente ako su ispunjeni svi sledeći uslovi:
1) suspenzija je potrebna radi očuvanja integriteta i kvaliteta referentnih podataka koji podležu obavezi dostavljanja iz stava 1. ovog člana, a koji mogu biti ugroženi usled:
(1) ozbiljne nepotpunosti, neistinitosti ili netačnosti dostavljenih podataka, ili
(2) nepravovremene dostupnosti, poremećaja ili kvara u funkcionisanju sistema koje Komisija, tržišna infrastruktura, sistemi poravnanja i namire i važni učesnici na tržištu koriste za podnošenje, prikupljanje, obradu ili čuvanje odgovarajućih referentnih podataka;
2) pretnja se ne može otkloniti postojećim primenjivim regulatornim zahtevima;
3) suspenzija nema štetne efekte na efikasnost finansijskih tržišta ili na investitore koji su nesrazmerni u odnosu na koristi mere;
4) suspenzijom se ne stvara regulatorna arbitraža.
Komisija utvrđuje potrebne procedure kako bi osigurala:
1) da su podaci o finansijskom instrumentu, koje prima u skladu sa stavom 1. ovog člana, zaista referentni;
2) da kvalitet primljenih podataka odgovara svrsi izveštavanja o transakcijama u skladu sa članom 239. ovog zakona.
Komisija bliže propisuje:
1) standarde podataka i formu referentnih podataka o finansijskim instrumentima u skladu sa stavom 1. ovog člana, uključujući metode i načine dostavljanja podataka Komisiji i njihovih ažuriranja u skladu sa stavom 1. ovog člana, kao i format i sadržaj tih podataka;
2) tehničke mere koje su potrebne u vezi sa postupcima koje uspostavlja Komisija u skladu sa stavom 5. ovog člana.”.
Član 91.
U Glavi IX naziv odeljka 3. menja se i glasi:
“3. DERIVATI, OGRANIČENjA POZICIJA I KONTROLA UPRAVLjANjA POZICIJAMA U ROBNIM DERIVATIMA I IZVEŠTAVANjEˮ.
Član 92.
Posle naziva odeljka 3, dodaju se nazivi članova i čl. 240a - 240đ, koji glase:
“Obaveza trgovanja na regulisanim tržištima, MTP-ima ili OTP-ima
Član 240a.
Finansijske druge ugovorne strane i nefinansijske druge ugovorne strane koje podležu obavezi kliringa na osnovu propisa EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi, zaključuju sa takvim finansijskim drugim ugovornim stranama ili takvim nefinansijskim drugim ugovornim stranama transakcije sa derivatima, koji se odnose na razrede derivata koji podležu obavezi trgovanja iz člana 240d ovog zakona i navedeni su u registru iz člana 240đ ovog zakona, isključivo na:
1) regulisanim tržištima;
2) MTP-ovima;
3) OTP-ovima; ili
4) mestima trgovanja u stranim državama, pod uslovom da je Komisija donela odluku u skladu sa stavom 5. ovog člana.
Komisija redovno prati aktivnosti derivatima koji ne podležu obavezi trgovanja iz stava 1. ovog člana, kako bi identifikovala slučajeve u kojima određeni razred ugovora može predstavljati sistemski rizik i sprečila regulatornu arbitražu između transakcija derivatima koje podležu obavezi trgovanja i onih koje toj obavezi ne podležu.
Transakcije derivatima koje su izuzete od obaveze kliringa ili ne podležu obavezi kliringa na osnovu propisa EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi, ne podležu obavezi trgovanja.
Derivati koji podležu obavezi trgovanja iz stava 1. ovog člana prihvatljivi su za uključivanje u trgovanje na regulisanom tržištu ili za trgovanje na bilo kom mestu trgovanja iz stava 1. ovog člana na neekskluzivnoj i nediskriminatornoj osnovi.
Komisija može doneti odluku da pravni i nadzorni okvir strane države obezbeđuje da mesto trgovanja koje ima odobrenje za rad u toj državi ispunjava pravno obavezujuće zahteve koji su ekvivalentni zahtevima za mesta trgovanja iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana i koji podležu efikasnom nadzoru i sprovođenju propisa u toj stranoj državi.
Svrha tih odluka je utvrđivanje prihvatljivosti mesta trgovanja za derivate koji podležu obavezi trgovanja.
Smatra se da pravni i nadzorni okvir strane države ima ekvivalentan efekat ako taj okvir ispunjava sledeće uslove:
1) mesta trgovanja u toj stranoj državi podležu odobrenju za rad i stalnom, efikasnom nadzoru i sprovođenju propisa;
2) mesta trgovanja imaju jasna i transparentna pravila, tako da je moguće trgovati derivatima na fer, uredan i efikasan način i da su oni slobodno prenosivi;
3) izdavaoci finansijskih instrumenata podležu zahtevima redovnog i kontinuiranog obaveštavanja, čime se obezbeđuje visok nivo zaštite investitora;
4) obezbeđuju se transparentnost i integritet kroz pravila koja uređuju zloupotrebe tržišta u obliku trgovanja na osnovu povlašćenih informacija i manipulacije tržištem.
Odluka Komisije iz stava 5. ovog člana može biti ograničena na određenu kategoriju mesta trgovanja. U tom slučaju, mesto trgovanja iz strane države uključuje se u stav 1. tačka 4) ovog člana samo ako pripada kategoriji obuhvaćenoj odlukom Komisije.
Obaveza kliringa za derivate kojima se trguje na regulisanim tržištima i vreme prihvatanja kliringa
Član 240b.
Organizator tržišta obezbeđuje da se kliring transakcija derivatima koje su zaključene na regulisanom tržištu obavlja preko CCP-a.
CCP-evi, mesta trgovanja i investiciona društva koja deluju kao klirinški članovi u skladu sa propisom EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi, uspostavljaju delotvorne sisteme, postupke i mehanizme u vezi sa derivatima koji su obuhvaćeni kliringom kako bi se obezbedilo da se transakcije navedenim derivatima podnose i prihvataju za kliring čim je to tehnološki izvodljivo, uz upotrebu automatizovanih sistema.
U smislu stava 2. ovog člana, derivati obuhvaćeni kliringom označavaju:
1) sve derivate za koje se vrši kliring u skladu sa obavezom kliringa iz stava 1. ovog člana ili u skladu sa obavezom kliringa propisanom odredbama propisa EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi;
2) sve derivate za koje su se relevantne strane sporazumele da se vrši kliring.
Komisija može da bliže uredi minimalne zahteve za sisteme, postupke i mehanizme, uključujući rokove za prihvatanje kliringa, u skladu sa ovim članom, uzimajući u obzir potrebu za obezbeđivanjem pravilnog upravljanja operativnim i drugim rizicima.
Sporazum o indirektnom kliringu
Član 240v.
Sporazumi o indirektnom kliringu u vezi sa derivatima kojima se trguje na berzi dozvoljeni su pod uslovom da se takvim sporazumima ne povećava rizik druge ugovorne strane i da se njima obezbeđuje da imovina i pozicije druge ugovorne strane uživaju zaštitu koja je jednaka zaštiti propisanoj odredbama propisa EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi;
Komisija može da bliže uredi vrste sporazuma o uslugama indirektnog kliringa za koje je utvrđeno da ispunjavaju kriterijume iz stava 1. ovog člana.
Usluge smanjenja rizika posle trgovanja
Član 240g.
Zahtevi u pogledu transparentnosti utvrđeni u čl. 231b, 231d i 235. ovog zakona, obaveza trgovanja utvrđena u članu 240a ovog zakona i obaveza izvršavanja naloga pod najpovoljnijim uslovima za klijenta utvrđena u članu 186. ovog zakona ne primenjuju se na transakcije OTC derivatima koje su strukturisane i uspostavljene kao rezultat usluga smanjenja rizika posle trgovanja.
Investiciona društva i organizatori tržišta koji pružaju usluge smanjenja rizika posle trgovanja vode potpunu i tačnu evidenciju transakcija iz stava 1. ovog člana, koje prethodno nisu evidentirane ili prijavljene u skladu sa propisom EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi. Evidenciju transakcija iz stava 1. ovog člana investiciona društva i organizatori tržišta odmah stavljaju na raspolaganje Komisiji na zahtev.
