Pomoć za HR specijaliste

BESPLATNA EDUKACIJA
3 Nedoumice - Pitanja i odgovori iz prakse postavljeno našoj redakciji

1. Pitanje:

1. MOGUĆNOST DA POSLODAVAC UNAPRED ISPLATI TROŠKOVE SLUŽBENOG PUTA LICU KOJE TEK TREBA DA STUPI U RADNI ODNOS

Radnika upućujemo na službeni put u inostranstvo 01.09.2025.godine a tada mu i počinje radni odnos kod nas. Da li možemo da mu isplatimo akontaciju za službeni put par dana ranije s obzirom da tada jos uvek neće biti nas zaposleni?

Odgovor:

Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je u članu 30. stav 1. propisano da se radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
Zakon u članu 32. stav 1. propisuje da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Zakon u članu 34. stav 1. propisuje da zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen da stupi na rad iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore.

U tom smislu, lice može biti upućeno na službeni put samo po zaključenju ugovora o radu i zasnivanju radnog odnosa. Dakle, bitno je da je ugovor o radu zaključen jer je osnov za izdavanje naloga za službeni put i isplatu akontacije troškova službenog puta ugovor o radu. U tom smislu, po zaključenju ugovora o radu poslodavac može da izda nalog zaposlenog da prvog dana rada ode na službeni put i da mu se unapred isplate troškovi službenog puta.

2. Pitanje:

2. MOGUĆNOST DA ZAPOSLENI KOJI RADI IZ INOSTRANSTVA PRAVDA PRIVREMENU SPREČENOST ZA RAD POTVRDOM INOSTRANOG LEKARA

Imamo slučaj da se zaposleni koji je u stalnom radnom odnosu, a trenutno se nalazi u Kanadi i odande obavlja svoje radne aktivnosti u formi rada od kuće , razboleo. Bolovanje u ovom trenutku traje manje od 30 dana. Trebalo bi da se pojavi na kontroli i uzme od njih papire gde se vidi opravdanje da je bio bolestan.
Molim Vas recite nam da li poslodavac može da uvaži potvrde koje dobije od tamošnjih lekara i na osnovu njih obračuna bolovanje za te dane i da li bi one eventualno morale da budu u određenoj formi?

Odgovor:

Zakonom o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje – dalje: Zakon) je u članu 103. stav 1. zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.
Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) Izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ Republičkog fonda određuje privremenu sprečenost za rad osiguranika datumom početka privremene sprečenosti za rad i datumom završetka privremene sprečenosti za rad.
Ako je osiguranik bio na stacionarnom lečenju ili ako je privremena sprečenost za rad nastala za vreme njegovog boravka u inostranstvu, kao i u drugim opravdanim slučajevima u kojima osiguranik nije mogao da se javi izabranom lekaru, odnosno nije mogao da ga obavesti o razlozima za sprečenost za rad, po predlogu izabranog lekara, prvostepena lekarska komisija može dati ocenu o sprečenosti za rad osiguranika za period duži od tri dana pre javljanja izabranom lekaru.
Imajući u vidu napred navedeno, ne može se privremena sprečenost za rad opravdati potvrdom inostranog lekara, već isključivo od strane izabranog lekara u Srbiji.

3. Pitanje:

3. DA LI NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR MOŽE BITI ISPLAĆEN U CELOSTI, ILI JEDAN DEO MORA BITI ISKORIŠĆEN?

Našoj direktorici ističe ugovor 18.10.2025. godine, pošto zbog obaveza unutar preduzeća neće biti u prilici da iskoristi godišnji odmor, da li postoji mogućnost da joj nakon isteka ugovora isplatimo taj godišnji. I ukoliko je moguće, da li je moguće isplatiti kompletan godišnji za 2025 godinu ili jedan deo mora biti iskorišten?

Odgovor:

U skladu sa odredbom člana 76. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje - dalje: Zakon) u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. i ova naknada ima karakter naknade štete.
Navedeno znači da kada zaposlenoj prestane radni odnos poslodavac će biti u obavezi da joj isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor koja ima karakter naknade štete. Ova nakanda se isplaćuje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa i utvrđuje se za onaj broj dana u odnosu na broj punih meseci provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.

To bi u skladu sa pitanjem značilo da ako ugovor ističe 18.10.2025. godine za 2025. godinu zaposlena iz pitanja imaće pravo na SRAZMERAN godišnji odmor za punih 9 meseci provedenih na radu (ne i za 10. mesec jer nije pun mesec proveden na radu).
Zaposlena iz pitanja ne mora započeti do tada korišćenje godišnjeg odmora za 2025. godinu već joj se mogu svi dani srazmernog dela godišnjeg odmora isplatiti.