ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA: Savestan i zakonit držalac nepokretnosti može steći svojinu protekom 10 godina, dok je za savesnog držaoca propisan rok od 20 godina

Svađe oko međe, pomerene ograde i korišćenje tuđeg zemljišta čest su uzrok komšijskih sporova u Srbiji. Posebno pitanje nastaje kada vlasnik godinama dozvoljava komšiji da koristi deo njegovog dvorišta - za baštu, parking ili neku drugu namenu. Tada se mnogi pitaju da li posle dovoljno vremena mogu da ostanu bez tog dela parcele.

Zakon poznaje mogućnost sticanja prava svojine održajem, odnosno dugogodišnjom državnom tuđe nepokretnosti. Međutim, samo to što je neko koristio zemljište 10, 20 ili više godina ne znači automatski da može da postane njegov vlasnik. Jedan od ključnih uslova jeste savesnost držaoca.

Savesnim se smatra držalac koji ne zna niti može znati da stvar koju drži nije njegova. U praksi, to može biti slučaj kada je međa davno pogrešno određena, pa komšija godinama veruje da koristi sopstveno zemljište.

Drugačija je situacija kada komšija zna da parcela nije njegova. Ako mu je vlasnik dozvolio da koristi deo dvorišta ili je svestan da je prešao među, ne može se smatrati savesnim držaocem.

Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon) propisuje različite rokove za sticanje svojine održajem. Savestan i zakonit držalac nepokretnosti može steći svojinu protekom 10 godina, dok je za savesnog držaoca propisan rok od 20 godina.

Kod zakonite državine mora da postoji punovažan pravni osnov potreban za sticanje prava svojine, dok kod dvadesetogodišnjeg održaja takav osnov nije neophodan.

Istek zakonskog roka sam po sebi ne znači da će deo parcele jednostavno biti prepisan na komšiju. Ako dođe do spora, okolnosti pod kojima je zemljište korišćeno i ispunjenost uslova za održaj mogu se utvrđivati u sudskom postupku.

Zbog toga je važno i kako je komšija počeo da koristi zemljište. Ako mu je vlasnik to izričito dozvolio, ta okolnost može biti značajna za pitanje savesnosti državine.

Vlasnicima koji drugoj osobi dozvoljavaju da koriste deo njihove parcele savetuje se da odnos urede pisanim putem, umesto da se godinama oslanjaju isključivo na usmeni dogovor.

Ako postoji spor oko same granice parcele, stanje se može proveriti u katastru, dok geometar može utvrditi položaj međe na terenu.

U slučaju da komšija bez dozvole zauzme zemljište, pomeri ogradu ili odbija da napusti deo parcele, vlasnik može da potraži pravnu zaštitu. Kod ovakvih sporova konkretne okolnosti mogu biti presudne, pa dugogodišnje korišćenje tuđeg zemljišta ne treba automatski poistovećivati sa sticanjem vlasništva.

Izvor: Vebsajt Blic, 28.08.2026
Naslov: Redakcija