Komisiji može bliže da uredi:
1) šta su usluge smanjenja rizika posle trgovanja za potrebe stava 1. ovog člana;
2) transakcije koje se evidentiraju u skladu sa stavom 2. ovog člana.
Postupak obaveze trgovanja
Član 240d.
Komisija bliže uređuje razrede derivata koji podležu obavezi kliringa u skladu sa odredbama propisa EU kojim se uređuju OTC derivati, CCP i trgovinski repozitorijumi, ili odgovarajuće podskupine tog razreda, a kojima se mora trgovati na mestima iz člana 240a stav 1. ovog zakona.
Da bi obaveza trgovanja stupila na snagu:
1) razred derivata, odnosno odgovarajuća podskupina tog razreda iz stava 1. ovog člana, mora biti predmet trgovanja na najmanje jednom mestu trgovanja iz člana 240a stav 1. ovog zakona; i
2) mora postojati dovoljno interesa trećih strana za kupovinu i prodaju takvog razreda derivata ili njegove podskupine, tako da se taj razred smatra dovoljno likvidnim za trgovanje isključivo na mestima iz člana 240a stav 1. ovog zakona.
Prilikom pripreme akta iz stava 1. ovog člana, Komisija procenjuje:
1) da li je razred derivata ili njegova podskupina dovoljno likvidan, uzimajući u obzir sledeće kriterijume:
(1) prosečnu učestalost i obim trgovanja u različitim tržišnim uslovima, imajući u vidu prirodu i poslovni ciklus proizvoda u okviru datog razreda finansijskih instrumenata;
(2) broj i vrstu aktivnih učesnika na tržištu, uključujući odnos učesnika prema proizvodima/ugovorima kojima se trguje, za određeni tržišni proizvod;
(3) prosečnu veličinu raspona cena.
2) uticaj obaveze trgovanja na likvidnost razreda derivata i na poslovne aktivnosti krajnjih korisnika koji nisu finansijski subjekti.
Komisija može da suspenduje obavezu trgovanja iz člana 240a stav 1. ovog zakona za određene razrede OTC derivata ili za određene vrste drugih ugovornih strana, ukoliko je takva suspenzija neophodna radi sprečavanja ili uklanjanja štetnih efekata na likvidnost ili ozbiljne pretnje finansijskoj stabilnosti, kao i radi obezbeđivanja urednog funkcionisanja finansijskih tržišta u Republici, pod uslovom da je mera srazmerna postavljenim ciljevima.
Registar derivata koji podležu obavezi trgovanja
Član 240đ.
Komisija na svojoj internet stranici objavljuje i održava registar u kojem se na sveobuhvatan i jasan način navode derivati koji podležu obavezi trgovanja na mestima iz člana 240a stav 1. ovog zakona, mesta na kojima su uključeni u trgovanje ili na kojima se njima trguje, kao i datumi od kojih ta obaveza stupa na snagu.ˮ.
Član 93.
Naslov iznad člana 241. i član 241. menjaju se i glase:
“Ograničenja pozicija u robnim derivatima i kontrola upravljanja pozicijama u robnim derivatima i derivatima emisionih jedinica
Član 241
Komisija, u skladu sa metodologijom za izračunavanje koju utvrđuje ESMA, ustanovljava i primenjuje ograničenja pozicija u pogledu veličine neto pozicije koju lice može imati u poljoprivrednim robnim derivatima i ključnim ili značajnim robnim derivatima, kojima se trguje na mestima trgovanja i ekonomski ekvivalentnim vanberzanskim (OTC) ugovorima. Robni derivati smatraju se ključnim ili značajnim ako zbir svih neto pozicija imalaca krajnjih pozicija čini veličinu njihove otvorene pozicije i iznosi najmanje 300.000 jedinica u proseku tokom perioda od jedne godine.
Ograničenja se određuju na osnovu svih pozicija koje lice ima, kao i onih pozicija koje u ime tog lica drži grupa lica, radi:
1) sprečavanja zloupotreba na tržištu;
2) podrške pravilnom određivanju cena i uslova saldiranja, uključujući sprečavanje poremećaja na tržištu, a naročito radi obezbeđivanja izjednačavanja cena derivata u mesecu isporuke i spot cena osnovne robe, bez uticaja na određivanje cena na tržištu osnovne robe.
Ograničenja pozicija ne odnose se na:
1) pozicije koje drži nefinansijski subjekat ili na pozicije koje se u njegovo ime drže, a koje su objektivno merljive i određene kao pozicije koje smanjuju rizike direktno povezane sa poslovnom aktivnošću tog nefinansijskog subjekta;
2) pozicije koje drži finansijski subjekat ili na pozicije koje se u njegovo ime drže, a koji je deo pretežno komercijalne grupe i deluje u ime nefinansijskog subjekta pretežnto komercijalne grupe, ako su te pozicije objektivno merljive i određene kao pozicije koje smanjuju rizike direktno povezane sa poslovnom aktivnošću tog finansijskog subjekta;
3) pozicije koje drže finansijske i nefinansijske druge ugovorne strane i koje su objektivno merljive kao posledica transakcija sklopljenih radi ispunjenja obaveza osiguravanja likvidnosti na mestu trgovanja, u skladu s članom 3. stav 7. tačka 3) ovog zakona.
4) sve ostale hartije od vrednosti iz člana 2. stav 1. tačka 54) podtačka (1) alineja treća ovog zakona koje se odnose na robu ili finansijski instrument u osnovi iz člana 2. stav 1. tačka 19. podatačka (10) ovog zakona.
Ograničenja pozicija postavljaju jasne kvantitativne pragove za maksimalnu veličinu pozicije u robnom derivatu koju lice može imati.
Komisija utvrđuje ograničenja pozicija za ključne ili značajne robne derivate ili poljoprivredne robne derivate kojima se trguje na mestima trgovanja na osnovu metodologije za izračunavanje koju utvrđuje ESMA u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Ograničenja pozicija uključuju ekonomski ekvivalentne vanberzanske (OTC) ugovore.
Ako postoji značajna promena na tržištu, uključujući značajnu promenu raspoložive ponude ili otvorenih pozicija, Komisija revidira ograničenja pozicija iz stava 5. ovog člana na osnovu raspoložive ponude ili otvorenih pozicija i ponovo utvrđuje ograničenja pozicija u skladu s metodologijom izračunavanja koju je razvila ESMA.
Komisija obaveštava ESMA-u o tačnim ograničenjima pozicija koju namerava da postavi u skladu sa metodologijom koju je utvrdila ESMA, u skladu sa stavom 1. ovog člana.
Kada komisija uspostavi ograničenja suprotna mišljenju ESMA-e, odmah objavljuje obaveštenje na svojoj internet stranici u kome će u potpunosti objasniti razloge za to.
Kada se poljoprivrednim robnim derivatima s istom robom u osnovi i istim karakteristikama trguje u značajnom obimu na mestima trgovanja u više od jedne jurisdikcije, ili ako se ključnim i značajnim robnim derivatima s istom robom u osnovi i istim karakteristikama trguje na mestima trgovanja u više od jedne jurisdikcije, nadležni organ mesta trgovanja u kome se odvija najveći obim trgovanja (centralni nadležni organ) utvrđuje jedinstveno ograničenje pozicije koje se odnosi na celokupno trgovanje iz tih derivata.
Centralni nadležni organ konsultuje se sa nadležnim organima drugih mesta trgovanja, na kojima se u značajnom obimu trguje tim poljoprivrednim robnim derivatom ili na kojima se u značajnom obimu trguje tim ključnim ili značajnim robnim derivatom, o jedinstvenom ograničenju pozicije koje treba primenjivati i svim izmenama jedinstvenog ograničenja pozicije.
Ako se nadležni organi s tim ne slažu, oni će u pisanoj formi navesti sveobuhvatne i detaljne razloge zbog kojih smatraju da zahtevi iz stava 2. ovog člana nisu ispunjeni.
