Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

UREDBA O SADRŽINI, NAČINU PRIPREME I OCENE, KAO I PRAĆENJU SPROVOĐENJA I IZVEŠTAVANJU O REALIZACIJI KAPITALNIH PROJEKATA

("Sl. glasnik RS", br. 63/2017)

 

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1

Ovom uredbom bliže se uređuju sadržina, način pripreme i ocene, kao i praćenje sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata kako bi se obezbedilo vrednovanje svih pozitivnih i negativnih efekata tih projekata i osiguralo delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima.

Primena uredbe

Član 2

Odredbe ove uredbe primenjuju se na:

1) kapitalne projekte koji se finansiraju ili sufinansiraju iz javnih prihoda i primanja u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem;

2) kapitalne projekte koji se realizuju putem javno-privatnog partnerstva, sa ili bez elemenata koncesije;

3) kapitalne projekte za čiju realizaciju se zahteva izdavanje garancija Republike Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug ili bilo koje drugo preuzimanje obaveza na teret budžeta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ove uredbe se ne primenjuju na kapitalne projekte koji se odnose na:

1) nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme;

2) nabavku bezbednosno osetljive opreme;

3) nabavku dobara, usluga ili radova povezanih sa vojnom ili bezbedonosno osetljivom opremom ili postrojenjima iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Odredbe ove uredbe ne primenjuju se ni na kapitalne projekte koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova Evropske unije.

Uslovi, način i postupak realizacije projekata iz stava 2. ovog člana urediće se posebnim aktom Vlade, na predlog ministarstava nadležnih za poslove odbrane i unutrašnjih poslova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zakonom, a ukoliko to nalaže javni interes i odlukom Vlade, u predlog zakona o budžetu za narednu godinu može da bude uključen i kapitalni projekat za koji nije sproveden postupak u skladu sa odredbama ove uredbe.

Odredbe ove uredbe shodno se primenjuju na organizacije za obavezno socijalno osiguranje.

Definicije

Član 3

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) Projektni ciklus je proces kroz koji se projektna ideja pretvara u konkretno rešenje, odnosno izlazni rezultat projekta;

2) Investiciona dokumentacija jeste dokumentacija neophodna za celovito sagledavanje finansijskih, društveno-ekonomskih, tehničkih, tehnoloških, prostornih, socijalnih i ostalih efekata kapitalnog projekta, procenu njegovog uticaja na zaštitu životne sredine i regionalni razvoj, kao i izveštavanje o kapitalnom projektu;

3) Predlog ideje kapitalnog projekta predstavlja inicijativu za pokretanje projektnog ciklusa. Predlog ideje kapitalnog projekta sadrži svrhu projekta i ciljeve koji se žele ostvariti realizacijom kapitalnog projekta, kao i indikatore učinka kojima se prati ostvarenje postavljenih ciljeva, kratak opis tehničkih, tehnoloških i drugih elemenata predloženog rešenja, uključujući procenjene troškove kapitalnog projekta (projektni profil) i moguće izvore finansiranja;

4) Predlagač ideje kapitalnog projekta je korisnik javnih sredstava, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, za čije potrebe se realizuje kapitalni projekat, odnosno direktni korisnik budžetskih sredstava u čijoj je nadležnosti predloženi kapitalni projekat;

5) Ovlašćeni predlagač kapitalnog projekta (u daljem tekstu: ovlašćeni predlagač) je direktni korisnik budžetskih sredstava koji za kapitalne projekte iz svoje nadležnosti sačinjava, odnosno prikuplja svu investicionu dokumentaciju, ocenjuje i selektuje predloge ideja za kapitalne projekte i unosi ih u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti. Ovlašćeni predlagač podnosi zahtev za finansiranje kapitalnog projekta ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: ministarstvo), odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, u skladu sa budžetskim kalendarom;

6) Procenjeni troškovi kapitalnog projekta predstavljaju projekciju ukupnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje faza projektnog ciklusa do završetka faze realizacije. Oni obuhvataju sve troškove vezane za pripremu predloga ideje kapitalnog projekta, razradu predloga ideje kapitalnog projekta, sve troškove u vezi sa izradom tehničke dokumentacije, troškove pribavljanja zemljišta, troškove pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta, troškove izgradnje, odnosno nabavke radova, dobara i usluga za realizaciju kapitalnog projekta, kao i druge troškove neophodne za realizaciju određene vrste projekta;

7) Ocenjivanje kapitalnog projekta je proces vrednovanja projekta kroz analizu postavljenih ciljeva, u predinvesticionoj fazi projektnog ciklusa, odnosno ostvarenih ciljeva u investicionoj fazi i fazi korišćenja;

8) Prethodna studija izvodljivosti je studija u kojoj se sagledavaju i analiziraju različite opcije za koje se smatra da na tehničko-tehnološki, društveno-ekonomski, finansijski i vremenski prihvatljiv način ostvaruju ciljeve koji su postavljeni u predlogu ideje kapitalnog projekta, uzimajući u obzir prostorna, ekološka, tržišna, društveno-ekonomska, finansijska, zakonska i ostala ograničenja kojima se utvrđuje osnova za donošenje odluke o daljoj razradi kapitalnog projekta;

