Pitanja i odgovori

1. Pitanje:

Kako postupiti kada je osnovna zarada (cena rada × koeficijent 1) niža od minimalne?

Na osnovu pravilnika o radu osnovna zarda je proizvod cena rada ( koja se donosi odlukom direktora ) i koeficijenta za radna mesta na osnovu sitematizacije. U ovom mesecu za jednog radnika ( koji ima koeficijent 1) osnovna zarada je niža od minimalne. Kako se postupa u tom slučaju?

Odgovor:

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017, 95/2018 - autentično tumačenje i 109/2025 - dr. zakon – dalje: Zakon) u članu 111. stav 1. propisuje da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu. Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade. Novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (čl. 104. i 111).
Zakon u članu 33. uređuje sadržinu ugovora o radu, te predviđa da ugovor o radu sadrži elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog. Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.
Imajući u vidu napred navedeno, zaposleni ne može da ima manju zaradu od minimalne, a poslodavac koji isplatu niži iznos zarade od minimalne za standardni učinak i vreme provedeno na radu čini prekršaj.

Ovu situaciji je moguće rešiti na dva načina. Ukoliko su elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog regulisani opštim aktom poslodavca (na koji upućuje ugovor o radu – član 33. stav 2. Zakona), dovoljno je da poslodavac izmeni opšti akt, tako što će minimalnu cenu rada uskladiti sa zvaničnom minimalnom cenom rada, tako da zaposleni za standardni učinak i vreme provedeno na radu ima najmanje iznos koji odgovara minimalnoj zaradi.

Ukoliko su elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog regulisana ugovorom o radu, u tom slučaju potrebno je da se sa zaposlenim zaključi aneks ugovora o radu na osnovu člana 171. stav 1. tačka 5), kako bi došlo do izmene zarade. Zakon u članu 171. stav 1. tačka 5) propisuje da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora) radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog koji su sadržani u ugovoru o radu u skladu sa članom 33. stav 1. tačka 11) ovog zakona.
Uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

2. Pitanje:

Način uređivanja povremenog angažmana zaposlenog koji ne podrazumeva zamenu vozača u celoj smeni, već samo po potrebi?

Ugostiteljski objekat ima više od 20 zaposlenih i, otuda, interni akt o sistematizaciji radnih mesta. Aktom su predviđena radna mesta: poslovođa prodavnice, administrativni službenik, roštiljdžija, pekar, konobar, kuvar, vozač dostavnih vozila i prodavac u maloprodajnom objektu (sa potrebnim brojem izvršilaca i zahtevanim kvalifikacijama).
U praksi povremeno postoji potreba da na mestu vozača dostavnih vozila bude angažovan konobar. Reč je o situacijama kada je vozaču isteklo radno vreme ili ima slobodan dan (fizički nije tu), a postoji potreba da se obavi nabavka i/ili dostava.

Napominjemo da svi zaposleni imaju potvrde o obavljenim sanitarnim pregledima i svi mogu da dođu u kontakt s hranom.
Pitanje je: na koji način može da se uredi ovaj povremeni angažman koji ne podrazumeva zamenu vozača u celoj smeni, već samo po potrebi, s obzirom da su u ugovorima o radu predviđena striktna radna mesta u skladu sa sistematizacijom radnih mesta? Da li je moguće ponuditi aneks i šta on treba da sadrži?

Odgovor:

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje – dalje: Zakon) propisuje da ugovor o radu sadrži naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja. Zakon u članu 24. stav 2. propisuje da se pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Imajući u vidu napred navedeno, pravilnikom su tačno definisani poslovi i broj izvršilaca kod poslodavca, a ugovorom o radu se određuje koje poslove iz pravilnika je zaposleni dužan da obavlja. U tom smislu, zaposleni nije dužan da izvrši nalog poslodavca za obavljanje nekog posla koji nije obuhvaćen njegovim opisom posla iz ugovora o radu. To konkretno znači da konobar nije u obavezi da izvrši nalog poslodavca da obavlja poslove vozača, odnosno poslove dostave hrane.

Poslodavac može da reši navedenu situaciju tako što će da izmeni pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, tako da u opis poslova konobara unese obavezu prevoza/dostave hrane, sirovina i drugih stvari ili proizvoda za kojima se ukaže potreba. Nakon što stupi na snagu izmenjeni pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, poslodavac treba da zaposlenim konobarima ponudi aneks ugovora na osnovu člana 171. stav 1. tačka 1) Zakona kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada.

Druga opcija koja stoji na raspolaganju poslodavcu je da poslodavac aneksom ugovora o radu premestiti zaposlenog na druge odgovarajuće poslove za deo radnog radnog vremena i ugovori jednu osnovnu zaradu vrednujući oba posla koja će zaposleni obavljati kod poslodavca. To bi značilo da će konobari deo radnog vremena (npr. 35 časova nedeljno) obavljati poslove konobara, a deo radnog vremena će obavljati poslove vozača (npr. 5 časova nedeljno ili sat vremena dnevno). Uz aneks ugovora o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora) poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži: razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

U oba slučaja, potrebno je da se radi o odgovarajućim poslovima, tako da lica koja obavljaju poslove konobara ispunjavaju uslove u pogledu vrste i stepena stručne spreme i druge potrebne uslove za obaljvanje poslova vozača.

3. Pitanje:

Ko podnosi zahtev za jedinstvenu dozvolu kada je stranac promenio poslodavca pre isteka vize?

Ko može da podnese zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole za stranca u situaciji kada je stranac u zemlju ušao preko jedne firme i kod nje je prethodno bio zaposlen, ali je pre isteka vize D zasnovao radni odnos sa drugom firmom? Koji od ta dva poslodavca ima pravo da podnese zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole"

Odgovor:

Zahtev za izdavanje, odnosno produženje jedinstvene dozvole (u daljem tekstu: zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole) podnosi stranac, poslodavac u ime stranca, odnosno lice koje oni ovlaste (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), elektronskim putem.

Ako je podnosilac zahteva stranac neophodno je da se registruje na jedinstvenom veb portalu za strance (u daljem tekstu: Portal za strance). Ako u ime stranca zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole podnosi poslodavac, neophodno je da se poslodavac registruje na portalu eUprava (kao pravno lice, preduzetnik, ogranak, ustanova i dr.), nakon čega lice koje je ovlašćeno ispred poslodavca može podneti zahtev za izdavanje jedinstvene dozvole na Portalu za strance i preduzimati druge radnje, u skladu sa datim ovlašćenjem.
Dake, u konkretnom slučaju zahtev mogu da podnesu zaposleni ili njegov sadašnji poslodavac u njegovo ime.