Nadležni organi mesta trgovanja na kojima se trguje poljoprivrednim robnim derivatom s istom robom u osnovi i istim karakteristikama u značajnom obimu ili ključnim ili značajnim robnim derivatom s istom robom u osnovi i istim karakteristikama i nadležni organi imalaca pozicija u tom robnom derivatu zaključuju sporazume o saradnji, uključujući međusobnu razmenu relevantnih podataka, kako bi se omogućilo praćenje i primena jedinstvenog ograničenja pozicija.
Investiciono društvo ili organizator tržišta koji upravljaj mestom trgovanja na kome se trguje robnim derivatima ili derivatima emisionih jedinica kontroliše upravljanje pozicijama.
Kontrola iz stava 14. Ovog člana najmanje uključuje ovlašćenja mesta trgovanja da:
1) prati otvorene pozicije lica;
2) ima pristup podacima, uključujući svu relevantnu dokumentaciju svih lica u vezi sa veličinom i namenom pozicije ili izloženosti, podatke o stvarnim vlasnicima ili vlasnicima osnovnog instrumenta, zajedničkim delovanjima i sa tim povezanom imovinom ili obavezama na tržištu osnovnog instrumenta, uključujući, kada je primenjivo, pozicije koje drže u robnom derivatu s istom robom u osnovi i istim karakteristikama na drugim mestima trgovanja i ekonomski ekvivalentnim vanberzanskim (OTC) ugovorima preko članova i učesnika;
3) od lica zahteva da privremeno ili trajno zatvori ili smanji poziciju i u slučaju da lice ne ispuni zahtev, jednostrano preduzima odgovarajuće mere kako bi osigurala da se pozicija zatvori ili smanji; i
4) od lica zahteva da privremeno ponovo uspostavi likvidnost na tržištu po dogovorenoj ceni i u dogovorenom obimu, sa izričitom namerom umanjenja efekta velike ili preovlađujuće pozicije.
Ograničenja pozicija i kontrola upravljanja pozicijama moraju biti transparentni i nediskriminatorni, i određuju kako se primenjuju na lica i uzimaju u obzir karakteristike i sastav učesnika na tržištu i način na koji oni koriste ugovore uključene u trgovanje.
Investiciono društvo ili organizator tržišta koji upravlja mestom trgovanja obaveštava Komisiju o detaljima u pogledu kontrole upravljanja pozicija.
Komisija dostavlja ESMA-i iste podatke i pojedinosti o ograničenjima pozicija koje je ustanovila.
Komisija ne utvrđuje ograničenja koja su restriktivnija od onih usvojenih u skladu sa stavom 1. ovog člana, osim u izuzetnim slučajevima kada su objektivno opravdani i srazmerni s obzirom na likvidnost i uredno funkcionisanje određenog tržišta.
Komisija na svojoj internet stranici objavljuje detalje o restriktivnijim ograničenjima koje je odlučila da uvede, koje važe u periodu koji nije duži od šest meseci od dana objavljivanja na internet stranici Komisije.
Restriktivnija ograničenja pozicija mogu se produžavati, ali najviše za po šest meseci, ako razlozi za ograničenje i dalje postoje.
Ako se po isteku perioda od šest meseci sva ograničenja ne obnove, automatski prestaju da važe.
Ako Komisija odluči da uvede restriktivnija ograničenja pozicija, o tome obaveštava ESMA-u.
Obaveštenje uključuje i obrazloženje takvog restriktivnijeg ograničenja pozicija.
Kada Komisija uspostavi ograničenja suprotna mišljenju ESMA-e, dužna je da bez odlaganja objavi obaveštenje na svojoj internet stranici u kome će u potpunosti obrazložiti razloge takvog postupanja.
Komisija može koristiti svoja ovlašćenja za izricanje mera u skladu sa ovim zakonom, za kršenje ograničenja pozicija utvrđenih u skladu sa ovim članom u slučaju:
1) pozicije koje drže lica koja se nalaze ili posluju u Republici ili u inostranstvu i koje prelaze ograničenja za robne derivate koje je utvrdila Komisija za ugovore na mestima trgovanja koja se nalaze ili posluju u Republici, ili za ekonomski ekvivalentne vanberzanske OTC ugovore;
2) pozicije koje drže lica koja se nalaze ili posluju u Republici i koje prelaze ograničenja ugovora o robnim derivatima, uspostavljena od strane nadležnih organa u drugim državama članicama.”.
Član 94.
U članu 242. st. 1, 2. i 3. menjaju se i glase:
“Investiciono društvo ili organizator tržišta koji upravlja mestom trgovanja na kome se trguje robnim derivatima ili derivatima emisionih jedinica dužno je da:
1) za mesta trgovanja na kojima se trguje opcijama, javno objavi dva nedeljna izveštaja (od kojih su u jednom isključene opcije), sa ukupnim pozicijama različitih kategorija lica za različite robne derivate ili derivate emisionih jedinica kojima se trguje na njihovom mestu trgovanja, navodeći broj dugih i kratkih pozicija po tim kategorijama, njihove promene u odnosu na prethodni izveštaj, procenat ukupnih otvorenih pozicija po svakoj kategoriji i broj lica koja drže poziciju u svakoj kategoriji u skladu sa stavom 5. ovog člana;
2) za mesta trgovanja na kojima se ne trguje opcijama, javno objavi nedeljni izveštaj koji sadrži elemente iz tačke 1) ovog stava;
3) izveštaje iz tač. 1) i 2) ovog stava prosleđuje ESMA-i i Komisiji;
4) najmanje jednom dnevno dostavi Komisiji potpuni raščlanjeni pregled pozicija svih lica, uključujući članove ili učesnike i njihove klijente, na tom mestu trgovanja.
Obaveza iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana ne primenjuje se:
1) kada i broj lica i njihovih otvorenih pozicija ne prelaze minimalne pragove;
2) na sve ostale hartije od vrednosti iz člana 2. stav 1. tačka 54) podatčka (1) alineja treća ovog zakona koji se odnose na robu ili robu u osnovi iz člana 2. stav 1. tačka 19) podatačka (10) ovog zakona.
Investiciona društva koja trguju robnim derivatima ili derivatima emisionih jedinica izvan mesta trgovanja, centralnom nadležnom organu iz člana 241. stav 10. ovog zakona, ili, u slučaju da centralni nadležni organ ne postoji, nadležnom organu mesta trgovanja na kome se trguje robnim derivatima ili derivatima emisionih jedinica, najmanje jednom dnevno dostavljaju potpuni raščlanjeni pregled svojih pozicija u ekonomski ekvivalentnim vanberzanskim (OTC) ugovorima kao i pozicija njihovih klijenata i klijenata njihovih klijenata, sve do poslednjeg klijenta, u skladu sa članom 237. ovog zakona.”.
U stavu 5. reči: “emisionim jedinicama ili njihovim derivatima” zamenjuju se rečima: “derivatu emisione jedinice”, a u tački 5) reči: “emisionih jedinica ili njihovih derivata” zamenjuju se rečima: “derivata emisionih jedinica”.
U stavu 8. reči: “emisionih jedinica ili njihovih derivata” zamenjuju se rečima: “derivata emisionih jedinica”.
Član 95.
U članu 271. stav 1. posle tačke 3) dodajese nova tačka 4) koja glasi:
“4) u vezi sa emisionim jedinicama ili derivatima emisionih jedinica, informacija precizne prirode koja nije objavljena, a koja se neposredno ili posredno odnosi na jedan ili više takvih instrumenata i koja bi, ako bi bila objavljena, verovatno imala značajan uticaj na cene tih instrumenata ili na cene povezanih izvedenih finansijskih instrumenata.”.
U stavu 2. reči: “povezanog izvedenog finansijskog instrumenta ili povezanih ugovora za robu na spot tržištu” zamenjuju se rečima: “povezanog izvedenog finansijskog instrumenta, povezanih ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica”.
U stavu 5. reči: “povezanih izvedenih finansijskih instrumenta ili povezanih ugovora za robu na spot tržištu” zamenjuju se rečima: “povezanih izvedenih finansijskih instrumenta, povezanih ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Kad je reč o učesnicima na tržištu emisijskih jedinica čije su ukupne emisije ili nazivna toplotna snaga do nivoa minimalne vrednosti utvrđene propisima koji regulišu klimatske promene, smatra se da informacije o njihovom poslovanju ne utiču značajno na cenu emisionih jedinica i derivata emisionih jedinica.”.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 96.
