U PRIPREMI NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UPRAVLJANJU OTPADOM: Polazne osnove za pripremu Nacrta zakona
Rešenjem broj: 002342933 2026 14850 007 000 011 002 od 25. avgusta 2026. godine, Ministarstvo zaštite životne sredine, obrazovalo je Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
Unapređenje zaštite životne sredine predstavlja jedan od prioriteta za poboljšanje kvaliteta života građana, a samim tim i za sveukupni napredak i razvoj države i jedan je od najznačajnijih ciljeva Republike Srbije.
Upravljanje otpadom predstavlja sveobuhvatnu i multidisciplinarnu oblast i samim tim zahteva i ozbiljan pristup, pa je ovo jedna od oblasti u kojima Republika Srbija implementira mere i sprovodi aktivnosti u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine.
Zakonodavni osnov za uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji predstavlja Zakon o upravljanju otpadom.
U cilju što efikasnijeg implementiranja i usklađivanja sa preuzetim međunarodnim obavezama, pravnim tekovinama, kao i zakonodavstvom EU, neophodno je izvršiti izmene i dopune važećeg zakona. Istovremeno, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2024 - 2027. godine, predviđa donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom u IV kvartalu 2026. godine. Ovo usklađivanje dovešće do poboljšanja u sistemu upravljanja otpadom, imajući u vidu visoke kriterijume u ovoj oblasti koje EU predviđa za države članice.
1. Prikaz problema u oblasti upravljanja otpadom
Dosadašnja praksa nametala je određene izmene i dopune zakonskih odredaba u ovoj oblasti i ukazivala u kom pravcu i obimu bi one trebalo da budu izvršene u cilju efikasnijeg i potpunijeg funkcionisanja sistema upravljanja otpadom, kao i postizanja efikasnije zaštite životne sredine uz privredni razvoj.
Osnovna verzija teksta Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS”, broj 109/25) doneta je 2025. godine. Cilj zakonodavca bio je da otkloni sve probleme primećene u praksi, kao i da dodatno uskladi zakonske odredbe sa odredbama legislative Evropske unije.
Neophodnost preispitivanja postojećih odredbi zakona zasniva se na potrebi za dodatnim usklađivanjem sa evropskom legislativom u oblasti upravljanja otpadom, a posebno Direktivom (EU) 2018/851 Evropskog parlamenta i veća od 30. maja 2018. godine o izmeni Direktive 2008/98/EZ o otpadu (Okvirna direktiva o otpadu) i Uredbom (EU) 2024/1157 Evropskog parlamenta i veća od 11. aprila 2024. godine o pošiljkama otpada. Neophodno je posebnu pažnju posvetiti članovima 8. i 8a. Okvirne direktive o otpadu kojim je bliže uređena proširena odgovornost proizvođača proizvoda. Takođe potrebnu pažnju potrebno je posvetiti i Uredbi o pošiljkama otpada, čime će zakonska regulativa uskladiti sa evropskim propisom iz oblasti prekograničnog kretanja otpada.
2. Ciljevi i očekivani efekti donošenja zakona
Ciljevi i posledični efekti budućih izmena i dopuna zakona su kvalitativno unapređenje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji i usklađivanje sa evropskim i međunarodnim propisima. Usklađivanjem sa međunarodnim i evropskim normama postiže se, istovremeno, kvalitativno unapređenje sistema upravljanja otpadom u Republici Srbiji, što je svakako i prioritetni cilj izmena i dopuna navedenog zakona. Pomenuti ciljevi i posledični efekti Zakona, planirano je da budu ostvareni, između ostalog, kroz:
- definisanje proširene odgovornosti proizvođača kroz konkretnu zakonsku odredbu/član;
- uvođenje odredaba kojima se definiše upravljanje određenim vrstama posebnih tokova otpada;
- proširenje ovlašćenja inspektora u vršenju poslova inspekcijskog nadzora;
- uvođenje odredaba kojim se preciznije uređuje prekogranično kretanje otpada;
- druge izmene i dopune koje su posledica procesa konsultacija.
Usvajanjem planiranih izmena i dopuna ovog zakona, sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji biće unapređen i osnažen, što je i cilj, imajući u vidu da je unapređenje zaštite životne sredine prepoznato kao krucijalno i predstavlja jedan od prioriteta za poboljšanje kvaliteta života građana, a samim tim i za sveukupni napredak i razvoj Republike Srbije.
Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, kao sistemskog zakona u ovoj oblasti, ista će se sveobuhvatno urediti, što će kvalitativno afirmisati i unaprediti sistem upravljanja otpadom u Republici Srbiji, u skladu sa najvišim međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
3. Osnovna načela za uređivanje društvenih odnosa u toj oblasti, uključujući i prava i obaveze subjekata na koje se zakon odnosi
U cilju unapređenja zakonodavnog okvira u oblasti upravljanja otpadom u skladu sa Programom upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 - 2031. godine, koji je donela Vlada Republike Srbije, Ministarstvo, kao resorno nadležni organ, će otpočeti postupak pripreme Nacrta zakona kojim će odgovarajuće odredbe važećeg Zakona o upravljanju otpadom biti izmenjene i dopunjene.
Pored potrebe za usklađivanjem sa Direktivom (EU) 2018/851 Evropskog parlamenta i veća od 30. maja 2018. godine o izmeni Direktive 2008/98/EZ o otpadu (Okvirna direktiva o otpadu), dosadašnja primena zakona, kao i istraživanja domaćih organizacija civilnog društva i nezavisnih eksperata, ukazali su na neophodnost novih rešenja, kako bi bili otklonjeni uočeni nedostaci u tekstu Zakona o upravljanju otpadom.
