Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Email Print

14.11.2019.

MIŠLЈЕNJЕ

nа Nаcrt zаkоnа о zdrаvstvеnој zаštiti i zdrаvstvеnоm оsigurаnju vојnih оsigurаnikа


Ministarstvo odbrane je dopisom broj 136-38/18 od 15. oktobra 2019. godine, dostavilo Povereniku za zaštitu ravnopravnosti Nacrt zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju vojnih osiguranika (u daljem tekstu: Nacrt zakona), radi davanja mišljenja.

Ustav Republike Srbije zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Odredbama člana 20. stav 1. Ustava propisano je da se ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati.

Ustavna zabrana diskriminacije bliže je razrađena Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 2. stav 1. tačka 1. propisuje da diskriminacija i diskriminatorno postupanje označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima. Odredbama člana 4. propisano je načelo jednakosti tako što je regulisano da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva, te da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije. Odredbama čl. 5-14. definisani su različiti oblici povrede načela jednakosti, odnosno diskriminatornog postupanja. Odredbom člana 17. stav 1. propisano je da diskriminacija u pružanju javnih usluga postoji ako pravno ili fizičko lice, u okviru svoje delatnosti, odnosno zanimanja, na osnovu ličnog svojstva lica ili grupe lica, odbije pružanje usluge, za pružanje usluge traži ispunjenje uslova koji se ne traže od drugih lica ili grupe lica, odnosno ako u pružanju usluga neopravdano omogući prvenstvo drugom licu ili grupi lica. Odredbom člana 27. stav 1. zabranjena je diskriminacija lica ili grupe lica s obzirom na njihovo zdravstveno stanje, kao i članova njihovih porodica. Diskriminacija iz stava 1. ovog člana postoji naročito ako se licu ili grupi lica zbog njihovih ličnih svojstava neopravdano odbije pružanje zdravstvenih usluga, postave posebni uslovi za pružanje zdravstvenih usluga koji nisu opravdani medicinskim razlozima, odbije postavljanje dijagnoze i uskrate informacije o trenutnom zdravstvenom stanju, preduzetim ili nameravanim merama lečenja ili rehabilitacije, kao i uznemiravanje, vređanje i omalovažavanje u toku boravka u zdravstvenoj ustanovi.

Nacrtom zakona je obuhvaćena i zdravstvena zaštita i zadravstveno osiguranje vojnih osiguranika, dakle radi se o sveobuhvatnom propisu koji prvi put na ovakav način, posebnim zakonom, uređuje ovu materiju, zbog čega može postojati opravdana bojazan da Nacrtom zakona nisu obuhvaćene sve životne situacije na koje je potrebno da se ovaj zakon odnosi. Pojedina prava su na drugačiji način uređena nego što je to slučaj sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonom o zdravstvenom osiguranju , što može imati objektivno opravdane razloge, međutim ocenu opravdanosti je moguće dati samo sagledavanjem konkretne situacije i analizom primene zakona u određenom slučaju. Tako je primera radi korišćenje zdravstvene zaštite u inostranstvu i upućivanje na lečenje u inostranstvo prvi put na celovit način dato u Nacrtu zakona za vojne osiguranike, što može biti značajno sa aspekta ostvarivanja prava samih korisnika.

Imajući u vidu navedeno, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti daje sledeće mišljenje:

1. Članom 2. stav 1. Nacrta zakona dato je značenje pojmova i navedena lica koja ostvaruju prava po ovom zakonu, pri čemu nisu obuhvaćena lica koja imaju status ratnih vojnih invalida, mirnodopskih vojnih invalida i civilnih invalida rata. Imajući u vidu da se radi o licima koja su invaliditet stekla na služenju vojnog roka, u vezi sa vojnim dejstvima ili na drugi način učešćem u oružanim akcijama, da su ova lica u najvećem broju slučajeva lečenje započela u okviru vojne zdravstvene službe, kao i da je njihovo zdravstveno stanje često dugotrajno narušeno usled stečenog invaliditeta, Poverenik je mišljenja da je potrebno još jednom razmotriti navedenu odredbu u cilju obuhvatanja i ovih kategorija lica.

2. Poverenik je mišljenja da odredbu člana 2. stav 2. Nacrta zakona, treba izmeniti tako da glasi: „Svi pojmovi upotrebljeni u muškom gramatičkom rodu obuhvataju muški i ženski rod lica na koje se odnoseˮ kako bi se ostvarila usaglašenost ovog propisa sa drugim propisima koji već sadrže ovakvu normu.