U članu 272. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
“Korišćenje insajderskih informacija kod trgovanja emisionim jedinicama ili derivatima emisionih jedinica, obuhvata davanje, promenu ili povlačenje ponude za kupovinu od strane lica za sopstveni račun ili za račun trećeg lica.”.
Dosadašnji st 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. u tač. 1) i 2) posle reči: “izdavaoca” dodaju se reči: “ili učesnika na tržištu emisionih jedinica”.
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Posle dosadašnjeg stava 7. koji postaje stav 8. dodaje se stav 9. koji glasi:
“Sama činjenica da neko lice poseduje ili je posedovalo insajderske informacije neće se smatrati dokazom da je to lice upotrebilo tu informaciju i time učestvovalo u trgovanju na osnovu insajderskih informacija, ukoliko se njegovo postupanje kvalifikuje kao zakonito ponašanje u skladu sa članom 273. ovog zakona.”.
Član 97.
U članu 275. stav 1. posle tačke 2) dodaje se nova tačka 2a) koja glasi:
“2a) učesnika na tržištu emisionih jedinica;”.
U tački 3) reči: “tač. 1) ili 2)” zamenjuju se rečima: “tač. 1) - 2a)”.
Član 98.
Član 276. menja se i glasi:
“Manipulacija na tržištu obuhvata sledeće radnje:
1) izvršavanje transakcije, ispostavljanje naloga za trgovanje ili drugi postupak koji:
(1) daje ili bi verovatno dao neistinite ili obmanjujuće signale ili informacije o ponudi, tražnji ili ceni finansijskog instrumenta, povezanog ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica;
(2) održava ili bi verovatno održavao cenu jednog ili više finansijskih instrumenata, povezanog ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica na neuobičajenom ili veštačkom nivou, osim ukoliko lice koje učestvuje u transakciji, dajući nalog za trgovanje ili učestvujući na drugi način, dokaže da su ta transakcija, nalog ili postupak izvršeni iz zakonitih razloga i da su u skladu sa prihvaćenim tržišnim praksama na tom tržištu;
2) izvršavanje transakcije, ispostavljanje naloga za trgovanje ili druge aktivnosti ili postupci koji utiču ili mogu uticati na cenu jednog ili više finansijskih instrumenata, povezanog ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica, pri čemu se upotrebljavaju fiktivna sredstva ili drugi oblici obmane ili prevare;
3) širenje informacija putem sredstava javnog informisanja, uključujući i internet i sva druga sredstva kojima se daju, odnosno kojim bi se mogli davati lažni ili obmanjujući signali u pogledu ponude, potražnje ili cene finansijskog instrumenta, povezanog ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica, ili drže ili bi mogle držati na neuobičajenom ili veštačkom nivou cenu jednog ili više finansijskih instrumenata, povezanog ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica, uključujući i širenje glasina, a od strane lica koje je znalo ili je moralo znati da su te informacije neistinite ili da dovode u zabludu, kada lica koja su prenela informacije stiču, za sebe ili drugo lice, prednost ili korist od širenja tih informacija;
4) prenošenje lažnih ili obmanjujućih informacija ili davanje lažnih ili obmanjujućih osnovnih podataka u odnosu na referentnu vrednost kada je lice koje je prenelo informaciju ili dalo osnovni podatak znalo ili je moralo znati da su oni lažni ili obmanjujući, ili svaki drugi postupak kojim se manipuliše izračunavanjem referentne vrednosti.
U radnje i postupke koji se smatraju manipulacijama na tržištu naročito se ubraja sledeće:
1) aktivnosti jednog ili više lica koja sarađuju kako bi obezbedila dominantan položaj nad ponudom ili tražnjom finansijskog instrumenta, povezanim ugovorima za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica koji posredno ili neposredno utiču ili bi mogli uticati na utvrđivanje kupovnih ili prodajnih cena ili stvaranje drugih nepoštenih uslova trgovanja;
2) kupovina ili prodaja finansijskih instrumenata na početku ili pred kraj trgovačkog dana, koja ima ili bi mogla imati obmanjujući uticaj na investitore koji donose odluke na osnovu prikazanih cena, uključujući početne ili cene na zatvaranju;
3) ispostavljanje naloga na mesto trgovanja, uključujući svako njegovo povlačenje ili izmenu, upotrebom bilo kog raspoloživog sredstva trgovanja, uključujući elektronska sredstva, kao što su strategije algoritamskog i visokofrekventnog trgovanja, i koje imaju jednu od posledica iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, putem:
(1) ometanja ili usporavanja funkcionisanja sistema trgovanja na mestu trgovanja ili je verovatno da će tako delovati;
(2) otežavanja prepoznavanja stvarnih naloga u sistemu trgovanja na mestu trgovanja, ili je verovatno da će tako delovati, uključujući unošenje naloga koji dovode do preopterećenja ili destabilizacije knjige naloga;
(3) stvaranja ili je verovatno da će doći do stvaranja lažnih ili pogrešnih signala u vezi sa ponudom ili cenom finansijskog instrumenta i potražnjom za njim, posebno unošenjem naloga kojim se pokreće ili pojačava trend;
4) iskorišćavanja povremenog ili redovnog pristupa tradicionalnim ili elektronskim sredstvima javnog informisanja iznošenjem mišljenja o finansijskom instrumentu ili povezanom ugovorom za robu na spot tržištu (ili indirektno o njegovom izdavaocu), i to tako što je to lice prethodno zauzelo poziciju u tom finansijskom instrumentu ili povezanom ugovoru za robu na spot tržištu i ostvarivalo korist nakon uticaja koje je iznošenje mišljenja imalo na cenu tog instrumenta, povezanog ugovora za robu na spot tržištu ili derivata emisionih jedinica, a da istovremeno javnosti nije objavilo postojanje sukoba interesa na odgovarajući i efikasan način;
5) kupovina ili prodaja na sekundarnom tržištu emisionih jedinica ili derivata emisionih jedinica pre održavanja aukcije, koja utiču na formiranje konačne cene na aukciji na neoubičajenoj ili veštačkoj visini ili obmanjivanja učesnika na aukciji.
Ukoliko je lice iz ovog člana pravno lice, ovaj član se odnosi i na fizička lica koja učestvuju u donošenju odluke o vršenju transakcije za račun pravnog lica o kome je reč.
Komisija netaksativno propisuje listu pokazatelja u vezi sa upotrebom fiktivnih sredstava ili drugih oblika obmane ili prevare, kao i u vezi sa lažnim ili obmanjujućim signalima i održavanjem cene.”.
Član 99.
U članu 282. posle stava 5. dodaju se st. 6 - 8. koji glase:
“Učesnik na tržištu emisionih jedinica efikasno i blagovremeno objavljuje insajderske informacije o emisionim jedinicama koje poseduje u vezi sa svojim poslovanjem, uključujući vazduhoplovne aktivnosti ili postrojenja koja su u vlasništvu ili pod kontrolom tog učesnika, njegovog matičnog društva ili povezanog društva, ili za čija je operativna pitanja taj učesnik, njegovo matično ili povezano društvo, u potpunosti ili delimično odgovorno.
U pogledu postrojenja, takvo objavljivanje sadrži relevantne informacije o kapacitetu i iskorišćenosti postrojenja, uključujući planiranu i neplaniranu nedostupnost tih postrojenja.
Obaveza objavljivanja insajderskih informacija se ne primenjuje na učesnika na tržištu emisionih jedinica u slučaju da su postrojenja ili vazduhoplovne aktivnosti, koje poseduje, kontroliše ili za koje je odgovoran, u prethodnoj godini imale emisiju koja nije bila veća od minimalnog praga ekvivalenta ugljen-dioksida i, u slučaju da obavljaju aktivnosti sagorevanja, imala nazivnu toplotnu snagu koja nije bila veća od minimalnog praga.”.
Član 100.
