RADNA VERZIJA ZAKON O SLUŽBENIM KONTROLAMA - Tekst propisa

RADNA VERZIJA ZAKON O SLUŽBENIM KONTROLAMA

I.          OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; zahtevi za životinje i robu koji se uvoze, izvoze ili su u tranzitu; finansiranje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti; uspostavljanje informacionog sistema u oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, kao i druga pitanja od značaja za uspostavljanje i sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Cilj zakona

Član 2.

Cilj ovog zakona je uspostavljanje usklađene organizacije službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u poljoprivredno- prehrambenom lancu.

Područje primene zakona

Član 3.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuju oblasti:

1)         hrane i bezbednosti hrane u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, uključujući načelo zaštite interesa potrošača i načelo poštenja u trgovini, kao i proizvodnje i upotrebe materijala i predmeta u kontaktu sa hranom;

2)         namernog uvođenja u životnu sredinu genetički modifikovanih organizama (GMO) radi proizvodnje hrane i hrane za životinje, u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi;

3)         hrane za životinje i bezbednosti hrane za životinje u svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije i upotrebe hrane za životinje, uključujući načelo zaštite zdravlja i interesa potrošača i načelo poštenja u u trgovini;

4)         zdravlja životinja;

5)         sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda radi sprečavanja i smanjenja rizika na najmanju moguću meru po zdravlje ljudi i životinja;

6)         dobrobiti životinja;

7)         zaštitnih mera protiv štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima;

8)         sredstava za zaštitu bilja i održivu primenu sredstava za zaštitu bilja, i to: stavljanje na tržište i njihova upotreba;

9)         organske proizvodnje i označavanja organskih proizvoda;

10)       upotrebe i označavanja proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina.

Odredbe ovog zakona, koje se odnose na službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblastima iz stava 1. ovog člana primenjuju se i kada se ti zahtevi odnose na životinje i robu koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu. Čl. 6 - 8, čl. 10, čl. 14. i 17, čl. 20 - 22, 23 - 31, član 59, čl. 62 -71, čl. 72 - 76, član 82. ovog zakona primenjuju se na druge službene aktivnosti koje sprovode Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (u daljem tekstu: Ministarstvo zdravlja) u skladu sa ovim zakonom ili zahtevima iz stava 1. ovog člana.

Izuzeci od primene

Član 4.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na službene kontrole sprovedene radi provere usaglašenosti sa propisima kojima se uređuju:

1)         tržište poljoprivrednih proizvoda, osim odredaba koje se odnose na registar u oblasti vina, sertifikaciju, uvoz vina, prateća dokumenta, evidencije i obavezne prijave u sektoru vina, kao i kada se tim službenim kontrolama utvrđuju moguće prevarne radnje ili obmanjujuće prakse u pogledu tržišnih standarda;

2)         dobrobit životinja koje se koriste u naučnoistraživačke svrhe;

3)         veterinarski medicinski proizvodi, osim u slučaju službene

kontrole rezidua veterinarskih medicinskih proizvoda;

4)         uređaji za primenu sredstava za zaštitu bilja.

Definicije

Član 5.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         službene kontrole jesu aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja ili ovlašćeno telo radi provere usaglašenosti subjekata sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i provere da li životinje ili roba ispunjavaju te zahteve, uključujući i zahteve za izdavanje službenog sertifikata, odnosno službene potvrde;

2)         druge službene aktivnosti jesu aktivnosti, koje sprovodi Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja ili ovlašćeno telo, uključujući aktivnosti provere prisustva bolesti životinja ili štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima, sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjavanje takvih bolesti životinja ili štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima, izdavanje rešenja, dozvola ili odobrenja, kao i izdavanje službenih sertifikata i službenih potvrda;

3)         ovlašćeno telo jeste pravno lice i preduzetnik koji su ovlašćeni za određene poslove službenih kontrola, odnosno za određene poslove drugih službenih aktivnosti;

4)         procedura verifikacije kontrole jeste postupak uspostavljanja organizacije i primene mera koje sprovodi Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sa ciljem da službene kontrole i druge službene aktivnosti budu dosledne i efikasne;

5)         sistem kontrole jeste sistem koji čine Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja i njihovi resursi, struktura, organizacija rada i uspostavljene procedure radi sprovođenja službenih kontrola u skladu sa ovim zakonom;

6)         plan kontrole jeste dokument koji donosi Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja i koji sadrži informacije o strukturi i organizaciji sistema službenih kontrola, njegovom funkcionisanju, kao i plan službenih kontrola koje se sprovode u određenom vremenskom periodu u skladu sa zahtevima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

7)         životinje jesu kičmenjaci i beskičmenjaci;

8)         bolest životinja jeste pojava infekcija i infestacije kod životinja, s kliničkim ili patološkim manifestacijama ili bez njih, uzrokovana jednim ili sa više uzročnika bolesti;

9)         roba jeste sve što podleže jednom ili većem broju zahteva propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje, osim životinja;

10)       hrana jeste bilo koja supstanca ili proizvod, bilo da je prerađen, delimično prerađen ili neprerađen, namenjen za ishranu ljudi, ili gde postoji razumno očekivanje da će ta hrana biti konzumirana od strane ljudi, osim:

(1)        hrane za životinje,

(2)        živih životinja, osim ako su pripremljene za stavljanje na tržište za ishranu ljudi,

(3)        biljaka pre žetve, odnosno berbe plodova,

(4)        lekova za humanu upotrebu i veterinarskih medicinskih proizvoda,

(5)        kozmetičkih proizvoda,

(6)        duvana i duvanskih proizvoda,

(7)        opojnih droga ili psihotropnih supstanci u skladu sa Uredbom o ratifikaciji Jedinstvene konvencije o opojnim drogama (“Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi”, broj 2/64 i “Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori”, broj 3/78 - dr. zakon) i Zakonom o ratifikaciji Konvencije o psihotropnim supstancama (“Službeni list SFRJ”, broj 40/73),

(8)        ostataka (rezidua) i kontaminanata,

(9)        medicinskih sredstava.

Hrana jeste i piće, žvakaća guma i bilo koja druga supstanca koja se namerno dodaje hrani tokom pripreme, prerade ili proizvodnje.

Hrana jeste i voda za piće, uključujući vodu u originalnom pakovanju (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i voda koja se koristi ili dodaje tokom pripreme, prerade ili proizvodnje hrane.

Voda za piće jeste voda u originalnom pakovanju i voda iz javnog vodovoda;

11)       hrana za životinje jeste svaki sastojak ili proizvod, uključujući aditive, koji je prerađen, delimično prerađen ili neprerađen a namenjen je za oralno hranjenje životinja;

12)       sporedni proizvodi životinjskog porekla jesu čitava tela ili delovi životinja, proizvodi životinjskog porekla ili drugi proizvodi dobijeni od životinja, koji nisu namenjni za ishranu ljudi, uključujući jajne ćelije, embrione i seme koji nisu namenjeni za veštačku oplodnju;

13)       dobijeni proizvodi jesu proizvodi dobijeni iz jednog ili više tretmana, transformacija ili faza u preradi sporednih proizvoda životinjskog porekla;

14)       bilje jesu žive biljke i živi delovi biljaka, uključujući:

(1)        seme, u botaničkom smislu, osim onog koje nije namenjeno za sadnju,

(2)        plodove, u botaničkom smislu,

(3)        povrće,

(4)        krtole, gomolje, lukovice, rizome, korenje, podloge, stolone,

(5)        izdanke, stabljike, vreže,

(6)        rezano cveće,

(7)        grane sa ili bez listova,

(8)        posečeno drveće sa očuvanim lišćem,

(9)        listove, iglice,

(10)      kulture biljnih   tkiva,   uključujući       ćelijske            kulture, germplazme,  meristemska   tkiva,            himerne klonove i mikropropagacioni materijal,

(11)      živi polen i spore,

(12)      pupoljke, plemke, reznice, izdanke, kalemove;

15)       štetni organizmi na bilju jesu bilo koja vrsta, soj ili biotip patogenih uzročnika, životinja ili parazitskog bilja štetnih za bilje ili biljne proizvode;

16)       sredstva za zaštitu bilja jesu proizvodi u obliku u kojem su dostupni korisniku, a koja se sastoje ili sadrže aktivne supstance, protektante ili sinergiste i namenjena su za:

(1)        zaštitu bilja ili biljnih proizvoda od štetnih organizama ili sprečavanje delovanja štetnih organizama, osim ako se ovi proizvodi koriste u higijenske svrhe, a ne za zaštitu bilja i biljnih proizvoda,

(2)        delovanje na životne procese biljaka, kao što su supstance koje deluju na rast, osim sredstava za ishranu bilja i biostimulatora,

(3)        očuvanje biljnih proizvoda, kada su u pitanju supstance ili proizvodi koji nisu regulisani posebnim propisima kojima se uređuju konzervansi,

(4)        uništavanje neželjenog bilja ili delova biljaka, izuzev algi, osim ako se ti proizvodi primenjuju na zemljište ili vodu radi zaštite bilja,

(5)        za kontrolu ili sprečavanje neželjenog rasta bilja, izuzev algi, osim ako se ti proizvodi primenjuju na zemljište ili vodu radi zaštite bilja;

17)       reproduktivni materijal jeste:

(1)        seme, jajne ćelije i embrioni namenjeni za veštačku oplodnju,

(2)        jaja za inkubiranje;

18)       biljni proizvodi jesu neprerađeni materijali biljnog porekla, kao i prerađeni proizvodi koji po svojoj prirodi ili prirodi njihove prerade mogu predstavljati rizik od širenja karantinski štetnih organizama na bilju.

Drvo jeste biljni proizvod ako ispunjava najmanje jedan od sledećih zahteva:

(1)        ako je zadržalo u potpunosti ili delimično, svoju prirodno oblu površinu, sa korom ili bez nje,

(2)        ako nije zadržalo svoju prirodnu oblu površinu usled testerisanja, rezanja ili cepanja,

(3)        ako je u obliku čipsa (ivera), delova, piljevine, drvnog otpada, strugotina ili ostataka, i nije podvrgnuto preradi koja podrazumeva upotrebu lepka, toplote ili pritiska, ili njihove kombinacije, za proizvodnju peleta, briketa, šperploče ili iverice,

(4)        ako se upotrebljava ili je namenjeno za upotrebu kao materijal za pakovanje, bez obzira na to da li se upotrebljava za transport robe ili ne,

osim ako nije drugačije regulisano propisom kojim se uređuje zdravlje bilja;

19)       drugi predmeti jesu bilo koji materijal ili predmet, osim bilja ili biljnih proizvoda, koji mogu da sadrže ili prenose štetne organizme na bilju, uključujući zemlju ili supstrat za gajenje;

20)       opasnost jeste bilo koji agens ili stanje koje može potecijalno da izazove štetan uticaj na zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životnu sredinu;

21)       rizik jeste funkcija verovatnoće nastanka štetnog uticaja na zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životnu sredinu i stepena ozbiljnosti tog uticaja, koji je posledica neke opasnosti;

22)       sertifikacija jeste postupak kojim Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja potvrđuje usaglašenost sa jednim ili većim brojem zahteva propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

23)       službeno lice za sertifikaciju jeste lice iz Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja koje je ovlašćeno da potpiše službene sertifikate ili lice iz ovlašćenog tela koje potpisuje službene sertifikate u skladu sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

24)       službeni sertifikat jeste papirni ili elektronski dokument koji je potpisalo službeno lice za sertifikaciju i kojim se potvrđuje usaglašenost sa jednim ili većim brojem zahteva propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

25)       službena potvrda (official attestation) jeste etiketa, deklaracija, oznaka ili druga vrsta potvrde koju izdaje Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja ili ovlašćeno telo, kojom se potvrđuje usaglašenost sa jednim ili većim brojem zahteva propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

26)       subjekat jeste fizičko ili pravno lice, odnosno preduzetnik koji mora da ispuni jedan ili više zahteva propisanih u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

27)       audit (audit) jeste sistematsko i nezavisno ispitivanje kojim se utvrđuje da li su aktivnosti i rezultati datih aktivnosti u skladu sa planiranim aktivnostima i merama i da li se te aktivnosti i mere primenjuju efektivno, kao i da li su odgovarajuće za postizanje planiranih ciljeva;

28)       rangiranje jeste klasifikacija subjekata na osnovu procene usaglašenosti sa kriterijumima za rangiranje;

29)       službeni veterinar jeste veterinar koga određuje Ministarstvo, bilo kao svog zaposlenog ili u drugom svojstvu, koji ima odgovarajuće kvalifikacije za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u skladu sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje;

30)       službeno lice za zdravlje bilja jeste lice koje određuje Ministarstvo, bilo kao svog zaposlenog ili u drugom svojstvu, koje je osposobljeno za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i zahtevima koji se odnose na zaštitne mere protiv štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima;

31)       specifični rizični materijal jeste tkivo koje je rizično za zdravlje ljudi i životinja u vezi sa pojavom transmisivnih spongifornih encefalopatija;

32)       dugi prevoz životinja jeste prevoz životinja koji traje duže od osam časova, od momenta premeštanja prve životinje iz pošiljke;

33)       pošiljka jeste određeni broj životinja ili količina robe iste vrste, klase ili opisa koji su obuhvaćeni istim službenim sertifikatom, službenom potvrdom ili bilo kojim drugim dokumentom i koji se nalaze na istom prevoznom sredstvu i dolaze iz istog područja ili iste zemlje, osim robe koja podleže zahtevima koji se odnose na zaštitne mere protiv štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima;

34)       granično kontrolno mesto jeste mesto i objekti koji mu pripadaju određeno za sprovođenje službenih kontrola životinja i robe u skladu sa ovim zakonom;

35)       provera dokumentacije jeste pregled službenih sertifikata, službenih potvrda i drugih dokumenata, uključujući i komercijalna dokumenta, koja moraju da prate pošiljku u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje;

36)       provera identiteta jeste vizuelna provera kojom se utvrđuje da sadržaj i oznake pošiljke, uključujući i oznake na životinjama, plombama i prevoznim sredstvima odgovaraju podacima navedenim u službenim sertifikatima, službenim potvrdama i drugim dokumentima koji prate pošiljku;

37)       fizički pregled jeste:

(1)        pregled životinja i robe i, ukoliko je potrebno, pregled ambalaže u koju je roba upakovana, prevoznog sredstva, oznaka i temperature;

(2)        uzimanje uzoraka za ispitivanje ili dijagnostiku;

(3)        bilo koji drugi pregled radi utvrđivanja usaglašenosti u skladu sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje;

38)       tranzit jeste premeštanje pošiljke iz jedne zemlje ili carinske teritorije u drugu zemlju ili carinsku teritoriju, koje se odvija pod nadzorom carinskog organa preko teritorije Republike Srbije;

39)       proizvodi životinjskog porekla jesu:

(1)        hrana životinjskog porekla, uključujući med i krv,

(2)        živi školjkaši, živi bodljokošci, živi plaštaši i živi morski puževi namenjeni za ishranu ljudi,

(3)        ostale životinje namenjene za pripremu kako bi u živom obliku bile dostavljene krajnjem potrošaču;

40)       službeno zadržavanje jeste postupak kojim nadležni inspektor nalaže da se životinje i roba koji podležu službenoj kontroli ne sme premeštati ili se ne sme njima rukovati do odlučivanja o njihovom odredištu, a obuhvata i skladištenje od strane subjekta u skladu sa naloženim merama;

41)       službeni pomoćnik jeste lice koje ima odgovarajuću obuku i koje je Ministarstvo odredilo za obavljanje određenih aktivnosti službene kontrole ili drugih službenih aktivnosti;

42)       meso i ostali jestivi klanični proizvodi jesu proizvodi u skladu sa propisom kojim se uređuje nomenklatura carinske tarife, radi fizičkog pregleda na graničnom kontrolnom mestu;

43)       oznaka zdravstvene ispravnosti jeste oznaka ili žig koji se postavlja, odnosno utiskuje posle sprovođenja ante mortem i post mortem pregleda i kojim se potvrđuje da je meso pogodno za ishranu ljudi;

44)       trup jeste telo životinje posle klanja i obrade;

45)       pod odgovornošću službenog veterinara jeste obavljanje dodeljene aktivnosti službenom pomoćniku od strane službenog veterinara;

46)       pod nadzorom službenog veterinara jeste obavljanje aktivnosti službenog pomoćnika pod odgovornošću službenog veterinara koji mora biti prisutan u objektu za vreme obavljanja dodeljene aktivnosti;

47)       pregled pre klanja (u daljem tekstu: ante mortem pregled) jeste provera ispunjenosti zahteva zdravlja ljudi i životinja, kao i dobrobiti životinja, a kada je to potrebno, i klinički pregled svake pojedinačne životinje, kao i provera informacija iz poljoprivredno-prehrambenog lanca;

48)       pregled posle klanja (u daljem tekstu: post mortem pregled) jeste provera ispunjenosti zahteva u objektima za klanje ili u objektima za privremeno skladištenje i pregled odstreljene divljači, a koji se odnose na:

(1)        trupove i jestive delove, radi utvrđivanja da je to meso pogodno za ishranu ljudi,

(2)        bezbedno uklanjanje specifičnog rizičnog materijala,

(3)        zdravlje i dobrobit životinja;

49)       jestivi delovi jesu sveže meso osim trupova, uključujući i unutrušnje organe i krv;

50)       faza proizvodnje, prerade i distribucije jeste bilo koji deo proizvodnje, prerade i stavljanja na tržište, uključujući uvoz, izvoz, primarnu proizvodnju, doradu, obradu, pripremu, skladištenje, transport, prodaju ili snabdevanje potrošača životinjama i robom.