9) Studija izvodljivosti je studija koja se izrađuje za odabranu opciju iz prethodne studije izvodljivosti, odnosno za više opcija u slučaju da nije izrađena prethodna studija izvodljivosti ili ukoliko u prethodnoj studiji izvodljivosti nije bilo moguće doneti odgovarajući zaključak o tome koja je opcija najpovoljnija. Ona sadrži detaljnu analizu i sagledavanje tehničkih, tehnoloških, tržišnih, društveno-ekonomskih, finansijskih i drugih elemenata kapitalnog projekta, uz proveru ispunjenosti prostornih, ekoloških, zakonskih i ostalih ograničenja i rizika predloženog rešenja, uključujući analizu troškova i koristi. Studija izvodljivosti predstavlja osnovu za donošenje odluke o podobnosti za realizaciju kapitalnog projekta;

10) Prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom i studija opravdanosti sa idejnim projektom izrađuju se za kapitalne projekte za objekte za koje se izdaje građevinska dozvola u skladu sa članom 133. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09, 64/10 - US, 24/11, 121/12, 42/13 - US, 50/13 - US, 54/13 - US, 98/13 - US, 132/14 i 145/14). Za ove objekte ne izrađuje se prethodna studija izvodljivosti i studija izvodljivosti, niti podležu kontroli ekspertske komisije;

11) Ekspertska komisija je multidisciplinarna komisija nezavisnih eksperata odgovarajuće struke, koju obrazuje ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar), odnosno pokrajinski sekretar za finansije, a za jedinice lokalne samouprave predsednik opštine, odnosno gradonačelnik. Ova komisija, na zahtev ovlašćenog predlagača, vrši ocenu prethodne studije izvodljivosti, odnosno studije izvodljivosti;

12) Komisija za kapitalne investicije je komisija koja prevashodno vrši rangiranje prema prioritetnim ciljevima sadržanim u važećim planskim dokumentima svih nivoa vlasti, po sektorima kapitalnih projekata srednje i velike vrednosti, a koji mogu biti predloženi za finansiranje u postupku pripreme i donošenja budžeta za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, uključujući i potrebna sredstva do završetka kapitalnog projekta, odnosno nakon tri fiskalne godine. Ovu komisiju obrazuje Vlada, odnosno kolektivni izvršni organ lokalne vlasti, a njome predsedava predsednik Vlade, predsednik pokrajinske vlade, odnosno predsednik gradskog/opštinskog veća;

13) Jedinica za upravljanje kapitalnim projektima se obrazuje, po pravilu, kod ovlašćenog predlagača i predlagača ideje kapitalnog projekta, radi obavljanja poslova planiranja, organizovanja, kontrole i rukovođenja kapitalnim projektom i izveštavanja tokom projektnog ciklusa do završetka investicione faze;

14) Plan javnih investicija lokalne vlasti je višegodišnji dokument koji sadrži kapitalne projekte po sektorima, rangirane prema prioritetima, godinama, rokovima, godišnjim troškovima i predlozima za finansiranje;

15) Izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta je izveštaj koji služi za praćenje fizičke i finansijske realizacije i pravovremeno utvrđivanje i obrazloženje odstupanja od planirane realizacije kapitalnog projekta koji, između ostalog, sadrži i predlog mera za njihovo otklanjanje;

16) Izveštaj o efektima kapitalnog projekta je izveštaj kojim se, nakon završene realizacije projekata velike vrednosti, utvrđuju ostvareni efekti i porede sa prvobitno očekivanim;

17) Integrisana baza kapitalnih projekata je informacioni sistem koji se uspostavlja pri ministarstvu i služi kao podrška upravljanju kapitalnim projektima na teritoriji Republike Srbije, a koji se finansiraju sredstvima iz člana 2. ove uredbe;

18) Baza kapitalnih projekata lokalne vlasti je informacioni sistem koji se uspostavlja pri lokalnom organu uprave nadležnom za finansije i služi kao podrška upravljanju kapitalnim projektima čiji je ovlašćeni predlagač direktni korisnik budžetskih sredstava autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave;

19) Kapitalno održavanje je održavanje koje osigurava održivost rezultata, ishoda i efekata kapitalnih projekata i doprinosi produžetku očekivanog upotrebnog veka dobra i povećava njegovu vrednost. Bliže uslove, način i postupak kapitalnog održavanja, prema vrsti kapitalnog projekta, ako nisu propisani drugim posebnim zakonom ili podzakonskim aktom donetim na osnovu tog zakona, propisuje ministar.

Baze kapitalnih projekata

Član 4

Ministarstvo vodi Integrisanu bazu kapitalnih projekata, ima uvid u celokupnu bazu, utvrđuje ograničenja za druge korisnike i nadležno je za dodelu i oduzimanje ovlašćenja za pristup pojedinim korisnicima baze. 

Integrisana baza kapitalnih projekata omogućava registraciju, kandidovanje i ocenu kapitalnih projekata; praćenje realizacije kapitalnih projekata i izveštavanje o realizaciji; kao i vođenje i praćenje informacija o javno-privatnim partnerstvima.