Član 283. menja se i glasi:
“Izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica može na svoju odgovornost da odloži objavljivanje insajderskih informacija ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) takvo objavljivanje informacija bi najverovatnije ugrozilo zakonite interese izdavaoca ili učesnika na tržištu emisionih jedinica;
2) odlaganje objavljivanja informacija verovatno ne bi obmanulo javnost;
3) izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica može da obezbedi poverljivost tih informacija.
U slučaju dugotrajnog procesa koji se odvija u fazama sa ciljem da stvori ili rezultira određenom okolnošću ili događajem, izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica može na sopstvenu odgovornost da odloži objavljivanje insajderskih informacija javnosti u vezi sa tim postupkom, u skladu sa stavom 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana.
Kada izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica odloži objavljivanje insajderskih informacija, o tome bez odlaganja obaveštava Komisiju, i odmah nakon što je informacija objavljena javnosti Komisiji dostavlja pisano obrazloženje o načinu na koji su uslovi iz ovog stava ispunjeni.
Radi očuvanja stabilnosti finansijskog tržišta, izdavalac koji je kreditna ili finansijska institucija može na sopstvenu odgovornost da odloži objavljivanje insajderskih informacija, uključujući informacije koje su povezane sa privremenim problemom sa likvidnošću, i posebno potrebu za dobijanje privremene pomoći za obezbeđenje likvidnosti od Narodne banke Srbije ili drugog kreditora poslednje instance (zajmodavca finansijskih sredstava poslovnim bankama u krajnjoj instanci) ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
1) objavljivanje insajderskih informacija nosi rizik od ugrožavanja finansijske stabilnosti izdavaoca i finansijskog sistema;
2) odlaganje objavljivanja je u javnom interesu;
3) može se obezbediti poverljivost tih informacija; i
4) ima saglasnost Komisije za odlaganje usled ispunjenih uslova iz tačka 1-3).
Izdavalac koji je kreditna ili finansijska institucija obaveštava Komisiju i Narodnu banku Srbije o svojoj nameri da odloži objavljivanje insajderskih informacija i dostavlja dokaze da su ispunjeni uslovi utvrđeni u stavu 4. ovog člana.
Ne dovodeći u pitanje zakonom data ovlašćenja Komisije, u vezi odlaganjem objavljivanja insajderskih informacija iz stava 5. ovog člana, Komisija se, po potrebi, savetuje sa Narodnom bankom Srbije ili drugim nadležnim organima.
Objavljivanje insajderskih informacija iz stava 4. ovog člana može biti odloženo samo za period koji je neophodan radi zaštite javnog interesa a Komisija proverava najmanje jednom nedeljno da li su i dalje ispunjeni uslovi iz stava 4. ovog člana.
Ako Komisija ne izda saglasnost za odlaganje objavljivanja insajderskih informacija iz stava 4. tačka 4) ovog člana izdavalac je dužan da bez odlaganja objavi insajderske informacije.
Ukoliko je objavljivanje informacija odloženo i poverljivost te insajderske informacije nije više obezbeđena, izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica u što kraćem roku objavljuje tu insajdersku informaciju javnosti, čak i ukoliko je u pitanju glasina koja se izričito odnosi na insajdersku informaciju čije je objavljivanje odloženo, ako je ta glasina dovoljno tačna da ukazuje na to da poverljivost informacija nije više obezbeđena.
Kada izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica ili lice koje deluje u njihovo ime ili za njegov račun, otkrije insajdersku informaciju trećoj strani u toku uobičajenog obavljanja posla, profesije ili dužnosti, dužan je da tu informaciju u potpunosti i efikasno objavi javnosti, istovremeno, u slučaju namernog otkrivanja, a bez odlaganja u slučaju nenamernog otkrivanja.
Stav 10. Ovog člana se ne primenjuje ako je lice koje prima informacije dužno da čuva poverljivost informacija, bez obzira na to da li je takva dužnost propisana zakonom, drugim propisima, statutom ili ugovorom u skladu sa zakonom.
Insajderske informacije koje se odnose na izdavaoce čiji su finansijski instrumenti uključeni u trgovanje na rastućem tržištu rasta MSP, mogu se objaviti na internet stranici mesta trgovanja umesto na stranici izdavaoca, ako mesto trgovanja pruža takvu mogućnost izdavaocima na tržištu.
Komisija bliže uređuje:
1) neiscrpan okvirni spisak zakonskih/opravdanih interesa izdavalaca odnosno učesnika na tržištu emisionih jedinica i situacija u kojima bi odlaganje insajderskih informacija verovatno obmanulo javnost;
2) tehnička sredstva za odgovarajuće objavljivanje insajderskih informacija, i za odlaganje objavljivanja insajderskih informacija javnosti; i
3) druge uslove u vezi sa odlaganjem objavljivanja insajderskih informacija.
Narodna banka Srbije i Komisija mogu zajedničkim aktom propisati posebne uslove za odlaganje objavljivanja insajderskih informacija javnosti za kreditnu ili finansijsku instituciju.”.
Član 101.
U članu 284. dodaje se novi stav 9. koji glasi:
“Ovaj član se primenjuje na učesnike na tržištu emisionih jedinica u odnosu na insajderske informacije koje se odnose na emisione jedinice, a koje proizlaze iz fizičkih aktivnosti tog učesnika na tržištu emisionih jedinica, kao i na svaku aukcijsku platformu, aukcionara i kontrolora aukcije u vezi s aukcijama emisionih jedinica ili derivata emisionih jedinica.”.
Dosadašnji stav 9. postaje stav 10.
Član 102.
U članu 286. stav 1. menja se i glasi:
“Lice koje obavlja dužnosti rukovodioca kod izdavaoca ili učesnika na tržištu emisionih jedinica lice koje je:
1) član uprave izdavaoca ili učesnika na tržištu emisionih jedinica;
2) izvršni rukovodilac koji ima redovan pristup insajderskim informacijama koje se posredno ili neposredno odnose na izdavaoca ili učesnika na tržištu emisionih jedinica, kao i mogućnost donošenja odluka koje mogu uticati na budući razvoj događaja i poslovne izglede izdavaoca odnosno učesnika na tržištu emisionih jedinica.”.
U stavu 2. posle reči: “izdavaoca” dodaju se reči: “ili učesnika na tržištu emisionih jedinica”.
Član 103.
Član 287. menja se i glasi:
“Lica koja obavljaju dužnosti rukovodioca, kao i lica koja su sa njima povezana, obaveštavaju izdavaoca i Komisiju o svakoj transakciji koja je izvršena za sopstveni račun u vezi sa akcijama ili dužničkim instrumentima tog izdavaoca ili izvedenim finansijskim instrumentima ili drugim finansijskim instrumentima koji su sa njima povezani, odmah a najkasnije u roku od tri radna dana od dana transakcije.
Lica koja obavljaju dužnosti rukovodioca kod učesnika na tržištu emisionih jedinica, kao i lica koja su sa njima povezana, obaveštavaju učesnika na tržištu emisionih jedinica i Komisiju o svakoj transakciji koja je izvršena za sopstveni račun u vezi sa emisionim jedinicama i derivatima emisionih jedinica, odmah a najkasnije u roku od tri radna dana od dana transakcije.
Stav 1. i 2. ovog člana se primenjuju na svaku sledeću transakciju kada ukupan iznos transakcija u jednoj kalendarskoj godini dosegne prag od 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije, koji se izračunava dodavanjem bez netiranja svih transakcija iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana.
Na obaveštenje iz st. 1. i 2. primenjuju se pravila države članice u kojoj je izdavalac ili učesnik na tržištu emisionih jedinica osnovan.
Izuzetno, ukoliko lica iz st. 1. i 2. nisu registrovana u državi članici, obaveštenje se dostavlja nadležnom telu matične države članice, a ako ovo telo ne postoji, nadležnom telu mesta trgovanja.
Obaveza obaveštavanja iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na transakcije finansijskim instrumentima povezanih sa akcijama ili dužničkim instrumentima izdavaoca iz tog stava, kada je finansijski instrument jedinica ili udeo u instituciji kolektivnog investiranja ili finansijski instrument pruža izloženost portfoliju sredstava, i kada su u vreme transakcije ispunjeni uslovi utvrđenim aktom Komisije.