3. Članom 10. Nacrta zakona uređuje se zaštita mentalnog zdravlja, tako što se, između ostalog, navodi i smeštaj bez pristanka lica sa mentalnim smetnjama u stacionarne i druge zdravstvene ustanove. Poverenik podseća da je Komitet za prava osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija, u svojim Zaključnim zapažanjima u vezi sa inicijalnim izveštajem Republike Srbije o primeni Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom , ukazao na potrebu zabrane prisilnog zadržavanja dece i odraslih po osnovu invaliditeta, uključujući prisilnu hospitalizaciju i institucionalizaciju, te ukidanje Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama i usklađivanje zakonodavstva i politika u ovoj oblasti sa odredbama Konvencije. Imajući u vidu navedeno, odredba člana 10. Nacrta zakona bi trebalo samo da upućuje na propise kojima se uređuje oblast zaštite lica sa mentalnim poteškoćama, bez navođenja sadržaja samog zakona, posebno u delu prisilnog smeštaja.

4. Članom 27. Nacrta zakona navedeni su poslovi zdravstvene delatnosti, među kojima je praćanje zdravstvenog stanja korisnika i drugih lica, kao i predlaganje, odnosno preduzimanje mera za njegovo unapređenje, u oblasti za koju je osnovana vojna zdravstvena služba. S obzirom da vojne zdravstvene ustanove, sanitetske jedinice i ustanove, pružaju zdravstvenu zaštitu i osiguranim licima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i osiguranicima drugih organizacija zdravstvenog osiguranja u skladu sa zakonom i zaključenim ugovorima, odnosno drugim građanima i strancima, Poverenik je mišljenja da je tačku 1) člana 27. potrebno dopuniti navodeći i lica kojima vojne zdravstvene ustanove pružaju zdravstvenu zaštitu u skladu sa članom 22. Nacrta zakona.

5. Određeni broj odredaba Nacrta zakona (čl. 53. i 57-64.) uređuju pitanja organa i unutrašnje organizacije vojne zdravstvene ustanove, vojne zdravstene službe i sastava pojedinih organa u sistemu vojnog osiguranja (čl. 192, 193, 195. i 198.) kao što su npr. Upravni odbor, Nadzorni odbor, razne komisije sl. S tim u vezi ukazujemo da bi prilikom određivanja sastava organa koji su predviđeni Nacrtom zakona trebalo voditi računa o ravnopravnoj zastupljenosti polova u svim fazama izbora. Imajući u vidu navedeno mišljenja smo da navedene odredbe treba još jednom razmotriti sa aspekta obezbeđivanja zastupljenosti manje zastupljenog pola.

6. U vezi sa odredbama čl. 68-70. Nacrta zakona, kojima se propisuje stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, kroz Plan stručnog usavršavanja i Plan razvoja kadrova, Poverenik smatra da je potrebno predvideti da nadležni organi preduzmu sve mere i aktivnosti iz svoje nadležnosti kako bi obezbedili uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u programu stručnog usavršavanja i kriterijumima i bližim uslovima za odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija.

7. Pored navedenog, članom 70. stav 2. Nacrta zakona uređuje se dužnost zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika da na službi u Vojsci Srbije ostane najmanje dvostruko vreme trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije, odnosno trostruko vreme trajanja specijalizacije, odnosno uže specijalizacije. Poverenik je mišljenja da je ovu normu potrebno još jednom razmotriti sa aspekta dužine trajanja obaveze, pri čemu posebno treba imati u vidu i odredbe Zakona o zdravstvenoj zaštiti (član 175.) prema kojima lica upućena na specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju, u skladu sa ovim zakonom, imaju obavezu da provedu u radnom odnosu dvostruko duži period u odnosu na period proveden na specijalizaciji, odnosno užoj specijalizaciji. Takođe, imajući u vidu da se radi o ugovornom odnosu, kako je to navedeno u članu 70. stav 1. Nacrta zakona, nejasno je zbog čega je stavom 3. istog člana uređena dužnost jednokratnog povraćaja svih stvarnih troškova specijalizacije, odnosno uže specijalizacije u slučaju ne izvršenja obaveze iz stava 2. tog člana ili druge ugovorne obaveze. Takođe ukazujemo da ovakva obaveza nije utvrđena Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

8. Takođe, u članu 87. Nacrta zakona, pored navedenih članova porodice, potrebno je propisati prava iz zdravstvenog osiguranja i za usvojenika, koji je naveden kao član uže porodice, a koji se dalje ne navodi u tekstu Nacrta zakona.