Korisnici budžetskih sredstava dužni su da osiguraju tehničke uslove za on-lajn pristup bazi i da iz reda zaposlenih imenuju koordinatora ovlašćenog za unos podataka o projektima na nivou korisnika budžetskih sredstava.

Podaci o koordinatoru dostavljaju se ministarstvu najkasnije u roku od pet dana od dana njegovog imenovanja.

Lokalna vlast uspostavlja bazu kapitalnih projekata, koja mora biti kompatibilna sa Integrisanom bazom kapitalnih projekata, kako bi se omogućio međusobni prenos podataka.

Lokalna vlast najkasnije u roku od 45 dana od poslednjeg dana svakog kalendarskog kvartala ažurirane podatke o svojim kapitalnim projektima prenosi u Integrisanu bazu kapitalnih projekata.

Sadržaj Integrisane baze kapitalnih projekata propisuje ministar.

Obuhvat kapitalnog projekta

Član 5

Kapitalni projekat, u smislu ove uredbe, sadrži sve neophodne aktivnosti sa potrebnim resursima koje se planiraju i realizuju tokom celog projektnog ciklusa u skladu sa jasno definisanim ciljevima i rezultatima projekta, a u cilju postizanja održive i dugoročne upotrebne vrednosti za projektom identifikovanu grupu korisnika.

Kapitalnim projektom se pored izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture smatra i ulaganje u kupovinu zgrada i objekata, kao i drugu nefinansijsku imovinu čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, nezavisno od toga da li je kapitalni projekat iskazan kao poseban projekat unutar programa ili kao izdatak u okviru određene programske aktivnosti u budžetu.

Kapitalni projekat mora predstavljati funkcionalnu celinu sa dugoročnom (preko godinu dana) upotrebnom vrednošću po završetku njegove realizacije.

Kapitalni projekat može obuhvatiti i povezati niz srodnih kapitalnih projekata za potrebe strateškog planiranja i odlučivanja.

Kapitalni projekat može biti zajednički projekat kada se sprovodi od strane dva ili više korisnika budžetskih sredstava, javnih preduzeća, odnosno drugih korisnika javnih sredstava, koji svojim sporazumom uređuju međusobne odnose, odnosno prava i obaveze u vezi sa realizacijom kapitalnog projekta.

Sporazum iz stava 5. ovog člana obavezno sadrži naznaku korisnika javnih sredstava koji vrši prava i obaveze ovlašćenog predlagača i iznos učešća u sufinansiranju kapitalnog projekta.

Podela kapitalnih projekata prema procenjenim troškovima

Član 6

Troškove kapitalnog projekta procenjuje predlagač ideje kapitalnog projekta, odnosno ovlašćeni predlagač.

Kapitalni projekti se dele u četiri kategorije prema njihovim procenjenim troškovima od strane ovlašćenog predlagača, i to:

1) kapitalni projekti vrlo male vrednosti su projekti čiji su procenjeni troškovi ispod 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

2) kapitalni projekti male vrednosti su projekti čiji su procenjeni troškovi između 100.001 i 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

3) kapitalni projekti srednje vrednosti su projekti čiji su procenjeni troškovi između 500.001 i 5.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti;

4) kapitalni projekti velike vrednosti su projekti čiji su procenjeni troškovi iznad 5.000.001 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Dinarska protivvrednost iznosa iz stava 2. ovog člana određuje se po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan procene troškova kapitalnog projekta od strane ovlašćenog predlagača.

Kapitalni projekat se ne može deliti na više projekata kako bi se razvrstao u nižu kategoriju kapitalnog projekta i time izbegla izrada dokumentacije zahtevane za tu kategoriju.

Na kapitalne projekte iz stava 2. tačka 1) ovog člana ne primenjuju se odredbe ove uredbe, ali se planiranje rashoda za te projekte vrši u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta Republike Srbije, odnosno uputstvom za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti.

Investiciona dokumentacija

Član 7

Investiciona dokumentacija, u smislu ove uredbe, je dokumentacija koja se izrađuje u pojedinim fazama projektnog ciklusa radi donošenja odluke o finansiranju kapitalnog projekta u skladu sa budžetskim ciljevima, radi sagledavanja ekonomske opravdanosti utroška javnih sredstava za realizaciju kapitalnog projekta i izveštavanja o realizaciji i efektima kapitalnog projekta.

Za potrebe predlaganja ideje kapitalnog projekta, razrade projektnih ideja, donošenja odluke o finansiranju kapitalnog projekta, kao i praćenja sprovođenja i izveštavanja o realizaciji kapitalnog projekta izrađuje se sledeća investiciona dokumentacija, i to:

1) obrazac za predlaganje ideje kapitalnog projekta;

2) prethodna studija izvodljivosti, odnosno prethodna studija opravdanosti;

3) studija izvodljivosti, odnosno studija opravdanosti;

4) zahtev za finansiranje kapitalnog projekta;

5) izveštaji o napretku realizacije kapitalnog projekta;

6) završni izveštaj;

7) izveštaj o efektima kapitalnog projekta.

Investiciona dokumentacija iz stava 2. ovog člana koja se priprema za kategorije kapitalnih projekata iz člana 6. stav 2. tač. 2)-4) ove uredbe je: obrazac za predlaganje ideje kapitalnog projekta, zahtev za finansiranje kapitalnog projekta, izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta i završni izveštaj.