Svi pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu u muškom rodu podrazumevaju iste pojmove u ženskom rodu.

Nadležni organi

Član 6.

Za organizaciju i sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti nadležni organi su:

1)         Ministarstvo, uključujući organe uprave u svom sastavu i nadležne inspektore;

2)         Ministarstvo zdravlja preko nadležne sanitarne inspekcije.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja u vršenju poslova u okviru svojih ovlašćenja koristi službenu oznaku.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar), odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja (u daljem tekstu: ministar zdravlja) propisuje oblik, dimenzije, izgled i način upotrebe službene oznake.

Obaveze nadležnih organa

Član 7.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja obezbeđuje efikasnu i efektivnu koordinaciju i saradnju između svih učesnika u poljoprivredno-prehrambenom lancu radi sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja u sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti:

1)         uspostavlja procedure, odnosno sisteme kojima se obezbeđuje:

(1)        efektivno sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti,

(2)        nepristrasnost, kvalitet i doslednost službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti na svim nivoima,

(3)        da zaposleni koji sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti nisu u sukobu interesa;

2)         ima odgovarajuće laboratorijske kapacitete za ispitivanje i dijagnostiku ili da ih obezbedi putem ovlašćivanja;

3)         ima dovoljan broj zaposlenih s odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom, kako bi se službene kontrole i druge službene aktivnosti mogle sprovoditi efikasno i efektivno;

4)         ima objekte i opremu koji se održavaju na odgovarujući i propisan način da bi se obezbedilo da zaposleni mogu efikasno i efektivno da sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti;

5)         ima ovlašćenja da sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti, kao i da preduzima aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

6)         donosi procedure kojima se obezbeđuje da zaposleni imaju pristup objektima i dokumentima subjekata, radi obavljanja svoje dužnosti;

7)         donosi planove za upravljanje kriznim situacijama i obezbeđuje njihovo upravljanje, u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Ministarstvo može da odredi službenog veterinara i službeno lice za zaštitu zdravlja bilja ako to lice ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom, uključujući i zahteve o nepostojanju sukoba interesa u skladu sa posebnim propisom.

Službenom veterinaru i službenom licu za zaštitu zdravlja bilja poslovi u vezi sa službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima moraju biti utvrđeni u pisanom obliku.

Obuka

Član 8.

Ministarstvo, Ministarstvo zdravlja i ovlašćeno telo organizuju i sprovode odgovarajuće programe obuke za lice koje sprovodi službene kontrole i druge službene aktivnosti, i to:

 

1)         radi osposobljavanja stručnog i ujednačenog sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         radi praćenja stručnih novina iz svoje nadležnosti putem dodatnih obuka, prema potrebi;

3)         za teme utvrđene ovim zakonom, prema potrebi.

Ministarstvo, Ministarstvo zdravlja, odnosno ovlašćeno telo vodi evidenciju o sprovedenim obukama službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje oblasti i teme koje obuhvata program obuke za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, program obuke, organizaciju i način sprovođenja obuka, kao i sadržinu i način vođenja evidencije o sprovedenim obukama službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Audit

Član 9.

Radi potvrde usaglašenosti sa ovim zakonom, Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sprovodi interni audit ili angažuje za sprovođenje audita drugo pravno lice i preduzima odgovarajuće mere u skladu sa rezultatima audita.

Audit iz stava 1. ovog člana podleže nezavisnoj proceni i sprovodi se na transparentan način.

Poverljivost podataka

Član 10.

Ministarstvo, Ministarstvo zdravlja, ovlašćeno telo, službeni veterinar, službeno lice za zdravlje bilja, kao i službene laboratorije obezbeđuju da se podaci do kojih dođu tokom izvršavanja poslova u vezi sa službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima ne otkrivaju trećim licima, tamo gde takvi podaci predstavljaju poslovnu tajnu, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita poslovne tajne.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja određuje postojanje javnog interesa za objavljivanje podataka koji su zaštićeni u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštitita poslovne tajne, na osnovu procene mogućeg rizika po zdravlje ljudi, životinja ili bilja ili po životnu sredinu, kao i na osnovu prirode, stepena i razmere takvog rizika.

U slučaju da postoji javni interes za objavljivanje podataka, ti podaci se ne mogu objaviti ako bi njihovo objavljivanje uticalo na:

1)         svrhu inspekcija, istraga ili audita;

2)         zaštitu komercijalnih interesa subjekata ili bilo kog drugog fizičkog ili pravnog lica ili preduzetnika; ili

3)         zaštitu sudskih postupaka.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da objavi ili na drugi način učini dostupno javnosti podatke o rezultatima službenih kontrola koje se odnose na pojedinačne subjekte ako:

1)         je subjekat mogao da da komentar, pre objave podataka ili pre nego što su ti podaci na drugi način postali dostupni javnosti, u zavisnosti od hitnosti situacije;

2)         se podaci objavljuju ili su na drugi način dostupni javnosti tako da se uzimaju u obzir komentari subjekta koji su prihvaćeni ili se podaci objavljuju zajedno sa komentarima subjekta.

II.         SLUŽBENE KONTROLE

Opšti zahtevi za službene kontrole

Član 11.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja redovno sprovodi službene kontrole nad svim subjektima, na osnovu rizika i sa odgovarajućom učestalošću, uzimajući u obzir:

1)         rizike u vezi sa:

(1)        životinjama i robom,

(2)        aktivnostima pod kontrolom subjekata,

(3)        mestom obavljanja aktivnosti subjekata,

(4)        upotrebom proizvoda, procesa, materijala ili supstanci koje mogu da utiču na bezbednost, integritet i korisnost hrane, odnosno hrane za životinje, zdravlje životinja, dobrobit životinja, zdravlje bilja, kao i životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja;

2)         informacije koje ukazuju na verovatnoću da bi potrošači mogli biti dovedeni u zabludu, a naročito u pogledu prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, roka trajanja, zemlje porekla ili mesta porekla i načina proizvodnje hrane;

3)         rezultate prethodnih službenih kontrola koje su sprovedene nad subjektom i njegove usaglašenosti sa zahtevima propisanim u određenoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

4)         pouzdanost i rezultate sopstvenih kontrola koje je sproveo subjekat ili treće lice na njegov zahtev, a prema potrebi i sopstvene procedure za obezbeđivanje kvaliteta, radi provere usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje;

5)         informacije koje bi mogle da ukazuju na neusaglašenost sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje;

6)         moguće namerno kršenje zahteva propisanih u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, a koje je učinjeno kroz prevarne radnje ili obmanjujuće prakse, i sve druge informacije koje ukazuju na mogućnost takvih kršenja.

Službene kontrole koje se sprovode pre stavljanja na tržište ili pre premeštanja određenih životinja i robe radi izdavanja službenih sertifikata ili službenih potvrda u skladu sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, obavljaju se u skladu sa:

1)         zahtevima propisanim u određenoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

2)         posebnim propisima kojima se uređuju dodatni zahtevi za

službene kontrole i druge službene aktivnosti u određenim oblastima u skladu sa ovim zakonom.

Službene kontrole sprovode se bez prethodne najave, osim u slučajevima gde je najava neophodna i opravdana za potrebe sprovođenja službene kontrole.

Ako subjekat zahteva službenu kontrolu Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da odluči da li će sprovesti službenu kontrolu sa prethodnom najavom ili bez nje. Službene kontrole sa prethodnom najavom ne isključuju službene kontrole bez prethodne najave.

Službene kontrole se sprovode na način da se administrativno opterećenje i ometanje poslovanja subjekta svede na najmanju moguću meru, ali da to ne utiče negativno na efektivnost tih kontrola.

Službene kontrole životinja i robe sprovode se na isti način bez obzira da li se životinje i roba proizvode, uvoze, izvoze ili su u tranzitu.

Subjekti, procesi i aktivnosti na koje se primenjuju službene kontrole

Član 12.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sprovodi službene kontrole:

1)         u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije i upotrebe životinja i robe;

2)         supstanci, materijala ili drugih predmeta koji mogu da utiču na svojstva ili zdravlje životinja i robe i njihovu usaglašenost sa propisanim zahtevima, u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije i upotrebe;

3)         subjekta u pogledu aktivnosti, uključujući držanje životinja, objekat, opremu, prevozna sredstva, poslovni prostor i druga mesta i okolinu pod njihovom kontrolom, kao i u pogledu odgovarajuće dokumentacije.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti koristi podatke o subjektima i objektima iz evidencija, odnosno registara propisanih u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Transparentnost službenih kontrola

Član 13.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sprovodi službene kontrole uz visok nivo transparentnosti i najmanje jednom godišnje stavlja na raspolaganje javnosti, uključujući i objavljivanje na svojoj zvaničnoj internet stranici, relevantne informacije koje se odnose na organizaciju i sprovođenje službenih kontrola.

Informacije iz stava 1. ovog člana odnose se na:

1)         vrstu, broj i rezultat sprovedenih službenih kontrola;

2)         vrstu i broj slučajeva u kojima je utvrđena neusaglašenost;

3)         vrstu i broj slučajeva u kojima su Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sproveli mere u kojima je utvrđena neusaglašenost;

4)         vrstu i broj slučajeva u kojima su pokrenuti postupci kod nadležnih sudova i javnog tužilaštva.

Informacije iz stava 2. ovog člana mogu se staviti na raspolaganje javnosti i kroz objavljivanje godišnjeg izveštaja Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja o sprovedenim službenim kontrolama.

Sve netačne informacije koje se stave na raspolaganje javnosti moraju na pravilan način da se isprave.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da objavi ili da na drugi način stavi na raspolaganje javnosti informacije o rangiranju pojedinačnih subjekata na osnovu rezultata jedne ili više službenih kontrola, pod uslovom da su kriterijumi za rangiranje objektivni, transparentni i javno dostupni i da je postupak rangiranja pravičan, dosledan i transparentan.

Dokumentovane procedure za sprovođenje službene kontrole i druge službene aktivnosti

Član 14.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sprovodi službene kontrole i druge službene aktivnosti u skladu sa procedurama, koje se, prema potrebi, ažuriraju.

Procedure iz stava 1. ovog člana moraju biti pisane i moraju da sadrže oblasti i uputstva za zaposlene koji sprovode službene kontrole.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja mora da ima uspostavljene procedure verifikacije kontrole kako bi se službene kontrole i druge službene aktivnosti sprovele dosledno i efikasno.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja preduzima korektivne mere u slučajevima kada se u skladu sa procedurama iz stava 3. ovog člana identifikuju nedostaci.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na ovlašćena tela.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja propisuje sadržinu procedura za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Zapisnik

Član 15.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja preko nadležnog inspektora za svaku službenu kontrolu koja se sprovede sačinjava zapisnik, odnosno drugi pisani dokument koji može biti u papirnom ili u elektronskom obliku.

Zapisnik, odnosno drugi pisani dokument mora da sadrži:

1)         cilj službene kontrole;

2)         metode kontrole koje su primenjene;

3)         rezultat službene kontrole;

4)         naložene mere koje subjekt treba da sprovede kao rezultat službene kontrole.

Ako se za potrebe istrage ili sudskog postupka ne zahteva drugačije, subjektu nad kojim je sprovedena službena kontrola dostavlja se jedan primerak zapisnika, odnosno drugog pisanog dokumenta iz stava 1. ovog člana na njegov zahtev, osim u slučaju izdavanja službenog sertifikata ili službene potvrde.

U slučaju neusaglašenosti utvrđenoj tokom sprovođenja službene kontrole, nadležni inspektor dužan je da o tome, u pisanom obliku, bez odlaganja obavesti subjekta.

Kada službene kontrole zahtevaju redovno prisustvo nadležnog inspektora u objektima subjekta, zapisnik, odnosno drugi pisani dokument iz stava 1. ovog člana sačinjava se na način koji omogućava:

1)         redovno informisanje o stepenu usaglašenosti;

2)         informisanje bez odlaganja u slučaju neusaglašenosti utvrđenih tokom službene kontrole.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na ovlašćena tela, službenog veterinara i službeno lice za zdravlje bilja.

Metode i tehnike službenih kontrola

Član 16.

Metode i tehnike službenih kontrola obuhvataju:

1)         proveru kontrola koje je uspostavio subjekat, kao i njihovih rezultata;

2)         inspekcijski pregled, i to:

(1)        opreme, prevoznog sredstva, objekata i drugih mesta pod kontrolom subjekta;

(2)        životinja i robe, uključujući poluproizvode, sirovine, sastojke, pomoćna sredstva i druge proizvode koji se koriste za pripremu i proizvodnju robe ili za hranjenje ili lečenje životinja;

(3)        sredstava za čišćenje i održavanje, kao i načina čišćenja i održavanja;

(4)        sledljivosti, deklarisanja, predstavljanja, oglašavanja i

ambalažnih materijala za pakovanje, uključujući i materijale koji dolaze u kontakt sa hranom;

3)         kontrolu higijenskih uslova u objektu subjekata;

4)         proveru procedura dobre proizvođačke prakse, dobre higijenske prakse, dobre poljoprivredne prakse, kao i primenu Analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (u daljem tekstu: HACCP);

5)         proveru dokumentacije, podataka o sledljivosti životinja i robe i drugih podataka i evidencija relevantnih za utvrđivanje usaglašenosti sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje;

6)         razgovore sa subjektom i njegovim zaposlenim;

7)         proveru merenja koja je izvršio subjekt, kao i drugih rezultata ispitivanja;

8)         uzimanje uzoraka, ispitivanja i dijagnostike;

9)         audit subjekata;

10)       bilo koju drugu aktivnost koja je potrebna da bi se utvrdila neusaglašenost.

Obaveze subjekta

Član 17.

Radi sprovođenja službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti, subjekt, na zahtev nadležnog inspektora dužan je da omogući pristup:

1)         objektu, opremi, prevoznom sredstvu, prostorima i drugim mestima pod kontrolom subjekta, kao i njihovoj okolini;

2)         računarskom sistemu za upravljanje informacijama;

3)         životinjama i robi koja je pod njegovom kontrolom;

4)         dokumentima i drugim relevantnim informacijama.

U toku službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, subjekat je dužan da sarađuje sa nadležnim inspektorom.

Pored obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana, subjekat odgovoran za pošiljku koja se uvozi ili je u tranzitu sve informacije koje se tiču pošiljke stavlja bez odlaganja na raspolaganje, u papirnom ili elektronskom obliku, nadležnom inspektoru.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na ovlašćeno telo, službenog veterinara i službeno lice za zdravlje bilja kada sprovode službene kontrole i druge službene aktivnosti nad subjektom.

III.        OVLAŠĆIVANjE ZA OBAVLjANjE ODREĐENIH POSLOVA SLUŽBENIH KONTROLA I DRUGIH SLUŽBENIH AKTIVNOSTI

Ovlašćivanje za obavljanje određenih poslova službenih kontrola

Član 18.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da za određene poslove službenih kontrola ovlasti jedno ili više pravnih lica ili preduzetnika, ako ispunjava zahteve propisane ovim zakonom i propisima u određenoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: ovlašćeno telo).

Kada je za određene poslove službenih kontrola za proveru usaglašenosti sa zahtevima koji se odnose na organsku proizvodnju i označavanje organskih proizvoda ovlašćeno jedno ili veći broj pravnih lica ili preduzetnika, svakom ovlašćenom pravnom licu ili preduzetniku dodeljuje se kodni broj u skladu sa propisima kojima se uređuje organska proizvodnja.