Transakcije iz stava 1. ovog člana su i:
1) zalaganje ili pozajmljivanje finansijskih instrumenata od strane ili u ime lica koje obavlja dužnost rukovodioca ili povezanog lica;
2) transakcije koje su sprovela lica koja u okviru svojeg posla dogovaraju ili izvršavaju transakcije ili neko drugo lice u ime lica koje obavlja dužnost rukovodioca ili lica povezana sa njim, uključujući slučajeve kada se koristi diskreciono pravo;
3) transakcije izvršene u sklopu polise životnog osiguranja, u kojima je ugovarač osiguranja lice koje obavlja dužnost rukovodioca ili povezano lice, a rizik ulaganja snosi ugovarač osiguranja i ugovarač osiguranja ima ovlašćenje ili diskreciono pravo da donosi odluke o ulaganjima u pogledu određenih instrumenata s tom polisom životnog osiguranja ili da izvršava i transakcije u pogledu određenih instrumenata za tu polisu životnog osiguranja.
Komisija će podatke iz obaveštenja iz stava 3. ovog člana bez odlaganja objaviti u Službenom registru propisanih informacija.
Ovaj član se primenjuje na izdavaoce koji su podneli zahtev za uključenje ili kojima je odobreno uključenje finansijskih instrumenata u trgovanje na regulisanom tržištu, ili u slučaju instrumenata kojima se trguje samo na MTP-u ili OTP-u, za izdavaoce kojima je odobreno trgovanje finansijskim instrumentima na MPT-u ili OTP-u ili koji su podneli zahtev za uključenje svojih finansijskih instrumenata na MTP.”.
Član 104.
U članu 288. st. 1. i 2. posle reči: “izdavaoci” dodaju se reči: “ili učesnici na tržištu emisionih jedinica”.
Član 105.
U članu 289. stav 1. tač. 1) i 3) posle reči: “izdavaoca” dodaju se reči: “odnosno učesnika na tržištu emisionih jedinica”.
U stavu 2. tačka 3) reči: “stav 3.” zamenjuju se rečima: “stav 6.”.
Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:
“Ovaj član se primenjuje na transakcije koje izvršavaju lica koja obavljaju dužnost rukovodioca aukcijske platforme, aukcionara i kontrolora aukcije i sa njima povezana lica u vezi sa emisionim jedinicima i derivatima emisionih jedinica.
Lica iz stava 3. ovog člana prijavljuju svoje transakcije Komisiji kao i aukcijskoj platformi, aukcionaru i kontroloru aukcije, koji su u obavezi da objave podatke o ovim transakcijama.”.
Član 106.
Naziv Glave XIII menja se i glasi:
“XIII NETIRANjE I KONAČNOST SALDIRANjA”
Član 107.
U članu 298. stav 1. posle reči: “te nesposobnosti” dodaju zapeta i reči: “u smislu člana 301. ovog zakona”.
St. 4. i 5. menjaju se i glase:
“Nijedan zakon, propis, niti drugi akt koji se odnosi na ništavost ugovora ili transakcije koji su zaključeni pre trenutka nastupanja nesposobnosti izmirivanja obaveza u skladu sa ovim zakonom, ne može dovesti do poništenja netiranja.
Trenutak prihvatanja naloga za prenos u sistem za saldiranje utvrđuje se pravilima tog sistema.”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Pravila sistema iz stava 5. ovog člana moraju biti u skladu sa odredbama ove glave zakona ili drugog propisa, ako se njime uređuju uslovi u pogledu trenutka prihvatanja naloga za prenos.”.
Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.
Član 108.
Član 301. menja se i glasi:
“Trenutak nastupanja nesposobnosti izmirivanja obaveza je:
1) trenutak donošenja odluke nadležnog suda o otvaranju stečajnog postupka nad učesnikom koji je dobio dozvolu za rad od Komisije;
2) trenutak donošenja akta nadležnog organa Republike, države članice ili treće države o oduzimanju dozvole za rad, odnosno dozvole za pružanje usluga učesniku koji nije obuhvaćen tačkom 1) ovog člana, učesniku u povezanom sistemu za saldiranje ili organizatoru povezanog sistema za saldiranje koji nije učesnik, ili trenutak donošenja akta nadležnog organa organa Republike, države članice ili treće države kojim se pokreće/otvara stečajni postupak ili preduzimaju druge mere u skladu sa zakonom, koje su usmerene ka kolektivnom namirenju poverilaca, prestanku ili reorganizaciji ovih lica i dovode do zabrane, obustavljanja ili ograničenja raspolaganja finansijskim instrumentima i/ili raspolaganja sredstvima s računa (plaćanja).
Organ Republike koji je doneo odluku ili akt iz stava 1. ovog člana bez odlaganja dostavlja takav dokument Komisiji, Narodnoj banci Srbije i organizatoru sistema za saldiranje, uz obaveštenje o datumu, satu i minutu njihovog donošenja, a u slučaju da je odluku ili akt iz stava 1. ovog člana doneo organ države članice ili treće države, Komisija, odnosno Narodna banka Srbije bez odlaganja dostavlja takav dokument organizatoru sistema za saldiranje, uz obaveštenje o datumu, satu i minutu njihovog donošenja.
Organizator sistema za sadiranje je dužan da vodi evidenciju o vremenu prijema (dan, čas i minut) akata iz stava 2. ovog člana.
Komisija, odnosno Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštavaju Evropski odbor za sistemske rizike, nadležne organe država članica i ESMA-u o donošenju odluke ili akta iz stava 1. ovog člana od strane nadležnog organa Republike.”.
Član 109.
U članu 304. stav 1. menja se i glasi:
“Na ostvarivanje prava organizatora sistema za saldiranje ili učesnika da se namiri iz sredstava obezbeđenja koja su data u vezi sa učešćem u tom sistemu za saldiranje ili povezanim sistemom za saldiranje, kao i na prava Narodne banke Srbije, centralnih banaka država članica i Evropske centralne banke da se namire iz sredstava obezbeđenja, ne utiče nastupanje trenutka nesposobnosti izmirivanja obaveza sledećih lica:
1) učesnika u sistemu za saldiranje ili povezanom sistemu za saldiranje;
2) organizatora povezanog sistema za saldiranje koji nije učesnik;
3) druge ugovorne strane Narodne banke Srbije, centralnih banaka država članica i Evropske centralne banke;”
4) trećeg lica koje je dalo sredstva obezbeđenja.”.
Stav 5. menja se i glasi:
“Kada su finansijski instrumenti, uključujući prava iz finansijskih instrumenata, dati kao sredstvo obezbeđenja učesniku, organizatoru sistema za saldiranje i/ili Narodnoj banci Srbije, u smislu stava 1. ovog člana, a njihovo pravo ili pravo njihovog zastupnika, punomoćnika ili trećeg lica koje deluje u njihovo ime u vezi sa tim finansijskim instrumentima je upisano u registru, na računu ili kod centralnog depozitara hartija od vrednosti, na prava primalaca tog sredstva obezbeđenja primenjuje se pravo države u kojoj se nalazi registar, račun ili centralni depozitar hartija od vrednosti”.
Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
“Kada su finansijski instrumenti, uključujući prava iz finansijskih instrumenata, dati kao sredstvo obezbeđenja centralnoj banci države članice ili Evropskoj centralnoj banci, u smislu stava 1. ovog člana, a njihovo pravo ili pravo njihovog zastupnika, punomoćnika ili trećeg lica koje deluje u njihovo ime u vezi sa tim finansijskim instrumentima je upisano u registru, na račun ili kod centralnog depozitara hartija od vrednosti koji se nalazi u državi članici, na prava primalaca tog sredstva obezbeđenja primenjuje se pravo države članice u kojoj se nalazi registar, račun ili centralni depozitar hartija od vrednosti.”.
Član 110.
Posle člana 304. dodaje se naziv člana i član 304a koji glase:
“Saradnja sa ESMA-om
Član 304a
Komisija, odnosno Narodna banka Srbije, u skladu sa ovim zakonom, odnosno zakonom kojim se uređuju platne usluge sarađuje sa ESMA-om u cilju primene propisa Evropske unije kojim se uređuje konačnost poravnanja u sistemima za saldiranje, odnosno u platnim sistemima, u okviru svoje nadležnosti, i bez odlaganja dostavlja sve informacije koje su neophodne ESMA-i za sprovođenje njenih ovlašćenja.