Za kapitalni projekat srednje vrednosti pored dokumentacije iz stava 3. ovog člana potrebna je i izrada studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti.

Za kapitalni projekat velike vrednosti, pored navedene dokumentacije iz stava 3. ovog člana, potrebna je izrada prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti, studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti i izveštaja o efektima kapitalnog projekta.

Sadržaj investicione dokumentacije zavisi od predmeta kapitalnog projekta, a u skladu sa pravilima struke koja se primenjuju za oblast u koju spada određeni kapitalni projekat.

Za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti, a koji se odnose na kupovinu zgrada i objekata, mašina i opreme, softvera, zemljišta i ostale nefinansijske imovine za čiju realizaciju nije potrebno pribavljanje građevinske dozvole, studija izvodljivosti izrađuje se u smanjenom obimu (sadrži analizu varijantnih rešenja, analizu troškova i koristi, ciljeva koji se žele postići, analizu troškova za rad i održavanje i druge elemente neophodne za donošenje investicione odluke).

Ako je prethodna studija izvodljivosti, odnosno studija izvodljivosti izrađena za grupu projekata, a da glavni ciljevi i osnovne pretpostavke takve grupe projekata ostanu nepromenjeni, nije potrebna izrada prethodne studije izvodljivosti, odnosno studije izvodljivosti za pojedinačne kapitalne projekte, čak i ukoliko njihovi pojedinačni procenjeni troškovi prelaze iznos od 500.000 evra.

Ovlašćeni predlagač investicionu dokumentaciju iz stava 2. ovoga člana unosi u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti.

Sadržaj, rokove i postupak dostavljanja investicione dokumentacije iz ovog člana bliže propisuje ministar.

Jedinica za upravljanje kapitalnim projektima

Član 8

Planiranje, organizovanje, kontrolu i rukovođenje kapitalnim projektom tokom projektnog ciklusa do završetka investicione faze vrši jedinica za upravljanje kapitalnim projektima.

U slučaju kada se ne obrazuje jedinica za upravljanje kapitalnim projektima, poslove iz stava 1. ovog člana obavlja jedno ili više lica u radnom odnosu kod ovlašćenog predlagača ili predlagača ideje kapitalnog projekta ili se ovi poslovi obavljaju na drugi način (po osnovu ugovora o poveravanju ovih poslova drugom licu, po osnovu ugovora o delu i sl.).

Jedinica za upravljanje kapitalnim projektima može biti trajnog karaktera, kada su kapitalni projekti permanentna aktivnost korisnika budžetskih sredstava, ili privremenog karaktera, kada se organizuje za realizaciju konkretnog kapitalnog projekta, s tim što se obavezno formira za kapitalne projekte velike vrednosti.

II PROJEKTNI CIKLUS

Faze projektnog ciklusa

Član 9

Projektni ciklus kapitalnog projekta sprovodi se kroz sledeće faze i podfaze, i to:

1) predinvesticionu fazu, koja obuhvata sledeće podfaze:

- predlaganje ideje kapitalnog projekta,

- izrada prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti,

- izrada studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti;

2) investicionu fazu, koja obuhvata sledeće podfaze:

- pripremu za realizaciju kapitalnog projekta,

- realizaciju kapitalnog projekta;

3) fazu korišćenja projekta.

Projektni ciklus obuhvata i uključivanje kapitalnih projekata u budžet.

1. Predinvesticiona faza

Predlog ideje kapitalnog projekta

Član 10

Predlog ideje kapitalnog projekta priprema se na obrascu iz člana 7. stav 2. tačka 1) ove uredbe.

Direktni korisnici budžetskih sredstava, kao ovlašćeni predlagači, pripremaju predloge ideja za kapitalne projekte iz svoje nadležnosti, koje unose u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti.

Indirektni korisnici budžetskih sredstava, javna preduzeća, kao i ostali korisnici javnih sredstava dostavljaju svoje predloge ideja kapitalnih projekata nadležnom direktnom korisniku budžetskih sredstava, kao ovlašćenom predlagaču, koji vrši proveru podataka navedenih u obrascu iz stava 1. ovog člana. Ukoliko su podaci kompletni i obrazac ne sadrži očigledno netačne podatke, ovlašćeni predlagač ih unosi Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti. Ukoliko obrazac ne sadrži sve zahtevane podatke, odnosno sadrži očigledno netačne podatke, ovlašćeni predlagač obrazac vraća predlagaču ideje kapitalnog projekta radi dopune, odnosno ispravke.

Za kapitalne projekte male vrednosti predlog ideje kapitalnog projekta predstavlja osnovu za kandidovanje projekta za donošenje odluke o finansiranju i pristupanju njegovoj realizaciji, dok za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti on služi kao osnova za donošenje odluke o pristupanju razradi predloga ideje kapitalnog projekta.

Finansiranje predinvesticione faze

Član 11

Za finansiranje predinvesticione faze projektnog ciklusa, direktni korisnici budžetskih sredstava u postupku pripreme i donošenja budžeta planiraju sredstva za izradu investicione dokumentacije za kapitalne projekte iz svoje nadležnosti.