Opšti zahtevi za ovlašćivanje za obavljanje određenih poslova službenih kontrola

Član 19.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da ovlasti za određene poslove službenih kontrola pravno lice ili preduzetnika iz člana 18. stav 1. ovog zakona koje ispunjava sledeće opšte zahteve:

1)         poseduje stručnost, odnosno kompentetnost u obavljanju poslova za koje se ovlašćuje;

2)         ima opremu i infrastrukturu koji su potrebni za obavljanje poslova za koje se ovlašćuje;

3)         ima dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama i iskustvom;

4)         da je nepristrasno i nema sukob interesa i ne može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost stručnog postupanja pri obavljanju poslova za koje se ovlašćuje;

5)         posluje i akreditovano je u skladu sa standardima relevantnim za poslove za koje se ovlašćuje, uključujući standard SRPS ISO/IEC 17020

“Ocenjivanje usaglašenosti - Zahtevi za rad različitih tipova tela koje obavljaju kontrolisanjeˮ.

Pored zahteva iz stava 1. ovog člana, pravno lice ili preduzetnik mora da ispunjava i posebne zahteve propisane u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Ovlašćenje mora biti u pisanom obliku i mora da sadrži precizan opis poslova službenih kontrola za koje se ovlašćuje i zahteve pod kojima može da obavlja te poslove.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja i ovlašćeno telo uspostavljaju sistem kojim se obezbeđuje efikasna i efektivna koordinacija u obavljanju poslova.

Postupak ovlašćivanja u svakoj od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje uređuje se posebnim zakonima.

Opšti zahtevi za ovlašćivanje određenih poslova drugih službenih aktivnosti

Član 20.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da ovlasti za određene poslove drugih službenih aktivnosti jedno ili više pravnih lica ili preduzetnika, ako:

1)         je takvo ovlašćivanje propisano u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         su ispunjeni zahtevi propisani članom 19. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona.

Pored zahteva iz stava 1. ovog člana, pravno lice ili preduzetnik mora da ispunjava i posebne zahteve propisane u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje.

Ovlašćenje mora biti u pisanom obliku i mora da sadrži precizan opis poslova drugih službenih aktivnosti za koje se ovlašćuje i zahteve pod kojima može da obavlja te poslove.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja i ovlašćeno telo uspostavljaju sistem kojim se obezbeđuje efikasna i efektivna koordinacija u obavljanju poslova.

Postupak ovlašćivanja u svakoj od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje uređuje se posebnim zakonima.

Obaveze ovlašćenih tela

Član 21.

Ovlašćeno telo iz čl. 19. i 20. ovog zakona dužno je da:

1)         redovno, kao i na zahtev Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja izveštava o rezultatima sprovedenih službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti;

2)         bez odlaganja obaveštava Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja kada rezultati službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti ukazuju na neusaglašenost ili na verovatnoću neusaglašenosti, osim ako je ovlašćenjem drugačije utvrđeno;

3)         omogućavaju Ministarstvu, odnosno Ministarstvu zdravlja pristup svom poslovnom prostoru i objektima, sarađuju i pružaju pomoć.

Oduzimanje ovlašćenja

Član 22.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja nad ovlašćenim telom iz čl. 19. i 20. ovog zakona organizuje audit, odnosno inspekcijski pregled, osim akreditacije iz člana 19. stav 1. tačka 5) ovog zakona radi izbegavanja dupliranja posla.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može, u potpunosti ili delimično, oduzeti ovlašćenje iz čl. 19. i 20. ovog zakona, i to kada:

1)         postoje dokazi da ovlašćeno telo ne obavlja pravilno poslove za koje je ovlašćeno;

2)         ovlašćeno telo ne preduzima odgovarajuće i blagovremene aktivnosti kojima se otklanjaju utvrđeni nedostaci; ili

3)         je utvrđeno da je nezavisnost ili nepristrasnost ovlašćenog tela narušena.

Ovlašćenje se može oduzeti i u drugim slučajevima propisanim u svakoj od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

IV.        DODATNI ZAHTEVI ZA SLUŽBENE KONTROLE I DRUGE SLUŽBENE AKTIVNOSTI U ODREĐENIM OBLASTIMA

Dodatni zahtevi u vezi sa proizvodnjom proizvoda životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi

Član 23.

Službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima koji se odnose na proizvode životinjskog porekla namenjene za ishranu ljudi obuhvataju proveru usaglašenosti sa opštim i posebnim zahtevima o higijeni hrane, zahtevima koji se odnose na sporedne proizvode životinjskog porekla i dobijene proizvode, kao i zahtevima u vezi sa dobrobiti životinja u vreme ubijanja.

Službene kontrole iz stava 1. ovog člana koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima u pogledu proizvodnje mesa, obuhvataju:

1)         ante mortem pregled koji u objektima za klanje obavlja službeni veterinar kome, za prethodni odabir životinja, može da pomaže službeni pomoćnik obučen za te aktivnosti;

2)         ante mortem pregled u slučaju živine i lagomorfa koji obavlja službeni veterinar ili koji se obavlja pod nadzorom službenog veterinara ili ako za to postoje garancije pod odgovornošću službenog veterinara;

3)         post mortem pregled koji obavlja službeni veterinar ili koji se obavlja pod nadzorom službenog veterinara ili ako za to postoje garancije pod odgovornošću službenog veterinara;

4)         službene kontrole u objektima za klanje i rasecanje, kao i objektima za obradu divljači koje obavlja službeni veterinar ili koje se obavljaju pod nadzorom službenog veterinara ili ako za to postoje garancije pod odgovornošću službenog veterinara, kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima u vezi sa:

(1)        higijenom proizvodnje mesa,

(2)        prisustvom rezidua veterinarskih medicinskih proizvoda i kontaminanata u proizvodima životinjskog porekla namenjenim za ishranu ljudi,

(3)        audit dobrih higijenskih praksi i procedura koje se zasnivaju na HACCP-u,

 (4)       laboratorijskim ispitivanjima kojima se otkriva prisustvo uzročnika zoonoza i bolesti životinja, kao i radi provere usaglašenosti sa mikrobiološkim kriterijumima,

(5)        rukovanjem i uklanjanjem sporednih proizvoda životinjskog porekla i specifičnog rizičnog materijala,

(6)        zdravljem i dobrobiti životinja.

Ministarstvo može, u pisanom obliku, da odredi kao službenog pomoćnika lice koje ima odgovarajuću obuku za obavljanje određenih aktivnosti u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo, na osnovu analize rizika, može da u objektima u kojima se vrši klanje živine ili lagomorfa odobri zaposlenima da pomažu pri obavljanju određnih aktivnosti koje se odnose na službene kontrole iz stava 2. ovog člana, a u objektima u kojima se vrši klanje životinja drugih vrsta da obavljaju određene aktivnosti u vezi sa uzorkovanjem i ispitivanjem koje se odnosi na te kontrole, ako ti zaposleni:

1)         ne učestvuju u proizvodnom procesu u objektu za klanje;

2)         su obučeni za obavljanje takvih poslova u skladu sa ovim zakonom;

3)         obavljaju te poslove u prisustvu i prema uputstvima službenog veterinara ili službenog pomoćnika.

Ako je službenim kontrolama iz stava 2. tač. 1) i 3) ovog člana utvrđeno da je meso pogodno za ishranu ljudi, oznaku zdravstvene ispravnosti na domaće kopitare i papkare, gajenu divljač sisara, osim lagomorfa, kao i na krupnu divljač stavlja službeni veterinar ili se oznaka zdravstvene ispravnosti stavlja pod nadzorom službenog veterinara ili pod odgovornošću službenog veterinara ili oznaku zdravstvene ispravnosti u objektu za klanje stavlja zaposleni iz stava 4. ovog člana.

Službeni veterinar posle sprovođenja službenih kontrola iz st.

2. i 5. ovog člana, kao i za obavljene aktivnosti službenog pomoćnika odgovoran je za te sprovedene službene kontrole, odnosno aktivnosti u okviru službene kontrole.

Ministar propisuje zahteve i način sprovođenja ante mortem i post mortem pregleda u proizvodnji mesa; zahteve koje treba da ispunjavaju lica koja obavljaju službene kontrole proizvodnje mesa, program obuke za obavljanje službene kontrole proizvodnje mesa, organizaciju i način sprovođenja obuke; kao i izgled i veličinu oznake zdravstvene ispravnosti koja se stavlja na meso i zahteve za njenu primenu.

Ministar propisuje minimalnu učestalost sprovođenja službenih kontrola proizvoda životinjskog porekla, i to: sirovog mleka, proizvoda od mleka i proizvoda ribarstva.

Dodatni zahtevi u vezi sa reziduama određenih supstanci u hrani i hrani za životinje

Član 24.

Službene kontrole kojima se utvrđuje usaglašenost sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona obuhvataju službene kontrole koje se sprovode u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije hrane i hrane za životinje, a odnose se na određene supstance uključujući supstance koje se koriste u materijalima koji dolaze u kontakt sa hranom, kontaminante, neodobrene, zabranjene i nepoželjne supstance čija upotreba ili prisustvo na usevima, odnosno zasadima ili životinjama, ili u proizvodnji ili preradi hrane i hrane za životinje može da dovede do prisustva rezidua takvih supstanci u hrani ili hrani za životinje.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način sprovođenja službenih kontrola rezidua određenih supstanci iz stava 1. ovog člana u hrani i hrani za životinje, učestalost sprovođenja službenih kontrola i broj uzoraka.

Dodatni zahtevi u vezi sa životinjama, proizvodima životinjskog porekla, reproduktivnim materijalom, sporednim proizvodima životinjskog porekla i dobijenim proizvodima

Član 25.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tač. 1) i 3) - 5) ovog zakona obuhvataju službene kontrole koje se sprovode u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije životinja, proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala, sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda.

Ministar propisuje učestalost sprovođenja službenih kontrola životinja, proizvoda životinjskog porekla, reproduktivnog materijala, sporednih proizvoda životinjskog porekla i dobijenih proizvoda, kao i način sprovođenja tih kontrola.

Dodatni zahtevi u vezi sa dobrobiti životinja

Član 26.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tačka 6) ovog zakona sprovode se u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije u poljoprivredno-prehrambenom lancu.

Službene kontrole koje se sprovode radi provere usaglašenosti sa zahtevima kojima se uređuje dobrobit životinja tokom prevoza i sa prevozom povezanih postupaka, uključuju i:

1)         službene kontrole koje se sprovode pre utovara u slučaju dugog putovanja u druge zemlje, a kojima se proverava da li su životinje sposobne da izdrže putovanje;

2)         službene kontrole u slučaju dugog putovanja domaćih kopitara koji nisu obeleženi i registrovani, kao i domaćih životinja vrsta goveda, ovaca, koza i svinja, u druge zemlje, a pre tog prevoza, i:

(1)        službene kontrole plana prevoza životinja kojima se proverava da li je plan prevoza realan i usaglašen sa zahtevima kojima se uređuje dobrobit životinja tokom prevoza;

(2)        službene kontrole kojima se proverava da li je prevoznik naznačen u planu prevoza životinja upisan u Registar prevoznika životinja i ima ovlašćenje za dugi prevoz životinja u skladu sa zakonom kojim se uređuje dobrobit životinja, potvrdu o odobrenju prevoznog sredstva za dugi prevoz životinja i potvrdu o obučenosti vozača i pratioca životinja;

3)         službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima, i to:

(1)        službene kontrole o stanju životinja koje se prevoze i o prevoznom sredstvu kako bi se proverila usaglašenost sa zahtevima kojima se uređuje dobrobit životinja tokom prevoza;

(2)        službene kontrole kojima se proverava da li prevoznik ispunjava odredbe potvrđenih međunarodnih sporazuma u oblasti dobrobiti životinja i ima ovlašćenje za dugo putovanje životinja i potvrdu o obučenosti vozača i pratioca životinja;

(3)        službene kontrole kojima se proverava da li se domaći kopitari i domaće životinje vrsta goveda, ovaca, koza i svinja prevoze ili treba da se prevezu na velike razdaljine kao dugo putovanje životinja.

Tokom sprovođenja službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, preduzimaju se potrebne mere da se spreče ili da se smanje na najmanju moguću meru bilo kakva odlaganja između utovara životinja i njihovog polaska na put ili tokom prevoza.

Životinje se tokom prevoza ne zadržavaju, osim ukoliko je to neophodno radi dobrobiti životinja ili zdravlja životinja ili ljudi.

Ako životinje moraju da se zadrže tokom prevoza duže od dva sata, mora da se obezbedi zbrinjavanje životinja, kao i njihovo hranjenje, pojenje, istovar i smeštaj.

U slučaju utvrđene neusaglašenosti nakon službene kontrole iz stava 2. tačka 2) ovog člana, a koju organizator putovanja ne otkloni pre dugog putovanja životinja tako što unosi neophodne promene u organizaciju prevoza, nadležni inspektor zabranjuje takavo dugo putovanje životinja.

Ako se posle službene kontrole iz stava 2. tačka 3) ovog člana utvrdi da životinje nisu u stanju da završe putovanje, nadležni inspektor naređuje da se životinje istovare, napoje, nahrane i odmore dok ne budu u stanju da nastave putovanje.

Ministar propisuje na osnovu rizika u pogledu dobrobiti životinja u vezi s poljoprivrednim aktivnostima, prevozom, klanjem i ubijanjem životinja dodatne zahteve za sprovođenje službenih kontrola u zavisnosti od vrste životinja i prevoznih sredstava.

Ministar propisuje minimalnu učestalost i način sprovođenja službenih kontrola u pogledu dobrobiti životinja, a u zavisnosti od vrste životinja i prevoznih sredstava.

Dodatni zahtevi u vezi sa zdravljem bilja

Član 27.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tačka 7) ovog zakona obuhvataju službene kontrole štetnih organizama na bilju, bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta, kao i subjekata u oblasti zdravlja bilja i drugih lica na koja se ovi zahtevi odnose.

Ministar propisuje učestalost sprovođenja službenih kontrola određenog bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta određenog porekla ili iz određenog mesta proizvodnje i subjekata koji izdaju biljne pasoše, stavljaju oznake na drveni materijal koji se koristi za pakovanje, odnosno izdaju službene potvrde.

Dodatni zahtevi u vezi sa GMO

Član 28.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona obuhvataju službene kontrole prisustva GMO u hrani i hrani za životinje koje se sprovode u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije u poljoprivredno- prehrambenom lancu u skladu sa zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmima.

Dodatni zahtevi u vezi sa sredstvima za zaštitu bilja

Član 29.

Službene kontrole kojima se proverava usaglašenost sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tačka 8) ovog zakona obuhvataju službene kontrole sredstava za zaštitu bilja, aktivnih supstanci i protektanata, sinergista, koformulanata i ađuvanasa u skladu sa propisom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.

Učestalost sprovođenja službenih kontrola iz stava 1. ovog člana zasniva se na riziku, uzimajući u obzir:

1)         rezultate aktivnosti monitoringa, uključujući i one o reziduama sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje u skladu sa propisima kojima se uređuju sredstva za zaštitu bilja i o stanju površinskih i podzemnih voda i zaštićenih područja u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita voda;

2)         informacije o neregistrovanim sredstvima za zaštitu bilja, uključujući nelegalnu trgovinu sredstvima za zaštitu bilja;

3)         informacije o trovanjima sredstvima za zaštitu bilja, uključujući i dostupne informacije o potencijalnim štetnim ili neprihvatljivim efektima sredstava za zaštitu bilja, kao i informacije o preduzetim zdravstvenim intervencijama ustanove nadležne za kontrolu trovanja.

Ministar propisuje učestalost i način sprovođenja službenih kontrola u vezi sa proizvodnjom, obeležavanjem, pakovanjem, prevozom, skladištenjem, stavljanjem na tržište i primenom sredstava za zaštitu bilja.

Dodatni zahtevi u vezi sa organskom proizvodnjom i označavanju organskih proizvoda

Član 30.

Službene kontrole i druge službene aktivnosti organske proizvodnje i označavanja organskih proizvoda obuhvataju proveru usaglašenosti sa zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tačka 9) ovog zakona.

Ministar propisuje način sprovođenja službenih kontrola organske proizvodnje i označavanja organskih proizvoda, kao i metode uzorkovanja i laboratorijskog ispitivanja.

Dodatni zahtevi u vezi sa upotrebom i označavanjem proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina

Član 31.

Ovlašćeno telo za poslove iz oblasti službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti koji se odnose na upotrebu, deklarisanje i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina može da:

1)         određene aktivnosti subjekta podvrgnu planskim ili učestalim službenim kontrolama;

2)         nalože subjektu da poveća učestalost sopstvenih kontrola;

3)         nalože subjektu da izmeni etiketu radi usklađivanja sa specifikacijama proizvoda i zahtevima propisanim u članu 3. stav 1. tačka 10) ovog zakona.