Komisija dostavlja ESMA-i obaveštenje u kojem su navedeni sistemi za saldiranje i organizatori tih sistema na koje se primenjuje propis Evropske unije kojim se uređuje konačnost poravnanja u sistemima za saldiranje i nadležni organi u skladu sa ovim evropskim propisom.
Organizator sistema za saldiranje obaveštava Komisiju o pravu koje se primenjuje na sistem za saldiranje i učesnike tog sistema, uključujući i eventualne indirektne učesnike.
Učesnik u sistemu za saldiranje je u obavezi da na zahtev lica koje dokaže svoj legitiman interes, obavesti to lice o sistemima za saldiranje u kojima je učesnik i pruži informacije o osnovnim pravilima kojima se uređuje rad tih sistema.”.
Član 111.
U članu 324. stav 3. zapeta i reči: “a Komisija je dužna da najmanje jednom godišnje sprovodi neposrednu kontrolu CRHOV-a”, brišu se.
Član 112.
U članu 333. stav 1. tačka 4) reči: “člana 331.” zamenjuju se rečima: “člana 332.”.
Član 113.
U članu 352. stav 1. tačka 7) reči: “član 153.” zamenjuju se rečima: “član 183.”.
U tački 8) podtačka (1) reči: “i javnih društava”, brišu se.
Član 114.
U članu 358. stav 2. posle reči: “nepravilnosti” dodaju se reči: “i druge mere u skladu sa zakonom”.
Član 115.
U članu 374. stav 1. dodaju se tač. 33) - 35), koje glase:
“33) preduzime sve neophodne mere radi provere da li su investiciona društva uspostavila odgovarajuća organizaciona rešenja kojima se obezbeđuje da je istraživanje koje finansira izdavalac, a koje ta društva pripremaju ili distribuiraju, u skladu sa kodeksom ponašanja za istraživanja koja finansira izdavalac;
34) privremeno obustavi distribuciju od strane investicionih društava svih istraživanja koja finansira izdavalac, a koja nisu pripremljena u skladu sa kodeksom ponašanja za istraživanja koja finansira izdavalac;
35) objavi činjenicu da istraživanje koje je označeno kao “istraživanje koje finansira izdavalac” nije pripremljeno u skladu sa kodeksom ponašanja za istraživanja koja finansira izdavalac.”.
Posle stava 4. dodaju se novi st. 5, 6. i 7. koji glase:
“Novčane kazne iz stava 1. tačka 4) ovog člana Komisija izriče u skladu sa odredbama čl. 406 - 411. ovog zakona.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, kada u postupku nadzora utvrdi druge nezakonitosti ili nepravilnosti u vezi primene ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, Komisija može subjektu nadzora, odgovornom licu subjekta nadzora ili odgovornom fizičkom licu izreći novčanu kaznu u iznosu do 10% prihoda ostvarenog u prethodnoj poslovnoj godini, a fizičkom licu do dvanaestostrukog proseka zarada koje je to lice ostvarilo u poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se izriče kazna.
Ukoliko se ne može utvrditi visina prihoda pravnog lica ili visina zarade fizičkog lica, visina novčane kazne utvrđuje se u skladu sa odredbama člana 104. stav. 3 i 5. ovog zakona.”.
Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 8, 9. i 10.
Član 116.
Posle člana 374. dodaje se naziv člana i član 374a, koji glase:
“Dodatna ovlašćenja Komisije u vezi sa finansijskim instrumentima i strukturiranim depozitima
Član 374a.
Komisija može da zabrani ili ograniči u Republici sledeće:
1) stavljanje na tržište, distribuciju ili prodaju određenih finansijskih instrumenata ili struktuiranih depozita, ili finansijskih instrumenata ili struktuiranih depozita sa određenim naznačenim karakteristikama; ili
2) određene vrste finansijskih aktivnosti ili praksi.
Komisija može preduzeti mere iz stava 1. ovog člana ako je na osnovu opravdanih razloga ispunjen uslov da:
1) finansijski instrument, struktuirani depozit, aktivnost ili praksa izaziva značajnu zabrinutost u pogledu zaštite investitora ili predstavlja pretnju urednom funkcionisanju i integritetu finansijskih tržišta ili tržišta robe, ili stabilnosti celog ili dela finansijskog sistema u Republici ili derivat ima štetan uticaj na mehanizam formiranja cene na osnovnom tržištu;
2) postojeći regulatorni zahtevi koji se primenjuju na finansijski instrument, struktuirani depozit, aktivnost ili praksu ne regulišu u dovoljnoj meri rizike iz tačke 1) ovog stava, i to se ne bi moglo bolje rešiti dodatnim merama nadzora radi ispunjavanja zakonom propisanih uslova ili sprovođenja postojećih regulatornih zahteva;
3) merom se u dovoljnoj meri vodi računa o prirodi utvrđenih rizika, nivou i strukturi relevantnih investitora ili učesnika na tržištu, i verovatnom uticaju mere na investitore i učesnike na tržištu koji mogu posedovati, koristiti ili imati koristi od finansijskog instrumenta, struktuiranog depozita, aktivnosti ili prakse;
4) Komisija je sprovela konsultacije sa drugim nadležnim organima u Republici na koje bi mera mogla imati značajan uticaj, uključujući sa organima nadležnim za nadzor, upravljanje i uređenje spot tržišta robe kada je to relevantno.
Kada su uslovi iz stava 2. ovog člana ispunjeni, Komisija može izreći zabranu ili ograničenje iz stava 1. ovog člana kao meru predostrožnosti pre nego što se finansijski instrument ili struktuirani depozit ponudi, distribuira ili proda klijentima. Zabrana ili ograničenje može se primenjivati u određenim okolnostima ili biti podložno izuzecima koje odredi Komisija.
Komisija na svojoj internet stranici objavljuje obaveštenje o svakoj odluci o izricanju zabrane ili ograničenja iz stava 1. ovog člana. Obaveštenje sadrži detalje mere, rok nakon objavljivanja kada mera stupa na snagu, kao i dokaze na kojima se zasniva ispunjenost uslova iz stava 2. ovog člana. Zabrana ili ograničenje se primenjuju samo na aktivnosti preduzete nakon objavljivanja obaveštenja.
Komisija ukida zabranu ili ograničenje ako uslovi iz stava 2. ovog člana više nisu ispunjeni.
Komisija bliže propisuje kriterijume i faktore koje treba da uzme u obzir pri oceni da li postoje značajne okolnosti koje ugrožavaju interese investitora ili su pretnja urednom funkcionisanju i integritetu finansijskih tržišta ili tržišta robe, kao i stabilnosti finansijskog sistema Republike.
Kriterijumi i faktori iz stava 6. ovog člana uključuju:
1) stepen složenosti finansijskog instrumenta ili struktuiranog depozita i njegovu vezu sa vrstom klijenta kojem je ponuđen, distribuiran ili prodat;
2) stepen inovativnosti finansijskog instrumenta ili struktuiranog depozita, aktivnosti ili prakse;
3) leveridž koji instrument, depozit ili praksa omogućava;
4) u vezi sa urednim funkcionisanjem i integritetom finansijskih tržišta ili tržišta robe, veličinu ili nominalnu vrednost emisije finansijskih instrumenata ili struktuiranih depozita.”.
Član 117.
U članu 392. stav 7. tačka 1) reči: “na konsolidovanoj ili nekonsolidovanoj osnovi, naročito u pogledu kriterijuma adekvatnosti kapitala iz zakona kojim se uređuje pristup delatnosti kreditnih institucija i prudencijalnom nadzoru kreditnih institucija i investicionih društava.” brišu se.
Član 118.
Posle člana 398. dodaje se naziv člana i član 398a, koji glase:
“Dostupnost informacija na Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački
Član 398a
Radi omogućavanja dostupnosti obaveštenja na Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački, investiciona društva, organizatori tržišta i izdavaoci dužni su da informacije iz člana 124. stav 4, člana 186. stav 4. i člana 197. stav 3. tač. 3), 4) i 6) ovog zakona, prilikom njihove objave istovremeno dostave Komisiji koja je nadležno telo za prikupljanje informacija u Republici u skladu sa uredbom EU kojom se uređuje uspostavljanje Jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizovan pristup javno dostupnim informacijama relevantnim za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost.