Obim sredstava za finansiranje predinvesticione faze projektnog ciklusa opredeljuje se uputstvom za pripremu budžeta Republike Srbije, odnosno uputstvom za izradu odluke o budžetu lokalne vlasti.

Troškove razrade projektnih ideja (izradu prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, kao i studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti sa idejnim projektom) predlagač ideje kapitalnog projekta planira u okviru određene programske aktivnosti, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja.

Postupanje ovlašćenog predlagača

Član 12

Ovlašćeni predlagač vrši analizu, ocenu i selekciju predloga ideja kapitalnih projekata iz svoje nadležnosti.

Prilikom selekcije (odabira) predloga ideja ovlašćeni predlagač dužan je da se prvenstveno rukovodi relevantnošću kapitalnog projekta za ostvarivanje strateških ciljeva sadržanim u važećim planskim dokumentima donetim na republičkom i lokalnom nivou, kao i uticajem kapitalnog projekta na socijalni, ekonomski, regionalni i ekološki održivi razvoj.

Selektovane predloge ideja kapitalnih projekata male vrednosti ovlašćeni predlagač može direktno kandidovati za investicionu fazu.

Ovlašćeni predlagač selektovane predloge ideja za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti kandiduje za dalju razradu.

Ocenjivanje kapitalnih projekata

Član 13

Ocenjivanje kapitalnih projekata u predinvesticionoj fazi vrši ovlašćeni predlagač kroz kvalitativnu i kvantitativnu analizu i vrednovanje:

1) predviđenih ciljeva kapitalnog projekta;

2) predloženih varijanti (opcija) i rezultata izvršene analize mogućih efekata svake od opcija;

3) troškova i koristi za svaku od varijanti (opcija);

4) potencijalnih rizika;

5) izabrane optimalne varijante (opcije).

Prilikom ocenjivanja i selekcije kapitalnih projekata primenjuju se sledeći kriterijumi:

1) relevantnost projekta za ostvarivanje strateških ciljeva iz nadležnosti ovlašćenog predlagača;

2) odnos troškova i koristi projekta (uključujući neto sadašnju vrednost, internu stopu rentabilnosti, period povraćaja ulaganja, koeficijent troškova i koristi i dr.);

3) potencijalnih rizika za realizaciju projekta;

4) efekat projekta na društveni, ekonomski, regionalni i ekološki održivi razvoj.

Bliže uslove, način, kriterijume i merila za ocenjivanje i selekciju kapitalnih projekata propisuje ministar.

Razrada predloga ideje kapitalnog projekta

Član 14

U podfazama izrade prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti i studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti predlagač ideje kapitalnog projekta srednje i velike vrednosti sprovodi aktivnosti na izradi nižih nivoa razrade tehničke dokumentacije, u skladu sa pravilima struke i odgovarajućim tehno-ekonomskim analizama.

Izrada prethodne studije izvodljivosti

Član 15

Predlagač ideje kapitalnog projekta velike vrednosti, nakon odabira predloga ideje kapitalnog projekta u skladu sa odredbama člana 12. ove uredbe od strane ovlašćenog predlagača, izrađuje prethodnu studiju izvodljivosti, koja sadrži predlog rešenja, sa analizom potencijalnih efekata i analizom troškova i koristi varijantnih rešenja.

Za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, predlagač ideje kapitalnog projekta velike vrednosti izrađuje prethodnu studiju opravdanosti sa generalnim projektom, u skladu sa odredbama tog zakona.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji za koje postoji planski dokument, predlagač ideje kapitalnog projekta ne izrađuje prethodnu studiju opravdanosti sa generalnim projektom.

Pri analizi varijantnih rešenja obavezno se razmatra i opcija "bez projekta" (ukoliko se kapitalni projekat ne bi realizovao).

Ukoliko je izrađena tehnička dokumentacija na višem nivou razrade od zahtevane, tehnička dokumentacija se, iz razloga svrsishodnosti, razmatra kao da je izrađena na nižem nivou razrade.

Kontrola prethodne studije izvodljivosti

Član 16

Kontrolu prethodne studije izvodljivosti vrši ekspertska komisija, čije je pozitivno mišljenje preduslov da predloženi projekat pređe u sledeću podfazu razrade.

Ekspertsku komisiju obrazuje ministar, odnosno pokrajinski sekretar za finansije, a za jedinice lokalne samouprave predsednik opštine, odnosno gradonačelnik.

Akt o obrazovanju ekspertske komisije obavezno sadrži zadatak komisije, rok na koji se obrazuje i iznos pripadajuće naknade predsedniku i članovima komisije.

Za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, kontrolu prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom vrši reviziona komisija iz člana 131. tog zakona (u daljem tekstu: reviziona komisija).

Nakon pozitivne ocene prethodne studije izvodljivosti od strane ekspertske komisije, odnosno izveštaja revizione komisije kojim se kapitalni projekat prihvata, ovlašćeni predlagač, u skladu sa odredbama člana 13. ove uredbe, vrši selekciju (odabir) kapitalnih projekata koji će se dalje razrađivati.

Projekti koji su pozitivno ocenjeni od strane relevantnih međunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i dr.) ne podležu kontroli ekspertske komisije.