Ministar propisuje način sprovođenja službene kontrole radi provere usaglašenosti sa specifikacijom proizvoda i provere usaglašenosti zahteva u pogledu označavanja proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina.

V.         SLUŽBENE KONTROLE ŽIVOTINjA I ROBE KOJA SE UVOZI, ODNOSNO KOJA JE U TRANZITU KROZ REPUBLIKU SRBIJU

1.         Službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima Životinje i roba koji podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 32.

Na graničnim kontrolnim mestima sprovodi se službena kontrola svake pošiljke koja se uvozi u Republiku Srbiju, odnosno koja je u tranzitu, i to:

1)         životinje;

2)         proizvode životinjskog porekla, reproduktivni materijal, sporedne proizvode životinjskog porekla, seno i slamu, kao i hranu koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla (u daljem tekstu: mešovita hrana);

3)         bilje, biljne proizvode i druge predmete;

4)         robu iz zemalja za koju je neophodna mera privremenog povećanja službenih kontrola pri uvozu u Republiku Srbiju zbog poznatog ili novog rizika ili zbog toga što postoje dokazi o učestaloj neusaglašenosti sa zahtevima propisanim u određenoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

5)         životinje i robu koja podleže hitnim merama u skladu sa propisima kojima se uređuju: bezbednost hrane, hrana za životinje, zdravlje životinja i zdravlje bilja;

6)         životinje i robu za čiji su uvoz u Republiku Srbiju propisani dopunski zahtevi za uvoz pošiljaka u skladu sa ovim zakonom, odnosno posebni zahtevi ili mere u skladu sa posebnim propisima u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Odredbe ovog člana ne primenjuju se na pošiljke iz stava 1. tač.

1)         - 3) ovog člana kada nisu komercijalne prirode, osim ako je drugačije propisano posebnim propisima u slučajevima iz stava 1. tač. 4) - 6) ovog člana.

Subjekti odgovorni za pošiljku dužni su da podnesu zahtev za sprovođenje službene kontrole životinja i robe iz stava 1. ovog člana na graničnom kontrolnom mestu.

Ministar, odnosno ministar zdravlja utvrđuje listu životinja, kao i robe koji podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima.

Ministar propisuje zahteve za uvoz u Republiku Srbiju određene robe, način i učestalost sprovođenja službenih kontrola, kao i listu hrane i hrane za životinje na koje se primenjuje privremeno povećanje službenih kontrola.

Životinje i roba izuzeti od službenih kontrola na graničnim kontrolnim mestima

Član 33.

Određene životinje i roba mogu biti izuzeti od službenih kontrola na graničnim kontrolnim mestima, i to:

1)         roba koja se šalje kao komercijalni uzorak ili izložbeni primerak, a koja nije namenjena da se stavlja na tržište;

2)         životinje i roba koje se koriste u naučnoistraživačke svrhe;

3)         roba utovarena u prevozna sredstva u međunarodnom prevozu, koja se ne istovara i namenjena je za ishranu posade i putnika;

4)         roba koja je deo ličnih stvari putnika i namenjena je za ličnu ishranu ili upotrebu;

5)         male pošiljke robe poslate fizičkim licima koje nisu namenjene za stavljanje na tržište;

6)         kućni ljubimci;

7)         roba koja je posebno obrađena i ne prelazi propisane količine;

8)         životinje i određena roba koje predstavljaju nizak rizik ili ne predstavljaju specifičan rizik i za koje kontrole na graničnim kontrolnim mestima nisu neophodne.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i način za uvoz životinje i robe za koje se ne sprovodi službena kontrola na graničnim kontrolnim mestima i određuje količine tih životinja i robe.

Način sprovođenja službene kontrole na graničnim kontrolnim mestima

Član 34.

Službene kontrole pošiljaka iz člana 32. stav 1. ovog zakona sprovode se posle dolaska pošiljke na granično kontrolno mesto i obuhvataju proveru dokumentacije, proveru identiteta i fizički pregled pošiljke.

Sve pošiljke podležu proveri dokumentacije.

Provere identiteta i fizičkog pregleda pošiljaka sprovodi se sa učestalošću koja zavisi od rizika koji predstavlja svaka pošiljka po zdravlje ljudi, životinje ili bilje, dobrobit životinja ili po životnu sredinu u pogledu GMO i sredstava za zaštitu bilja.

Fizički pregled je obavezan za pošiljke:

1)         životinja, mesa i ostalih jestivih klaničnih proizvoda;

2)         akvatičnih        životinja,          proizvoda        životinjskog     porekla, reproduktivnog materijala ili sporednih proizvoda životinjskog porekla;

3)         bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta.

Nadležnom inspektoru na graničnom kontrolnom mestu, pri obavljanju fizičkog pregleda iz stava 4. tač. 1) i 2) ovog člana, može da pomaže lice koje je prošlo odgovarajuću obuku u skladu sa članom 8. ovog zakona.

Nadležni inspektor uzima uzorke životinja i robe tokom službene kontrole i o tome obaveštava subjekta a, prema potrebi, i nadležni carinski organ i odlučuje o zadržavanju pošiljke do dobijanja rezultata obavljenog ispitivanja ili dijagnostike, odnosno da li se pošiljka može staviti na tržište pod uslovom da je obezbeđena njihova sledljivost.

Službene kontrole pošiljaka životinja koje se prevoze, kao i prevoznih sredstava na graničnim kontrolnim mestima sprovode se u skladu sa planovima kontrole, kako bi se utvrdila usaglašenost sa zahtevima o dobrobiti životinja i dao prioritet službenim kontrolama životinja koje se prevoze, a kojim se skraćuje odlaganje takvih kontrola.

Nadležni inspektor rešenjem dozvoljava uvoz, odnosno tranzit pošiljke do određenog odredišta u Republici Srbiji, odnosno ako je tako naznačeno u Zajedničkom zdravstvenom ulaznom dokumentu (u daljem tekstu: ZZUD) i zabranjuje stavljanje na tržište pošiljke do dobijanja nalaza službene laboratorije kojim se potvrđuje bezbednost pošiljke po zdravlje životinja i ljudi, kao i bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje broj transportnih jedinica koje mogu da čine pojedinačnu pošiljku i maksimalni broj transportnih jedinica ili delova u svakoj pošiljci.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i način sprovođenja:

1)         provere            dokumentacije,           provere            identiteta          i           fizičkih pregleda pošiljaka na graničnim kontrolnim mestima;

2)         službenih kontrola pošiljki u tranzitu i pretovaru;

3)         provere dokumentacije, proveru identiteta i fizičkog pregleda pošiljki određene hrane i hrane za životinje u mestu carinjenja.

Ministar propisuje zahteve kada se ne proverava dokumentacija pošiljaka bilja, biljnih proizvoda i drugih predmeta u slučaju kada se vrši pretovar, odnosno kada su u tranzitu.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje učestalost provera identiteta i fizičkih pregleda određenih pošiljki, koje se uvoze u Republiku Srbiju.

Sertifikati i dokumentacija koja prati pošiljke i podeljene pošiljke

Član 35.

Uz zahtev za sprovođenje službene kontrole pošiljke na graničnom kontrolnom mestu nadležnom inspektoru podnose se i originali službenih sertifikata ili dokumentacije, ili njihovih elektronskih ekvivalenata za koje postoji obaveza da prate pošiljku iz člana 32. stav 1. ovog zakona u skladu sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu izdaje subjektu odgovornom za pošiljku overen papirni ili elektronski primerak službenog sertifikata ili dokumentacije iz stava 1. ovog člana, ili, ukoliko je pošiljka podeljena, pojedinačno overene papirne ili elektronske primerke takvih sertifikata ili dokumentacije.

Pošiljke ne mogu da se razdvajaju dok se ne sprovede službena kontrola i ne popuni ZZUD.

Ministar propisuje zahteve kada ZZUD prati pošiljku koja podleže službenoj kontroli na graničnom kontrolnom mestu do mesta odredišta.

Najava pošiljki

Član 36.

Subjekt odgovoran za pošiljku iz člana 32. stav 1. ovog zakona dužan je da najavi pošiljku nadležnom inspektoru na graničnom kontrolnom mestu najmanje 24 časa pre očekivanog pristizanja pošiljke.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu može da prihvati najavu od najmanje četiri časa pre očekivanog dolaska pošiljke.

Nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu zadužen za neobrađene trupce i rezano i cepano drvo može da prihvati najavu za period od najviše pet radnih dana pre očekivanog pristizanja takve pošiljke.

Ministar propisuje zahteve i način najave pošiljke životinja i roba koje se pregledaju na graničnom kontrolnom mestu.

Odlučivanje o pošiljkama

Član 37.

Ministarstvo odlučuje o svakoj pošiljci iz člana 32. stav 1. ovog zakona posle sprovedene službene kontrole od strane nadležnog inspektora.

Upotreba ZZUD

Član 38.

Subjekat odgovoran za pošiljku dužan je da obezbedi za svaku pošilju iz člana 32. stav 1. ovog zakona sve podatke o identifikaciji pošiljke i njenom odredištu.

ZZUD popunjava, u papirnom ili elektronskom obliku:

1)         subjekat odgovoran za pošiljku iz člana 32. stav 1. ovog zakona, prilikom najave pošiljke nadležnoj inspekciji na graničnom kontrolnom mestu;

2)         nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu posle sprovedene službene kontrole, radi unošenja u informacioni sistem podataka o sprovedenoj službenoj kontroli.

Subjekt odgovoran za pošiljku dužan je da, pre fizičkog pristizanja pošiljke na granično kontrolno mesto, unapred obavestiti nadležnog inspektora na graničnom kontrolnom mestu o pristizanju pošiljki iz člana 32. stav 1. ovog zakona, tako što podnosi ZZUD popunjen u odgovarajućem delu.

Nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu popunjava ZZUD, posle:

1)         sprovedenih službenih kontrola propisanih članom 34. stav

1.         ovog zakona;

2)         dostupnih rezultata fizičkog pregleda, kada je taj pregled

potreban;

3)         odlučivanja u skladu sa članom 37. ovog zakona, a rezultat tog odlučivanja unosi u ZZUD.

Ministar propisuje način izdavanja i izgled obrasca Zajedničkog zdravstvenog ulaznog dokumenta.

Upotreba ZZUD od strane carinskog organa

Član 39.

Subjekat odgovoran za pošiljku dužan je da, posle popunjavanja ZZUD od strane nadležnog inspektora na graničnom kontrolnom mestu, podnese ZZUD carinskom organu, radi postupanja sa pošiljkom u skladu sa carinskom procedurom, uključujući ulaz ili rukovanje u carinskim skladištima ili slobodnim zonama.

Carinski organ:

1)         preduzima radnje koje je naveo nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu u skladu sa carinskim postupkom;

2)         dozvoljava stavljanje pošiljke na tržište kada je dostavljen konačno popunjen ZZUD koji potvrđuje da je pošiljka usklađena sa zahtevima propisanim u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

U slučajevima u kojima se podnosi carinska deklaracija za pošiljku, a ZZUD ne prati pošiljku, carinski organ zadržava pošiljku i bez odlaganja obaveštava nadležnog inspektora na graničnom kontrolnom mestu.

Nadležni inspektor nalaže uništavanje ili vraćanje pošiljke iz stava 3. ovog člana u zemlju izvoznicu.

Određivanje graničnih kontrolnih mesta

Član 40.

Službena kontrola životinja i robe sprovodi se na graničnim kontrolnim mestima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, uvoz određenih životinja i robe može se vršiti na graničnim kontrolnim mestima koji se za tu namenu rešenjem ministra, privremeno otvaraju.

Ministar određuje granična kontrolna mesta.

Spisak graničnih kontrolnih mesta na teritoriji Republike Srbije objavljuje se putem zvanične internet stranice i sadrži podatke za svako granično kontrolno mesto, i to:

1)         tačnu   lokaciju            i           vrstu    saobraćaja      (rečni,  vazdušni, železnički ili drumski);

2)         životinje i robu koje su obuhvaćene njenim obimom rada;

3)         kontakt;

4)         radno vreme.

Minimalni zahtevi za granična kontrolna mesta

Član 41.

Granična kontrolna mesta moraju imati:

1)         dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama;

2)         objekte ili prostor koji odgovaraju prirodi i obimu životinje i robe sa kojima rade;

3)         opremu i prostorije ili druge objekte koji omogućavaju sprovođenje službenih kontrola za životinje i robu za koju je granično kontrolno mesto određeno;

4)         uspostavljen sistem kojim se obezbeđuje pristup bilo kojoj drugoj opremi, prostoru i uslugama neophodnim za sprovođenje mera u slučaju: sumnje na neusaglašenost, neusaglašenih pošiljki ili pošiljki koje predstavljaju rizik;

5)         propisane procedure za nepredviđene i neočekivane situacije ili događaje kojima se obezbeđuje neometano funkcionisanje službenih kontrola i efikasna primena mera u slučaju: sumnje na neusaglašenost, neusaglašenih pošiljki ili pošiljki koje predstavljaju rizik;

6)         tehnologiju i opremu neophodnu za funkcionisanje informacionog sistema potrebnog za rukovanje i razmenu podataka i informacija;

7)         pristup uslugama službenih laboratorija koje obezbeđuju analitičke rezultate, rezultate ispitivanja i dijagnostičke rezultate u odgovarajućim rokovima i koje su, prema potrebi, opremljene alatima koji su neophodni da se obezbedi unos dobijenih rezultata ispitivanja i dijagnostičkih procedura u informacioni sistem za rukovanje i razmenu podataka i informacija;

8)         propisane procedure za pravilno rukovanje životinjama i robom i za sprečavanje rizika koji mogu nastati unakrsnom kontaminacijom;

9)         propisane procedure za ispunjavanje standarda biološke sigurnosti da bi se sprečilo unošenje i širenje bolesti u Republiku Srbiju.

Ministar propisuje minimalne zahteve, kao i odstupanja od minimalnih zahteva za granična kontrolna mesta.

2.         Životinje i roba osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Službene kontrole pošiljaka životinja i robe osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 42.

Nadležna inspekcija redovno vrši službene kontrole na osnovu procenjenog rizika i sa odgovarajućom učestalošću pošiljaka životinja i robe osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima, radi utvrđivanja usaglašenosti sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Odgovarajuća učestalost službenih kontrola pošiljaka životinja i robe iz stava 1. ovog člana, utvrđuje se uzimajući u obzir sledeće:

1)         rizike po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobiti životinja ili rizike po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja, u zavisnosti od vrste životinja i robe;

2)         informacije koje ukazuju na verovatnoću da bi potrošači mogli biti dovedeni u zabludu, a naročito u pogledu prirode, identiteta, svojstava, sastava, količine, roka trajanja, zemlje porekla ili mesta porekla i načina proizvodnje robe;

3)         podatke o prethodnim potvrdama usaglašenosti sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje koji se odnose na životinje ili robu, i to:

(1)        zemlju porekla i objekat ili mesto proizvodnje,

(2)        izvoznika,

(3)        subjekta koji je odgovoran za pošiljku;

4)         kontrole koje su već izvršene nad životinjama i robom;

5)         garancije koje daju nadležni organi zemlje porekla o usaglašenosti pošiljaka životinja i robe sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje ili sa propisima ili zahtevima koje je Republika Srbija priznala kao istovetne njima.

Službene kontrole iz stava 1. ovog člana sprovode se na odgovarajućem mestu u okviru carinske teritorije, uključujući i:

1)         granično kontrolno mesto;

2)         mesto puštanja na tržište u Republici Srbiji;

3)         skladište i objekat subjekta odgovornog za pošiljku;

4)         mesto odredišta.

Izuzetno od st. 1. i 3. ovog člana, nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu sprovodi službene kontrole pošiljaka životinja i robe, kada njihov uvoz, odnosno tranzit može predstavljati rizik po zdravlje ljudi, životinja i bilja, dobrobit životinja ili rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja, i to:

1)         proverom prevoznog sredstva, i u slučaju kada su prazna; i

2)         proverom ambalaže, uključujući i palete.

Carinski organ ne može da preduzima radnje za robu u skladu sa zakonom kojim se uređuje carinski postupak, pre nego što nadležni inspektor sprovede službenu kontrolu nad tom robom.

Način sprovođenja službenih kontrola pošiljaka životinja i robe osim one koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 43.

Službene kontrole koje se sprovode u skladu sa članom 42. stav 1. ovog zakona obuhvataju:

1)         proveru dokumentacije;

2)         proveru identiteta i fizički pregled u zavisnosti od rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobiti životinja ili rizika po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja.

Nadležni inspektor obavlja fizički pregled iz stava 1. tačka 2) ovog člana pod odgovarajućim uslovima, koji omogućavaju pravilno sprovođenje pregleda.

