Pitanja i odgovori

1. Pitanje:

Može li korisnik 100% invalidske penzije raditi po ugovoru o PP poslovima kao edukator?

NOSILAC 100% INVALIDSKE PENZIJE, da li može da bude na Ugovoru o privremeno povremenom upošljavanju, kao prijavljeni edukator, u vezi te svoje invalidnosti (slepa osoba).

Odgovor:

Prema odredbi člana 197. Zakona o radu:

"Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:
1) nezaposlenim licem;
2) zaposlenim koji radi nepuno radno vreme - do punog radnog vremena;
3) korisnikom starosne penzije.
Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku."

Sa licem koje je korisnik invalidske penzije nije moguće zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima, jer nije ispunjen uslov svojstva lica sa kojima se može zaključiti ugovor.
Korisnici invalidske penzije ne mogu da zasnuju radni odnos a da ne izgube pravo na invalidsku penziju, a prema Zakonu o radu ne mogu da zaključe ni ugovor o privremenim i povremenim poslovima, budući da prema odredbama tog zakona, ovaj ugovor može da se zaključi samo sa korisnikom starosne penzije.
Ipak ukazujemo da je na zvaničnom sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje https://www.pio.rs/sr/invalidska-penzija dostupno sledeće obaveštenje u vezi zaključivanja ugovora van radnog odnosa sa korisnikom invalidske penzije:
"Invalidski penzioner može ući u osiguranje po osnovu obavljanja privremenih, povremenih ili ugovorenih poslova, ali ne i po ugovoru o radu. Potpisivanjem ugovora o radu invalidski penzioner može biti pozvan na pregled radi utvrđivanja promene u stanju invalidnosti, što može imati za posledicu prestanak prava na invalidsku penziju. Ako se, bez opravdanih razloga, ne odazove pozivu, isplata invalidske penzije se obustavlja."

Iako ni Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju - dalje: ZPIO) ne predviđa mogućnost zaključivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima sa korisnikom invalidske penzije, praksa Fonda je u periodu objavljivanja navedenog očigledno bila takva da u slučaju radnog angažovanja korisnika invalidske penzije po ovom osnovu, ne pokreće postupak radi utvrđivanja promena u stanju invalidnosti - međutim prema odredbama ZPIO Fond može pokrenuti postupak, stoga ipak ukazujemo na rizik angažovanja, te smo stava da invalidski penzioner nema osnova za zaključivanje ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
Sa navedenim licem može se zaključiti ugovor o delu. Preduslov za punovažnost ovog ugovora je pre svega da se zaključuje:
- za poslove koji su van delatnosti poslodavca i ne spadaju u njegovu pretežnu delatnost;
- za poslove koji nisu sistematizovani odnosno nisu predviđeni pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca;
- za poslove od kojih poslodavac ne ostvaruje direktnu profit.

Tada svakako savetujemo ugovaranje bruto nakande u iznosu koji je manji od najniže mesečne osnovica: 45.950 dinara u momentu davanja ovog odgovora.

2. Pitanje:

Zaposlena koja se vrati na rad pre detetove prve godine da li ima pravo na 90 min pauze ili skraćeno radno vreme?

Prema članu 93a Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenoj ženi, koja se vrati na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta, obezbedi pravo na jednu ili više dnevnih pauza u toku dnevnog rada u ukupnom trajanju od 90 minuta ili na skraćenje dnevnog radnog vremena u trajanju od 90 minuta, kako bi mogla da doji svoje dete, ako dnevno radno vreme zaposlene žene iznosi šest i više časova.

Naše je pitanje kako se odlučuje o tome da li će se predviđenih 90 minuta koristiti kao pauza u toku radnog vremena ili kao skraćivanje radnog vremena? Da li ovu odluku može da donese poslodavac, bez obzira na zahtev zaposlene?