Za kapitalne projekte koji nisu pozitivno ocenjeni, predlagač ideje kapitalnog projekta može da donose odluku o izmeni kapitalnog projekta i ponovi postupak sa izmenjenom dokumentacijom ili da odustane od njegove realizacije.

Izrada studije izvodljivosti

Član 17

U trećoj podfazi predinvesticione faze predlagač ideje kapitalnog projekta srednje i velike vrednosti izrađuje studiju izvodljivosti koja sadrži detaljni prikaz i analizu usvojenog rešenja iz člana 15. ove uredbe.

Ukoliko troškovi izrade dokumentacije iz stava 1. ovog člana ne prelaze 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, nije obavezno pristupiti izradi prethodne studije izvodljivosti, s tim što je u tom slučaju potrebno razmotriti varijantna rešenja kroz studiju izvodljivosti.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za projekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, predlagač ideje kapitalnog projekta izrađuje studiju opravdanosti.

Ukoliko nije izrađena prethodna studija izvodljivosti, odnosno prethodna studija opravdanosti potrebno je razmotriti varijantna rešenja kroz studiju izvodljivosti, odnosno studiju opravdanosti. Pri analizi varijantnih rešenja obavezno se razmatra i opcija "bez projekta" (ukoliko se kapitalni projekat ne bi realizovao).

Kontrola studije izvodljivosti

Član 18

Kontrolu studije izvodljivosti vrši ekspertska komisija, čija je pozitivna ocena kapitalnog projekta preduslov da predloženi projekat pređe u investicionu fazu projektnog ciklusa.

Za objekte iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji, kontrolu studije opravdanosti vrši reviziona komisija.

Po dobijanju pozitivne ocene studije izvodljivosti, odnosno izveštaja revizione komisije kojim se kapitalni projekat prihvata, ovlašćeni predlagač vrši selekciju kapitalnih projekata koje će kandidovati za investicionu fazu, u skladu sa odredbama člana 13. ove uredbe.

Projekti koji su pozitivno ocenjeni od strane relevantnih međunarodnih finansijskih institucija (Svetska banka, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i dr.) ne podležu kontroli ekspertske komisije.

Za kapitalne projekte koji nisu pozitivno ocenjeni, predlagač ideje kapitalnog projekta može da donose odluku o izmeni kapitalnog projekta i ponovi postupak sa novom dokumentacijom ili da donese odluku o odustajanju od njegove realizacije.

2. Uključivanje kapitalnih projekata u budžet

Investiciona dokumentacija potrebna za razmatranje predloga za finansiranje novih kapitalnih projekata

Član 19

Za potrebe razmatranja predloga za finansiranje novog kapitalnog projekta, a u zavisnosti od kategorije kapitalnih projekata, ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije dostavlja se sledeća dokumentacija:

1) za kapitalne projekte male vrednosti:

- zahtev za finansiranje kapitalnog projekta, sa analizom planiranih i potencijalnih efekata kapitalnog projekta,

- okvirni plan realizacije kapitalnog projekta sa okvirnim planom javnih nabavki;

2) za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti:

- zahtev za finansiranje kapitalnog projekta,

- studija izvodljivosti, odnosno studija opravdanosti,

- pozitivno mišljenje ekspertske komisije o studiji izvodljivosti, odnosno izveštaj revizione komisije kojim se kapitalni projekat prihvata,

- okvirni plan realizacije kapitalnog projekta, uključujući okvirni plan nabavki.

Ukoliko je studija izvodljivosti starija od pet godina potrebno je izvršiti proveru da li su osnove za donošenje investicione odluke i dalje aktuelne, o čemu potvrdu izdaje lice koje ispunjava uslove tražene za lice koje je izradilo studiju. Ukoliko osnove za donošenje investicione odluke više nisu aktuelne, potrebno je ažurirati postojeću studiju izvodljivosti ili izraditi novu.

Investiciona dokumentacija potrebna za razmatranje predloga za finansiranje kapitalnih projekata čija je realizacija u toku

Član 20

Za kapitalne projekte čija je realizacija u toku ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije dostavljaju se:

1) zahtev za finansiranje kapitalnog projekta za narednu godinu, sa projekcijom za naredne dve fiskalne godine, odnosno do kraja njegove realizacije;

2) izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta za prethodne godine sa okvirnim planom dalje realizacije kapitalnog projekta (koji uključuje preuzete ugovorne obaveze i okvirni plan nabavki).

Ukoliko za realizaciju kapitalnog projekta srednje i velike vrednosti postoji prekoračenje za više od 20% prvobitno odobrenih sredstava za njegovu realizaciju za narednu godinu, sa projekcijama za naredne dve fiskalne godine, odnosno do kraja njegove realizacije, zahtev za finansiranje kapitalnog projekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana sadrži posebno obrazloženje uzroka koji su doveli do prekoračenja, kao i predlog mera za njihovo prevazilaženje.

Ovlašćeni predlagač u čijoj je nadležnosti kapitalni projekat čija je realizacija u toku odgovoran je za njegovu realizaciju, kao i za tačnost podataka iz stava 1. ovog člana.