Ministar propisuje slučajeve i zahteve prijave prispeća za pošiljke određene robe koja se uvozi.

Uzorci pošiljaka životinja i robe osim onih koje obavezno podležu službenim kontrolama na graničnim kontrolnim mestima

Član 44.

Nadležni inspektor uzima uzorke životinja i robe tokom službene kontrole i o tome obaveštava subjekta a, prema potrebi, i nadležni carinski organ i odlučuje o zadržavanju pošiljke životinja i robe do dobijanja rezultata obavljenog ispitivanja ili dijagnostike, odnosno da li se pošiljka životinje i robe može staviti na tržište pod uslovom da je obezbeđena njihova sledljivost.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način postupanja sa pošiljkom životinje i robe koja se zadržava do dobijanja rezultata ispitivanja ili dijagnostike kako bi se obezbedila sledljivost, kao i dokumentaciju koja prati pošiljku životinje i robe.

3.         Aktivnosti u slučaju sumnje na neusaglašenost i u slučaju neusaglašenosti pošiljke koja se uvozi, odnosno koja je u tranzitu

Sumnja na neusaglašenost

Član 45.

U slučaju pojave sumnje na neusaglašenost pošiljaka životinja i robe iz člana 32. stav 1. i člana 42. stav 1. ovog zakona sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, sprovode se službene kontrole radi potvrde ili otklanjanja sumnje.

Službena kontrola sprovodi se i kada subjekat odgovoran za pošiljku ne prijavi da se pošiljka sastoji od životinja, odnosno robe iz člana 32. stav 1. ovog zakona, a postoji razlog za sumnju da je ta životinja, odnosno roba prisutna u pošiljci.

Nadležni inspektor službeno zadržava pošiljke iz st. 1. i 2. ovog člana do završetka službene kontrole.

Ako je potrebno pošiljke iz stava 3. ovog člana se izdvajaju, odnosno stavljaju u karantin, a životinje koje se u njima nalaze se čuvaju, hrane, poje i leče u odgovarajućim uslovima do završetka službene kontrole.

U slučaju da nadležni inspektor sumnja na prevaru ili obmanu subjekta koji je odgovoran za pošiljku ili ako se službenom kontrolom utvrdi učestalo kršenje zahteva propisanih u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, nadležni inspektor, pored mera propisanih u članu 46. st. 5 - 8. ovog zakona, sprovodi povećan broj službenih kontrola pošiljaka istog porekla ili namene.

Preduzimanje mera u slučaju neusaglašenih pošiljaka

Član 46.

Nadležni ispektor nalaže službeno zadržavanje, odnosno zabranu uvoza, odnosno tranzita pošiljke životinja i robe koja nije usaglašena sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Ako je potrebno pošiljke iz stava 1. ovog člana se izdvajaju, odnosno stavljaju u karantin.

Ako se životinja nalazi u pošiljci iz stava 2. ovog člana, životinja mora da se čuva, hrani, poji i leči u odgovarajućim uslovima do donošenja odluke o postupanju o pošiljci.

Ako se u pošiljci iz stava 2. ovog člana nalazi roba, u zavisnosti od vrste određene robe, preduzima se i mera predostrožnosti, ako je to moguće.

Nadležni inspektor za pošiljke iz stava 1. ovog člana odmah nalaže subjektu da:

1)         uništi pošiljku; ili

2)         ponovo otpremi pošiljku u skladu sa članom 51. ovog zakona; ili

3)         podvrgne pošiljku posebnoj obradi u skladu sa članom 50. ovog zakona ili podvrgne drugim neophodnim merama kojim se obezbeđuje usaglašenost sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje i, prema potrebi, prenameni pošiljku u druge svrhe.

Pri sprovođenju mera iz stava 5. ovog člana uzimaju se u obzir zahtevi propisani u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, uključujući zahtev u vezi sa sprečavanjem pojave bola i patnje, straha i stresa u slučaju pošiljki živih životinja.

Ako se pošiljka sastoji od bilja, biljnih proizvoda ili drugih predmeta, mere iz stava 5. ovog člana primenjuje se na celu pošiljku, odnosno njene partije.

Nadležni inspektor uzima izjavu od subjekta odgovornog za pošiljku pre nalaganja mere u skladu sa stavom 5. ovog člana, osim kada je neophodno odmah preduzeti meru zbog rizika po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili rizika po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja.

Izuzetno od stava 5. ovog člana, nadležni inspektor može naložiti preduzimanje mera samo na određenom delu pošiljke, pod uslovom da delimično uništenje, ponovna otprema pošiljke, posebna obrada ili druga mera:

1)         obezbeđuje usaglašenost u skladu sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

2)         ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, odnosno dobrobit životinja ili rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja;

3)         ne ometa sprovođenje službene kontrole.

Nadležni inspektor dužan je da o zabrani uvoza, odnosno tranzita pošiljke, kao i o drugim merama naloženim u skladu sa st. 5 - 8. i stavom 11. ovog člana i članom 47. ovog zakona, obavesti carinski organ i subjekta koji je odgovoran za pošiljku, kao i Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja koje o tome obaveštava nadležni organ zemlje porekla, odnosno poslednju zemlju tranzita.

Ako pošiljke životinje i robe iz člana 32. stav 1. ovog zakona nisu prijavljene, odnosno nisu prijavljene u skladu sa zahtevima propisanim ovim zakonom, nadležni inspektor nalaže da se takva pošiljka bez odlaganja zadrži, odnosno vrati.

Na pošilje iz stava 11. ovog člana primenjuju se odredbe st. 1 - 8. ovog člana i odredba stav 10. ovog člana.

Mere iz ovog člana sprovode se o trošku subjekta koji je odgovoran za pošiljku.

Mere koje treba preduzeti u vezi sa pošiljkama koje predstavljaju rizik

Član 47.

Ako se u toku službene kontrole utvrdi da pošiljka predstavlja rizik po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja, odnosno rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja, takva pošiljka se izdvaja, odnosno stavlja u karantin, a životinje koje se u njoj nalaze se čuvaju, zbrinjavaju i leče u odgovarajućim uslovima do donošenja odluke o postupanju o pošiljci.

Nadležni inspektor zadržava pošiljku iz stava 1. ovog člana i bez odlaganja nalaže subjektu koji je odgovoran za pošiljku da:

1)         uništi pošiljku u skladu sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, preduzimajući sve neophodne mere kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životna sredina, uključujući zahtev u vezi sa sprečavanjem pojave bola i patnje, strha i stresa u slučaju pošiljki živih životinja; ili

2)         podvrgne pošiljku posebnoj obradi u skladu sa članom 50. ovog zakona.

Mere iz ovog člana sprovode se o trošku subjekta koji je odgovoran za pošiljku.

Postupanje sa pošiljkama koje nisu usklađene sa zahtevima za uvoz, odnosno tranzit

Član 48.

Nadležni inspektor poništava službeni sertifikat i, prema potrebi, drugu dokumentaciju koja prati pošiljku nad kojom se sprovode naložene mere u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Nadležni inspektor u mestu izvršenja mera naloženih u toku službene kontrole vrši nadzor nad primenom mera kako bi se osiguralo da pošiljka ne dovede do štetnih efekata po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili životnu sredinu, dok se čeka primena tih mera ili u toku primene.

Nesprovođenje naloženih mera

Član 49.

Subjekt koji je odgovoran za pošiljku dužan je da bez odlaganja sprovode sve naložene mere u skladu sa ovim zakonom, a najkasnije u roku od 60 dana od dana obaveštenja u skladu sa članom 46. stav 10. ovog zakona.

Nadležni inspektor može za izvršenje mera iz stava 1. ovog člana odrediti vremenski period i kraći od 60 dana.

Ako posle isteka roka iz st. 1. i 2. ovog člana subjekat koji je odgovoran za pošiljku ne sprovede naložene mere, nadležni inspektor oduzima pošiljku i nalaže:

1)         uništavanje pošiljke;

2)         u slučajevima iz člana 47. ovog zakona, da se pošiljka uništi u objektima odgovarajuće namene koji se nalaze najbliže graničnom kontrolnom mestu, uz preduzimanje svih neophodnih mera za zaštitu zdravlja ljudi, životinja ili bilja, dobrobiti životinja, odnosno životne sredine.

Nadležni inspektor može produžiti vremenski period iz st. 1. i 2. ovog člana za onoliko vremena koliko je neophodno da se dobiju rezultati drugog stručnog mišljenja u skladu sa ovim zakonom, pod uslovom da produženje roka ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi, životinja i bilja, dobrobit životinja ili rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja.

Mere iz ovog člana sprovode se o trošku subjekta koji je odgovoran za pošiljku.

Posebna obrada pošiljaka

Član 50.

Posebna obrada pošiljaka iz člana 46. stav 5. tačka 3) i člana 47. stav 2. tačka 2) ovog zakona uključuje:

1)         obradu ili preradu, u koju, po potrebi, spada i dekontaminacija, ali ne i razređivanje, tako da pošiljka ispunjava zahteve propisane u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje ili zahteve druge zemlje radi ponovnog otpremanja; ili

2)         sve druge načine obrade pogodne za bezbednu ishranu ljudi ili životinja ili u druge svrhe.

Posebna obrada iz stava 1. ovog člana:

1)         sprovodi se efektivno i njome se obezbeđuje otklanjanje rizika po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili rizika po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja;

2)         dokumentuje se i sprovodi pod nadzorom nadležnog inspektora ili, prema potrebi, pod nadzorom nadležnih organa druge zemlje u skladu sa bilateralnim sporazumom;

3)         ispunjava zahteve propisane u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje zahteve i način za sprovođenje posebne obrade pošiljaka.

Ponovna otprema pošiljaka

Član 51.

Nadležni inspektor nalaže ponovnu otpremu pošiljaka ako je:

1)         odredište dogovoreno sa subjektom koji je odgovoran za pošiljku;

2)         subjekat koji je odgovoran za pošiljku obavestio nadležni organ Republike Srbije pismenim putem da je nadležni organ zemlje porekla ili, u slučaju da se radi o različitim zemljama, zemlje odredišta obavešten o razlozima i okolnostima zabrane uvoza predmetne pošiljke u Republiku Srbiju;

3)         subjekat dobio saglasnost nadležnog organa zemlje odredišta koji je obavestio nadležni organ Republike Srbije o svojoj spremnosti da prihvati pošiljku ako zemlja odredišta nije zemlja porekla;

4)         ponovno otpremanje u skladu sa zahtevima za dobrobit životinja u slučaju pošiljke životinja.

Zahtevi iz stava 1. tač. 2) - 4) ovog člana ne primenjuju se na pošiljke robe iz člana 32. stav 1. tačka 3) ovog zakona.

4.         Odobravanje kontrola pre izvoza

Odobravanje službene kontrole pre izvoza koje se sprovode u drugim zemljama

Član 52.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može, na zahtev druge zemlje, da odobri službene kontrole koje ta zemlja sprovodi nad pošiljkama pre izvoza u Republiku Srbiju, kada se utvrdi da te pošiljke ispunjavaju zahteve propisane u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Odobravanje iz stava 1. ovog člana primenjuje se samo na pošiljke poreklom iz te druge zemlje i može se izdati za jednu ili više vrsta životinja, odnosno robe.

Odobravanje iz stava 1. ovog člana daje se zemlji izvoznici ako priloženi dokazi i, prema potrebi, sprovedena kontrola Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja potvrđuju da sistem službenih kontrola te zemlje obezbeđuje da:

1)         pošiljka koja se izvozi u Republiku Srbiju ispunjava zahteve propisanie u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, odnosno ispunjava istovetne zahteve;

2)         su kontrole koje su sprovedene u drugoj zemlji pre otpreme u Republiku Srbiju dovoljno efektivne da zamene ili smanje učestalost provere dokumentacije, provere identiteta i fizičkog pregleda propisanih u odgovarajućoj oblasti u skladu sa ovim zakonom.

Odobravanje iz stava 1. ovog člana obuhvata:

1)         učestalost službenih kontrola koje sprovode Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja pri uvozu pošiljaka u Republiku Srbiju, u slučaju da nema razloga za sumnju u neusaglašenost sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje ili sumnju na prevarne radnje ili obmanjujuće prakse;

2)         službeni sertifikat koji mora da prati pošiljku koja se uvozi u Republiku Srbiju, ako je to potrebno;

3)         podatak o nadležnom organu druge zemlje koji je odgovoran za sprovođenje kontrola pre izvoza, uključujući ovlašćena tela koja ispunjavaju zahteve istovetne zahtevima propisanim u čl. 18 - 21. ovog zakona.

Nadležni organ ili ovlašćeno telo iz stava 4. tačka 3) ovog člana odgovorni su za kontakte sa Ministarstvom, odnosno Ministarstvom zdravlja i obezbeđuju da službeni sertifikat iz stava 4. tačka 2) ovog člana prate svaku pošiljku koja se kontroliše.

Kada se službenim kontrolama pošiljaka koje su odobrene otkrije neusaglašenost sa zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može ukinuti odobrenje.

5.         Saradnja između organa Saradnja između organa u vezi sa pošiljkama koje se uvoze, odnosno koje su u tranzitu

Član 53.

Radi sprovođenja službene kontrole pošiljaka u skladu sa odredbama ovog zakona i u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, Ministarstvo, Ministarstvo zdravlja, carinski organ i drugi organi Republike Srbije u čijoj su nadležnosti životinje i roba koja se uvozi, odnosno koja je u tranzitu obezbeđuju:

1)         uzajamni pristup informacijama koje su neophodne za organizaciju i obavljanje aktivnosti u vezi sa životinjama i robom;

2)         blagovremenu razmenu informacija u vezi sa životinjama i robom.

Saradnja nadležnih organa

Član 54.

Carinski organ zadržava pošiljku koja ne podleže službenoj kontroli na graničnom kontrolnom mestu a za koje je podneta carinska deklaracija za stavljanje na tržište, ako postoji sumnja da pošiljka može predstavljati rizik po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja i o zadržavanju pošiljke odmah obaveštava nadležnog inspektora.

Pošiljka iz stava 1. ovog člana stavlja se na tržište ako u roku od tri radna dana od prijema pisanog obaveštenja o zadržavanju nadležni inspektor ne zatraži od carinskog organa produžetak zadržavanja, odnosno obavesti carinski organ da rizik ne postoji.

U slučaju da nadležni inspektor utvrdi da postoji rizik po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, odnosno dobrobit životinja ili rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja:

1)         carinski organ ne dozvoljava stavljanje na tržište pošiljke i na fakturi koja prati pošiljku, kao i na prateću dokumentaciju, odnosno njihove elektronske ekvivalente navodi sledeću izjavu: “Proizvod predstavlja rizik - stavljanje u slobodan promet nije dozvoljenoˮ;

2)         carinski organ ne može da sprovede carinski postupak pre nego što nadležni inspektor odluči o postupanju sa pošiljkom;

3)         primenjuju se odredbe zahteva propisanih u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, kao i član 46. st. 1 - 8. i stav 10. i čl. 47 - 51. ovog zakona.

6.         Zahtevi za posebne službene kontrole i mere

Zahtevi za posebne službene kontrole drvenog materijala koji se koristi za pakovanje robe ili kao pomoćno sredstvo u prevozu pošiljaka i merama koje se preduzimaju posle sprovođenja tih kontrola

Član 55.

Pregled drvenog materijala koji se koristi za pakovanje robe ili kao pomoćno sredstvo u prevozu pošiljaka (u daljem tekstu: drveni materijal) koji ne podleže službenoj kontroli na graničnim kontrolnim mestima, pri uvozu ili u tranzitu sprovodi carinski organ.

Nadležni inspektor sprovodi posebnu službenu kontrolu drvenog materijala na osnovu programa monitoringa koji se donosi u skladu sa procenom rizika.

Program monitoringa naročito sadrži: način sprovođenja posebne službene kontrole drvenog materijala, mere koje će se preduzeti, potrebna sredstva za finansiranje i druge pokazatelje od značaja za sprovođenje Programa monitoringa.

Subjekat odgovoran za pošiljku koja sadrži drveni materijal dužan je da u roku od 24 sata pre prispeća pošiljke obavesti nadležnog inspektora o prispeću pošiljke.

U slučaju da drveni materijal nije u skladu sa zahtevima u skladu sa ovim zakonom i u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja, nadležni inspektor može da naloži uništavanje, posebnu obradu ili ponovnu otpremu.

Ako se u toku fizičkog pregleda pošiljke na mestu na kojem se pošiljka stavlja u promet ili na mestu odredišta pošiljke otkrije da drveni materijal ne ispunjava propisane zahteve, nadležni inspektor nalaže subjektu odgovornom za pošiljku da bez odlaganja uništi taj drveni materijal. Pre i u toku uništavanja, sa drvenim materijalom postupa se tako da se spreči širenje karantinskih štetnih organizama na bilju u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja.