Komisija je dužna da obezbedi da informacije iz člana 132. st. 2. - 9, člana 196. stav 2. i člana 383. ovog zakona budu dostupne putem Jedinstvene evropske pristupne tačke (ESAP) najmanje deset godina;
Registar vezanih zastupnika iz člana 190. stav 6. ovog zakona ima ulogu javnog registra radi obezbeđivanja dostupnosti informacija o vezanim zastupnicima.
Vrsta, format i metapodaci informacija koje se dostavljaju Jedinstvenoj evropskoj pristupnoj tački moraju biti u skladu sa zahtevima iz uredbe EU kojom se uređuje osnivanje Jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizovan pristup javno dostupnim informacijama relevantnim za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost.
U svrhu primene stava 1. ovog člana, investiciona društva, organizatori tržišta i izdavaoci, dužni su da pribave identifikacionu oznaku pravnog lica.”.
Član 119.
U članu 399. posle stava 7. dodaju se novi st. 8. i 9. koji glase:
“Komisija sarađuje i razmenjuje informacije sa nadležnim organima trećih država koji kontrolišu povezana spot tržišta kada postoje opravdani razlozi za sumnju da se vrše ili su izvršena dela koja predstavljaju trgovanje na osnovu insajderskih informacija, nezakonito objavljivanje informacija ili manipulaciju tržištem, čime se krše propisi EU. Takva saradnja omogućava konsolidovan pregled finansijskih i spot tržišta i otkrivanje zloupotreba koje se odvijaju preko više tržišta i država, kao i njihovo sankcionisanje.
U vezi sa emisionim jedinicama, Komisija sarađuje sa organima trećih država koji su nadležni za kontrolu spot i aukcijskih tržišta, nadležnim organima, upravljačima registra, kao i drugim organima nadležnim za nadzor usklađenosti u skladu sa propisima EU.”.
Dosadašnji st. 8. i 9. postaju st. 10. i 11.
Član 120.
Član 400. menja se i glasi:
“Član 400.
Komisija je dužna da vodi Službeni registar propisanih informacija, kao i da njegov sadržaj objavljuje na internet stranici Komisije.
Službeni registar propisanih informacija iz stava 1. ovog člana sadrži sledeće registre:
1) registar izdavalaca kojima je Komisija odobrila objavljivanje prospekta za javnu ponudu hartija od vrednosti;
2) registar izdavalaca čiji su finansijski instrumenti uključeni u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno MTP u Republici;
3) registar izdavalaca, uključujući podregistre:
(1) finansijskih izveštaja, godišnjih, polugodišnjih i kvartalnih izveštaja, bitnih informacija i propisanih podataka koje svako društvo dostavlja;
(2) izdavalaca koji su izdali finansijske instrumente, a Komisija je odobrila ponudu bez obaveze objavljivanja prospekta;
(3) imalaca značajnih/kvalifikovanih učešća kod izdavalaca koji su dostavili informacije u skladu sa Glavom V ovog zakona;
(4) izdavalaca koji ne ispunjavaju svoje obaveze iz Glave V ovog zakona ili akta Komisije i izrečene mere i sankcije;
(5) izdavalaca čije su hartije od vrednosti isključene iz trgovanja na regulisanom tržištu, MTP-u ili OTP-u;
4) registar lica kojima je Komisija odobrila dozvolu brokera;
5) registar lica kojima je Komisija odobrila dozvolu portfolio menadžera;
6) registar lica kojima je Komisija odobrila dozvolu investicionog savetnika;
7) registar datih i oduzetih saglasnosti investicionim društvima uključujući podregistre: saglasnosti na opšta akta, članove uprave, sticanje kvalifikovanog učešća u kapitalu, izrečenih mera i sankcija;
8) registre koji se vode u skladu sa zakonom koji uređuje otvorene investicione fondove sa javnom ponudom i zakonom koji uređuje alternativne investicione fondove;
9) registar koji se vodi u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava;
10) registre koji se vode u skladu sa zakonom koji uređuje digitalnu imovinu;
11) registar/registre izrečenih mera i sankcija;
12) registar informacija u skladu sa zahtevima evropskog propisa koji uređuje uspostavljanje jedinstvene evropske pristupne tačke za centralizovan pristup javno dostupnim informacijama relevantnim za finansijske usluge, tržišta kapitala i održivost.
Bližu sadržinu i način vođenja registara iz ovog člana propisuje Komisija.”.
Član 121.
U članu 403. stav 3. na oba mesta reči: “ili javnog društva” brišu se.
Član 122.
U članu 405. stav 1. tačka 18) reči: “stav 20.” zamenjuju se rečima: “stav 22.”.
Tačka 38) briše se.
U tački 39) reči: “stav 9.” zamenjuju se rečima: “stav 8.”.
Član 123.
U članu 409. stav 1. tačka 1) reči: “javnog društva” brišu se.
Član 124.
U članu 410. stav 1. tačka 38) briše se.
U tački 57) reči: “stav 3.” zamenjuju se rečima: “stav 4.”.
U tački 58) reči: “st. 5. i 6..” zamenjuju se rečima: “st. 6. i 7.”.
U tački 62) reči: “stav 5.” zamenjuju se rečima: “stav 4.”.
U tački 63) reči: “stav 6.” zamenjuju se rečima: “stav 5.”.
U tački 64) reči: “stav 10.” zamenjuju se rečima: “stav 9.”.
Tačka 65) briše se.
U tački 66) reči: “stav 13.” zamenjuju se rečima: “stav 11.”.
Član 125.
Član 418. menja se i glasi:
“Odredbe člana 1. stav 3. tač. 4), 6) i 7), stav 4. tačka 3) i stav 5, člana 2. stav 4, člana 3. stav 3, člana 10. st. 6-8, člana 37. st. 3-6, člana 40. stav 7, člana 41. stav 7 i stav 10, člana 52. stav 6, člana 54. stav 6 i st. 22. i 23, člana 55. stav 23, člana 57. stav 13, člana 68. st. 3. i 4, člana 68a, člana 68b, člana 68v, člana 68g, člana 69. stav 4, člana 72, člana 86, člana 96. st. 6-8, člana 97. stav 12, člana 98. stav 5, člana 99. st. 4-10, člana 100, člana 101, člana 105, člana 106. stav 7, člana 115. stav 12, člana 127. st. 7, 9, 13. i 21, člana 128, člana 130. stav 2. tač. 3), 4), 7), 8), 9) i 10) i stav 3, člana 132. st. 5. i 6, člana 135. stav 3, člana 139. stav 3, člana 140. stav 3. tačka 2) i stav 4, člana 141. stav 4, člana 146, člana 147. člana 149. stav 2. tačka 2) i stav 6, člana 153. stav 4, člana 156. st. 9. i 15, člana 169. stav 4, člana 170. stav 8, člana 172. stav 2, člana 173. st. 6-8, člana 179. stav 30, člana 194. stav 5, člana 195. st. 2. i 3, člana 196. st. 4-6. i 8, člana 197. stav 7, člana 198, člana 199, člana 200. stav 1, člana 201. st. 1-6, čl. 202-202g, 204, 205, 206, 207, 208, člana 225. stav 2, čl. 233, 240 - 242, 252, 253, člana 256. stav 2. tač. 5), 6) i 7), člana 267. st. 3. i 4, člana 301. stav 4, člana 304. stav 6, člana 304a, člana 383. st. 8-11, člana 387. st. 4, 5, 7. i 8, čl. 388, 390, 391, 392, 393, 394, 395, 396, 397, 398, 398a i 399. ovog zakona primenjuju se od dana prijema Republike u EU.”
Član 126.
Komisija za hartije od vrednosti će doneti propise koji uređuju potrebne podatke, način dostavljanja i njihovo objavljivanje za izdavaoce čije hartije od vrednosti su uključene na MTP ili OTP u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 127.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 29.05.2026.