Predlaganje kapitalnih projekata za finansiranje

Član 21

Ovlašćeni predlagač dostavlja ministarstvu zahteve za finansiranje kapitalnih projekata do 15. marta tekuće godine, radi uključivanja u srednjoročne prioritete javnih investicija u okviru predloga za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja (u daljem tekstu: POF), koje sadrži fiskalna strategija.

Ovlašćeni predlagači lokalne vlasti u roku iz stava 1. ovog člana dostavljaju lokalnom organu uprave nadležnom za finansije predloge kapitalnih projekata koji će biti uključeni u plan javnih investicija lokalne vlasti za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, čiji nacrt usvaja nadležni kolektivni izvršni organ lokalne vlasti, do 15. juna tekuće godine.

Revidirani plan javnih investicija iz stava 2. ovog člana donosi se do 1. oktobra tekuće godine.

U slučaju kada ovlašćeni predlagač dostavlja više zahteva za finansiranje različitih kapitalnih projekata, dužan je da te projekte rangira po njihovom značaju, a imajući u vidu odredbe člana 13. ove uredbe.

Ovlašćeni predlagač je odgovoran za tačnost navedenih podataka u zahtevu za finansiranje kapitalnog projekta.

Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije vrši preliminarnu kontrolu kompletnosti dostavljene dokumentacije iz čl. 19. i 20. ove uredbe i može zahtevati dostavljanje i druge relevantne dokumentacije za predloženi kapitalni projekat pre njegovog prosleđivanja komisiji za kapitalne investicije.

Kapitalni projekat koji nije predložen na propisani način neće se razmatrati.

Kod predlaganja novih kapitalnih projekata radi uključivanja u POF, odnosno plan javnih investicija lokalne vlasti, ovlašćeni predlagač dostavlja ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije dokumentaciju iz člana 19. ove uredbe.

Rangiranje kapitalnih projekata radi uključivanja u budžet

Član 22

Komisija za kapitalne investicije nakon dostavljanja predloga za uključivanje u POF, odnosno plan javnih investicija do 10. aprila tekuće godine vrši rangiranje kapitalnih projekata srednje i velike vrednosti po sektorima.

Pri rangiranju kapitalnih projekata srednje i velike vrednosti prvenstveno se polazi od:

- strateške relevantnosti predloženog projekta za nacionalne, odnosno regionalne i lokalne razvojne prioritete,

- finansijske održivosti,

- potencijalnih efekata projekta na socijalni, ekonomski, regionalni i ekološki održivi razvoj,

- stepena realizacije projekata u određenoj oblasti u prethodnim godinama,

- drugih relevantnih kriterijuma.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, kapitalni projekti čija je realizacija u toku imaju prioritet prilikom uključivanja u POF, odnosno plan javnih investicija lokalne vlasti.

Bliže uslove, način, kriterijume i merila za rangiranje kapitalnih projekata iz stava 2. ovog člana propisuje ministar.

Provera investicione dokumentacije

Član 23

Ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije pre donošenja odluke o finansiranju kapitalnog projekta srednje, odnosno velike vrednosti i njegovog uključivanja u predlog budžeta, vrši proveru da li su ispunjeni svi uslovi za uključivanje kapitalnih projekata u budžet.

Ukoliko ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije u kontroli iz stava 1. ovog člana ustanovi da ovlašćeni predlagač zahteva neadekvatnu dinamiku trošenja sredstava ili nađe da postoje tehnički nedostaci (nekompletna i neispravna investiciona dokumentacija i sl.), tražiće da se ovi nedostaci otklone, a ako je reč o nedostacima koji mogu da utiču na konačnu odluku komisije za kapitalne investicije, o tome će obavestiti tu komisiju.

Preispitivanje i naknadno razmatranje određenih kapitalnih projekata

Član 24

Komisija za kapitalne investicije u periodu od 5. do 20. septembra tekuće godine, nakon dostavljanja predloga za uključivanje u budžet, vrši preispitivanje kapitalnih projekata srednje i velike vrednosti koji su uključeni u predlog finansijskog plana, a radi njihovog konačnog rangiranja po sektorima, uzimajući u obzir i sve informacije o statusu projekata i budžetskim ograničenjima.

Zahtevi za finansiranje kapitalnih projekata srednje i velike vrednosti koji nisu uključeni u POF, odnosno plan javnih investicija lokalne vlasti zbog nepostojanja pozitivnog mišljenja ekspertske komisije o studiji izvodljivosti mogu se razmatrati u postupku pripreme i donošenja budžeta za narednu fiskalnu godinu, ukoliko je to pozitivno mišljenje naknadno pribavljeno do 1. septembra tekuće godine, kao krajnjeg roka za podnošenje predloga finansijskih planova direktnih korisnika budžetskih sredstava propisanog budžetskim kalendarom.