Ako se subjektu odgovornom za pošiljku naloži mera da drveni materijal vrati, pošiljka mora da ostane pod nadzorom carinskog organa sve dok taj drveni materijal koji ne zadovoljava zahteve ne napusti teritoriju Republike Srbije u skladu sa propisima kojima se uređuje carinski postupak.

Ministar donosi program monitoringa posebnih službenih kontrola drvenog materijala koji se koristi za pakovanje robe ili kao pomoćno sredstvo u prevozu pošiljaka koji ne podleže službenoj kontroli na graničnim kontrolnim mestima.

Zahtevi za posebne službene kontrole određenih životinja i roba poreklom iz Republike Srbije na povratku u nju nakon što im je zabranjen ulazak u drugu zemlju

Član 56.

Nad životinjama i robom iz člana 32. stav 1. tač. 1) - 3) ovog zakona poreklom iz Republike Srbije na povratku u nju nakon što im je zabranjen ulazak u drugu zemlju sprovode se posebne službene kontrole.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način sprovođenja posebne službene kontrole pošiljki određenih životinja i robe poreklom iz Republike Srbije na povratku u nju nakon što im je zabranjen ulazak u drugu zemlju, kao i dokumentaciju koja prati te pošiljke.

Zahtevi za posebne službene kontrole određenih roba koja je namenjena snabdevanju brodova ili potrošnji od strane posade i putnika

Član 57.

Posebne službene kontrole sprovode se za robu iz člana 32. stav

1. tačka 2) ovog zakona koja se isporučuje na brodove koja napuštaju Republiku Srbiju, bez obzira da li se skladište u odobrenim skladištima ili u slobodnim carinskim zonama, i namenjena je snabdevanju brodova ili potrošnji od strane posade i putnika.

Ministar propisuje način sprovođenja posebne službene kontrole određene robe koja se isporučuje na brodove koja napuštaju Republiku Srbiju, bez obzira da li se skladište u odobrenim skladištima ili u slobodnim carinskim zonama i namenjena je snabdevanju brodova ili potrošnji od strane posade i putnika.

Zahtevi za posebne službene kontrole u vezi sa praćenjem prevoza i prispeća pošiljaka određenih roba

Član 58.

Nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu dozvoljava prevoz pošiljki robe iz člana 32. stav 1. tačka 2) ovog zakona do objekta u mestu odredišta ako je službenom kontrolom utvrđena usaglašenost pošiljke.

Nadležni inspektor na graničnom kontrolnom mestu dozvoljava prevoz pošiljke divljači sa kožom i krznom do objekta u mestu odredišta pre završetka fizičkih provera.

Dozvoljava se prevoz pošiljke iz st. 1. i 2. ovog člana do objekta u mestu odredišta ako:

1)         je pošiljka plombirana od strane nadležnog inspektora na graničnom kontrolnom mestu;

2)         se pošiljka prevozi bez istovarivanja i deljenja;

3)         se pošiljka prevozi do objekta u mestu odredišta kako je navedeno u ZZUD-u.

Subjekat odgovoran za objekat u mestu odredišta za pošiljke iz st. 1. i 2. ovog člana dužan je da, u roku od 24 sata po prispeću pošiljke, obavesti nadležnog inspektora odgovornog za sprovođenje službenih kontrola u mestu odredišta o prispeću pošiljke u taj objekat.

Ministar propisuje vrstu robe za koju se dozvoljava prevoz od graničnog kontrolnog mesta do objekta u mestu odredišta, kao i način sprovođenja posebne službene kontrole te robe.

VI.        UZORKOVANjE, ISPITIVANjE I DIJAGNOSTIKA

Metode koje se koriste za uzorkovanje, ispitivanje i dijagnostiku

Član 59.

Metode koje se koriste za uzorkovanje i laboratorijska ispitivanja i dijagnostiku tokom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti moraju biti u skladu sa propisima kojima se utvrđuju te metode ili zahtevima prihvatljivosti za te metode.

Ako metode iz stava 1. ovog člana nisu propisane, službena laboratorija koristi jednu od sledećih metoda za određena ispitivanja i dijagnostiku, i to:

1)         metodu usklađenu sa relevatnim međunarodno priznatim pravilima, odnosno protokolima, uključujući protokole usvojene od strane nadležnog tela za standardizaciju, ili relevantne metode razvijene ili preporučne od strane referentnih laboratorija Evropske unije koje su verifikovane, odnosno validirane u skladu sa međunarodno priznatim naučnim protokolima;

2)         ako odgovarajuća pravila ili protokoli iz tačke 1) ovog stava ne postoje koriste se:

(1)        relevantne metode koje su razvile ili preporučile referetne laboratorije Republike Srbije i koje su verifikovane, odnosno validirane u skladu sa međunarodno priznatim naučnim protokolima, ili

(2)        relevantne metode razvijene i verifikovane, odnosno validirane u skladu sa međulaboratorijskim ili unutarlaboratorijskim testovima verifikacije, odnosno validacije metoda sa međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima.

U slučaju da su hitno potrebna laboratorijska ispitivanja ili dijagnostika, a ne postoji nijedna od metoda iz st. 1. i 2. ovog člana, referentna laboratorija Republike Srbije ili, ako referentna laboratorija Republike Srbije ne postoji, službena laboratorija može da koristi odgovarajuće metode do validacije, odnosno verifikacije odgovarajuće metode u skladu sa međunarodno prihvaćenim naučnim protokolima.

Ministar propisuje način uzimanja uzoraka, metode koje se koriste za uzorkovanje, laboratorijska ispitivanja i dijagnostiku tokom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti, analitičke, ispitivačke ili dijagnostičke parametre, mernu nesigurnost i način validacije, odnosno verifikacije tih metoda i tumačenje rezultata laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike u zavisnosti od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, kao i zahteve prihvatljivosti za metode koje se koriste za laboratorijsko ispitivanje i dijagnostiku.

Drugo stručno mišljenje

Član 60.

Subjekat čije su životinje ili roba predmet uzimanja uzoraka, laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike tokom sprovođenja službene kontrole imaju pravo na drugo stručno mišljenje, uključujući ponovno ispitivanje, o svom trošku.

Pravo na drugo stručno mišljenje, uključujući ponovno ispitivanje, ne odlaže preduzimanje hitnih mera za uklanjanje ili ograničavanje rizika po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, po dobrobit životinja ili rizika po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja, u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u odgovarjućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, subjekat nema pravo na drugo stručno mišljenje, uključujući i ponovno ispitivanje, pri ocenjivanju prisustva karantinskih štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima ili drugim predmetima, radi provere usaglašenosti sa zahtevima propisanim zakonom kojim se uređuje zdravlje bilja, kao i pri ocenjivanju prisustva genetički modifikovanih organizama radi provere usaglašenosti sa zahtevima propisanim zakonom kojim se uređuju genetički modifikovani organizmi.

Pri uzimanju uzoraka subjekat je dužan da nadležnom inspektoru stavi besplatno na raspolaganje dovoljnu količinu uzoraka koja je neophodna za laboratorijsko ispitivanje i dijagnostiku, uključujući i drugo stručno mišljenje i ponovno ispitivanje.

Uzorkovanje u toku službene kontrole sprovodi se tako da stvara minimalne troškove za subjekta.

Uzimanje uzoraka životinja i robe koja se prodaje putem daljinske trgovine

Član 61.

Životinja i roba koja se prodaje putem daljinske trgovine, koju nadležni inspektor naruči od subjekta, bez otkrivanja svog identiteta, može da se koristi kao uzorak za potrebe službene kontrole.

Kada dobije uzorke, nadležni inspektor je dužan da subjekta od kojeg je uzorak naručen obavesti da je taj uzorak uzet za potrebe službene kontrole, kao i da može da ostvari pravo na drugo stručno mišljenje u skladu sa članom 60. stav 1. ovog zakona.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na ovlašćena tela.

Službene laboratorije

Član 62.

Radi sprovođenja službene kontrole i drugih službenih aktivnosti određuju se službene laboratorije u odgovarajućoj oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Radi sprovođenja službene kontrole i drugih službenih aktivnosti, poslove laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike uzoraka obavlja Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost hrane.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da izabere, kao službenu laboratoriju u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje, laboratoriju koja ispunjava sledeće zahteve:

1)         poseduje stručnost, opremu i infrastrukturu potrebnu za izvođenje ispitivanja ili dijagnostike na uzorcima;

2)         ima dovoljan broj zaposlenih sa odgovarajućim kvalifikacijama, obukom i iskustvom;

3)         obezbeđuje da se poslovi za koje je ovlašćena obavljaju nepristrasno, i ne postoji sukob interesa u pogledu obavljanja poslova kao službene laboratorije;

 

4)         može blagovremeno da isporuči rezultate ispitivanja ili dijagnostike obavljene na uzorcima uzetim tokom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti;

5)         radi u skladu sa standardom: SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranjeˮ i akreditovana je u skladu sa tim standardom od strane Akreditacionog tela Srbije.

Obim akreditacije službene laboratorije iz stava 3. tačka 5) ovog člana:

1)         obuhvata one metode laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike koje su potrebne da ih za ispitivanje ili dijagnostiku koristi laboratorija kada postupa kao službena laboratorija;

2)         može da sadrži jednu ili više metoda laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike ili grupu metoda;

3)         može biti fleksibilnog obima, kako bi se omogućilo da obim akreditacije obuhvata modifikovane verzije metoda koje je službena laboratorija koristila u trenutku kada je akreditacija dodeljena, ili nove metode pored tih metoda, na osnovu validacija same laboratorije i bez posebne ocene od strane Akreditacionog tela Srbije pre primene tih modifikovanih ili novih metoda.

Službena laboratorija bira se putem javnog konkursa koji raspisuje  ministar, odnosno ministar zdravlja, koji            se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Konkurs iz stava 5. ovog člana raspisuje se za period od najmanje pet godina i naročito sadrži:

1)         vrste laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike uzoraka za koje se konkurs raspisuje;

2)         period na koji se dodeljuju poslovi laboratorijskih ispitivanja i dijagnostike;

3)         dokaz o ispunjenosti standarda SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje”;

4)         dokaz o ispunjenosti zahteva u pogledu iskustva, rezultata i blagovremenosti u dosadašnjem obavljanju poslova laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike uzoraka;

5)         rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;

6)         način obaveštavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs iz stava 5. ovog člana sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o izboru službene laboratorije za obavljanje poslova laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike uzoraka, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Ministar, odnosno ministar zdravlja utvrđuje spisak službenih laboratorija izabranih putem konkursa, koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Na osnovu rešenja o izboru Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja sa laboratorijom kojoj je dodeljeno obavljanje poslova zaključuje ugovor kojim se utvrđuju:

1)         poslovi laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike uzoraka koji su predmet ugovora i zahtevi pod kojima se obavljaju ti poslovi;

2)         odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;

3)         metode, način i postupak obavljanja poslova laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike uzoraka;

4)         međusobna prava, obaveze i odgovornosti;

5)         vreme za koje se zaključuje ugovor;

6)         način finansiranja poslova za koje se zaključuje ugovor.

Ako u Republici Srbiji ne postoji službena laboratorija koja ispunjava propisane zahteve za sprovođenje specifičnog laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike, Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može odrediti laboratoriju druge države za ta laboratorijska ispitivanja ili dijagnostiku.

Kada nijedna službena laboratorija u Republici Srbiji i laboratorija druge države ne poseduje stručnost, opremu, infrastrukturu i zaposlene koji su potrebni za obavljanje novog ili retkog laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike, Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja od laboratorije koja ne ispunjava jedan ili više zahteva iz stava 3. ovog člana može tražiti da obavi takvo laboratorijsko ispitivanje ili dijagnostiku.

Obaveze službenih laboratorija

Član 63.

U slučaju da rezultati ispitivanja ili dijagnostike obavljene na uzorcima uzetim tokom službenih kontrola ili drugih službenih aktivnosti upućuju na rizik po zdravlje ljudi, životinja ili bilja, ili rizik po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja, ili ukazuju na verovatnu neusaglašenost, službena laboratorija dužna je da o tome bez odlaganja obaveste Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja i, prema potrebi, ovlašćena tela.

Službena laboratorija dužna je da učestvuje u međulaboratorijskim uporednim ispitivanjima ili ispitivanjima stručnosti koja se organizuju za ispitivanja ili dijagnostiku koju obavlja u svojstvu službene laboratorije.

Na zahtev Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja, službena laboratorija javnosti stavlja na uvid nazive metoda korišćenih za ispitivanja ili dijagnostiku, a koje se obavljaju u okviru službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Izveštaj o rezultatima ispitivanja službene laboratorije obavezno sadrži metodu koja se koristila za svako ispitivanje ili dijagnostiku obavljenu u okviru službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti.

Audit (audit) službenih laboratorija

Član 64.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja organizuje redovne audite službenih laboratorija i kada smatra da je audit neophodan, osim u slučaju kada je ocenjivanje radi akreditacije iz člana 62. stav 3. tačka 5) ovog zakona dovoljno.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja raskida ili vrši aneks ugovora zaključen sa službenom laboratorijom, u potpunosti ili za obavljanje određenih poslova, u slučaju da ta laboratorija ne preduzme odgovarajuće i blagovremene korektivne mere posle rezultata audita Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja ili Akreditacionog tela Srbije, u slučajevima kada laboratorija:

1)         više ne ispunjava zahteve propisane članom 62. st. 3. i 4. ovog zakona;

2)         ne ispunjava obaveze propisane članom 63. ovog zakona;

3)         ne ostvaruje zadovoljavajuće rezultate u međulaboratorijskim uporednim ispitivanjima iz člana 63. stav 2. ovog zakona.

Odredbe ovog člana primenjuju se i na referentne laboratorije.

Odstupanja od uslova obavezne akreditacije određenih službenih laboratorija

Član 65.

Ministarstvo može izabrati službenu laboratoriju i ako laboratorija ne ispunjava zahtev iz člana 62. stav 3. tačka 5) ovog zakona, ako:

1)         pravno lice, odnosno preduzetnik:

(1)        obavlja kao jedinu aktivnost otkrivanje trihinele u mesu u okviru laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike;

(2)        koristi metod otkrivanja trihinele u skladu sa posebnim propisom;

(3)        obavlja dijagnostičko ispitivanje na trihinelu pod nadzorom Ministarstva; i

(4)        redovno učestvuje i ima zadovoljavajuće rezultate u međulaboratorijskim uporednim ispitivanjima ili proverama kvaliteta rada koje organizuje referentna laboratorija za metode koje koristi za otkrivanje trihinele;

2)         pravno lice, odnosno preduzetnik obavlja ispitivanje ili dijagnostiku jedino u okviru drugih službenih aktivnosti, ako:

(1)        koristi jedino metode laboratorijskog ispitivanja i dijagnostike iz člana 59. st. 1. i 2. tač. 1) ili 2) ovog zakona;

(2)        obavlja ispitivanja ili dijagnostiku pod nadzorom Ministarstva ili referentne laboratorije za metode koje koristi;

(3)        redovno učestvuje i ima zadovoljavajuće rezultate u međulaboratorijskim uporednim ispitivanjima ili proverama kvaliteta rada koje organizuje referentna laboratorija za metode koje koristi; i

(4)        ima uspostavljen sistem obezbeđenja kvaliteta kojim se obezbeđuju tačni i pouzdani rezultati korišćenih metoda za laboratorijsko ispitivanje i dijagnostiku.

U slučaju da je za metode koje koristi pravno lice, odnosno preduzetnik iz stava 1. tačka 2) ovog člana potrebna potvrda rezultata laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike, potvrdno laboratorijsko ispitivanje ili dijagnostiku obavlja službena laboratorija koja ispunjava zahtev iz člana 62. stav 3. tačka 5) ovog zakona.

Odstupanja od zahteva obavezne akreditacije svih metoda u oblastima zdravlja bilja, materijala koji dolaze u dodir sa hranom, aditiva, enzima i aroma za hranu, kao i aditiva za hranu za životinje

Član 66.

U oblastima zdravlja bilja, materijala koji dolaze u dodir sa hranom, aditiva, enzima i aroma za hranu, kao i aditiva za hranu za životinje laboratorija ne mora da ispunjava zahtev iz člana 62. stava 3. tačka 5) ovog zakona za sve metode koje se koriste za službene kontrole i druge službene aktivnosti.

