ZAKON O ŠTRAJKU: Sindikati i udruženja zahtevaju izmene zakona. Traže veća prava na štrajk u delatnostima od javnog značaja

U centru Beograda više sindikata i radničkih udruženja organizovalo je potpisivanje inicijative "Pravo na štrajk", kojom traže da se zaposlenima u javnim službama omoguće veća prava na štrajk - da se iz postojećeg zakona o štrajku izbriše odrednica da delatnosti od javnog značaja ne mogu da štrajkuju bez minimuma procesa rada.

Srđan Atanasovski iz organizacija Radnički glas kaže da okupljeni oko inicijative traže da se suzi kategorija delatnosti kojima može da bude ograničeno pravo na štrajk, jer je praksa pokazala da poslodavac zloupotrebljava minimume procesa rada i definiše ih tako da jednostavno nema nikakav problem kada ljudi štrajkuju.

- I druga stvar koju tražimo u našim izmenama Zakona o štrajku ("Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - odluka US) jeste da se štrajk upozorenja produži od 60 minuta na 24 sata, jer 60 minuta je nešto što poslodavac može organizacijom rada u ostatku radnog dana da u potpunosti nadoknadi, dok štrajk od jednog dana bi već bilo nešto zbog čega bi morao da se zamisli, da stavi prst na čelo i da sedne za pregovarački sto - istakao je Atanasovski.

Iza inicijative, inače, stoje radnički sindikati iz različitih delatnosti, pre svega obrazovanja, predškolskog vaspitanja, nauke, Pošte Srbije i komunalnih delatnosti, ali i organizacija Radnički glas.

- Naš cilj je da se iz postojećeg Zakona o štrajku izbriše odrednica da delatnosti od javnog značaja ne mogu da štrajkuju bez minimuma procesa rada. Mi smatramo da je ova formulacija delatnost od javnog značaja zapravo jedna podvala i da na neki način predstavlja mehanizam putem kojeg država zloupotrebljava svoj dvojni položaj poslodavca i zakonodavca - naglasio je Atanasovski.

Traže, kako dodaje i da se štrajk ograniči samo onim delatnostima gde bi prekid rada doveo do neposrednog ugrožavanja nečijeg života i zdravlja.

- Štrajk mora da se u potpunosti omogući svuda tamo gde to ne bi bilo neposredno ugrožavanje života i zdravlja - istakao je radnički aktivista i dodao da je tim kategorijama zaposlenih oduzeto ustavno pravo.

- Oni moraju da imaju pravo da obustave rad na takav način da to poslodavca stvarno dovede u situaciju da mora da pregovara. Mi trenutno imamo situaciju da kada se štrajkuje u ovim delatnostima poslodavac jednostavno ignoriše štrajkačke zahteve, ne pregovara sa sindikatima i sa radnicima koji štrajkuju i to mora da se menja. Jer pravo na štrajk nije samo pravo da vi ne radite, pravo na štrajk je pravo da poslodavcu napravite problem i da ga naterate na pregovarački sto - dodaje.

Koliko je nemoguće postići generalni štrajk na koji pozivaju studenti već mesecima zbog zakonskih regulativa vezanih za trenutni postojeći zakon o štrajku?

- Postoji više razloga zbog čega generalni štrajk u Srbiji trenutno nije nešto što nam je direktno neki horizont očekivanja, međutim svakako jedna od prepreka jeste upravo ovi minimumi procesa rada koji se zloupotrebljavaju, jer ukoliko imate jedan generalni štrajk, ukoliko se recimo ujedinimo oko nekih izmena zakona o radu ili izmena zakona o štrajku, ko će drugi da se ujedini nego velikim delom upravo ljudi koji su zaposleni u javnim službama, jer to je nešto oko čega oni mogu da se ujedine, oko recimo većeg toplog obroka, većeg regresa, jasnije definisanog prava na bolovanje ili jasnije i bolje definisane naknade za godišnji odmor - navodi Atanasovski.

Prema njegovim rečima, to su sve stvari koje, ukoliko ih istaknu kao zahteve generalnog štrajka, one će ujediniti i privatni i javni sektor kojem je trenutno oduzeto pravo na štrajk.

- Zato je ovo svakako jedan od koraka koji mora da se uradi da bismo razmišljali o takvim vrstama masovnih sindikalnih akcija - kazao je on.

Izvor: Izvor: Vebsajt eKapija, 27.05.2025.
Naslov: Redakcija