Dalje, istim članom Nacrta zakona (st. 3. i 4.) uređena su prava na zdravstveno osiguranje deteta koje postane nesposobno za samostalan život i rad u smislu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju. Praksa Poverenika je pokazala da je Fond SOVO u cilju ostvarivanja prava deteta vojnog osiguranika, koje je nesposobno za samostalan život i rad, tumačio tako da je dete moglo da ostvari pravo na osiguranje pod uslovom produženja roditeljskog prava ili potpunim lišenjem poslovne sposobosti. Imajući u vidu ovakvo stanje, smatramo da je potrebno u Obrazloženju Nacrta zakona dodatno pojasniti da pravo deteta i lica iz člana 87. ovog zakona nikako nisu uslovljena produženjem roditeljskog prava ili lišenjem poslovne sposobnosti.

9. Povodom odredbe čl. 107. i 116. Nacrta zakona, Poverenik ukazuje da su sa malim izmenama ove odredbe sadržane i u Zakonu o zdravstvenom osiguranju (član 78. i 95. Zakona). Povodom primene odredaba čl. 78. i 95. Zakona o zdarvstvenom osiguranju Povereniku se obratila organizacija civilnog društva navodeći da se nejednakom primenom navedenih članova u praksi, roditelji dece obolelih od retkih bolesti nalaze u pravnom vakumu i dovode u stanje pravne nesigurnosti. U dopisu je takođe navedeno da se kao problem sa primenom člana 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju javlja činjenica da ni jedna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje ne primenjuje navedenu odredbu na jedinstven način, a donošenje podzakonskih akata koja bi detaljnije regulisali primenu ovog člana na konkretne pravne situacije propisano je tek za 18 meseci od stupanja Zakona na snagu. Pojašnjeno je da pojedine filijale fonda upućuju roditelje da se postupak po članu 78. Zakona o zdravstvenom osiguranju pokreće prvo pred izabranim lekarom, zatim pred prvostepenom komisijom RFZO-a i na kraju pred drugostepenom komisijom, dok je članom definisano samo postupanje pred drugostepenom komisijom RFZO-a. Dopisom je ukazano da je članom 95. Zakona propisano da se naknada zarade roditeljima isplaćuje u iznosu od 100%, dok prema informacijama kojima raspolaže ova organizacija roditelji i dalje primaju naknadu zaradu u visini od 65%, na koji način, kako je navedeno, dolazi do pogoršanja materijalnog položaja roditelja, kao i dece. Iako su odredbe čl. 107. i 116. Nacrta zakona na neznatno drugačiji način uredile ove pravne situacije, opreza radi, ukazujemo na probleme koje je Zakon o zdravstvenom osiguranju izazvao u praksi, kako biste, pre utvrđivanja konačnog teksta Nacrta zakona dodatno posvetili pažnju njihovom formulisanju. Takođe, Poverenik ukazuje da je potrebno još jednom preispitati stav 5. člana 107. Nacrta zakona, s obzirom da ovim stavom nisu prepoznati svi slučajevi ostvarivanja prava na naknadu plate za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege deteta koje prepoznaje Zakon o zdravstvenoj zaštiti, poput situacije u kojoj samo jedan roditelj vrši roditeljsko pravo ili se radi o osiguraniku koji je usvojitelj, hranitelj, očuh ili maćeha detetu.

10. Članom 111. i dalje Nacrta zakona uređuje se upućivanje na ocenu radne sposobnosti, odnosno sposobnosti za profesionalnu vojnu službu ukoliko se ne očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika. Članom 159. Nacrta zakona uređeno je da viša vojnolekarska komisija, između ostalog, daje predlog u vezi sa ocenom sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i upućuje na dalju nadležnost u organizaciju nadležnu za penzijsko i invalidsko osiguranje u slučajevima kada je predlog ocene nesposoban za profesionalnu vojnu službu. Imajući u vidu da lica mogu biti i delimično sposobna za rad, bez obzira da li se radi o vojnoj službi ili ne, postavlja se pitanje da li se ovim licima procenjuje radna sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa propisima o profesionalnoj rehabiltaciji i zapošljavanju osoba sa invalidtetom radi ostvarivanja prava na rad (u vojnoj službi ili van nje) ili se radi isključivo o veštačenju gubitka radne sposobnosti u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju i ostvarivanju prava na penziju. Posebno napominjemo da je potrebno voditi računa o činjenici da se procena radne sposobnosti i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuju sposobnosti osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova samostalno ili uz službe podrške, kao i da se pri tome sagledavaju telesne funkcije i stepen oštećenja tih funkcija kao i ocena socijalnih, psiholoških i drugih faktora koji utiču na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja svakog pojedinca radi uključivanja na tržište rada.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print