Pored zahteva iz člana 62. stav 3. tač. 1) - 4) ovog zakona, laboratorija iz stava 1. ovog člana mora da ispunjava i sledeće zahteve:

1)         da radi i da je akreditovana u skladu sa standardom: SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranjeˮ za korišćenje jedne ili više metoda koje su slične i reprezentativne za druge metode koje koristi a za koje nije akreditovana;

2)         da redovno koristi metode za koje ima akreditaciju iz tačke 1) ovog stava, osim u oblasti zdravlja bilja kada ne postoji validirana metoda za otkrivanje određenih štetnih organizama na bilju iz člana 59. st. 1. i 2. ovog zakona;

3)         da ima uspostavljen sistem osiguranja kvaliteta za dobijanje pouzdanih rezultata korišćenjem metoda laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike uzoraka koje su van obima njihove akreditacije;

4)         da neakreditovane metode koje ta laboratorija koristi ispunjavaju zahteve iz člana 59. ovog zakona;

5)         u slučaju zdravlja bilja, te laboratorije moraju biti akreditovane za najmanje jednu od metoda utvrđenih posebnim propisom koje se koriste na štetnom organizmu iz iste grupe organizama, kao što je štetni organizam za koji se upotrebljava neakreditovana metoda.

Ministar propisuje vrste metoda za koje laboratorija može biti akreditovana u sprovođenju službene kontrole ili druge službene aktivnosti u oblasti zdravlja bilja.

Privremena odstupanja od uslova obavezne akreditacije određenih službenih laboratorija

Član 67.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može jednu od službenih laboratorija privremeno odrediti kao službenu laboratoriju za korišćenje metode laboratorijskog ispitivanja ili dijagnostike za koju nije akreditovana, kada:

1)         je korišćenje te metode nov zahtev u skladu sa posebnim propisima;

2)         promena metode koja se koristi zahteva novu akreditaciju ili proširenje obima akreditacije koju je službena laboratorija već dobila; ili

3)         postoji potreba za korišćenje te metode u slučajevima hitne situacije ili novog rizika po zdravlje ljudi, životinja i bilja, dobrobiti životinja ili rizika po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može privremeno odrediti službenu laboratoriju iz stava 1. ovog člana ako:

1)         je službena laboratorija akreditovana u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - “Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranjeˮ za korišćenje metode koja je slična metodi koja nije u obimu akreditacije te laboratorije;

2)         u službenoj laboratoriji postoji uspostavljen sistem obezbeđenja kvaliteta kojim se obezbeđuju tačni i pouzdani rezultati korišćenjem metode koja nije u obimu akreditacije te laboratorije;

3)         se ispitivanja ili dijagnostika po toj metodi sprovodi pod nadzorom Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja ili referentne laboratorije za tu metodu.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja privremeno određuje službenu laboratoriju iz stava 1. ovog člana na period koji ne može biti duži od jedne godine i koji se može obnoviti jednom na dodatni vremenski period od godinu dana.

Odredbe ovog člana, osim odredbe stava 2. tačka 3) ovog člana, primenjuju se i na referentne laboratorije.

Referentne laboratorija

Član 68.

Referentne laboratorije određuju se za oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, zdravlja bilja i zdravlja životinja.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije obavlja poslove referentne laboratorije u oblastima bezbednosti hrane i hrane za životinje i zdravlja bilja, i to za metode za koje je akreditovana, a za metode za koje Direkcija za nacionalne referentne laboratorije nije akreditovana biraju se referentne laboratorije putem konkursa.

Jedna referentna laboratorija može biti referentna za više ispitivanja.

Ministar, odnosno ministar zdravlja može izabrati službenu laboratoriju iz člana 66. ovog zakona za oblasti iz stava 1. ovog člana kao referentnu laboratoriju.

Ako u Republici Srbiji ne postoji referentna laboratorija koja ispunjava propisane zahteve ministar, odnosno ministar zdravlja može za pojedine vrste ispitivanja da odredi referentnu laboratoriju sa teritorije druge zemlje za tražena ispitivanja.

Zahtevi za referentne laboratorije

Član 69.

Referentna laboratorija, pored zahteva koji se odnose na akreditaciju iz člana 62. stav 3. tačka 5) i stava 4. ovog zakona, mora da:

1)         bude nepristrasna i da ne postoji sukob interesa, a posebno da se ne nalazi u situaciji koja može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost njihovog stručnog postupanja u pogledu obavljanja onih poslova koje obavljaju kao referentne laboratorije;

2)         ima zaposlene, odnosno lica angažovana putem ugovora sa odgovarajućim kvalifikacijama i odgovarajućom obukom za tehnike ispitivanja i dijagnostike u svojim oblastima stručnosti, kao i pomoćno osoblje, prema potrebi;

3)         ima infrastrukturu i opremu, kao i sredstva koja su potrebna da bi se obavili poslovi referentne laboratorije;

4)         obezbeđuje da njihovi zaposleni i lica angažovana po ugovoru dobro poznaju međunarodne standarde i praksu, kao i da u svom radu uzimaju u obzir najnovije rezultate istraživanja na nacionalnom nivou, nivou Evropske unije i međunarodnom nivou;

5)         ima opremu za obavljanje svojih poslova u hitnim slučajevima;

6)         ispunjava odgovarajuće standarde biološke sigurnosti, tamo gde je to relevantno.

Poslovi referentne laboratorije

Član 70.

Poslovi referentne laboratorije su:

1)         saradnja sa referentnim laboratorijama Evropske unije i učešće u programima obuka i u međulaboratorijskim uporednim ispitivanjima koje organizuju te laboratorije;

2)         koordinacija aktivnosti službenih laboratorija radi usklađivanja i unapređenja metoda laboratorijskih ispitivanja i dijagnostike, kao i njihove primene;

3)         organizovanje, prema potrebi, međulaboratorijsko uporedno ispitivanje ili testova osposobljenosti među službenim laboratorijama, odgovarajuće praćenje takvih ispitivanja i obaveštavanje Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja o rezultatima takvih ispitivanja i praćenja;

4)         razmena informacija dobijenih od referentnih laboratorija drugih zemalja koje dostavlja Ministarstvu, odnosno Ministarstvu zdravlja i službenim laboratorijama;

5)         obezbeđivanje Ministarstvu naučne i tehničke podrške za sprovođenje planova kontrola;

6)         prema potrebi, validiranje reagenasa i partije reagenasa, izrada i održavanje ažurnog spiska dostupnih referentnih supstanci i reagenasa, kao i proizvođača i dobavljača takvih supstanci i reagenasa;

7)         prema potrebi, sprovođenje obuke za zaposlene u službenim laboratorijama;

8)         pružanje aktivne podrške u dijagnostici epidemija bolesti koje se prenose hranom, zoonoza ili bolesti životinja ili organizama štetnih na bilju, a u slučaju neusaglašenih pošiljki, obavljanje potvrdne dijagnostike, karakterizacija i epizotiološka ili taksonomska ispitivanja izolata patogena ili primeraka štetnih organizama;

9)         vršenje usluga potvrdnog ispitivanja ako je to relevantno za potrebe službenih laboratorija.

Izbor referentne laboratorije

Član 71.

Referentna laboratorija bira se putem javnog konkursa koji raspisuje ministar, odnosno ministar zdravlja, a koji se objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

Konkurs se ne raspisuje za obavljanje poslova referentne laboratorije za metode za koje je akreditovana Direkcija za nacionalne referentne laboratorije.

Javni konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje se za najmanje pet godina i naročito sadrži:

1)         poslovi za koje se konkurs raspisuje;

2)         period tokom kojeg se obavljaju poslovi;

3)         dokaz kojim se potvrđuje obim akreditacije;

4)         zahtevi za izbor;

5)         rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;

6)         način obaveštavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar zdravlja.

Rešenje o izboru referentne laboratorije, na predlog konkursne komisije, donosi ministar, odnosno ministar zdravlja.

Spisak referentnih laboratorija objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbijeˮ i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Sa laboratorijom izabranom na konkursu ministar, odnosno ministar zdravlja zaključuje ugovor.

Ugovor iz stava 7. ovog člana naročito sadrži:

1)         poslove laboratorijskih ispitivanja koji su predmet ugovora;

2)         odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;

3)         metode, način i postupak obavljanja poslova referentne laboratorije;

4)         međusobna prava, obaveze i odgovornosti;

5)         vreme za koje se zaključuje ugovor;

6)         način finansiranja poslova;

7)         uslove za raskid ugovora.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja:

1)         dostavlja naziv i adresu svake referentne laboratorije Evropskoj komisiji i odgovarajućoj referentnoj laboratoriji Evropske unije, kao i državama članicama Evropske unije;

2)         stavlja na uvid javnosti ažurirane podatke iz tačke 1) ovog stava.

Ministar, odnosno ministar zdravlja raskida ugovor sa referentnom laboratorijom ako laboratorija ne ispunjava svoje obaveze ili ne ispunjava zahteve u skladu sa ovim zakonom, kao i kada se Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u međuvremenu akredituje za određenu metodu za koju je ta laboratorija bila referentna.

VII.       IZDAVANjE SLUŽBENIH SERTIFIKATA I SLUŽBENIH POTVRDA

Opšti zahtevi koji se odnose na službene sertifikate i službene potvrde

Član 72.

Službeni sertifikat ili službena potvrda izdaju se u slučajevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja izdaje službeni sertifikat ili službenu potvrdu.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da ovlasti za određene poslove u vezi sa izdavanjem službenog sertifikata ili službene potvrde pravna lica ili preduzetnike koji ispunjavaju uslove iz čl. 18 - 21. ovog zakona.

Potpisivanje i izdavanje službenih sertifikata

Član 73.

Službeno lice za sertifikaciju mora da ispunjava sledeće zahteve:

1)         da je nepristrasno i nema sukob interesa i ne može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost stručnog postupanja pri obavljanju sertifikacije;

2)         da je prošlo odgovarajuću obuku u vezi sa zahtevima koji se odnose na proveru usklađenosti za sertifkaciju i tehničku procenu usaglašenosti sa tim zahtevima, kao i odgovarajućim zahtevima u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Službeno lice iz stava 1. ovog člana potpisuje službeni sertifikat radi izdavanja, na osnovu:

1)         direktnog saznanja o najnovijim činjenicama i podacima relevatnim za sertifikaciju pribavljenim kroz službene kontrole ili pribavljanjem nekog drugog službenog sertifikata;

2)         činjenica i podataka relevantnih za sertifikaciju, koje je utvrdilo ovlašćeno telo, pod uslovom da službeno lice za sertifikaciju može da proveri tačnost takvih činjenica i podataka;

3)         činjenica i podataka relevantnih za sertifikaciju dobijene na osnovu samokontrole subjekta, dopunjene i potvrđene rezultatima redovnih službenih kontrola, pod uslovom da se službeno lice za sertifikaciju uverilo da su zahtevi za izdavanje službenog sertifikata ispunjeni.

U slučaju iz stava 2. tačka 1) ovog člana, službeno lice za sertifikaciju potpisuje radi izdavanja službeni sertifikat ako je to uređeno propisima u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Garancije pouzdanosti službenih sertifikata

Član 74.

Službeni sertifikat mora da:

1)         sadrži jedinstveni broj sertifikata;

2)         bude potpisan ako je u potpunosti popunjen;

3)         bude na službenom jeziku u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i, po potrebi, na jednom od službenih jezika u skladu sa zahtevom zemlje u koju se životinje i roba izvozi;

4)         bude verodostojan i tačan;

5)         ima datum izdavanja i potpis službenog lica za sertifikaciju;

6)         sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi povezanost između sertifikata, nadležnog organa koji je izdao sertifikat i pošiljke, partije ili pojedinačne životinje ili robe obuhvaćene sertifikatom.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje:

1)         način izdavanja službenih sertifikata;

2)         način izdavanja zamene sertifikata i povlačenja izdatih službenih sertifikata;

3)         način izdavanja overenih kopija službenih sertifikata;

4)         dokumenata koja prate životinje i robu posle sprovedene službene kontrole.

Službene potvrde

Član 75.

Lice koje obavlja aktivnosti u vezi sa izdavanjem službene potvrde mora da ispunjava sledeće zahteve:

1)         da je nepristrasno i nema sukob interesa i ne može, direktno ili indirektno, da utiče na nepristrasnost stručnog postupanja pri izdavanju službene potvrde;

2)         da je prošlo odgovarajuću obuku u vezi sa zahtevima koji se odnose na proveru usklađenosti za izdavanje službene potvrde i tehničku procenu usaglašenosti sa tim zahtevima, kao i odgovarajućim zahtevima u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Službena potvrda mora:

1)         biti verodostojna i tačna;

2)         biti izrađena na službenom jeziku u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i, po potrebi, na jednom od službenih jezika u skladu sa zahtevom zemlje u koju se životinje i roba izvozi;

3)         da sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi povezanost između službene potvrde i te pošiljke ili partije u slučaju da se odnose na pošiljku ili partiju.

Službena potvrda izdaje se na osnovu relevantnih, tačnih i proverljivih činjenica i podataka u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja redovno sprovodi službene kontrole radi provere izdavanja službene potvrde u skladu sa ovim zakonom i zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

VIII.      FINANSIRANjE SLUŽBENIH KONTROLA I DRUGIH SLUŽBENIH AKTIVNOSTI

Takse

Član 76.

Za sprovođenje službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike Srbije.

Subjekat plaća taksu za sprovedene službene kontrole i druge službene aktivnosti u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima kojima se uređuje odgovarajuća oblast na koju se ovaj zakon primenjuje.

Visina takse utvrđuje se zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Sredstva ostvarena od taksi uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

IX.        PLANIRANjE I IZVEŠTAVANjE

Višegodišnji plan službenih kontrola (VPK)

Član 77.

Vlada donosi višegodišnji plan službenih kontrola (u daljem tekstu: VPK), radi planiranja službenih kontrola u svakoj od oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje i sprovođenja u skladu sa opštim pravilima za službene kontrole i dodatnim zahtevima u skladu sa ovim zakonom i posebnim pravilima za službene kontrole u skladu sa zakonima u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

VPK se donosi na period od pet godina. Ministarstvo kao centralni organ:

1)         koordinira izradu VPK između svih nadležnih organa odgovornih za sprovođenje službenih kontrola;

2)         obezbeđuje doslednost VPK;

3)         prikuplja informacije o sprovođenju VPK, radi godišnjeg izveštavanja.

Pored opštih informacija o strukturi i organizaciji sistema

službenih kontrola, VPK naročito sadrži i sledeće podatke o:

1)         ciljevima VPK i načinu određivanja prioriteta službenih kontrola i raspodele sredstava radi postizanja ciljeva;

2)         razvrstavanju rizika za sprovođenje službenih kontrola;

3)         nadležnim organima i ovlašćenim telima i utvrđivanju njihovih zadataka na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i o njihovim sredstvima;

4)         poslovima koje obavljaju ovlašćena tela, kada je to potrebno;

5)         organizaciji i upravljanju službenim kontrolama na republičkom, regionalnom i lokalnom nivou, uključujući službene kontrole u pojedinačnim objektima;

6)         sistemima kontrola koji se primenjuju na različite oblasti i koordinaciji između različitih službi Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja, odnosno ovlašćenih tela koja su odgovorna za službene kontrole u tim oblastima;

7)         organizaciji i postupcima radi obezbeđenja usaglašenosti sa odredbom člana 7. stav 2. ovog zakona;

8)         osposobljavanju zaposlenih u Ministarstvu, odnosno Ministarstvu zdravlja i ovlašćenim telima;

9)         dokumentovanim postupcima propisanim u članu 14. st. 1. i 2. ovog zakona;

10)       organizaciji i sprovođenju kriznih planova u skladu sa

zahtevima propisanim u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje;

11)       saradnji i uzajamnoj pomoći između Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja i ovlašćenih tela.

Na osnovu VPK, ministar, odnosno ministar zdravlja donosi godišnje planove službenih kontrola u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Sredstva za sprovođenje godišnjih planova službenih kontrola obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.

Ažuriranje VPK

Član 78.

VPK se redovno ažurira kako bi se prilagodio izmenama zahteva propisanih u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje i preispituje se uzimajući u obzir:

1)         pojavu novonastalih bolesti, štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima ili drugih rizika za zdravlje ljudi, životinja ili bilja, dobrobit životinja ili rizika po životnu sredinu u slučaju GMO i sredstava za zaštitu bilja;

2)         značajne promene u strukturi, upravljanju ili radu Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja i ovlašćenih tela;

3)         rezultate službenih kontrola;

4)         rezultate kontrola koje je Evropska komisija sprovela u Republici Srbiji;

5)         rezultate službenih kontrola koje su sproveli nadležni organi druge zemlje na teritoriji Republike Srbije;

6)         naučna saznanja.