Odgovor:

Odredbama člana 93a Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) predviđa se pravo zaposlene majke na jednu ili više dnevnih pauza u toku rada radi dojenja deteta u ukupnom trajanju od 90 minuta ili skraćenje dnevnog radnog vremena radi dojenja deteta u trajanju od 90 minuta.
Pravo na pauzu, odnosno skraćenje radnog vremena po navedenom osnovu ostvaruje zaposlena majka ukoliko su ispunjeni dodatni uslovi i to:
• da se vratila na rad pre isteka godinu dana od rođenja deteta i to bez obzira da li se vraća na rad po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta (a dok dete ne navrši godinu dana života) ili kada svojom voljom prekine korišćenje tog odsustva ili je po isteku porodiljskog deteta otac deteta nastavio da koristi pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta;
• da je u radnom odnosu sa punim ili nepunim radnim vremenom ako dnevno radno vreme zaposlene iznosi šest i više časova. Da bi ostvarila pravo na pauzu/pauze u toku dnevnog rada ili skraćenje radnog vremena radi dojenja deteta, zaposlena majka treba da podnese zahtev poslodavcu, u kome treba da precizira da li želi da ostvari jednu ili više pauza u toku dnevnog rada radi dojenja deteta u ukupnom trajanju od 90 minuta ili da radi 90 minuta kraće od njenog dnevnog radnog vremena.

Odredba je imperativnog karaktera ("poslodavac je dužan da...") te je poslodavac vezan zahtevom zaposlene, odnosno dužan je da zaposlenoj obezbedi ostvarivanje navedenog prava, donošenjem rešenja kojim se zaposlenoj odobrava pravo na jednu ili više pauza u toku dnevnog rada ili skraćenje radnog vremena u zavisnosti šta je zaposlena zahtevala, koji se računaju u radno vreme i za vreme kojih zaposlenoj poslodavac obračunava i isplaćuje naknadu zarade u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad.
Iz napred navedenog mišljenja smo da je poslodavac u obavezi da zaposlenoj na njen zahtev odobri skraćeno radno vreme, a u dispozitivu rešenja donesenom u skladu sa članom 193. Zakona, treba da se navede početak i završetak rada, kao i period odsustva sa rada radi dojenja deteta, za vreme koga zaposlena ostvaruje pravo na naknadu zarade.

Navedeno pravo ostvaruje se do navršenih godinu dana života deteta, a naknadu zarade za vreme korišćenja navedenih prava isplaćuje poslodavac. Kako zaštita materinstva uživa posebnu pažnju sa aspekta Zakona, odredbama člana 274. stav 1. tačka 9) i st. 2. i 3. Zakona predviđene su i stroge prekršajne kazne i to od 600.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica, a od 30.000 do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu, odnosno kaznom od 200.000 do 400.000 dinara preduzetnik, ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona.

3. Pitanje:

Mogućnost novog ugovora na određeno pri zameni odsutne zbog nege deteta po isteku 24 meseca.

U situaciji kada zaposlenu koja je na odsustvu radi posebne nege deteta menja druga zaposlena po ugovoru na određeno vreme i ističe joj rok od 24 meseca, da li može da se zaključi novi ugovor na određeno vreme do povratka zaposlene koju menja ili se ograničenje od 24 meseca na određeno odnosi na nju?

Odgovor:

U slučaju kada zaposlena menja drugu zaposlenu koja je na odsustvu radi posebne nege deteta, ugovor o radu na određeno vreme može trajati do povratka zaposlene koju menja, bez ograničenja od 24 meseca. Ovo je izuzetak predviđen članom 37. stav 4. tačka 1) Zakona o radu, koji omogućava zaključenje ugovora o radu na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka, i ovaj period se ne uračunava u ukupno trajanje od 24 meseca predviđeno za ugovore na određeno vreme iz drugih razloga, poput povećanog obima posla.

Dakle, poslodavac je trebao zaključiti ugovor o radu sa zamenom pozivajući se na član 37. stav 4. tačka 1) - gde se navodi da će ugovor trajati do povratka privremen o odsutne zaposlene. Takav ugovor nije potrebno aneksirati radi njegovog produženja - jer je rok trajanja ugovora opredeljen do povratka zaposlene koja je odsutna i zaključuje se na taj period - koji može biti i duži od 24 meseca, odnosno nezavisan je od roka od 24 meseca koliko maksimalno može da traje ugovor o radu ali "zbog povećanog obima posla" a ovde to nije osnov već je osnov član 37. stav 4. tačka 1) - zamena privremeno odsutnog zaposlenog.