3. Investiciona faza

Podfaze

Član 25

Investiciona faza odvija se kroz dve podfaze:

1) podfazu pripreme za realizaciju kapitalnog projekta koja obuhvata aktivnosti na pribavljanju planske, imovinske i tehničke dokumentacije potrebne za ugovaranje i izvođenje radova, kao i druge dokumentacije i dozvola neophodnih za sticanje prava na izgradnju i kapitalno održavanje zgrada i građevinskih objekata infrastrukture, obezbeđivanju zemljišta za izgradnju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, odnosno sprovođenje svih aktivnosti neophodnih za stvaranje uslova za početak realizacije kapitalnog projekta;

2) podfazu realizacije kapitalnog projekta koja obuhvata ugovaranje i izvršenje nabavki dobara, radova i usluga potrebnih za ostvarenje kapitalnog projekta, s tim što za kapitalne projekte izgradnje ili kapitalnog održavanja uključuje i aktivnosti na pribavljanju upotrebne dozvole i upisa prava svojine u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Pristupanje podfazi realizacije kapitalnog projekta uslovljeno je završetkom svih aktivnosti iz podfaze pripreme za realizaciju iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Vrste izveštaja

Član 26

U investicionoj fazi projektnog ciklusa, za kategorije kapitalnih projekata iz člana 6. ove uredbe, predlagač ideje kapitalnog projekta izrađuje:

1) izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta;

2) završni izveštaj.

Izveštaje iz stava 1. ovog člana ovlašćeni predlagač dostavlja ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije i unosi u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti.

Izveštaj o napretku realizacije kapitalnog projekta

Član 27

Ovlašćeni predlagač, najkasnije u roku od 30 dana od poslednjeg dana svakog kalendarskog kvartala, dostavlja ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije kvartalne izveštaje o napretku realizacije kapitalnih projekata iz svoje nadležnosti.

Godišnji izveštaj o realizaciji kapitalnog projekta dostavlja se zajedno sa izveštajem za poslednji kvartal.

Ukoliko u toku realizacije kapitalnog projekta nastanu nepredviđene okolnosti koje bitno utiču na obim, rokove i troškove projekta, ovlašćeni predlagač dužan je da o tome bez odlaganja obavesti ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, sa obrazloženjem razloga njihovog nastanka i predlogom mera za njihovo otklanjanje.

Izveštaje iz st. 1. i 2. ovog člana, kao i obaveštenje iz stava 3. ovog člana ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije prosleđuje, radi razmatranja, Komisiji za kapitalne investicije, koja o tome informiše Vladu, odnosno kolektivni izvršni organ lokalne vlasti.

Završni izveštaj

Član 28

U roku od 60 dana od dana završetka kapitalnog projekta, ovlašćeni predlagač sačinjava završni izveštaj o realizaciji kapitalnog projekta, koji dostavlja ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije radi evidentiranja i sagledavanja pojedinačnih i ukupnih efekata sprovođenja projekata.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana ministarstvo, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije prosleđuje, radi razmatranja, Komisiji za kapitalne investicije, koja o tome informiše Vladu, odnosno kolektivni izvršni organ lokalne vlasti.

4. Faza korišćenja

Član 29

U fazi korišćenja sprovode se aktivnosti vezane za upotrebu i tekuće održavanje projekta, dok kapitalno održavanje i eventualno uklanjanje objekta, odnosno opreme nakon isteka veka trajanja predstavljaju nove kapitalne projekte.

Sredstva za finansiranje aktivnosti iz stava 1. ovog člana planiraju se u okviru određene programske aktivnosti ili projekta, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja i ne spadaju u troškove predmetnog kapitalnog projekta.

Izveštaj o postignutim efektima kapitalnog projekta

Član 30

Za kapitalne projekte velike vrednosti ovlašćeni predlagač izrađuje izveštaj o postignutim efektima kapitalnog projekta.

Nakon tri godine od završetka kapitalnog projekta velike vrednosti, ovlašćeni predlagač sagledava efekte koji su postignuti realizacijom kapitalnog projekta i vrši njihovo upoređivanje sa prvobitno planiranim i procenjenim efektima na ostvarenje društvenog, ekonomskog, regionalnog i ekološki održivog razvoja i o tome sačinjava izveštaj koji dostavlja Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti.

III KAZNENA ODREDBA

Prekršaji

Član 31

Novčanom kaznom od 120.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice predlagača ideje kapitalnog projekta, odnosno ovlašćenog predlagača ako, suprotno odredbama ove uredbe, u investicionoj dokumentaciji navede netačne podatke, odnosno unese netačne podatke u Integrisanu bazu kapitalnih projekata, odnosno bazu kapitalnih projekata lokalne vlasti, kao i u slučaju nedostavljanja izveštaja iz čl. 27, 28. i 30. ove uredbe.

IV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Prelazne odredbe

Član 32

Ministarstvo je dužno da obezbedi tehničke preduslove za on-lajn pristup Integrisanoj bazi kapitalnih projekata u roku od godinu dana od dana početka primene ove uredbe.

Lokalni organ uprave nadležan za finansije dužan je da obezbedi tehničke preduslove za on-lajn pristup bazi kapitalnih projekata lokalne vlasti u roku od tri meseca od uspostavljanja Integrisane baze kapitalnih projekata.

Do uspostavljanja baza kapitalnih projekata iz st. 1. i 2. ovog člana, ovlašćeni predlagač investicionu dokumentaciju iz člana 7. ove uredbe dostavlja ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije u pisanoj i elektronskoj formi.

Član 33

Propise iz čl. 3, 4, 7, 13. i 22. ove uredbe ministar će doneti u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe.

Stupanje na snagu

Član 34

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se od 1. januara 2018. godine.