Godišnji izveštaj

Član 79.

Ministarstvo, kao centralni organ, izrađuje godišnji izveštaj o sprovođenju VPK i postavlja ga na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Godišnji izveštaj o sprovođenju VPK naročito sadrži:

1)         izmene u skladu sa članom 78. ovog zakona;

2)         rezultate službenih kontrola sprovedene tokom prethodne godine;

3)         vrste i broj slučajeva neusaglašenosti po oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje koje su Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja, odnosno ovlašćeno telo otkrili tokom prethodne godine;

4)         preduzete mere i rezultate tih mera;

5)         podatke o naplaćenim taksama.

Ministar, uz saglasnost ministra zdravlja, propisuje način dostavljanja godišnjeg izveštaja VPK i obrazac za podnošenje informacija i podataka koje treba da sadrži godišnji izveštaj VPK.

X.         ZAHTEVI ZA UVOZ, ODNOSNO TRANZIT POŠILjAKA

Sistem kontrole drugih zemalja

Član 80.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da zahteva od druge zemlje koja namerava da izvozi životinje i robu u Republiku Srbiju da dostavi ažurne informacije o opštoj organizaciji i upravljanju veterinarskim, sanitarnim i fitosanitarnim sistemima kontrole na svojoj teritoriji, i to:

1)         veterinarske, sanitarne ili fitosanitarne zahteve;

2)         procedure za procenu rizika i činioce koji se uzimaju u obzir za procenu rizika i određivanja odgovarajućeg nivoa veterinarske, sanitarne ili fitosanitarne zaštite;

3)         procedure kontrole i inspekcije, uključujući, prema potrebi, kontrolu i inspekciju životinja i robe koja dolazi iz drugih zemalja;

4)         proceduru izdavanja službenih sertifikata;

5)         rezultate kontrola sprovedenih nad životinjama i robom namenjenim za izvoz u Republiku Srbiju;

6)         informacije o promenama strukture i funkcionisanja sistema kontrole usvojene radi ispunjavanja veterinarskih, sanitarnih ili fitosanitarnih zahteva Republike Srbije.

Informacije iz stava 1. ovog člana moraju da budu proporcionalane vrsti životinja i robi koja se izvozi u Republiku Srbiju.

Utvrđivanje dopunskih zahteva za uvoz, odnosno tranzit pošiljaka

Član 81.

Pošiljke koje se uvoze, odnosno koje su u tranzitu u Republiku Srbiju moraju da ispunjavaju zahteve propisane u odgovarajućoj oblasti na koju se ovaj zakon primenjuje.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja može da propiše i druge dopunske zahteve za uvoz, odnosno tranzit pošiljaka u Republiku Srbiju, osim za zahteve koji se odnose na oblast zdravlja životinja, sporednih proizvoda životinjskog porekla, štetnih organizama na bilju, biljnim proizvodima i drugim predmetima i sredstva za zaštitu bilja, kao i na one zahteve koji su priznati kao istovetni tim zahtevima.

Dopunski zahtevi iz stava 2. ovog člana mogu se odnositi na:

1)         životinje i robu koja se uvozi, odnosno koja je u tranzitu, a potiče iz zemlje ili regiona zemlje koji se nalaze na listi zemalja i regiona zemalja koju vodi Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja;

2)         zahtev da su životinje i roba dobijeni ili pripremljeni u objektima koji su u skladu sa zahtevima iz stava 1. ovog člana ili zahtevima koji su priznati kao istovetni tim zahtevima i nalaze se na listi objekata koju vodi Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja, kao i da se otpremaju iz tih objekata;

3)         dokumenta koja obavezno prate pošiljku, uključujući rezultate ispitivanja dobijene akreditovanim metodama iz laboratorije zemlje izvoznice;

4)         druge zahteve kojima se obezbeđuje da su pošiljke istovetne zahtevima iz stava 1. ovog člana radi zaštite zdravlja ljudi i životinja, a u slučaju GMO i zaštite životne sredine i rizika po životnu sredinu.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja utvrđuje listu zemalja i regiona zemalja i objekata iz kojih je dozvoljen uvoz, odnosno tranzit pošiljaka i objavljuje je na svojoj zvaničnoj internet stranici.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje dopunske zahteve za uvoz, odnosno tranzit pošiljaka životinja koje se koriste za proizvodnju hrane, kao i određene robe.

XI.        INFORMACIONI SISTEM

Član 82.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja uspostavlja, održava i upravlja informacionim sistemom službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, referentne laboratorije i službene laboratorije za oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje dužni su da vode evidencije, spiskove i baze podataka, usklađene i povezane sa informacionim sistemom Ministarstva, odnosno Ministarstva zdravlja i u obavezi su da ih čuvaju i ažuriraju.

Ministarstvo uspostavlja mrežu nacionalnih referentnih laboratorija koje obavljaju delatnost u skladu sa ovim zakonom.

Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja osigurava usklađivanje i povezivanje informacionog sistema iz stava 1. ovog člana, sa drugim informacionim sistemima Ministarstva, Ministarstva zdravlja, kao i sa međunarodnim informacionim sistemima u oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje.

Ministar, odnosno ministar zdravlja propisuje način povezivanja, uslove za čuvanje evidencija, spiskova i baza podataka.

XII.       NADZOR

Nadzor nad primenom zakona

Član 83.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo, odnosno Ministarstvo zdravlja, u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje organizacija državne uprave i delokrug poslova.

Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona Ministarstvo vrši preko veterinarskih inspektora, fitosanitarnih inspektora i poljoprivrednih inspektora, a Ministarstvo zdravlja preko sanitarnih inspektora.

Prava i dužnosti nadležnog inspektora

Član 84.

U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti nadležni inspektor Ministarstva ima pravo i dužnost da:

1)         kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         proverava da li je pravno lice, odnosno preduzetnik, ovlašćeno u skladu sa članom 19. ovog zakona i posebnim uslovima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

3)         proverava da li je pravno lice, odnosno preduzetnik, ovlašćeno u skladu sa članom 20. ovog zakona i posebnim uslovima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

4)         proverava da li ovlašćena tela postupaju u skladu sa odredbama člana 21. ovog zakona;

5)         proverava da li zaposleni, na osnovu odobrenja Ministarstva, u objektima u kojima se vrši klanje živine ili lagomorfa, odnosno u objektima u kojima se vrši klanje životinja drugih vrsta ispunjavaju zahteva u skladu sa članom 23. stav 4. ovog zakona;

6)         kontroliše ispunjenost dodatnih zahteva u skladu sa ovim zakonom (čl. 23 - 31);

7)         kontroliše pošiljku koja se uvozi, odnosno koja je u tranzitu u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima na koje se ovaj zakon primenjuje;

8)         proverava uslove i način da li je posebna obrada pošiljaka sprovedena u skladu sa ovim zakonom (član 50);

9)         proverava da li službene laboratorije i referentne laboratorije ispunjavaju zahteve u skladu sa ovim zakonom (član 62. stav 3. i član 69);

10)       kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu;

11)       preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom.

U sprovođenju službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti nadležni sanitarni inspektor ima pravo i dužnost da:

1)         kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         proverava da li je pravno lice, odnosno preduzetnik, ovlašćeno u skladu sa članom 19. ovog zakona i posebnim uslovima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

3)         proverava da li je pravno lice, odnosno preduzetnik, ovlašćeno u skladu sa članom 20. ovog zakona i posebnim uslovima propisanim u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

4)         proverava da li ovlašćena tela postupaju u skladu sa odredbama člana 21. ovog zakona;

5)         kontroliše ispunjenost dodatnih zahteva u skladu sa članom

24. ovog zakona;

6)         kontroliše pošiljke robe koja se uvozi, odnosno koja je u tranzitu u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima na koje se ovaj zakon primenjuje;

7)         proverava uslove i način da li je posebna obrada pošiljaka robe sprovedena u skladu sa ovim zakonom (član 50);

8)         proverava da li službene laboratorije i referentne laboratorije ispunjavaju zahteve u skladu sa ovim zakonom (član 62. stav 3. i član 69);

9)         kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu;

10)       preduzima druge mere i radnje u skladu sa ovim zakonom.

Mere koje nalaže nadležni inspektor Ministarstva

Član 85.

U vršenju poslova iz člana 84. ovog zakona nadležni inspektor Ministarstva kada utvrdi neusaglašenost sa zahtevima u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje je ovlašćen i dužan da:

1)         naredi otklanjanje neusaglašenosti utvrđenih službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         naredi druge mere i preduzima druge radnje u skladu sa ovim zakonom.

Mera iz stava 1. ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog inspektora.

Mere koje nalaže sanitarni inspektor

Član 86.

U vršenju poslova iz člana 84. ovog zakona sanitarni inspektor kada utvrdi neusaglašenost sa zahtevima u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje je ovlašćen i dužan da:

1)         naredi otklanjanje neusaglašenosti utvrđenih službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         naredi druge mere i preduzima druge radnje u skladu sa ovim zakonom.

Mera iz stava 1. ovog člana nalažu se rešenjem sanitarnog inspektora.

Nadležnost za rešavanje žalbi

Član 87.

Na rešenje nadležnog inspektora može se izjaviti žalba ministru, odnosno ministru zdravlja u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

XIII.      KAZNENE ODREDBE

Prekršaj pravnog lica

Član 88.

Novčanom kaznom od 150.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         ne otkloni neusaglašenost utvrđenu službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         ne omogući pristup opremi, prevoznom sredstvu, prostorima i drugim mestima pod kontrolom subjekta, kao i njihovoj okolini; računarskom sistemu za upravljanje informacijama; životinjama i robi koja je pod njegovom kontrolom; dokumentima i drugim relevantnim informacijama (član 17. stav 1);

3)         ne sarađuje sa nadležnim inspektorom, ovlašćenim telom, službenim veterinarom, odnosno službenim licem za zdravlje bilja u toku službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti (član 17. st. 2. i 4);

4)         ako postupa suprotno odredbama člana 21. ovog zakona;

5)         ako ne ispunjava dodatne zahteve u skladu sa ovim zakonom (čl.

23 - 31);

6)         u roku od 24 sata po prispeću pošiljke ne obavesti nadležnog inspektora odgovornog za sprovođenje službenih kontrola u mestu odredišta o prispeću pošiljke u objekat (član 58. stav 4);

7)         prilikom uzimanja uzoraka ne stavi besplatno na raspolaganje dovoljnu količinu uzoraka koja je neophodna za laboratorijsko ispitivanje i dijagnostiku, nadležnom inspektoru (član 60. stav 4);

8)         ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od

20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaj preduzetnika

Član 89.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1)         ne otkloni neusaglašenost utvrđenu službenom kontrolom u skladu sa ovim zakonom i propisima u oblastima na koje se ovaj zakon primenjuje;

2)         ne omogući pristup opremi, prevoznom sredstvu, prostorima i drugim mestima pod kontrolom subjekta, kao i njihovoj okolini; računarskom sistemu za upravljanje informacijama; životinjama i robi koja je pod njegovom kontrolom; dokumentima i drugim relevantnim informacijama (član 17. stav 1);

3)         ne sarađuje sa nadležnim inspektorom, ovlašćenim telom, službenim veterinarom, odnosno službenim licem za zdravlje bilja u toku službenih kontrola i drugih službenih aktivnosti (član 17. st. 2. i 4);

4)         ako postupa suprotno odredbama člana 21. ovog zakona;

5)         ako ne ispunjava dodatne zahteve u skladu sa ovim zakonom (čl.

23 - 31);

6)         u roku od 24 sata po prispeću pošiljke ne obavesti nadležnog

inspektora odgovornog za sprovođenje službenih kontrola u mestu odredišta o prispeću pošiljke u objekat (član 58. stav 4);

7)         prilikom uzimanja uzoraka ne stavi besplatno na raspolaganje dovoljnu količinu uzoraka koja je neophodna za laboratorijsko ispitivanje i dijagnostiku, nadležnom inspektoru (član 60. stav 4);

8)         ne postupi po rešenju nadležnog inspektora u skladu sa ovim zakonom.

XIV.     USKLAĐIVANjE SA PRAVNIM TEKOVINAMA EVROPSKE UNIJE

Član 90.

Ovim zakonom preuzima se sadržina:

1)         Uredbe (EU) 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta od 15. marta 2017. godine o službenim kontrolama i drugim službenim aktivnostima kojima se osigurava primena propisa o hrani i hrani za životinje, pravila o zdravlju i dobrobiti životinja, zdravlju bilja i sredstvima za zaštitu bilja, i o izmeni uredaba (EZ) br. 999/2001, (EZ) br. 396/2005, (EZ) br. 1069/2009, (EZ) br. 1107/2009, (EU) br. 1151/2012, (EU) br. 652/2014, (EU) 2016/429 i (EU)

2016/2031 Evropskog parlamenta i Saveta, uredaba Saveta (EZ) br. 1/2005 i (EZ) br. 1099/2009 i direktiva Saveta 98/58/EZ, 1999/74/EZ, 2007/43/EZ, 2008/119/EZ i 2008/120/EZ te o stavljanju van snage uredaba (EZ) br. 854/2004 i (EZ) br. 882/2004 Evropskog parlamenta i Saveta, direktiva Saveta 89/608/EEZ, 89/662/EEZ, 90/425/EEZ, 91/496/EEZ, 96/23/EZ, 96/93/EZ i 97/78/EZ te Odluke saveta 92/438/EEZ (Uredba o službenim kontrolama) (SL L 95, 7. 4. 2017, str. 1);

2)         Sprovedbene uredbe Komisije (EU) 2019/1013 od 16. april 2019. godine o prethodnoj najavi pošiljaka određenih kategorija životinja i robe koje ulaze u Uniju (SL L 165, 21.6.2019, str. 8);

3)         Delegirane uredbe Komisije (EU) broj 2019/2125 od 10. oktobra 2019. godine koja dopunjava Uredbu (EU) broj 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu pravila o sprovođenju posebnih službenih kontrola drvene ambalaže, obaveštavanju o određenim pošiljkama i merama koje treba preduzeti u slučajevima neusaglašenosti (SL L 321, 12.12.2019, str. 99);

4)         Delegirane uredbe Komisije (EU) broj 2019/1666 od 24. juna 2019. godine koja dopunjava Uredbu (EU) broj 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta u pogledu uslova za praćenje prevoza pošiljki određene robe od graničnog kontrolnog mesta prispeća do objekta u mestu odredišta u Uniji i za praćenje njihovog prispeća u taj objekat (SL L 255, 4.10.2019, str. 1);

5)         Delegirane uredbe Komisije (EU) 2021/1353 od 17. maja 2021. godine kojom se dopunjava Uredba (EU) 2017/625 Evropskog parlamenta i Saveta o slučajevima i uslovima pod kojim nadležni organi mogu da imenuju službene laboratorije koje ne ispunjavaju uslove u pogledu svih metoda koje koriste za službene kontrole ili druge službene aktivnosti (SL L 291, 13.8.2021, str. 20).

XV.      PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 91.

Pravna lica koja su ovlašćena za vršenje određenih poslova iz oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje nastavljaju da obavljaju poslove do isteka roka na koja su ovlašćena u skladu sa posebnim propisima.

Službene laboratorije koje su ovlašćene za vršenje određenih poslova iz oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje nastavljaju da obavljaju poslove do isteka roka na koji su izabrane u skladu sa posebnim propisima.

Član 92.

Podzakonski propisi koji se donose na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se propisi doneti na osnovu zakona iz oblasti na koje se ovaj zakon primenjuje, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 93.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u

“Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2026. godine, a u delu koji se odnosi na oblast koju uređuje:

1)         bezbednost hrane primenjuje se od 1. marta 2026. godine;

2)         genetički modifikovane organizmi primenjuje se od 1. januara 2027. godine;

3)         hranu za životinje primenjuje se od 1. marta 2026. godine;

4)         zdravlje životinja primenjuje se od 1. marta 2026. godine;

5)         sporedne proizvode životinjskog porekla primenjuje se od 1. marta 2026. godine;

6)         dobrobit životinja primenjuje se od 1. marta 2026. godine;

7)         zdravlje bilja primenjuje se od 1. januara 2027. godine;

8)         sredstva za zaštitu bilja primenjuje se od 1. januara 2027. godine;

9)         organsku proizvodnju primenjuje se od 1. marta 2026. godine;

10)       upotrebu i označavanje proizvoda zaštićenim oznakama geografskog porekla i oznakama garantovano tradicionalnih specijaliteta, kao i tradicionalnim izrazima u sektoru vina primenjuje se od 1. marta 2026. godine.

Odredbe člana 82. ovog zakona prestaju da se primenjuju danom ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.

Izvor: Izvor: Vebsajt Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 29.05.2025.