Upravljanje otpadom zasniva se na sledećim načelima:
1) Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu
Izbor najoptimalnije opcije za životnu sredinu je sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine. Primena izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i okolnosti, opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost, kako dugoročno, tako i kratkoročno.
2) Načelo samodovoljnosti
Primena načela samodovoljnosti podrazumeva uspostavljanje integrisane i odgovarajuće mreže postrojenja za ponovno iskorišćenje i odlaganje mešanog komunalnog otpada sakupljenog iz domaćinstava, uključujući sakupljanje ove vrste otpada koji nastaje kod drugih proizvođača otpada, uzimajući u obzir najbolje dostupne tehnike, u skladu sa ovim zakonom. Mreža tih postrojenja treba da bude projektovana tako da omogući Republici Srbiji ostvarivanje načela samodovoljnosti u odlaganju otpada, kao i u ponovnom iskorišćenju otpada, uzimajući u obzir geografske karakteristike regiona i potrebu za posebnim postrojenjima za pojedine vrste otpada. Ova mreža treba da omogući odlaganje ili ponovno iskorišćenje otpada u jednom od najbližih odgovarajućih postrojenja, najprimerenijim metodama i tehnologijama, kako bi se osigurao visok nivo zaštite životne sredine i javnog zdravlja.
3) Načelo blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom
Otpad se tretira ili odlaže što je moguće bliže mestu njegovog nastajanja, odnosno u regionu u kojem je proizveden da bi se u toku transporta otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu. Izbor lokacije postrojenja za ponovno iskorišćenje ili odlaganje otpada vrši se u zavisnosti od lokalnih uslova i okolnosti, vrste otpada, njegove zapremine, načina transporta i odlaganja, ekonomske opravdanosti, kao i od mogućeg uticaja na životnu sredinu. Regionalno upravljanje otpadom obezbeđuje se razvojem i primenom regionalnih strateških planova zasnovanih na evropskom zakonodavstvu i nacionalnoj politici.
4) Načelo hijerarhije upravljanja otpadom
Hijerarhija upravljanja otpadom predstavlja redosled prioriteta u praksi upravljanja otpadom.
Hijerarhija upravljanja otpadom se primenjuje kao prioritetan redosled u prevenciji i upravljanju otpadom, propisima i javnim politikama:
1) prevencija;
2) priprema za ponovnu upotrebu;
3) reciklaža;
4) ostale operacije ponovnog iskorišćenja (ponovno iskorišćenje u cilju dobijanja energije i dr.);
5) odlaganje.
Kada se primenjuje hijerarhija otpada na koju se odnosi redosled hijerarhije upravljanja otpadom, preduzimaju se mere kojima se podstiču rešenja kojima se postiže najbolji ukupan rezultat za životnu sredinu što može zahtevati kod posebnih tokova otpada odstupanje od hijerarhije gde je to opravdano životnim ciklusom, uzimajući u obzir ukupne uticaje na nastajanje i upravljanje takvim otpadom.
Razvoj zakonodavstva i javnih politika u oblasti upravljanja otpadom je u potpunosti transparentan proces, u skladu sa važećim propisima o konsultacijama i uključivanju građana i svih zainteresovanih strana.
U primeni načela hijerarhije uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine, predostrožnosti i održivosti, tehničke izvodljivosti i ekonomske vrednosti, zaštite resursa, kao i ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni uticaji.
5) Načelo odgovornosti
Proizvođači, uvoznici, distributeri i prodavci proizvoda koji utiču na porast količine otpada odgovorni su za otpad koji nastaje usled njihovih aktivnosti. Proizvođač snosi najveću odgovornost jer utiče na sastav i osobine proizvoda i njegove ambalaže. Proizvođač je obavezan da brine o smanjenju nastajanja otpada, razvoju proizvoda koji su reciklabilni, razvoju tržišta za ponovnu upotrebu i reciklažu svojih proizvoda.
6) Načelo “zagađivač plaća”
Zagađivač mora da snosi pune troškove posledica svojih aktivnosti. Troškovi nastajanja, ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada moraju se uključiti u cenu proizvoda.
Na oblast upravljanja otpadom, primenjuju se i osnovna načela zaštite životne sredine, u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS”, br. 135/04, 36/09, 36/09 - dr. zakon, 72/09 - dr. zakon, 43/11 - US, 14/16, 76/18, 95/18 - dr. zakon, 95/18 - dr. zakon i 94/24 - dr. zakon). Planiranim izmenama i dopunama odredaba, koje se odnose na prava i obaveze subjekata upravljanja otpadom neće se izaći iz načelnih okvira predviđenih važećim propisima.
Svi predlozi u tekstu predstavljaju samo polaznu osnovu za diskusiju prilikom izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i svakako su podložni izmenama i dopunama.
Pozivamo zainteresovanu javnost da dostavi pisane predloge i sugestije u vezi sa uređivanjem gore navedenog, a što će biti predmet uređivanja Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom u vremenskom periodu do 28. septembra 2026. godine na adresu elektronske pošte otpad@eko.gov.rs ili na adresu: Ministarstva zaštite životne sredine, Omladinskih brigada broj 1, 11070 Beograd, sa naznakom za Sektor za upravljanje otpadom i otpadnim vodama i unapređenje cirkularne ekonomije, Odeljenje za upravljanje otpadom.
Ministarstvo zaštite životne sredine će sa posebnom pažnjom, prilikom izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, razmatrati sve dostavljene komentare, sugestije i inicijative koje nude konkretne predloge i rešenja problema uočenih u praksi.
Izvor: Vebsajt Ministarstvo zaštite životne sredine, 27.08.2026.